Poništi

Korisni linkovi

Analiza slučaja pred Evropskim sudom za ljudska prava

Evropska Konvencija o ljudskim pravima

Praktični vodič za primenu Evropske konvencije o ljudskim pravima

Vodič za izradu prvostepenih sudskih odluka iz građanske materije sa osvrtom na navođenje presuda ESLJP

Priručnici i vodiči kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava

Evropski sud za ljudska prava u 50 pitanja

Glosar Evropske Konvencije o ljudskim pravima

Nacionalna mreža sudija i tužilaca za primenu standarda Evropskog suda za ljudska prava

O e-Case aplikaciji

Milan Popović protiv Srbije

Država na koju se presuda odnosi
Srbija
Institucija
Evropski sud za ljudska prava
Broj predstavke
38572/17
Stepen važnosti
3
Jezik
Srpski
Datum
22.02.2022
Članovi
2
6
6-1
35
Kršenje
nije relevantno
Nekršenje
nije relevantno
Ključne reči po HUDOC/UN
(Čl. 2) Pravo na život
(Čl. 6) Pravo na pravično suđenje
(Čl. 35) Uslovi prihvatljivosti
Tematske ključne reči
VS deskriptori
Zbirke
Sudska praksa
Odluka ESLJP
Odbor
Sažetak
Podnosilac se prituživao na povredu prava na život iz člana 2. Konvencija za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda (u dalјem tekstu: Konvencija) tvrdeći da nije sprovedena delotvorna istraga nakon smrti njegove supruge prilikom porođaja u zdravstvenoj ustanovi. Takođe, podnosilac je izneo pritužbe u smislu člana 6. Konvencije zbog preterane dužine trajanja krivičnog postupka pokrenutog protiv lekara koji su pružali medicinsku pomoć tokom kritičnog događaja, kao i zbog dužine trajanja postupka pred Ustavnim sudom.

Podnosilac je tvrdio da su lekari koji su pružili pomoć njegovoj supruzi propustili da pravovremeno urade neke od osnovnih medicinskih testova što je uzrokovalo ili doprinelo njenoj smrti nakon porođaja carskim rezom. S obzirom da je nadležno tužilaštvo odustalo od krivičnog gonjenja prijavlјenih lekara, podnosilac je preuzeo vođenje krivičnog postupka u svojstvu oštećenog kao tužioca. Podnosilac nije istakao imovinskopravni zahtev u toku krivičnog postupka, niti je tužbom pokrenuo poseban parnični postupak za naknadu štete zbog smrti supruge.

Krivični postupak koji je vođen protiv lekara koji su pružili medicinsku pomoć kritičnom prilikom pravosnažno je okončan donošenjem oslobađajuće presude. Domaći sudovi su utvrdili odsustvo krivične odgovornosti okrivlјenih lekara za smrt supruge podnosioca predstavke. Nezadovolјan ishodom krivičnog postupka, podnosilac se obratio Ustavnom sudu pritužujući se na povredu prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije. Ispitujući navode iz ustavne žalbe, Ustavni sud je najpre utvrdio da se iste suštinski tiču povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. U tom smislu, Ustavni sud se pozvao na svoj ranije izneti stav po kome se lice koje u krivičnom postupku ima položaj, između ostalog, oštećenog kao tužioca, ne može pozivati na to da mu je povređeno pravo na pravično suđenje jer protiv okrivlјenog nije pokrenut i vođen krivični postupak, ili što krivični postupak nije okončan osudom okrivlјenog. Sledom iznetog, ustavna žalba je odbačena.

Što se tiče razmatranja osnovanosti u odnosu na istaknutu povredu prava na život iz člana 2. Konvencije, prilikom razmatranja pritužbi podnosioca u pogledu prava na život, Evropski sud je prevashodno ukazao da se iste tiču navodnog lekarskog nemara, te da nema ničega što bi potkrepilo tvrdnju da država nije ispunila svoju obavezu da uspostavi delotvoran pravni okvir. Takođe, Evropski sud je zauzeo stav da pritužbe podnosioca ne potpadaju pod stroge izuzetke koji dovode do odgovornosti države u smislu materijalnog dela člana 2. Konvencije.
Evropski sud je dalјe podsetio da je u predmetima koji se tiču lekarskog nemara proceduralna obaveza države da uspostavi efikasan pravosudni sistem ispunjena ukoliko je žrtvama obezbeđen građanski pravni lek, odvojeno ili zajedno sa pravnim lekom pred krivičnim sudom, koji omogućava utvrđivanje odgovornosti konkretnih lekara i adekvatno obeštećenje. U svojoj praksi Evropski sud je, imajući u vidu osobenosti pravnog sistema tužene države, zahtevao od podnosilaca da iskoriste pravni put (postupak) na osnovu koga bi njihove pritužbe mogle biti valјano razmotrene. Ovaj stav se zasniva na oborivoj pretpostavci da je bilo koji od ovakvih postupaka, a naročito obeštećenje u građanskom sudskom postupku, u načelu dovolјno za ispunjavanje obaveze države ugovornice da u smislu člana 2. Konvencije obezbedi efikasan pravosudni sistem.

Obrazlažući svoje stanovište u ovom predmetu, Evropski sud je primetio da je krivična istraga, sama po sebi, ograničena na utvrđivanje individualne krivične odgvornosti eventualnih počinilaca, te da krivični postupak može biti od naročitog značaja za razjašnjenje medicinskog tretmana i otklanjanje sumnji, međutim, krivični pravni lek je ograničene efikasnosti kada je smrt osobe nastala usled više faktora.
Evropski sud nije propustio da ponovi svoj stav da izbor sredstava za obezbeđivanje pozitivne obaveze iz člana 2. Konvencije u načelu potpada pod polјe slobodne procene države ugovornice. Konačno, uzimajući u obzir širi spektar zahteva koji se mogu podneti u građanskom sudskom postupku, ko sve može imati svojstvo tuženog, kao i materijalnopravne uslove za utvrđivanje odgovornosti, Evropski sud je došao da zaklјučka da bi građanski pravni lek omogućio da država sve okolnosti temelјno ispita i da „ispravi stvari kroz svoj pravni sistem“. Pravni sistem Republike Srbije je podnosiocu obezbedio mogućnost pokretanja građanskog sudskog postupka u kome bi na adekvatan način bili razmotreni njegovi argumenti, međutim, podnosilac ovaj pravni put nije iskoristio. Shodno tome, Evropski sud je odbacio pritužbe podnosioca u pogledu povrede prava na život kao očigledno neosnovane, na osnovu člana 35. st. 3. i 4. Konvencije.

U odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 6. stav 1. Konvencije, Sud navodi da je podnosilac izneo pritužbe u pogledu preterane dužine trajanja krivičnog postupka vođenog protiv lekara koji su učestvovali u pružanju medicinske nege njegovoj supruzi. Evropski sud je pošao od toga da je podnosilac u ovom postupku bio oštećena strana, a ne okrivlјeni, tako da krivični deo člana 6. stav 1. Konvencije nije primenjiv na ovaj postupak. U obrazloženju odluke Evropski sud je naglasio da podnosilac nije istakao imovinskopravni zahtev u toku predmetnog krivičnog postupka, a takođe je napomenuo da, u skladu sa domaćim pravom, krivična osuda ne predstavlјa preduslov za podnošenje građanske tužbe za naknadu štete, što znači da iskod krivičnog postupka nije bio odlučujući za „građanska prava i obaveze podnosioca“ iz člana 6. stav 1. Konvencije. Sledom iznetog, pritužbe podnosioca u pogledu dužine trajanja krivičnog postupka ocenjene su kao nespojive sa odredbama Konvencije ratione materiae.

Kada su u pitanju pritužbe u pogledu dugog trajanja postupka pred Ustavnim sudom, Evropski sud je zauzeo stav da se član 6. stav 1. Konvencije može primeniti na ovaj postupak, ali da se njegovo trajanje od oko trinaest meseci ne može smatrati preteranim, odnosno ne predstavlјa kršenje prava na suđenje u razumnom roku. Sledstveno, pritužbe zbog dužine trajanja postupka pred Ustavnim sudom odbačene su kao očigledno neosnovane u smislu člana 35. st. 3. i 4. Konvencije.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Sud je predstavku podnosioca proglasio neprihvatlјivom.