(Čl. 3) Zabrana torture
(Čl. 8) Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života
(Čl. 13) Pravo na delotvorni pravni lek
(Čl. 37) Brisanje predstavki - opšte

Tematske ključne reči

ekstradicija / izručenje

VS deskriptori

Zbirke

Sudska praksa
Odluka ESLJP
Odbor

Sažetak

Predmet se odnosi na zahtev za izručenje podnosilaca Sjedinjenim Američkim Državama. Podnosioci su se, između ostalog, prituživali da bi njihovo izručenje bilo u suprotnosti sa čl. 3, 8. i 13. Konvencije.

Sud je 13. i 16. jula 2021. godine doneo odluku da se izda privremena mera Vladi prema pravilu 39. Poslovnika Suda. Privremena mera je 16. avgusta 2021. godine produžena do 29. septembra 2021. Pravni zastupnik podnosilaca je 14. juna 2022. godine obavestio Sud da je izgubio kontakt sa podnosiocima. Vlada je zatražila od Suda da predstavke izbriše sa liste predmeta usled nedostatka kontakta između podnosilaca i njihovog pravnog zastupnika, kao i zbog toga što dotični nisu podneli zapažanja u pogledu dopuštenosti i osnovanosti predmeta.

Punomoćnik podnosilaca je obavestio Sud o gubitku kontakta sa dotičnima. On nije tvrdio da Sud treba da nastavi sa ispitivanjem predstavki.

Imajući u vidu gore navedeno, Sud smatra da više nije opravdano nastaviti sa ispitivanjem predstavki.

Preuzmite presudu u pdf formatu

ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА

ПЕТО ОДЕЉЕЊЕ

ОДЛУКА

Представке бр. 35246/21 и 36032/21

Кристијан КРСТИЋ и Ксенија Феј АТИЛАНО КРСТИЋ против Србије и Марко ПАВЛОВИЋ против Србије

(видети приложену табелу)

Европски суд за људска права (Пето одељење), на заседању Одбора 28. маја 2025. године у саставу:

Stéphanie Mourou-Vikström, председница,
Gilberto Felici,
Kateřina Šimáčková, судије,
и Sophie Piquet, вршитељка дужности заменице секретара Одељења,

С обзиром на горе наведене представке поднете 12. и 16. јула 2021. године, тим редом,

Након већања, одлучује како следи:

ЧИЊЕНИЦЕ И ПОСТУПАК

Списак подносилаца је дат у прилогу. Њих је заступао господин Р. Којић, адвокат из Београда.
Владу Републике Србије (у даљем тексту: „Влада“) је заступала њена заступница госпођа З. Јадријевић Младар.
Предмет се односи на захтев за изручење подносилаца Сједињеним Америчким Државама. Подносиоци су се, између осталог, притуживали да би њихово изручење било у супротности са чл. 3, 8. и 13. Конвенције.
Суд је 13. и 16. јула 2021. године донео одлуку да се изда привремена мера Влади према правилу 39. Пословника Суда. Привремена мера је 16. августа 2021. године продужена до 29. септембра 2021.
Дана 16. децембра 2021. године, Суд је одлучио да обавести Владу о горе наведеним притужбама подносилаца и да прогласи остатак представки недопуштеним. Даље је донео одлуку о давању приоритета представкама према правилу 41. Пословника Суда.
Влада је 21. априла 2022. године поднела своја запажања о допуштености и основаности представки. Запажања су 4. маја 2022. године прослеђена подносиоцима који су позвани да поднесу своја запажања као одговор на Запажања Владе до 15. јуна 2022. године.
Правни заступник подносилаца је 14. јуна 2022. године обавестио Суд да је изгубио контакт са подносиоцима.

ПРАВО

Имајући у виду сличност предмета наведених представки, Суд сматра да је примерено да исте испита заједно и да донесе једну спојену одлуку.
Влада је затражила од Суда да представке избрише са листе предмета услед недостатка контакта између подносилаца и њиховог правног заступника, као и због тога што дотични нису поднели запажања у погледу допуштености и основаности предмета.
Суд понавља да је контакт између подносиоца представке и његовог или њеног правног заступника током целокупног трајања поступка од суштинског значаја како би се сазнало више о конкретној ситуацији подносиоца представке, као и да би се потврдио континуирани интерес подносиоца представке да се настави са испитивањем његове или њене представке. Суд такође констатује да ситуација у којој је заступник подносиоца представке изгубио контакт са својим клијентом може захтевати брисање представке са списка према члану 37. став 1. Конвенције (видети, међу другим изворима, N.D. и N.T.против Шпаније [ВВ], бр. 8675/15 и 8697/15, ст. 72-73, од 13. фебруара 2020. године).
У предметном случају, пуномоћник подносилаца је обавестио Суд о губитку контакта са дотичнима. Он није тврдио да Суд треба да настави са испитивањем представки (видети, a contrario, V.M. и др. против Белгије (брисање) [ВВ], број 60125/11, став 32, од 17. новембра 2016. године).
Имајући у виду горе наведено, Суд сматра да више није оправдано наставити са испитивањем представки (члан 37. став 1(в) Конвенције). У складу са чланом 37. став 1. in fine, Суд не увиђа било какве посебне околности у погледу поштовања људских права дефинисаних у оквиру Конвенције и њених Протокола које би захтевале да настави са испитивањем представки.

С обзиром на горе наведено, Суд сматра да је прикладно избрисати представке са списка предмета.

ИЗ ОВИХ РАЗЛОГА, СУД, ЈЕДНОГЛАСНО,

Одлучује да представке здружи;

Одлучује да избрише представке са своје листе предмета.

Састављено на енглеском језику и прослеђено у писаном облику 19. јуна 2025. године.

Sophie Piquet Stéphanie Mourou-Vikström

вршитељка дужности секретара председница

ПРИЛОГ

Списак случајева:

Број	Број представке	Подносилац представке / Година рођења / Држављанство
1.	35246/21	Кристијан КРСТИЋ / 1976. године српско
		Ксенија Феј АТИЛАНО КРСТИЋ / 1977. године српско
2.	36032/21	Марко ПАВЛОВИЋ / 1986. године српско

____________________

превод одлуке преузет са сајта Заступника Србије пред ЕСЉП

Nema povezane prakse za ovu presudu.

Sažmi komentare

Komentari

Relevantni komentari iz drugih presuda

Član 3 | DIC | Ali protiv Srbije

U presudi se, kao primer domaće sudske prakse u sličnim pitanjima, navodi odluka Ustavnog suda Srbije, Už 6596/11 od 30.10.20214. godine.

Po oceni Ustavnog suda, iz Už 6596/11 od 30.10.20214. godine, iz navedenih odredaba člana 2, člana 4. stav 2. i člana 30. stav 1. tačka 2.) Zakona o azilu, proizlazi da odluci o odbijanju zahteva za azil mora da prethodi utvrđenje da lice koje podnosi zahtev za azil ne ispunjava uslove za priznavanje prava na utočište ili dodelu subsidijarne zaštite, što dalјe znači da razlozi za odbijanje zahteva za utočište, ne moraju, u svakom pojedinačnom slučaju, biti dovolјni i za odbijanje pružanja subsidijarne zaštite.

S obzirom na to da se subsidijarna zaštita odobrava strancu, pored ostalog, ukoliko bi povratkom u državu porekla njegov život, bezbednost ili sloboda bili ugroženi nasilјem opštih razmera koje je izazvano unutrašnjim oružanim sukobima, Ustavni sud nalazi da je u konkretnom slučaju prvostepeni organ bio dužan da razmotri izveštaje međunarodnih organizacija, nevladinih organizacija koje se bave zaštitom lјudskih prava i ostale dokaze koji se odnose na aktuelnu političko-bezbednosnu situaciju u Somaliji, a na osnovu kojih bi utvrdio da li su, u konkretnom slučaju, postojali uslovi za odobravanje subsidijarne zaštite podnosiocu ustavne žalbe.

Ustavni sud je utvrdio da u obrazloženju prvostepenog rešenja Upravnog suda nisu navedeni ustavnopravno prihvatljivi razlozi za ocenu da podnosilac ustavne žalbe nije lice kome se može dodeliti supsidijarna zaštita u smislu člana 4. stav 2. Zakona o azilu, kao i da propust tog organa da, u skladu sa zakonom, ispita postojanje uslova za dodelu te vrste zaštite podnosiocu, nije otklonjen u postupku pred drugostepenim organom.

Ustavni sud je ocenio da je osporenom presudom Upravnog suda podnosiocu povređeno pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Odluka Ustavnog suda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse Ustavnog suda ovde

Član 3 | DIC | Habimi i drugi protiv Srbije

Presuda je navedena u presudi Gž br. 4027/17 od 27.04.2018. godine Apelacionog suda u Beogradu, kojom se potvrđuje presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P br. 17805/11 od 05.04.2017. godine u stavu prvom izreke, u delu stava drugog izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev u delu u kome je traženo da se obaveže tužena Republika Srbija da tužiocu AA na ime naknade nematerijalne štete isplati za pretrplјene duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode još iznos od 400.000,00 dinara, za pretrplјeni strah usled torture još iznos od 150.000,00 dinara i za pretrplјene fizičke bolove usled torture još iznos od 150.000,00 dinara, u stavu trećem izreke i u stavu četvrtom izreke i žalbe tužioca AA i Republike Srbije u ovom delu odbijaju, kao neosnovane, dok se presuda preinačava u preostalom delu stava drugog izreke tako što se obavezuje tužena Republika Srbija da tužiocu AA na ime naknade nematerijalne štete za pretrplјene duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode isplati još iznos od 350.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.04.2017. godine pa do isplate, i preinačava rešenje o troškovima sadržano u stavovima petom i šestom izreke presude tako što se obavezuje tužena Republika Srbija da tužiocu AA na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 301.350,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom.

U vreme lišenja slobode tužilac je bio policijski pripravnik već šest meseci i raspoređen na rad u Policijskoj stanici Palilula. Odmah po lišenju slobode odveden je u Policijsku stanicu u Ulici 29. novembra gde je bio "obrađivan" tri dana i iznudili priznanje dela primenom sile i fizičkim maltretiranjem. Prva tri dana koja je proveo u policijskoj stanici kod tužioca su dovele do snažne psihotraume i fizičke traume usled čega je razvijen strah najjačeg intenziteta u trajanju od tri dana sa kliničkom slikom akutne reakcije na stres. Tokom boravka u pritvoru narednih 6 meseci doživlјava strah srednjeg do jakog intenziteta usled socijalne izolacije, patnje, duševnog bola zbog sumnje da je počinio navedeno krivično delo, nemogućnosti komunikacije sa bliskim osobama, strah od neizvesnosti sudskog postupka u vidu posttraumatskog stresnog sindroma. U periodu izlaska iz pritvora tužilac doživlјava strah srednjeg intenziteta, a potom slabog intenziteta uz duševnu patnju zbog povrede ugleda i časti doživlјaj stida i osramoćenosti u jakom stečenu u trajanju od dve godine.

Pravilno je prvostepeni sud utvrdio i da je nad tužiocem vršena tortura jer je podvrgnut fizičkom mučenju, ponižavajućem postupanju i kažnjavanju od strane policije, ali i prilikom boravka u pritvoru čime su povređena njegova prava zaštićena članom 3 Evropske konvencije o lјudskim pravima i osnovnim slobodama.

Neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je visina dosuđene naknade za pretrplјeni strah i bol zbog torture prenisko određena sa pozivanjem na visinu štete dosuđene pred Evropskim sudom za lјudska prava obzirom da je iznos naknade štete za pretrplјeni strah i bol zbog torture prema tužiocu u zbiru približno iste visine kao onaj koji je dosuđen svakom od oštećenih, kao podnosilaca predstavke u odluci Evropskog suda za lјudska prava Habimi protiv Srbije.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 3 | DIC | Đorđević protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa presudom Kzz 1268/2019 od 11.12.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojom se odbija kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletnih AA i BB, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Zaječaru Km.6/19 od 18.04.2019.godine i Apelacionog suda u Nišu Kžm1 43/19 od 02.08.2019.godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletnih odbacuje kao nedozvolјen.

Rešenjem Višeg suda u Zaječaru Km.6/19 od 18.04.2019.godine, između ostalih, maloletnima AA i BB su zbog izvršenja produženog krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi stava 2. i 1. u vezi člana 61. KZ izrečene vaspitne mere pojačan nadzor od strane roditelјa koje mogu trajati najmanje 6 (šest) meseci, a najviše 2 (dve) godine, a u koje mere se maloletnima uračunava vreme provedeno u pritvoru od 10.12.2018.godine do 18.12.2018.godine, s tim što će sud naknadno odlučiti o njihovom prestanku.

Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kžm1 43/19 od 02.08.2019.godine odbijena je kao neosnovana žalba zajedničkog branioca maloletnih AA i BB i potvrđeno je rešenje Višeg suda u Zaječaru Km.6/19 od 18.04.2019.godine.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 8 | DIC | Damnjanović protiv Srbije

Presuda je povezana sa presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 2999/1999 od 4.9.2019. godine, kojom se odbija kao nesosnovana revizija tužilje-protivtužene, izjevljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 119/19 od 04.04.2019. godine.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilјa i tuženi su zaklјučili brak 06.05.2012. godine iz kog braka imaju maloletnog sina. Živeli su u kući u zajednici sa majkom i babom tuženog. Do prestanka bračne zajednice došlo je 04.09.2017. godine, kada je tužilјa napustila bračnu zajednicu. Bračni odnosi su ozbilјno i trajno poremećeni, nema izgleda da se bračna zajednica nastavi. Tužilјa, kada je napustila bračnu zajednicu prijavila je policiji tuženog za nasilјe u porodici. Navela je da je poslednje dve godine u braku bila u svađi sa tuženim, stalno su se raspravlјali, a tuženi je držao za ruke i drmao zbog čega su joj ostajale modrice, kao i da je dete često prisustvovalo ovim svađama. Po napuštanju zajednice otišla je da živi kod svojih roditelјa. Navodi tužilјe u pogledu vršenja nasilјa u porodici nisu ničim bili potkreplјeni. Presudom Osnovnog suda u Jagodini P2 411/17 od 24.12.2018. godine u stavu prvom izreke, brak zaklјučen dana 06.05.2014. je razveden na osnovu člana 41. Porodičnog zakona. U stavu drugom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tuženog-protivtužioca pa je zajedničko maloletno dete stranaka sin poveren ocu koji će samostalno vršiti roditelјsko pravo. Obavezana je tužena-protivtužilјa da na ime svog doprinosa u izdržavanju deteta plaća mesečno određeni novčani iznos. Presudom je uređen je način održavanja ličnih odnosa detat sa majkom. Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 119/19 od 04.04.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilјe-protivtužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Jagodini P2 411/17 od 24.12.2018.

Ceneći navode revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi na potpuno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenili materijalno pravo, a pri čemu su se shodno citiranim propisima prevashodno rukovodili interesima maloletnog deteta, pravilno ocenjujući da je u interesu deteta da za sada ostane u domaćinstvu kod oca, tj. da se vršenje roditelјskog prava nad maloletnim poveri njegovom ocu a da majka ima pravo viđanja sa detetom, budući da je otac ostvario bolju emocionalnu povezanost sa detetom.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 8 | DIC | Gardel protiv Francuske

Presuda je povezana sa rešenjem Gž 3189/19 od 22.08.2019. godine Apelacionog suda u Beogradu, kojom se odbija kao neosnovana žalba tužioca i potvrđuje rešenje Višeg suda u Beogradu P.br. 11293/18 od 11.12.2018. godine u parnici tužioca AA protiv tužene Republike Srbije radi kršenja lјudskih prava jer je tužena svojim dopisom dostavile lične podatke tužioca i njegove porodice Komisiji Federacije BiH.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 8 | DIC | Jurišić protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Ržg 2/16 od 17.06.2016. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se žalba predlagača izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Somboru posl. br.R4p.2/16 od 26.5.2016. godine se odbacuje kao neblagovremena.

Pobijanim prvostepenim rešenjem odbijen je prigovor predlagača B.Đ. kojim je tražio da se utvrdi da mu je u postupku koji se vodi pred Višim sudom u Somboru pod posl. brojem P.32/2014 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Protiv ovog rešenja predlagač je izjavio žalbu u kojoj predlaže da Apelacioni sud naloži Višem sudu u Somboru postupanje po tužbi ovde predlagača u nepresuđenom delu kojim je tražena naknada materijalne štete, iz razloga što je predlagač starija i bolesna osoba pa je neophodna posebna hitnost u postupanju.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 8 | DIC | Kostić protiv Srbije

Odluka Ustavnog suda Republike Srbije\r\nhttps://ustavni.sud.rs/sudska-praksa/baza-sudske-prakse/pregled-dokumenta?PredmetId=16038\r\nkojom se usvaja ustavna žalba D.K. i utvrđuje da su u izvršnom postupku pred osnovnim sudom povređena prava roditelja i pravo na suđenje u razumnom roku

Član 8 | DIC | Milovanović protiv Srbije

Član 8 | DIC | Tomić protiv Srbije

Član 37 | DIC | Žegarac i drugi protiv Srbije

Ustavni sud je u rešenju u predmetu IУж-531/2014 od 23.09.2015. godine, odbacio inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima Zakona o privremenom uređivanju načina isplata penzija (Sl.Glasnik br.116/14)

Rešenje Ustavnog suda dostupno je u javnoj bazi prakse Ustavnog suda ovde

Korisni linkovi

Krstić i drugi protiv Srbije

Komentari

Relevantni komentari iz drugih presuda

Tematski povezani sadržaj na CrossReference

presude

dokumenti