Analiza slučaja pred Evropskim sudom za ljudska prava
Evropska Konvencija o ljudskim pravima
Praktični vodič za primenu Evropske konvencije o ljudskim pravima
Priručnici i vodiči kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava
Evropski sud za ljudska prava u 50 pitanja
Glosar Evropske Konvencije o ljudskim pravima
Nacionalna mreža sudija i tužilaca za primenu standarda Evropskog suda za ljudska prava
Preuzmite presudu u pdf formatu
ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА
ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ
ОДЛУКА
Четири посебне представке против Србије
1. Број 5958/07 БЕЊОЦКИ и други,
2. Број 6561/07 Иванка РАДИН,
3. Број 8093/07 Ласло КИШ,
4. Број 9162/07 Шандор ЊЕРГЕШ,
Европски суд за људска права (Друго одељење), на седници већа од 15. децембра 2009. године у саставу:
Françoise Tulkens, председник,
Ireneu Cabral Barreto,
Vladimiro Zagrebelsky,
Danutė Jočienė,
Dragoljub Popović,
András Sajó,
Nona Tsotsoria, судије,
и Sally Dollé, секретар Одељења,
У вези са предметним представкама које су поднете 26. јануара 2007. године, 26. јануара 2007. године, 2. фебруара 2007. године и 30. јануара 2007. године,
У вези са одлуком да се примени члан 29. став 3 Конвенције и заједно разматра допуштеност и основаност предмета,
У вези са наводима страна у поступку,
После већања, доноси следећу одлуку:
ЧИЊЕНИЦЕ
Подносиоци представки, гђа Нада Бењоцки, рођена 1952. године, гђа Кристина Бењоцки, рођена 1984. године и г. Владимир Бењоцки, рођен 1977. године (у даљем тексту „подносиоци представке у првом предмету“), гђа Иванка Радин, рођена 1960. године (у даљем тексту „подноситељка представке у другом предмету“), г. Ласло Киш, рођен 1955. године (у даљем тексту „подносилац представке у трећем предмету“) и г. Шандор Њергеш, рођен 1979. године („подносилац представке у четвртом предмету“) су сви српски држављани и тренутно живе у Зрењанину, сем подносиоца представке у четвртом предмету који живи у месту Мужља.
Подносиоце представки је, такође, пред Судом заступао г. Д. Радин, адвокат са праксом у Зрењанину. Владу Србије (у даљем тексту „Влада“) заступао је њен заступник, г. С. Царић.
Чињенице предмета, како су их стране доставиле, могу се сумирати како следи.
А. У вези са подносиоцима представке у првом предмету
Подносиоци представке су 10. јануара 1997. године покренули имовинско правни спор пред Општинским судом у Зрењанину. Пошто је предмет два пута враћен на нижу инстанцу, 2002. године и 2006. године, и пошто су одржана два рочишта, 30. априла 2009. године, односно 3. септембра 2009. године, њихов предмет је очигледно још у току у првој инстанци.
Б. У вези са подноситељком представке у другом предмету
Подноситељка представке је 12. фебруара 2001. године поднела захтев за накнаду штете Општинском суду у Зрењанину.
Општински суд је 30. децембра 2008. године пресудио у корист подносиоца представке, а до 3. фебруара 2009. године ова пресуда је постала правоснажна.
В. У вези са подносиоцем у трећем предмету
Подносилац представке је 8. априла 1997. године поднео парничну тужбу Општинском суду у Зрењанину, тражећи исплату дуга који му дугује трећа страна.
После враћања предмета на нижу инстанцу 2005. године, наведени суд је 28. новембра 2007. године донео делимичну пресуду у корист подносиоца представке.
Окружни суд у Зрењанину је 26. јуна 2008. године потврдио ову пресуду по жалби.
Врховни суд Србије је 23. октобра 2008. године одбацио ревизију подносиоца представке као недопуштену.
Г. У вези са подносиоцем представке у четвртом случају
Подносилац представке је 27. јануара 2003. године покренуо парницу због повреде пред Општинским судом у Зрењанину.
Пошто је предмет два пута враћен на нижу инстанцу, 2005. године и 2007. године, наведени суд је 5. септембра 2007. године пресудио у његову корист.
Окружни суд у Зрењанину је 17. децембра 2007. године делимично преиначио ову пресуду.
Врховни суд је 27. августа 2008. године одбацио ревизије страна у спору.
Д. Остале релевантне чињенице
„Зрењанинске новине“, локалне дневне новине, су 26. јуна 2008. године објавиле један чланак под насловом: „Суђења дужа од деценије?“. У овом чланку новинар је описао разговор са г. Д. Радином, заступником подносилаца представки. Посебно је наглашено да је г. Радин изјавио да је Суду доставио око четрдесет предмета у вези са прекомерном дужином парница у Србији, као и због непостојања делотворног домаћег правног лека у вези са тим. Он је даље открио, inter alia, имена подносилаца представки у предметне четири представке, изнео кратак приказ чињеничног стања у односним предметима, и саопштио прецизне износе које је предложио Секретаријат Суда ради закључења пријатељског поравнања.
„Дневник“, регионалне дневне новине, је исти чланак објавио на својој Интернет страници 13. јула 2008. године. Наведене новине су 14. јула 2008. године објавиле овај чланак у штампаној верзији под насловом: „Држава плаћа, без права на жалбу“.
ПРИТУЖБЕ
Сви подносиоци представки су се жалили на дужину њихових поступака према члану 6. став 1 Конвенције.
Подноситељка представке у другом предмету, као и подносилац представке у трећем предмету, су се жалили и због целокупне правичности њихових поступака.
ПРАВО
А. Спајање представки
Суд сматра да, у складу са Правилом 42 став 1 Пословника Суда, представке треба спојити, с обзиром на сличну чињеничну и правну основу.
Б. Захтев Владе у вези са наводном злоупотребом права на представку
Дописом од 5. јуна 2008. године, подносиоци представки су обавештени о одлуци Суда да њихове представке достави Влади у складу са чланом 29. став 3 Конвенције (овај допис, као и сви каснији дописи Суда, био је на енглеском језику, при чему су сами подносиоци представки имали право да и даље користе српски језик).
Суд је истог дана странама у поступку доставио изјаве које је Секретаријат припремио, ради закључења пријатељског поравнања у њиховим предметима.
Суд је 13. јуна 2008. године добио декларације о пријатељском поравнању које је потписао заступник подносилаца представки.
Дописом од 18. јула 2008. године, Влада је доставила копију чланка објављеног у „Зрењанинским новинама“ од 26. јуна 2008. године (види под Д. Остале релевантне чињенице у горњем тексту). Она је даље приметила да је г. Радин тиме озбиљно прекршио правила поверљивости и „злоупотребио“ поступак пред Судом „како би промовисао самог себе“. У закључку, Влада је позвала Суд да предметне представке „скине са своје листе предмета“ или да заступника подносилаца представки „искључи“ из „свих даљих поступака“.
Суд је 25. јула 2008. године примио декларације о пријатељском поравнању које је Влада потписала. У допису приложеном уз ове декларације, Влада је поново потврдила своје статове изнете у претходном поднеску, али је затим и предложила да би се, алтернативно, представке могле скинути са листе на основу декларација које су стране у поступку потписале.
Дописом од 27. августа 2008. године, адвокат подносилаца представки је прихватио алтернативни предлог Владе. У вези са њеним првобитним предлогом, он је, међутим, обавестио Суд да није могао ништа да сакрије од новинара који је већ чуо гласине „које су долазиле од подносилаца представки“ у вези са предлозима Секретаријата о пријатељском поравнању. Предметни чланак је, такође, имао веома позитиван утицај, с обзиром да су поступци пред домаћим судовима од тада убрзани. Заступник подносилаца представки је даље тврдио да је ненамерно прекршио правила поверљивости, пошто у датом тренутку није био довољно упознат са Конвенцијом и Пословником Суда, а сами подносиоци представки нису могли да приуште превод дописа Суда од 5. јуна 2008. године на српски. Најзад, адвокат подносилаца представки је замолио Секретаријат да му доставе Пословник Суда као и Кодекс поступања, обећавши да ће га поштовати у будућности, као заступник других бројних подносилаца представки у предметима који још нису решени пред Судом.
Адвокат подносилаца представки је 10. фебруара 2009. године поново потврдио своје раније изнете ставове. Он је даље навео да подносиоци представки, за разлику од Владе која се може увек ослонити на „осиромашене“ пореске обвезнике, нису могли да приуште званичне преводе дописа Суда. У домаћим правним круговима је, такође, било широко распрострањено мишљење да Влада неће испоштовати одлуке Суда ни своје финансијске обавезе које проистичу из потписаних декларација о пријатељском поравнању.
Влада је 29. маја 2009. године још једном потврдила своје ставове изнете 18. јула 2008. године. Она је додала да је заступник подносилаца представки адвокат и да је, као такав, требало да буде упознат са захтевом поверљивости. Уместо да унапређује људска права, он је, међутим, јасно изабрао да промовише сопствену канцеларију у 5 локалној штампи. Влада је закључила приметивши да су неке изјаве садржане у поднеску подносилаца представки од 10. фебруара 2009. године и нетачне и безразложно подругљиве, наговестивши да се само то може сматрати злоупотребом.
Суд подсећа да су, према члану 38. став 2 Конвенције, преговори око закључења пријатељског поравнања поверљиви. Правило 62. став 1 Пословника Суда понавља ово начело, а Правило 62. став 2 истог, предвиђа да у парничном поступку не може бити позивања нити ослањања на писана или усмена саопштења и на понуду или уступак учињен у оквиру пријатељског поравнања. Штавише, не може се искључити да кршење начела поверљивости може, у одређеним околностима, оправдати закључак да је представка недопуштена на основу злоупотребе права на представку (види, inter alia, Hadrabovа против Чешке Републике (одлука), број 42165/02, 25. септембар 2007. године, Попов против Молдавије, (број 1), број 74153/01, став 48, 18. јануар 2005. године).
Суд даље подсећа да, у изузетним случајевима, непрестана употреба увредљивог или провокативног језика од стране подносиоца представке против Тужене државе може, такође, да се сматра злоупотребом права на представку (види, на пример, Duringer и Grunge проптив Француске (одлука), бр. 61164/00 и 18589/02, ЕЦХР 2003- ІІ, као и Stamoulakatos против Уједињеног Краљевства, број 27567/95, одлука Комисије од 9. априла 1997. године, L. R. против Аустрије, цитирана у горњем тексту, X. против Немачке, број 2724/66, одлука Комисије од 10. фебруара 1967. године, X. и Y. против Немачке, број 2625/65, одлука Комисије од 30. септембра 1968. године, Извештаји 28, стр. 26 – 42).
Најзад, према Правилу 44Д Пословника Суда, ако заступник стране у поступку даје, злоупотребљавајуће, лакомислене, увредљиве, обмањујуће или преопширне изјаве, Суд тог заступника може искључити из поступка, одбити да прихвати делимично или у целости те изјаве или издати било који други налог који сматра одговарајућим, без прејудицирања у односу на члан 35. став 3 Конвенције.
Ако се вратимо на предметне представке и с обзиром на горе наведено, Суд примећује: (а) подносиоци представке су у јавности расправљали о предлозима Секретаријата за пријатељско поравнање, а њихов заступник је касније штампи открио детаље истих; (б) у информацији на српском, која је приложена заједно са дописом Суда од 5. јуна 2008. године, јасно је наведено да је природа свих пријатељских поравнања строго поверљива; (в) подносиоци представке су стога, а тиме и њихов заступник, требали да се придржавају овог захтева; и (г) они су коначно пропустили да проследе убедљиво оправдање зашто то нису учинили. Према томе, такво понашање представља кршење правила поверљивости, што се, такође, мора сматрати злоупотребом права на представку. У тим околностима, прикладно је да се прекине примена члана 29. став 3 Конвенције и одбаце, само по овом основу, све четири представке, у целини, у складу са чланом 35. ст. 3 и 4 Конвенције.
Из тих разлога, Суд већином гласова,
Одлучује да представке споји,
Проглашава представке недопуштеним.
Sally Dollé, Françoise Tulkens
секретар Одељења председник
baza unakrsnih veza