Poništi

Korisni linkovi

Analiza slučaja pred Evropskim sudom za ljudska prava

Evropska Konvencija o ljudskim pravima

Praktični vodič za primenu Evropske konvencije o ljudskim pravima

Vodič za izradu prvostepenih sudskih odluka iz građanske materije sa osvrtom na navođenje presuda ESLJP

Priručnici i vodiči kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava

Evropski sud za ljudska prava u 50 pitanja

Glosar Evropske Konvencije o ljudskim pravima

Nacionalna mreža sudija i tužilaca za primenu standarda Evropskog suda za ljudska prava

O e-Case aplikaciji

Milosavljević protiv Srbije

Država na koju se presuda odnosi
Srbija
Institucija
Evropski sud za ljudska prava
Broj predstavke
57574/14
Stepen važnosti
2
Jezik
Srpski
Datum
25.05.2021
Članovi
10
10-1
10-2
Kršenje
nije relevantno
Nekršenje
10
10-1
Ključne reči po HUDOC/UN
(Čl. 10) Sloboda izražavanja - Opšta
(Čl. 10-1 / ICCPR-19) Sloboda izražavanja
(Čl. 10-2) Neophodno u demokratskom društvu
(Čl. 10-2) Zaštita ugleda drugih
(Čl. 10-2) Zaštita prava drugih
Srazmernost
Tematske ključne reči
sloboda javnog informisanja
VS deskriptori
1.10.3 Saopštavanje informacija i ideja
1.10.4.3 Neophodno u demokratskom društvu
1.10.5 Vrednosni sudovi
1.10.9 Štampani i elektronski mediji
1.10.7 Vršioci javnih funkcija i advokati
Zbirke
Sudska praksa
Presuda ESLJP
Veće
Sažetak
Predmet je nastao na temelju predstavke koju je protiv Srbije podneo srpski državlјanin Ranko Milosavlјevića, dana 6. avgusta 2014. godine.
Podnosilac je rođen 1960. godine i živi u Kragujevcu. U relevantno vreme je bio novinar i glavni i odgovorni urednik „Svetlosti”, nedelјnog informativnog lista sa sedištem u Kragujevcu.

Predstavka se, prema članu 10. Konvencije, odnosi na slobodu novinarskog i uredničkog izražavanja u kontekstu incidenta koji uklјučuje navodno seksualno zlostavlјanje maloletnice romske nacionalnosti od strane šefa mesne kancelarije.

Dana 3. juna 2010. godine, nedelјni list „Svetlost” je objavio članak pod naslovom „Ćutanjem do crvenila”. Ovaj članak, koji je napisao podnosilac, odnosi se na navodni incident u kome se izvesni šef mesne kancelarije ulicnoj prodavačici romske nacionalnosti predstavio kao tržišni ispektor, pozvao je da uđe sa njim u kola u vezi sa određenom dokumentacijom i odvezao je nekoliko ulica dalje gde je pokušao da je siluje, što su osujetili njeno vrištanje, otpor i plač. Devojku koja je bial maloletna je upozorio da nikome ne govori šta se dogodilo i prisilio da mu da svoj broj telefona. Sledećeg dana ju je nazvao i dogovorio sastanak, gde ga je sačekala policija i uhapsila. Optužen je za lažno predstavlјanje, protivpravno lišenje slobode i pokušaj silovanja. U članku je izneta oštra kritika kako grafskih institucija tako i nevladinih organizacija koje su ćutale na ovaj slučaj. Istog dana „Svetlost” je objavila još jedan članak u vezi sa navodnim incidentom, pod naslovom: „Lažni inspektor iz ... [D] ... kod Kragujevca ... [p]okušao da siluje maloletnicu.” Ovaj članak, koji je napisala gđa A, novinarka zaposlena u nedelјnom informativnom listu „Svetlost”, osvrće se takođe na navedeni incident.

U vreme objavlјivanja ova dva članka, podnosilac je takođe bio glavni i odgovorni urednik lista „Svetlost”. Prvi i drugi članak su objavlјeni na str. 5. i 26. predmetnog nedelјnog informativnog lista.

Nakon pretkrivičnog postupka, Osnovno javno tužilaštvo u Kragujevcu je 21. jula 2010. godine optužilo gospodina B. u vezi sa gore opisanim incidentom. U optužbama se navodi da je dotični počinio krivična dela protivpravnog lišenja slobode i vršenje nedozvolјenih polnih radnji. Osnovni sud u Kragujevcu je nakon toga saslušao okrivlјenog i navodnu žrtvu, kao i izvestan broj svedoka. Pored toga, uzeo je u obzir date izjave i dokumentaciju dobijenu tokom pretkrivičnog postupka. U međuvremenu, 17. septembra 2010. godine, navodna žrtva je sudu dostavila svoje izjave, kao i izjave svoje majke, od 16. septembra 2010. godine overene od strane suda, u kojima su obe u potpunosti odustale od svog prethodnog svedočenja putem kojeg su optužile gospodina B. za predmetne zločine. Osnovni sud u Kragujevcu je 25. decembra 2012. godine oslobodio gospodina B. svih optužbi. Dana 17. juna 2013. godine, nakon vraćanja predmeta na ponovno odlučivanje po žalbi, isti sud je ponovo oslobodio gospodina B. svih optužbi. Apelacioni sud u Kragujevcu je u drugostepenom postupku potvrdio ovu presudu, nakon čega je ista postala pravosnažna.

U julu 2010. godine, gospodin B. je podneo tužbu za klevetu Višem sudu u Kragujevcu protiv podnosioca, gđe A. i nedelјnika „Svetlost”, zbog objavlјivanja dva sporna članka. Ovaj sud je delimično presudio u korist gospodina B. i naložio samo podnosiocu i nedelјniku „Svetlost”, ali ne i gđi A., da mu solidarno isplate ukupno 100.000 srpskih dinara, kao i zakonsku kamatu koja se računa od tog datuma, na ime duševne patnje pretrplјene kao posledice povrede njegove časti i ugleda, kao i iznos od 28.220 dinara na ime troškova parničnog postupka. Sud je dalјe naložio pomenutim dvoma tuženim da ovu presudu, bez ikakvih komentara ili odlaganja, objave u svom informativnom listu. U vezi sa prvim člankom i sa posebnim osvrtom na pasus 1 sadržan u istom, Viši sud u Kragujevcu je objasnio da je podnosilac , kao autor spornog članka, naveo kao činjenicu da je gospodin B. počinio krivična dela protivpravno lišenje slobode, lažno predstavlјanje i pokušaj silovanja, uprkos činjenici da je krivični postupak protiv potonjeg još uvek bio u toku, čime je povređeno njegovo pravo na pretpostavku nevinosti. Nadalјe, podnosilac je priložio neistinit opis činjenica kada je izvestio da je gospodin B. počinio krivično delo pokušaj silovanja, iako je znao da policija nije podigla optužnicu za to konkretno krivično delo (vidi stav 6. gore). Što se tiče drugog članka, koji je pripremila gđa A. i posebno u vezi sa pasusima 1, 3. i 4. istog, sud je odbio tužbeni zahtev tužioca, napominjući da je ovaj članak napisan tačno na osnovu podataka koje je sâma policija pružila. Na kraju, sud je konstatovao postojanje izjave od 16. septembra 2010. godine, ali je ponovio da ista nije imala uticaja na predmetni slučaj jer je data nakon objavlјivanja spornih članaka. Apelacioni sud u Kragujevcu je 4. aprila 2011. godine delimično preinačio prvostepenu presudu. Tim činom je naložio podnosiocu, gđi A. i nedelјniku „Svetlost” da gospodinu B. solidarno isplate iznos od 50.000 dinara zbog duševnih patnji pretrplјenih kao posledice kršenja njegove časti i ugleda, kao i zakonsku kamatu od 23. decembra 2010. godine, zajedno sa iznosom od 14.110 dinara na ime troškova parničnog postupk. Obaveza tuženih da objave presudu u informativnom listu je podržana.

Podnosilac je 20. maja 2011. godine podneo ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu od 4. aprila 2011. godine, koji je žalbu odbacio. On je, između ostalog, konstatovao da je otkrivanje informacija u vezi sa krivičnim postupkom koji je u toku bilo nezakonito, čak i ako su te informacije tačne, kao i kršenje nečijeg prava na pretpostavku nevinosti. U svakom slučaju, morala je biti uspostavlјena odgovarajuća ravnoteža između slobode izražavanja, s jedne strane, i zaštite ugleda dotične osobe, sa druge strane, te su građanski sudovi postupili pravilno u konkretnom slučaju.

Podnosilac se žalio, prema članu 10. Konvencije, da je pretrpeo povredu slobode izražavanja. On je posebno tvrdio: (i) da su sporni štampani članci pokrenuli ozbilјna pitanja u vezi sa navodnim seksualnim zlostavlјanjem maloletnice romske nacionalnosti; i (ii) da je on na kraju kažnjen za objavlјivanje članaka time što je izgubio parnični postupak zbog klevete i zbog toga što mu je naloženo da plati odštetu, kao i troškove postupka, gospodinu B. Dodao je da je situacija u pogledu zaštite manjinskih grupa u Republici Srbiji bila loša, posebno u pogledu Roma koji su bili među najugroženijim grupama u zemlјi. Štaviše, iako gospodin B. nije formalno optužen za lažno predstavlјanje ili pokušaj silovanja, s obzirom na to šta se zapravo dogodilo tokom incidenta i sličnosti i međusobne povezanosti predmetnih krivičnih dela, nije bilo pogrešno, uopšteno govoreći, opisati njegove akcije kao takve. U svakom slučaju, iako je nedelјni informativni list „Svetlost” imao puno pravo da iznosi „negativne vrednosne sudove” u vezi sa incidentom koji je očigledno bio od velikog javnog interesa, nikada nije postojala namera da se neopravdano naudi gospodinu B., kao što ilustruje njegova izjava data na sudu 19. oktobra 2010. godine. Podnosilac je dalјe tvrdio da je u predmetnom slučaju sve učinjeno kako bi se incident prikrio i obezbedila nekažnjivost počinioca samo zato što je sȃma žrtva bila romskog porekla. Krivični postupak protiv gospodina B. je na kraju urušen usled pritiska koji je izvršen na žrtvu i njenu majku, a što je za posledicu imalo povlačenje njihovih navoda u vezi sa gospodinom B. Na kraju, podnosilac je tvrdio da je u pravnom sistemu Republike Srbije položaj šefa mesne kancelarije bila veoma važna javna funkcija, i naveo da naknada i troškovi koji su dosuđeni u postupku protiv njega nikada nisu izvršeni samo zato što nije posedovao imovinu niti prihode kojima bi pokrio te iznose.

Procenjujući relevantne izjave sadržane u dva objavlјena članka i razloge date u presudama domaćih građanskih sudova kako bi se opravdalo mešanje u slobodu izražavanja podnosioca, Sud nalazi da su sledeća pitanja od posebnog značaja: da li su predmetne izjave doprinele raspravi od javnog interesa; da li se gospodin B. može smatrati „javnom ličnošću”; način pribavlјanja informacija od strane podnosioca i njihovo objavlјivanje, kao i sadržaj, oblik i istinitost informacija sadržanih u člancima; i, na kraju, posledice objavlјivanja članaka u pogledu gospodina B. i ozbilјnost kazni izrečenih u pogledu podnosioca.

Javni interes se obično odnosi na pitanja koja utiču na javnost do te mere da se ona može legitimno zainteresovati za njih, koja joj privlače pažnju ili koja se u značajnoj meri tiču nje, naročito kada utiču na dobrobit građana ili život zajednice. Sud smatra da su se dva objavlјena članka u predmetnom slučaju očigledno odnosila na incident od javnog interesa, je su se pozivali na navodno seksualno nasilјe kome je maloletnica romske nacionalnosti bila podvrgnuta, kao i na vrlo ozbilјne optužbe koje su potom podnete protiv gospodina B. s tim u vezi. Što se tiče državnih organa i državnih službenika, Sud smatra da i oni, u vršenju svojih službenih dužnosti, u nekim okolnostima podležu širim granicama prihvatlјive kritike u odnosu na granice koje se odnose na fizička lica.

Sud konstatuje da su se objavlјeni sporni članci ticali incidenta u kojem je gospodin B. navodno počinio seksualno nasilјe, a ne tvrdnji da je na neki način neprimereno ili nezakonito izvršio bilo koju od svojih službenih dužnosti u svojstvu državnog službenika, tj. kao šef mesne kancelarije. U ovim specifičnim okolnostima, ne može se reći da je u kontekstu traženja obeštećenja usled narušavanja njegovog ugleda gospodin B. trebao pokazati veći stepen tolerancije od fizičkog lica u sličnoj situaciji.

Sud konstatuje da su podnosilac i nedelјni informativni list naposletku obavešteni o navodnom incidentu i povezanim proceduralnim radnjama od strane same policije. Dalјe, građanski sudovi su pravilno utvrdili da je prvi članak kao činjenicu naveo da je gospodin B. počinio niz krivičnih dela, iako je bilo poznato da je krivični postupak protiv njega još uvek bio u toku, zanemarujući time njegovo pravo na pretpostavku nevinosti dok se ne dokaže suprotno. Sporni članak je takođe sadržao netačan činjenični navod u delu u kojem je izvestio da je gospodin B. počinio krivično delo pokušaj silovanja, iako je sȃm nedelјni informativni list posedovao informacije da policija protiv dotičnog nije ni podigla optužnicu za ovo konkretno krivično delo. Što se tiče oba članka, Apelacioni sud u Kragujevcu je, takođe sa punim pravom prema mišlјenju Suda, dodao da iako je javnost imala interes da bude obaveštena o navodnom incidentu, to je trebalo učiniti na odgovarajući način i, štaviše, kada je u pitanju samo drugi članak, uprkos tačnijem tekstu odmah ispod naslova članka, u samom naslovu se navodi da je gospodin B. zapravo „pokušao da siluje maloletnu devojčicu”. Iz toga sledi da domaći građanski sudovi nisu presuđivali protiv podnosioca na osnovu bilo kakvih negativnih vrednosnih sudova izraženih u člancima, već zbog objavlјivanja netačnih činjeničnih navoda. I na kraju, gospodin B. se u drugom članku navodi imenom i inicijalnom njegovog prezimena, što olakšava njegovo identifikovanje od strane lokalnih lica, pri čemu je poznato da je gospodin B. u datom trenutku bio šef određene mesne kancelarije u blizini Kragujevca.

Sud je mišlјenja da su građanski sudovi postigli pravičnu ravnotežu između slobode izražavanja podnosioca, s jedne strane, i interesa gospodina B. u pogledu zaštite njegovog ugleda, s druge strane, i da su razlozi navedeni u njihovim presudama, u predmetnom kontekstu, bili relevantni i dovolјni. Štaviše, parnični postupak protiv podnosioca je i sȃm okončan i pre okončanja krivičnog postupka pokrenutog protiv gospodina B, zbog čega potonji postupak nije mogao biti od značaja za ishod prethodnog. Navodni incident koji je doveo do spornih članaka je uklјučivao navode posebno ozbilјne i osetlјive prirode. Uprkos suštinskoj ulozi koju štampa ima u demokratskom društvu, stav 2. člana 10. ne jemči potpuno neograničenu slobodu izražavanja čak ni u odnosu na medijsko izveštavanje o pitanjima od ozbilјnog javnog interesa. Zapravo, zaštita koju član 10. Konvencije pruža novinarima, kao i urednicima implicitno, podleže uslovu da novinari postupaju u dobroj veri i da pružaju pouzdane i precizne informacije u skladu sa odlikama odgovornog novinarstva. U skladu sa gore navedenim, nije došlo do povrede člana 10. Konvencije.