Podnosioci su se žalili zbog navodne smrti svoje novorođene dece u državnim bolnicama između 1974. i 2007. godine, te su tvrdili da je velika verovatnoća da su njihova deca zapravo još živa jer su nezakonito data na usvajanje. S tim u vezi, podnosioci su tvrdili da imaju pravo da saznaju istinu o sudbini svoje dece. Oni su se pored toga žalili da nisu imali delotvoran domaći pravni lek u pogledu svojih pritužbi.

Imajući u vidu sličnost predmeta navedenih predstavki, Sud takođe smatra da je prikladno da se one razmatraju zajedno i da se donese jedna odluka.

Prelazeći na samu suštinu žalbi podnosilaca predstavki, u predmetu Mik i Jovanović, rešavajući ista pitanja kao i ona koja su podnosioci predstavki pokrenuli u ovom predmetu, Sud je nedavno zaklјučio da zbog novih domaćih pravnih kretanja nema više opravdanja da nastavi sa ispitivanjem slučaja u smislu člana 37, stav 1(v) Konvencije. Pored toga, nisu pronađeni nikakvi posebni razlozi u vezi sa poštovanjem lјudskih prava definisanih u Konvenciji koji bi zahtevali dalјe ispitivanje slučaja prema članu 37. stav 1. in fine. Shodno tome, predmetne predstavke su izbrisane sa spiska predmeta Suda.

Iz ovih razloga, Sud, jednoglasno, Odlučuje da spoji predstavk i da izbriše predstavke sa spiska predmeta.

Preuzmite presudu u pdf formatu

ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ

ОДЛУКА

Представка бр. 33902/08

Радмила Илић против Србије и 7 других представки
(видети табелу у прилогу)

Европски суд за људска права (Друго одељење), на заседању Одбора 6. јула 2021. године у саставу:

Aleš Pejchal, председник,
Branko Lubarda,
Pauliine Koskelo, судије,
и Hasan Bakırcı, заменик секретара одељења,

Имајући у виду горе наведене представке, које нису поднете истог датума, као што је наведено у приложеној табели,

Имајући у виду запажања која је поднела Тужена Влада и запажања у одговору које су поднели подносиоци,

Након већања, одлучује како следи:

ЧИЊЕНИЦЕ

1. Списак подносилаца приложен је у додатку. Њихови додатни лични подаци, датуми уношења њихових представки код Суда и информације о њиховом правном заступању наведени су у Додатку за сваког појединачно.

2. Владу Републике Србије (у даљем тексту: Влада) је заступала њихова заступница, госпођа З. Јадријевић Младар.

3. Подносиоци су се жалили због наводне смрти своје новорођене деце у државним болницама између 1974. и 2007. године, те су тврдили да је велика вероватноћа да су њихова деца заправо још жива јер су незаконито дата на усвајање. С тим у вези, подносиоци су тврдили да имају право да сазнају истину о судбини своје деце. Они су се поред тога жалили да нису имали делотворан домаћи правни лек у погледу својих притужби.

ПРАВО

4. Суд је тај који одлучује о правној карактеризацији чињеница било ког случаја (видети, између много других, Радомиља и други против Хрватске [ВВ], бр. 37685/10 и 22768/12, ст. 114. и 126, 20. марта 2018), сматра да горе наведене притужбе треба разматрати у складу са чланом 8. и чланом 13. тумаченим у вези са чланом 8. Конвенције (видети предмет Зорица Јовановић против Србије, број 21794/08, ст. 43. и 78, ЕСЉП 2013, као и случај Мик и Јовановић против Србије (одл.), бр. 9291/14 и 63798/14, 23. мартa 2021. године).

5. Имајући у виду сличност предмета наведених представки, Суд такође сматра да је прикладно да се оне разматрају заједно и да се донесе једна одлука.

6. Прелазећи на саму суштину жалби подносилаца представки, у предмету Мик и Јовановић, решавајући иста питања као и она која су подносиоци представки покренули у овом предмету, Суд је недавно закључио да због нових домаћих правних кретања нема више оправдања да настави са испитивањем случаја у смислу члана 37, став 1(в) Конвенције. Поред тога, нису пронађени никакви посебни разлози у вези са поштовањем људских права дефинисаних у Конвенцији који би захтевали даље испитивање случаја према члану 37. став 1. in fine. Сходно томе, предметне представке су избрисане са списка предмета Суда (видети ст. 43–52 цитиране одлуке).

7. Суд не налази било какав разлог за одступање од својих закључака у горе поменутом предмету и стога брише представке у овом предмету по истом основу.

8. Ово, међутим, не доводи у питање овлашћења Суда да поново уврсти, у складу са чланом 37. став 2. Конвенције, ове или било које друге сличне представке на свој списак предмета уколико постоје релевантне околности, укључујући било који каснији развој догађаја или недостатак истих, који би могли оправдати такав поступак (видети Мик и Јовановић, цитирано горе, став 53).

9. С обзиром на горе наведено, Суд закључује да није потребно одвојено испитати било који од бројних приговора о неприхватљивости које је Влада изнела у овом предмету (ibid., став 54).

Из ових разлога, Суд, једногласно,

Одлучује да споји представке;

Одлучује да избрише представке са списка предмета.

Састављено на енглеском језику и достављено у писаном облику 9. септембра 2021. године.

Hasan Bakırcı Aleš Pejchal
заменик секретара одељења председник

ДОДАТАК

Бр.	Број представке	Назив предмета	Поднето	Подносилац представке Датум рођења Место становања Држављанство	Заступник
1.	33902/08	Илић против Србије	01.07.2008. године	Радмила ИЛИЋ 1965. Крагујевац српско	Немања МАРКОВИЋ
2.	34039/10	Буквички против Србије	14.04.2010. године	Светлана БУКВИЧКИ 1971. Мачвански Прњавор српско	А11 ИНИЦИЈАТИВА ЗА ЕКОНОМСКА И СОЦИЈАЛНА ПРАВА
3.	80191/13	Агатоновић против Србије	06.12.2013. године	Живан АГАТОНОВИЋ 1955. Крагујевац српско Милка АГАТОНОВИЋ 1955. Крагујевац српско	Данијел СТОИЛКОВИЋ
4.	63804/14	Микић против Србије	10.09.2014. године	Лазар МИКИЋ 1954. Крагујевац српско	Данијел СТОИЛКОВИЋ
5.	70619/14	Јуришић против Србије	24.12.2014. године	Миланка ЈУРИШИЋ 1965. Богатић српско	Драгица ГОВЕДАРИЦА
6.	50472/16	Буројевић против Србије	16.08.2016. године	Јасмина БУРОЈЕВИЋ 1966. Смедеревска Паланка српско	самозаступљен
7.	33273/17	Илић против Србије	25.04.2017. године	Драган ИЛИЋ 1979. Лебане српско	Блажа МЕНКОВИЋ
8.	15922/19	Савковић против Србије	05.03.2019. године	Мирјана САВКОВИЋ 1954. Београд српско	Драган ЈАКОВЉЕВИЋ

Nema povezane prakse za ovu presudu.

Sažmi komentare

Komentari

Relevantni komentari iz drugih presuda

Član 8 | DIC | Damnjanović protiv Srbije

Presuda je povezana sa presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 2999/1999 od 4.9.2019. godine, kojom se odbija kao nesosnovana revizija tužilje-protivtužene, izjevljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 119/19 od 04.04.2019. godine.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilјa i tuženi su zaklјučili brak 06.05.2012. godine iz kog braka imaju maloletnog sina. Živeli su u kući u zajednici sa majkom i babom tuženog. Do prestanka bračne zajednice došlo je 04.09.2017. godine, kada je tužilјa napustila bračnu zajednicu. Bračni odnosi su ozbilјno i trajno poremećeni, nema izgleda da se bračna zajednica nastavi. Tužilјa, kada je napustila bračnu zajednicu prijavila je policiji tuženog za nasilјe u porodici. Navela je da je poslednje dve godine u braku bila u svađi sa tuženim, stalno su se raspravlјali, a tuženi je držao za ruke i drmao zbog čega su joj ostajale modrice, kao i da je dete često prisustvovalo ovim svađama. Po napuštanju zajednice otišla je da živi kod svojih roditelјa. Navodi tužilјe u pogledu vršenja nasilјa u porodici nisu ničim bili potkreplјeni. Presudom Osnovnog suda u Jagodini P2 411/17 od 24.12.2018. godine u stavu prvom izreke, brak zaklјučen dana 06.05.2014. je razveden na osnovu člana 41. Porodičnog zakona. U stavu drugom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tuženog-protivtužioca pa je zajedničko maloletno dete stranaka sin poveren ocu koji će samostalno vršiti roditelјsko pravo. Obavezana je tužena-protivtužilјa da na ime svog doprinosa u izdržavanju deteta plaća mesečno određeni novčani iznos. Presudom je uređen je način održavanja ličnih odnosa detat sa majkom. Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 119/19 od 04.04.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilјe-protivtužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Jagodini P2 411/17 od 24.12.2018.

Ceneći navode revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi na potpuno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenili materijalno pravo, a pri čemu su se shodno citiranim propisima prevashodno rukovodili interesima maloletnog deteta, pravilno ocenjujući da je u interesu deteta da za sada ostane u domaćinstvu kod oca, tj. da se vršenje roditelјskog prava nad maloletnim poveri njegovom ocu a da majka ima pravo viđanja sa detetom, budući da je otac ostvario bolju emocionalnu povezanost sa detetom.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 8 | DIC | Gardel protiv Francuske

Presuda je povezana sa rešenjem Gž 3189/19 od 22.08.2019. godine Apelacionog suda u Beogradu, kojom se odbija kao neosnovana žalba tužioca i potvrđuje rešenje Višeg suda u Beogradu P.br. 11293/18 od 11.12.2018. godine u parnici tužioca AA protiv tužene Republike Srbije radi kršenja lјudskih prava jer je tužena svojim dopisom dostavile lične podatke tužioca i njegove porodice Komisiji Federacije BiH.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 8 | DIC | Jurišić protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Ržg 2/16 od 17.06.2016. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se žalba predlagača izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Somboru posl. br.R4p.2/16 od 26.5.2016. godine se odbacuje kao neblagovremena.

Pobijanim prvostepenim rešenjem odbijen je prigovor predlagača B.Đ. kojim je tražio da se utvrdi da mu je u postupku koji se vodi pred Višim sudom u Somboru pod posl. brojem P.32/2014 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Protiv ovog rešenja predlagač je izjavio žalbu u kojoj predlaže da Apelacioni sud naloži Višem sudu u Somboru postupanje po tužbi ovde predlagača u nepresuđenom delu kojim je tražena naknada materijalne štete, iz razloga što je predlagač starija i bolesna osoba pa je neophodna posebna hitnost u postupanju.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 8 | DIC | Kostić protiv Srbije

Odluka Ustavnog suda Republike Srbije\r\nhttps://ustavni.sud.rs/sudska-praksa/baza-sudske-prakse/pregled-dokumenta?PredmetId=16038\r\nkojom se usvaja ustavna žalba D.K. i utvrđuje da su u izvršnom postupku pred osnovnim sudom povređena prava roditelja i pravo na suđenje u razumnom roku

Član 8 | DIC | Milovanović protiv Srbije

Član 8 | DIC | Tomić protiv Srbije

Član 37 | DIC | Žegarac i drugi protiv Srbije

Ustavni sud je u rešenju u predmetu IУж-531/2014 od 23.09.2015. godine, odbacio inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima Zakona o privremenom uređivanju načina isplata penzija (Sl.Glasnik br.116/14)

Rešenje Ustavnog suda dostupno je u javnoj bazi prakse Ustavnog suda ovde