Podnosioci predstavke su se prituživali na navodnu smrt svog novorođenog deteta u državnoj bolnici 1992. godine i tvrdili su da bi dotično dete zapravo moglo biti živo, jer je protivzakonito dato na usvajanje. S tim u vezi, podnosioci predstavke su tvrdili da imaju pravo da znaju istinu o sudbini svog deteta. Oni su se dalјe prituživali da nisu imali delotvoran domaći pravni lek u pogledu svojih pritužbi.

U predmetu Mik i Jovanović, rešavajući ista pitanja kao i ona koja su podnosioci predstavke pokrenuli u ovom predmetu, Sud je nedavno zaklјučio da zbog novih pravnih pomaka na domaćem nivou nema više opravdanja da nastavi sa ispitivanjem slučaja u smislu člana 37, stav 1(v) Konvencije. Pored toga, Sud nije našao nikakve posebne razloge u vezi sa poštovanjem lјudskih prava definisanih u Konvenciji koji bi zahtevali dalјe ispitivanje slučaja prema članu 37, stav 1. in fine. Shodno tome, predmetne predstavke su izbrisane sa spiska predmeta.
Iz ovih razloga, Sud, jednoglasno, odlučuje da skine predstavku sa svoje liste predmeta.

Preuzmite presudu u pdf formatu

ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ

ОДЛУКА

Представка број 9864/15

Радина САВКОВИЋ и Мирољуб САВКОВИЋ против Србије

Европски суд за људска права (Друго одељење), на заседању Одбора 7. септембра 2021. године у саставу:

Aleš Pejchal, председник,
Branko Lubarda,
Pauliine Koskelo, судије,
и Hasan Bakırcı, заменик секретара одељења,

Имајући у виду горе наведену представку поднету 9. фебруара 2015. године,

Имајући у виду запажања која је доставила Тужена Влада, као и да подносиоци представке нису доставили своја запажања као одговор,

Након већања, одлучује како следи:

ЧИЊЕНИЦЕ

1. Подносиоци представке, гђа Радина Савковић (прва подноситељка представке) и г. Мирољуб Савковић (други подносилац представке), су држављани Републике Србије, рођени 1965. и 1954. године, и живе у Крагујевцу.

2. Прва подноситељка представке није овластила адвоката да је заступа пред судом, док је другог подносиоца представке заступала гђа Н. Радевић, адвокат из Крагујевца.

3. Владу Републике Србије је заступала њена заступница, гђа З. Јадријевић Младар.

4. Подносиоци представке су се притуживали на наводну смрт свог новорођеног детета у државној болници 1992. године и тврдили су да би дотично дете заправо могло бити живо, јер је противзаконито дато на усвајање. С тим у вези, подносиоци представке су тврдили да имају право да знају истину о судбини свог детета. Они су се даље притуживали да нису имали делотворан домаћи правни лек у погледу својих притужби.

ПРАВО

5. Суд, будући да је он тај који подводи чињенично стање под одговарајућу правну норму (видети, међу многим другим изворима, Радомиља и други против Хрватске [ВВ], бр. 37685/10 и 22768/12, ст. 114. и 126, од 20. марта 2018. године), сматра да се горе наведене притужбе морају испитати у складу са чланом 8. и чланом 13. тумаченим у вези са чланом 8. Конвенције (видети предмет Зорица Јовановић против Србије 21794/08, ст. 43. и 78, ЕСЉП 2013, и Мик и Јовановић против Србије (одл.), бр. 9291/14 и 63798/14, од 23. марта 2021. године).

6. У предмету Мик и Јовановић, решавајући иста питања као и она која су подносиоци представке покренули у овом предмету, Суд је недавно закључио да због нових правних помака на домаћем нивоу нема више оправдања да настави са испитивањем случаја у смислу члана 37, став 1(в) Конвенције. Поред тога, Суд није нашао никакве посебне разлоге у вези са поштовањем људских права дефинисаних у Конвенцији који би захтевали даље испитивање случаја према члану 37, став 1. in fine. Сходно томе, предметне представке су избрисане са списка предмета Суда (видети ст. 43–52 цитиране одлуке).

7. Суд не налази било какав разлог за одступање од својих закључака у горе поменутом предмету те стога брише представку у овом предмету по истом основу.

8. Ово, међутим, не доводи у питање овлашћења Суда да поново уврсти, у складу са чланом 37, став 2. Конвенције, ове или било које друге сличне представке на свој списак предмета уколико постоје релевантне околности, укључујући било који каснији развој догађаја или недостатак истих, који би могли оправдати такав поступак (видети Мик и Јовановић, цитиран горе, став 53).

9. С обзиром на горе наведено, Суд на крају закључује да није потребно одвојено испитати било који од бројних приговора о неприхватљивости које је Влада изнела у овом предмету (ibid., став 54.).

Из ових разлога, Суд, једногласно,

Одлучује да скине представку са своје листе предмета.

Састављено на енглеском језику и прослеђено у писаном облику 30. септембра 2021. године.

Hasan Bakırcı
заменик секретара одељења

Aleš Pejchal
председник

Nema povezane prakse za ovu presudu.

Sažmi komentare

Komentari

Relevantni komentari iz drugih presuda

Član 8 | DIC | Damnjanović protiv Srbije

Presuda je povezana sa presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 2999/1999 od 4.9.2019. godine, kojom se odbija kao nesosnovana revizija tužilje-protivtužene, izjevljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 119/19 od 04.04.2019. godine.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilјa i tuženi su zaklјučili brak 06.05.2012. godine iz kog braka imaju maloletnog sina. Živeli su u kući u zajednici sa majkom i babom tuženog. Do prestanka bračne zajednice došlo je 04.09.2017. godine, kada je tužilјa napustila bračnu zajednicu. Bračni odnosi su ozbilјno i trajno poremećeni, nema izgleda da se bračna zajednica nastavi. Tužilјa, kada je napustila bračnu zajednicu prijavila je policiji tuženog za nasilјe u porodici. Navela je da je poslednje dve godine u braku bila u svađi sa tuženim, stalno su se raspravlјali, a tuženi je držao za ruke i drmao zbog čega su joj ostajale modrice, kao i da je dete često prisustvovalo ovim svađama. Po napuštanju zajednice otišla je da živi kod svojih roditelјa. Navodi tužilјe u pogledu vršenja nasilјa u porodici nisu ničim bili potkreplјeni. Presudom Osnovnog suda u Jagodini P2 411/17 od 24.12.2018. godine u stavu prvom izreke, brak zaklјučen dana 06.05.2014. je razveden na osnovu člana 41. Porodičnog zakona. U stavu drugom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tuženog-protivtužioca pa je zajedničko maloletno dete stranaka sin poveren ocu koji će samostalno vršiti roditelјsko pravo. Obavezana je tužena-protivtužilјa da na ime svog doprinosa u izdržavanju deteta plaća mesečno određeni novčani iznos. Presudom je uređen je način održavanja ličnih odnosa detat sa majkom. Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 119/19 od 04.04.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilјe-protivtužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Jagodini P2 411/17 od 24.12.2018.

Ceneći navode revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi na potpuno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenili materijalno pravo, a pri čemu su se shodno citiranim propisima prevashodno rukovodili interesima maloletnog deteta, pravilno ocenjujući da je u interesu deteta da za sada ostane u domaćinstvu kod oca, tj. da se vršenje roditelјskog prava nad maloletnim poveri njegovom ocu a da majka ima pravo viđanja sa detetom, budući da je otac ostvario bolju emocionalnu povezanost sa detetom.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 8 | DIC | Gardel protiv Francuske

Presuda je povezana sa rešenjem Gž 3189/19 od 22.08.2019. godine Apelacionog suda u Beogradu, kojom se odbija kao neosnovana žalba tužioca i potvrđuje rešenje Višeg suda u Beogradu P.br. 11293/18 od 11.12.2018. godine u parnici tužioca AA protiv tužene Republike Srbije radi kršenja lјudskih prava jer je tužena svojim dopisom dostavile lične podatke tužioca i njegove porodice Komisiji Federacije BiH.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 8 | DIC | Jurišić protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Ržg 2/16 od 17.06.2016. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se žalba predlagača izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Somboru posl. br.R4p.2/16 od 26.5.2016. godine se odbacuje kao neblagovremena.

Pobijanim prvostepenim rešenjem odbijen je prigovor predlagača B.Đ. kojim je tražio da se utvrdi da mu je u postupku koji se vodi pred Višim sudom u Somboru pod posl. brojem P.32/2014 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Protiv ovog rešenja predlagač je izjavio žalbu u kojoj predlaže da Apelacioni sud naloži Višem sudu u Somboru postupanje po tužbi ovde predlagača u nepresuđenom delu kojim je tražena naknada materijalne štete, iz razloga što je predlagač starija i bolesna osoba pa je neophodna posebna hitnost u postupanju.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 8 | DIC | Kostić protiv Srbije

Odluka Ustavnog suda Republike Srbije\r\nhttps://ustavni.sud.rs/sudska-praksa/baza-sudske-prakse/pregled-dokumenta?PredmetId=16038\r\nkojom se usvaja ustavna žalba D.K. i utvrđuje da su u izvršnom postupku pred osnovnim sudom povređena prava roditelja i pravo na suđenje u razumnom roku

Član 8 | DIC | Milovanović protiv Srbije

Član 8 | DIC | Tomić protiv Srbije

Član 37 | DIC | Žegarac i drugi protiv Srbije

Ustavni sud je u rešenju u predmetu IУж-531/2014 od 23.09.2015. godine, odbacio inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima Zakona o privremenom uređivanju načina isplata penzija (Sl.Glasnik br.116/14)

Rešenje Ustavnog suda dostupno je u javnoj bazi prakse Ustavnog suda ovde