Pozivajući se na članove 8. i 13. Evropske konvencije za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda (u dalјem tekstu: Konvencija), podnositelјka predstavke se žalila da je njeno dete, rođeno u državnoj bolnici, oteto ili možda nezakonito usvojeno od strane druge porodice odmah po svom rođenju i htela je da otkrije istinu o sudbini svog deteta. Tvrdila je da u vezi s tim nije imala nijedan efikasan domaći pravni lek.
Vlada Srbije je podnela zapažanja kao odgovor na predstavku koja su prosleđena podnositelјki. Evropski sud je pozvao podnositelјku da podnese sopstvena zapažanja i obavestio je o neophodnosti angažovanja advokata kao zastupnika u ovoj fazi postupka.
Podnositelјka predstavke nije odgovorila na dopise Sekretarijata i Evropski sud je zaklјučio da ona ne želi da nastavi postupak pred ovim sudom u smislu člana 37. stav 1. tačka (a) Konvencije.
S obzirom na to da Evropski sud u konkretnom slučaju nije našao posebne okolnosti, u pogledu poštovanja lјudskih prava definisanih Konvencijom i protokolima uz nju, koje bi zahtevale nastavak ispitivanja predstavke, odlučio je da ovu predtavku izbriše sa liste svojih predmeta.

Preuzmite presudu u pdf formatu

ЧЕТВРТО ОДЕЉЕЊЕ

ОДЛУКА

Представка број 8653/10

Жаклина ИВКОВИЋ-ПАШЋАН против Србије

Европски суд за људска права (Четвртo одељење), на заседању Одбора 24. октобра 2019. године у саставу:

Stéphanie Mourou-Vikström, председник,
Georges Ravarani,
Jolien Schukking, судије,
и Liv Tigerstedt, вршилац дужности заменика секретара Одељења,

Имајући у виду горе наведену представку поднесену 27. јануара 2010. године,

Након већања, одлучује како следи:

ЧИЊЕНИЦЕ И ПОСТУПАК

Подноситељка представке, гђа Жаклина Ивковић-Пашћан, рођена је 1980. године.

Ослањајући се на чланове 8. и 13. Конвенције, подноситељка представке се жалила да је њено дете, рођено у државној болници, отето или можда отето и незаконито усвојено од стране друге породице одмах по свом рођењу. У сваком случају, подноситељка представке је желела да открије истину о судбини свог детета и тврдила је да у вези с тим није имала ниједан ефикасан домаћи лек.

Горе наведене жалбе достављене су Влади Србије, која је поднела запажања о допуштености и основаности. Запажања су прослеђена подноситељки представке, која је позвана да поднесе сопствена запажања. Поред тога, Суд је обавестио подноситељку представке о неопходности ангажовања адвоката у овој фази поступка. Није било одговора на допис Секретаријата.

Дописом од 19. новембра 2015. године, упућеним препорученом поштом, подноситељка представке је обавештена да је рок за предају пуномоћја и њених запажања истекао 23. јула и 6. септембра 2015.године, и да није затражено продужење рока. Скренута је пажња подноситељки представке на члан 37. став 1. тачка (а) Конвенције који предвиђа да Суд може избрисати представку са своје листе предмета ако се из околности може закључити да подносилац представке не намерава да настави поступак на основу представке. Подноситељка представке је ово писмо примила 26. новембра 2015. године. Међутим, до данас није било одговора.

ПРАВО

У светлу претходног, Суд закључује да подноситељка представке не жели да настави поступак на основу представке у смислу члана 37, став 1, тачке (а) Конвенције. Надаље, у складу с чланом 37. став 1. in fine, Суд не налази посебне околности у погледу поштовања људских права дефинисаних Конвенцијом и протоколима уз њу које захтевају наставак испитивања представке.

Сходно томе, овај случај би требало избрисати с листе.

Из ових разлога, Суд, једногласно,

Одлучује да избрише представку са своје листе предмета.

Састављено на енглеском језику и достављено у писаној форми 14. новембра 2019. године.

Liv Tigerstedt Stéphanie Mourou-Vikström

вршилац дужности секретара Одељења председник

Nema povezane prakse za ovu presudu.

Sažmi komentare

Komentari

Relevantni komentari iz drugih presuda

Član 8 | DIC | Damnjanović protiv Srbije

Presuda je povezana sa presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 2999/1999 od 4.9.2019. godine, kojom se odbija kao nesosnovana revizija tužilje-protivtužene, izjevljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 119/19 od 04.04.2019. godine.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilјa i tuženi su zaklјučili brak 06.05.2012. godine iz kog braka imaju maloletnog sina. Živeli su u kući u zajednici sa majkom i babom tuženog. Do prestanka bračne zajednice došlo je 04.09.2017. godine, kada je tužilјa napustila bračnu zajednicu. Bračni odnosi su ozbilјno i trajno poremećeni, nema izgleda da se bračna zajednica nastavi. Tužilјa, kada je napustila bračnu zajednicu prijavila je policiji tuženog za nasilјe u porodici. Navela je da je poslednje dve godine u braku bila u svađi sa tuženim, stalno su se raspravlјali, a tuženi je držao za ruke i drmao zbog čega su joj ostajale modrice, kao i da je dete često prisustvovalo ovim svađama. Po napuštanju zajednice otišla je da živi kod svojih roditelјa. Navodi tužilјe u pogledu vršenja nasilјa u porodici nisu ničim bili potkreplјeni. Presudom Osnovnog suda u Jagodini P2 411/17 od 24.12.2018. godine u stavu prvom izreke, brak zaklјučen dana 06.05.2014. je razveden na osnovu člana 41. Porodičnog zakona. U stavu drugom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tuženog-protivtužioca pa je zajedničko maloletno dete stranaka sin poveren ocu koji će samostalno vršiti roditelјsko pravo. Obavezana je tužena-protivtužilјa da na ime svog doprinosa u izdržavanju deteta plaća mesečno određeni novčani iznos. Presudom je uređen je način održavanja ličnih odnosa detat sa majkom. Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 119/19 od 04.04.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilјe-protivtužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Jagodini P2 411/17 od 24.12.2018.

Ceneći navode revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi na potpuno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenili materijalno pravo, a pri čemu su se shodno citiranim propisima prevashodno rukovodili interesima maloletnog deteta, pravilno ocenjujući da je u interesu deteta da za sada ostane u domaćinstvu kod oca, tj. da se vršenje roditelјskog prava nad maloletnim poveri njegovom ocu a da majka ima pravo viđanja sa detetom, budući da je otac ostvario bolju emocionalnu povezanost sa detetom.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 8 | DIC | Gardel protiv Francuske

Presuda je povezana sa rešenjem Gž 3189/19 od 22.08.2019. godine Apelacionog suda u Beogradu, kojom se odbija kao neosnovana žalba tužioca i potvrđuje rešenje Višeg suda u Beogradu P.br. 11293/18 od 11.12.2018. godine u parnici tužioca AA protiv tužene Republike Srbije radi kršenja lјudskih prava jer je tužena svojim dopisom dostavile lične podatke tužioca i njegove porodice Komisiji Federacije BiH.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 8 | DIC | Jurišić protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Ržg 2/16 od 17.06.2016. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se žalba predlagača izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Somboru posl. br.R4p.2/16 od 26.5.2016. godine se odbacuje kao neblagovremena.

Pobijanim prvostepenim rešenjem odbijen je prigovor predlagača B.Đ. kojim je tražio da se utvrdi da mu je u postupku koji se vodi pred Višim sudom u Somboru pod posl. brojem P.32/2014 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Protiv ovog rešenja predlagač je izjavio žalbu u kojoj predlaže da Apelacioni sud naloži Višem sudu u Somboru postupanje po tužbi ovde predlagača u nepresuđenom delu kojim je tražena naknada materijalne štete, iz razloga što je predlagač starija i bolesna osoba pa je neophodna posebna hitnost u postupanju.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 8 | DIC | Kostić protiv Srbije

Odluka Ustavnog suda Republike Srbije\r\nhttps://ustavni.sud.rs/sudska-praksa/baza-sudske-prakse/pregled-dokumenta?PredmetId=16038\r\nkojom se usvaja ustavna žalba D.K. i utvrđuje da su u izvršnom postupku pred osnovnim sudom povređena prava roditelja i pravo na suđenje u razumnom roku

Član 8 | DIC | Milovanović protiv Srbije

Član 8 | DIC | Tomić protiv Srbije

Član 37 | DIC | Žegarac i drugi protiv Srbije

Ustavni sud je u rešenju u predmetu IУж-531/2014 od 23.09.2015. godine, odbacio inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima Zakona o privremenom uređivanju načina isplata penzija (Sl.Glasnik br.116/14)

Rešenje Ustavnog suda dostupno je u javnoj bazi prakse Ustavnog suda ovde