Analiza slučaja pred Evropskim sudom za ljudska prava
Evropska Konvencija o ljudskim pravima
Praktični vodič za primenu Evropske konvencije o ljudskim pravima
Priručnici i vodiči kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava
Evropski sud za ljudska prava u 50 pitanja
Glosar Evropske Konvencije o ljudskim pravima
Nacionalna mreža sudija i tužilaca za primenu standarda Evropskog suda za ljudska prava
Preuzmite presudu u pdf formatu
ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ
ОДЛУКА
Представка бр. 30983/19
Бојан ЦОЈИЋ против Србије и 3 друге представке
(види приложену табелу)
Европски суд за људска права (Друго одељење), на заседању Одбора 9. децембра 2021. године у саставу:
Pauliine Koskelo, председник,
Branko Lubarda,
Marko Bošnjak, судије, и Viktoriya Maradudina, вршилац дужности заменика секретара Одељења,
Имајући у виду горе наведене представке поднете на различите датуме назначене у приложеној табели,
Имајући у виду запажања која је поднела Тужена Влада и запажања подносилаца представки као одговор на иста, Након већања, одлучује како следи:
ЧИЊЕНИЦЕ И ПОСТУПАК
Списак подносилаца представки је дат у приложеној табели.
Подносиоце представки је заступала гђа Т. Стојиљковић, адвокат из Лесковца.
Притужбе подносилаца представки на основу члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола бр. 1, односе се на неизвршење домаћих одлука донетих против друштвених/државних предузећа, и достављене су Влади Србије (у даљем тексту: „Влада“) 7. априла 2021. године.
ПРАВО
A. Здруживање представки
Имајући у виду сличност предмета наведених представки, Суд сматра да је прикладно да их разматра заједно у једној одлуци.
B. Притужбе на основу члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола бр. 1 (неизвршење домаћих одлука донетих против предузећа у друштвеном/државном власништву)
Влада је тврдила да су коначне одлуке донесене на домаћем нивоу заправо извршене у корист подносилаца представки. Стога је предложила да Суд одбаци предметне представке због злоупотребе права на појединачну представку у складу са чланом 35. ставови 3(а) и 4. Конвенције.
Подносиоци представки нису оспорили чињеницу о потпуном извршењу.
Суд понавља да се представка може одбацити због злоупотребе права на појединачну представку у смислу члана 35. став 3(а) Конвенције уколико је, између осталих разлога, свесно заснована на лажним информацијама или уколико су значајне информације и документи намерно изостављени, било у случају да су били познати од самог почетка или да су нови значајни догађаји наступили током трајања поступка. Непотпуна, а самим тим и обмањујућа информација, може представљати злоупотребу права на представку, нарочито ако се предметна информација тиче саме суштине предмета и ако се не пружи довољно добро објашњење за необелодањивање такве информације (види Gross против Швајцарске [ВВ], бр. 67810/10, став 28, ЕСЉП 2014; S.A.S. против Француске [ВВ], бр. 43835/11, став 67, ЕСЉП 2014; и Николић и други против Србије (одл.) [Веће], бр. 48162/18 и 8 друге, од 21. јануара 2021. године).
Осврћући се на овај случај, Суд примећује да је у периоду од 18. јула 2019. године до 29. јануара 2021. године држава у целости исплатила износе досуђене у предметним одлукама на домаћем нивоу, у складу са домаћим правом (види Стевановић и други против Србије, бр. 43815/17 и 15 других, став 17, од 27. августа 2019. године). Подносиоци представки нису обавестили Суд о таквом развоју догађаја пре него што је обавештење о представкама достављено Влади и за овај пропуст није дато никакво образложење.
Узимајући у обзир чињеницу да су се задржане информације односиле на саму суштину представки, Суд сматра да је такво поступање било у супротности са сврхом права на појединачну представку. Узимајући у обзир дужност Суда да испита наводе о кршењу људских права, адвокати морају да схвате да морају да покажу високу професионалну разборитост и пруже смислену сарадњу у раду са Судом, штедећи га од неозбиљних притужби, те се, пре покретања поступака и након тога, морају марљиво распитати о свим детаљима случаја, пажљиво се придржавајући свих релевантних правила поступка, при чему су такође дужни да подстичу своје клијенте да учине исто. У противном, намерна или немарна злоупотреба ресурса Суда може угрозити веродостојност рада адвоката у очима Суда, па чак, ако се систематски понавља, може довести до ситуације да се појединим адвокатима забрани заступање подносилаца представки према Правилу 36. став 4 (б) Пословника Суда (види Стеванчевић против Босне и Херцеговине (одл.), бр. 67618/09, став 29, од 10. јануара 2017. године).
С обзиром на горе наведено, Суд утврђује да предметне представке представљају злоупотребу права на појединачну представку, те стога морају бити одбачене у складу са чланом 35. ставови 3(а) и 4. Конвенције.
ИЗ ТИХ РАЗЛОГА, СУД, ЈЕДНОГЛАСНО,
Одлучује да представке здружи;
Проглашава представке неприхватљивим.
Састављено на енглеском језику и достављено у писаном облику 13.јануара 2022. године.
Viktoriya Maradudina Pauliine Koskelo
Вршилац дужности заменика секретара Председник
ПРИЛОГ
Списак представки којима се подносе жалбе на основу члана 6 став 1. Конвенције и члана 1. Протокола бр. 1(неизвршење домаћих одлука усвојених против друштвених/државних предузећа)
|
Број |
Број представке Датум подношења |
Име подносиоца представке Година рођења
|
Релевантна одлука на домаћем нивоу |
Почетак периода неизвршења или датум ступања Конвенције на снагу у односу на Републику Србију (3. март 2004. године) |
Датум извршења одлуке на домаћем нивоу
|
|
1. |
30983/19 4. јун 2019. |
Бојан ЦОЈИЋ 1975. године |
Привредни суд у Лесковцу, 27. март 2006. |
14. јун 2007. године
|
18. јул 2019. године
|
|
2. |
5934/20 13. јануар 2020. |
Јасмина СТАНКОВИЋ 1950. године |
Основни суд у Лесковцу, 6. октобар 2000. Основни суд у Лесковцу, 13. јун 2001. Основни суд у Лесковцу, 28. јануар 2002. Основни суд у Лесковцу, 9. јул 2002. |
3. март 2004. године 3. март 2004. године 3. март 2004. године 3. март 2004. године |
24. јануар 2020. године
|
|
3. |
53510/20 27. новембар 2020. |
Стојан МИХАЈЛОВИЋ 1954. године |
Основни суд у Лесковцу, 19. јун 2003. Основни суд у Лесковцу, 10. април 2008. |
1. новембар 2005. године 11. септембар 2008. године |
29. јануар 2021. године
|
|
4. |
53845/20 27. новембар 2020. године |
Љубомир МИЛЕНКОВИЋ 1953. године |
Основни суд у Лесковцу, 16. јул 2003. Основни суд у Лесковцу, 9. јануар 2008. |
16. март 2006. године 8. мај 2008. године
|
29. јануар 2021. године
|
SECOND SECTION
DECISION
Application no. 30983/19
Bojan COJIĆ against Serbia and 3 other applications
(see appended table)
The European Court of Human Rights (Second Section), sitting on 9 December 2021 as a Committee composed of:
Pauliine Koskelo, President,
Branko Lubarda,
Marko Bošnjak, judges,
and Viktoriya Maradudina, Acting Deputy Section Registrar,
Having regard to the above applications lodged on the various dates indicated in the appended table,
Having regard to the observations submitted by the respondent Government and the observations in reply submitted by the applicants,
Having deliberated, decides as follows:
FACTS AND PROCEDURE
The list of applicants is set out in the appended table.
The applicants were represented by Ms T. Stojiljković, a lawyer practising in Leskovac.
The applicants’ complaints under Article 6 § 1 of the Convention and Article 1 of Protocol No. 1 concerning the non-enforcement or delayed enforcement of domestic decisions given against socially/State-owned companies were communicated to the Serbian Government (“the Government”) on 7 April 2021.
THE LAW
Having regard to the similar subject matter of the applications, the Court finds it appropriate to examine them jointly in a single decision.
The Government submitted that the final domestic decisions in the applicants’ favour had been enforced. They therefore suggested that the Court should reject the applications as an abuse of the right of individual application in accordance with Article 35 §§ 3 (a) and 4 of the Convention.
The applicants did not dispute the fact of full enforcement.
The Court reiterates that an application may be rejected as an abuse of the right of individual application within the meaning of Article 35 § 3 (a) of the Convention if, among other reasons, it was knowingly based on false information or if significant information and documents were deliberately omitted, either where they were known from the outset or where new significant developments occurred during the proceedings. Incomplete and therefore misleading information may amount to an abuse of the right of application, especially if the information in question concerns the very core of the case and no sufficient explanation is given for the failure to disclose that information (see Gross v. Switzerland [GC], no. 67810/10, § 28, ECHR 2014; S.A.S. v. France [GC], no. 43835/11, § 67, ECHR 2014; and Nikolić and Others v. Serbia (dec.) [Committee], nos. 48162/18 and 8 others, 21 January 2021).
Turning to the present case, the Court observes that between 18 July 2019 and 29 January 2021 the sums awarded in the domestic decisions at issue were fully paid by the State in accordance with domestic law (see Stevanović and Others v. Serbia, nos. 43815/17 and 15 others, § 17, 27 August 2019). The applicants did not inform the Court about that development before notice of the applications was given to the Government and no explanation for this omission was provided.
Having regard to the fact that the information withheld concerned the very core of the applications, the Court finds that such conduct was contrary to the purpose of the right of individual application. Lawyers must understand that, having due regard to the Court’s duty to examine allegations of human rights violations, they must show a high level of professional prudence and meaningful cooperation with the Court by sparing it the introduction of unmeritorious complaints and, both before proceedings have been instituted and thereafter, they must inquire diligently into all the details of the case, meticulously abide by all the relevant rules of procedure and must urge their clients to do the same. Otherwise, the wilful or negligent misuse of the Court’s resources may undermine the credibility of lawyers’ work in the eyes of the Court and even, if it occurs systematically, may result in particular individual lawyers being banned from representing applicants under Rule 36 § 4 (b) of the Rules of Court (see Stevančević v. Bosnia and Herzegovina (dec.), no. 67618/09, § 29, 10 January 2017).
In view of the above, the Court finds that these applications constitute an abuse of the right of individual application and must be rejected in accordance with Article 35 §§ 3 (a) and 4 of the Convention.
For these reasons, the Court, unanimously,
Decides to join the applications;
Declares the applications inadmissible.
Done in English and notified in writing on 13 January 2022.
Viktoriya Maradudina Pauliine Koskelo
Acting Deputy Registrar President
baza unakrsnih veza