Analiza slučaja pred Evropskim sudom za ljudska prava
Evropska Konvencija o ljudskim pravima
Praktični vodič za primenu Evropske konvencije o ljudskim pravima
Priručnici i vodiči kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava
Evropski sud za ljudska prava u 50 pitanja
Glosar Evropske Konvencije o ljudskim pravima
Nacionalna mreža sudija i tužilaca za primenu standarda Evropskog suda za ljudska prava
Preuzmite presudu u pdf formatu
ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА
ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ
ОДЛУКА
Представка број 47927/06
Петар и Војислав ШАРЧЕВИЋ против Србије
Европски суд за људска права (Друго одељење), 3. новембра 2009. године на седници већа у саставу:
Françoise Tulkens, председник,
Vladimiro Zagrebelsky,
Danutė Jočienė,
Dragoljub Popović, András Sajó,
Nona Tsotsoria,
Kristina Pardalos, судије,
и Sally Dollé, секретар Одељења,
У вези са предметном представком која је поднета 21. новембра 2006. године,
У вези са декларацијом Владе Тужене државе поднете 19. јануара 2009. године којом се од Суда тражи да представку скине са листе предмета и одговором подносилаца представке на исту,
После већања, доноси следећу одлуку:
ЧИЊЕНИЦЕ
Подносиоци представке, г. Петар Шарчевић и г. Војислав Шарчевић, су српски држављани рођени 1927. године, односно 1957. године и живе у Ваљеву. Пред Судом их је заступао г. П. Савић, адвокат из Београда. Владу Србије (у даљем тексту: „Влада“) заступао је њен заступник г. С. Царић.
А. Околности предмета
Чињенице овог предмета, како су их стране доставиле, могу се сумирати како следи.
Подносиоци представке су 5. маја 1995. године Општинском суду у Ваљеву поднели парничну тужбу у вези са имовином против треће стране.
Општински суд је 15. октобра донео делимичну пресуду у корист подносилаца представке.
Окружни суд у Ваљеву је 24. марта 2009. године преиначио одлуку од 15. октобра.
Неодређеног датума подносиоци представке су Врховном суду уложили ревизију, где изгледа да предмет још није решен.
ПРИТУЖБЕ
Према члану 6. Конвенције, подносиоци представке су се жалили на прекомерну дужину предметног поступка.
ПРАВО
Влади је представка достављена по основу члана 6. став 1. Конвенције.
Дописом од 19. јануара 2009. године, Влада је обавестила Суд да предлаже да се припреми једнострана декларација ради решења питања која су поставили подносиоци представке. Она је даље затражила од Суда да представку скине с листе предмета у складу с чланом 37. Конвенције.
Декларација коју је потписао заступник Владе, предвидела је следеће:
„Изјављујем да је Влада Републике Србије спремна да прихвати да је дошло до повреде права подносилаца представке према члану 6. став 1. Конвенције и нуди да подносиоцима представке, г. Петру и Војиславу Шарчевићу исплати износ од 4.600 евра ex gratia у вези с представком која је код Европског суда за људска права заведена под бројем 47927/06.
Овај износ, који покрива материјалну и нематеријалну штету као и трошкове, платиће се у динарској против вредности без пореза који се може платити и на рачун [који наведу] подносиоци представке. Овај износ ће се исплатити у року од три месеца од датума уручења ... одлуке Суда. Ово плаћање ће представљати коначно решење овог предмета.
Влада изражава жаљење што је дошло до радњи које су довеле до подношења ове представке.“
У два каснија поднеска од 11. јула и 15. јула 2009. године подносиоци представке су изнели мишљење да брисање њиховог предмета са списка Суда не би било оправдано.
Суд подсећа да члан 37. став 1 (в) Конвенције омогућава Суду да предмет скине са списка ако сматра да „више није оправдано да се настави са разматрањем представке“, а то је у прошлости чинио на основу одређених једностраних декларација од стране тужених Влада, чак и када су подносиоци представки наставили да учествују у поступцима.
У том смислу, Суд ће пажљиво размотрити декларацију коју је Влада поднела у овом предмету у светлу начела која проистичу из његове судске праксе (видети Tahsin Acar против Турске, [ВВ], број 26307/95, ст. 75 – 77, ЕЦХР 2003-VI).
Суд примећује да је у одређеном броју предмета навео природу и обим обавеза које проистичу за Високу страну уговорницу према члану 6. Конвенције у вези са правом на суђење у разумном року (види, међу многим другим, Cocchiarella против Италије [ВВ], број 64886/01, ЕЦХР 2006, Kudla против Пољске [ВВ], број 30210/96, ЕЦХР 2000-XI, Илић против Србије, број 30132/04, 9. октобар 2007. године). Суд је у случајевима где је утврдио повреду ових чланова доделио правично задовољење, а његов износ је зависио од посебних околности случаја.
У вези са природом уступака садржаних у једностраној декларације Владе у предметном случају, као и у вези са износом предложене накнаде (која се може сматрати разумном у поређењу са накнадама које је Суд доделио у сличним предметима, када се узме у обзир чињеница да само пет година и седам месеци спорног поступка спада у надлежност Суда ratione temporis, пошто је Србија ратификовала Конвенцију 3. марта 2004. године), Суд сматра да даље разматрање представке није оправдано (видети за релевантна начела, предмет Tahsin Acar, цитиран у горњем тексту, Haran против Турске, број 25754/94, пресуда од 26. марта 2002. године).
Суд је, такође, задовољан да поштовање људских права која су дефинисана Конвенцијом и Протоколима уз њу од њега више не захтева да настави разматрање овог дела представке (члан 37. став 1 in fine). Упркос томе, у посебним околностима овог предмета, Суд сматра да Држава треба да осигура да ће се предузети сви неопходни кораци да би се омогућило да се поступак оконча што је брже могуће, узимајући у обзир захтев прописне примене правде.
Сходно томе, треба је скинути са листе предмета.
Пошто изгледа да је спорни поступак још у току, треба имати на уму да одлука Суда о брисању предмета са листе не прејудицира основаност захтева подносилаца представке пред домаћим судом нити њихову могућност да добију накнаду за процедурално кашњење до ког може доћи после датума ове одлуке.
Најзад, Суд подсећа да је, у складу са чланом 46. став 2 Конвенције, само Комитет министара надлежан да надзире извршење његових правоснажних пресуда. Међутим, ако Тужена држава не испоштује услове из њене једностране декларације у конкретном предмету, представка се може вратити на листу предмета Суда према члану 37. став 2 Конвенције (видети Aleksentseva и двадесет осам других подносилаца представке против Русије (одлука), бр. 75025/01, ЕЦХР, 23.март 2006. године).
Из тих разлога, Суд једногласно
Узима у обзир услове из декларације тужене Владе и модалитете за обезбеђење обавеза о којима је у њој реч,
Одлучује да представку скине са списка својих предмета.
Sally Dollé Francoise Tulkens
Секретар Председник
baza unakrsnih veza