Podnositeljke predstavki žalile su se da je Država povredila njihovo pravo na mirno uživanje svoje imovine, kao što se garantuje članom 1. Protokola broj 1 uz Konvenciju.

Preuzmite presudu u pdf formatu

На основу члана 6. став 1. Уредбе о заступнику Републике Србије пред Европским судом за људска права ("Службени гласник РС", број 61/06 - пречишћен текст) објављује се, на српском и енглеском језику, Пресуда Европског суда за људска права по представкама број 1789/07 и 28058/07 - Рашковић и Милуновић против Србије, која гласи:

Пресуда Европског суда за људска права

Пресуда је објављена у "Службеном гласнику РС", бр. 41/2011 од 10.6.2011. године.

ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА

ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ

ПРЕДМЕТИ РАШКОВИЋ И МИЛУНОВИЋ против СРБИЈЕ
(Представке бр. 1789/07 и 28058/07)

ПРЕСУДА

СТРАЗБУР
31. мај 2011. године

Ова пресуда ће постати правоснажна у околностима предвиђеним чланом 44. став 2. Конвенције. Могуће су редакторске промене.

У предметима Рашковић и Милуновић против Србије, Европски суд за људска права (Друго одељење), на заседању Већа у саставу:

Françoise Tulkens, председник,

David Thór Björgvinsson,

Dragoljub Popović,

Giorgio Malinverni,

András Sajó,

Guido Raimondi,

Paulo Pinto de Albuquerque, судије,

и Françoise Elens-Passos, заменик секретара,

после већања на затвореној седници одржаној 10. маја 2011. године, изриче следећу пресуду, која је усвојена тог дана:

ПОСТУПАК

1. Предмет је формиран на основу две представке (бр. 1789/07 и 28058/07) против Републике Србије, којe су Суду према члану 34. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: "Конвенција"), поднеле две држављанке Србије, гђа Зорица Рашковић (у даљем тексту: "Прва подноситељка представке") и гђа Дана Милуновић, раније Поповић (у даљем тексту: "Друга подноситељка представке"), 14. децембра 2006. године, односно 25. јуна 2007. године.

2. Прву подноситељку представке заступала је гђа Р. Гарибовић, а другу подноситељку представке заступале су гђа М. Поповић и гђа Р. Гарибовић, адвокати из Новог Пазара. Владу Србије (у даљем тексту: "Влада") заступао је њен заступник, г. С. Царић.

3. Подноситељке представки су тврдиле да је Држава прекршила њихово право из члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију, због неизвршења правоснажних домаћих пресуда донетих у њихову корист.

4. Председник Другог одељења је 1. септембра 2009. године одлучио да представку достави Влади. Одлучено је такође да се основаност представке разматра заједно са допуштеношћу (члан 29. став 1.).

ЧИЊЕНИЦЕ

I. ОКОЛНОСТИ ПРЕДМЕТА

5. Чињенице предмета, како су их странке изнеле, могу се сумирати како следи.

6. Подноситељке представки, гђа Зорица Рашковић и гђа Дана Милуновић рођене су 1961. године, односно 1953. године и живе у Новом Пазару.

7. Обе подноситељке представки су биле запослене у Памучној предионици ДОО из Новог Пазара (у даљем тексту; "Дужник"). Оне су 14. јануара 2001. године, односно 15. маја 1996. године упућене на обавезно плаћено одсуство до тренутка када ће моћи да се успостави нормална производња и посао дужника довољно побољша.

8. Док су биле на овом одсуству, у складу са релевантним домаћим законодавством, подноситељке представки су имале право на знатно умањен месечни приход, као и на исплату доприноса за пензијско, инвалидско и друго социјално осигурање.

9. Пошто дужник ове обавезе није испунио, подноситељке представки су покренуле бројне одвојене парничне поступке пред Општинским судом у Новом Пазару (у даљем тексту: "Општински суд").

10. Неодређеног датума матично предузеће дужника (види став 62. у даљем тексту) предложило је Програм решавања вишка запослених - у даљем тексту: "Програм вишка"). Програм вишка утврђује критеријуме за одређивање вишка запослених, а пошто се прогласе вишком, запосленима се нуде две могућности: да од послодавца добију отпремнину; или да од социјалног осигурања Државе траже месечну новчану накнаду за незапосленост. Ова права су била обезбеђена свим запосленим, без обзира да ли су имали нека преостала потраживања од предузећа.

A. У вези са првом подноситељком представке

1. Први круг поступака

11. Општински суд је 7. октобра 2004. године пресудио у корист подноситељке представке. Општински суд је 23. децембра 2004. године допунио ову пресуду, и коначно наложио дужнику да подноситељки представке исплати:

i. минималну месечну зараду за период од 1. августа 2001. године до 31. јула 2004. године (155.002 динара укупно¹; 2.400 евра у релевантном тренутку)², индексирано у складу са релевантним прописима, заједно са законском каматом;

ii. 7.800 динара (100 евра) за судске трошкове; и

iii. доприносе за пензијско и инвалидско осигурање за период од 1. јануара 1997. године до 19. јула 2004. године.

12. Ова пресуда је постала правоснажна 18. јула 2005. године.

13. Подноситељка представке је 24. децембра 2004. године поднела предлог за њено извршење, у вези са исплатом накнаде за плаћено одсуство, предложивши да се оно изврши уплатом на банкарски рачун или јавном продајом опредељене покретне и/или непокретне имовине дужника.

14. Општински суд је 24. јануара 2005. године усвојио предлог подноситељке представке и издао решење о извршењу, истовремено досудивши подноситељки представке додатни износ од 2.400 динара на име трошкова извршења (30 евра).

15. Подноситељка представке је 29. јула 2005. године поднела идентичан предлог за извршење, који је усвојен 22. септембра 2005. године. Досуђено јој је још 2.800 динара (35 евра) на име трошкова извршења.

______________

¹Укупне суме наведене у овој пресуди су дате номинално, а камата досуђена на домаћем нивоу рачунаће ће се од тренутка доспећа за исплату сваке месечне накнаде.

²Износи у еврима су дати само поређења ради, на основу приближне просечне вредности у релевантном тренутку.

2. Други круг поступака

16. Општински суд је 18. августа 2005. године пресудио у корист подноситељке представке и наложио дужнику да подноситељки представке исплати:

i. минималну месечну зараду за период од 1. августа 2004. године до 30. јуна 2005. године (70.533 динара укупно; 900 евра), индексирано у складу са релевантним прописима, заједно са законском каматом;

ii. 9.750 динара (120 евра) за судске трошкове; и

iii. доприносе за пензијско и инвалидско осигурање за период од 27. јула 2004. године до 18. августа 2005. године.

17. Пресуда од 18. августа 2005. године постала је правоснажна 31. јануара 2006. године.

18. Подноситељка представке је 8. фебруара 2006. године поднела предлог за њено извршење, у вези са исплатом накнаде за плаћено одсуство, предложивши да се оно изврши уплатом на банкарски рачун или јавном продајом опредељене покретне и/или непокретне имовине дужника.

19. Општински суд је 16. фебруара 2006. године усвојио њен предлог за извршење, досудивши јој такође 2.250 динара ( 25 евра) на име трошкова извршења.

3. Трећи круг поступака

20. Општински суд је 13. јула 2006. године пресудио у корист подноситељке представке и наложио дужнику да подноситељки представке исплати:

i. месечну накнаду за плаћено одсуство од 1. јула 2005. године до 31. маја 2006. године (82.824,20 динара укупно; 1.000 евра), индексирано у складу са релевантним прописима, заједно са законском каматом;

ii. 11.700 динара (140 евра) за судске трошкове; и

iii. доприносе за пензијско и инвалидско осигурање од 18. августа 2005. године до 31. маја 2006. године.

21. Пресуда од 18. августа 2005. године постала је правоснажна 10. августа 2006. године.

22. Подноситељка представке је 25. августа 2005. године поднела предлог за њено извршење, у вези са исплатом накнаде за плаћено одсуство, предложивши да се оно изврши уплатом на банкарски рачун или јавном продајом опредељене покретне и/или непокретне имовине дужника.

23. Општински суд је 29. августа 2006. године усвојио предлог за извршење, досудивши јој такође 2.700 динара (32 евра) на име трошкова извршења.

4. Четврти круг поступака

24. Општински суд је 26. марта 2007. године пресудио у корист подноситељке представке и наложио дужнику да јој исплати:

i. месечну накнаду за плаћено одсуство од 1. јуна 2006. године до 15. новембра 2006. године (42.805 динара укупно; 500 евра), индексирано у складу са релевантним прописима, заједно са законском каматом;

ii. 5.400 динара (65 евра) за судске трошкове; и

iii. доприносе за пензијско и инвалидско осигурање од 1. јуна 2006. године до 15. новембра 2006. године.

25. Пресуда од 18. августа 2005. године постала је правоснажна 16. априла 2007. године.

26. Подноситељка представке је 18. маја 2007. године поднела предлог за њено извршење, у вези са исплатом накнаде за плаћено одсуство, предложивши да се оно изврши уплатом на банкарски рачун или јавном продајом опредељене покретне и/или непокретне имовине дужника.

27. Општински суд је 23. маја 2007. године усвојио предлог за извршење, досудивши јој такође 2.700 динара (32 евра) на име трошкова извршења.

5. Престанак радног односа подноситељке представке

28. Подноситељка представке је 5. децембра 2005. године дала изјаву у складу са програмом вишка запослених (види став 10 у горњем тексту) којом је прихватила исплату отпремнине.

29. Матично предузеће је 15. новембра 2006. године издало решење о престанку радног односа подноситељке представке од 20. новембра 2006. године, у коме је наведено да од тог датума престају сва права и обавезе на основу запослења.

30. Матично предузеће је 21. новембра 2006. године исплатило подноситељки представке 299.700 динара на име отпремнине, у складу са изјавом од 5. децембра 2005. године и решењем од 15. новембра 2006. године.

31. Доприноси за пензијско и инвалидско осигурање исплаћени су 9. фебруара 2007. године за цео период.

Б. У вези са другом подноситељком представке

1. Први круг поступака

32. Општински суд је 22. јуна 2004. године пресудио у корист подноситељке представке и наложио дужнику да јој исплати:

i. гарантовану зараду од 15. маја 1996. године до 31. маја 2001. године, и месечну накнаду за плаћено одсуство од 1. јуна 2001. године до 31. маја 2004. године, индексирано у складу са релевантним прописима (150.691 динара укупно; 2.100 евра), заједно са законском каматом; и

ii. 7.800 динара (210 евра) за судске трошкове.

33. Ова пресуда постала је правоснажна 19. јула 2004. године.

34. Подноситељка представке је 31. октобра 2004. године поднела предлог за њено извршење, у вези са исплатом накнаде за плаћено одсуство, предложивши да се оно изврши уплатом на банкарски рачун или јавном продајом опредељене покретне и/или непокретне имовине дужника.

35. Општински суд је 31. октобра 2004. године усвојио предлог подноситељке представке и донео решење о извршењу, и досудио јој 3.600 динара (50 евра) за трошкове извршења.

2. Други круг поступака

36. Општински суд је 12. јануара 2005. године пресудио у корист подноситељке представке и наложио дужнику да јој исплати:

i. месечну накнаду за плаћено одсуство од 1. јуна 2004. године до 31. октобра 2004. године, индексирано у складу са релевантним прописима (29.816 динара; 375 евра), заједно са законском каматом; и

ii. 9.750 динара (120 евра) за судске трошкове; и

iii. доприносе за пензијско и инвалидско осигурање од 1. септембра 2004. године до 1. децембра 2004. године.

37. Ова пресуда постала је правоснажна 18. јула 2004. године.

38. Подноситељка представке је 22. јула 2005. године поднела предлог за њено извршење, предложивши да се оно изврши уплатом на банкарски рачун или јавном продајом опредељене покретне и/или непокретне имовине дужника.

39. Општински суд је 26. септембра 2005. године усвојио предлог за извршење, досудивши јој додатних 3.600 динара (40 евра) на име трошкова извршења.

40. Општински суд је 27. новембра 2006. године утврдио да је подноситељка представке повукла део предлога за извршење за исплату доприноса за социјално и пензијско осигурање, и у овом делу окончао извршење пресуде од 12. јануара 2005. године.

3. Трећи круг поступака

41. Општински суд је 26. априла 2005. године пресудио у корист подноситељке представке и наложио дужнику да јој исплати:

i. месечну накнаду за плаћено одсуство од 1. јуна 2004. године до 31. октобра 2004. године (укупно 37.209 динара; 450 евра), заједно са законском каматом;

ii. 9.750 динара (120 евра) за судске трошкове; и

iii. доприносе за пензијско и инвалидско осигурање од 1. септембра 2004. године до 1. априла 2005. године.

42. Ова пресуда постала је правоснажна 20. маја 2005. године.

43. Подноситељка представке је 23. јуна 2005. године поднела предлог за њено извршење, предложивши да се оно изврши уплатом на банкарски рачун или јавном продајом опредељене покретне и/или непокретне имовине дужника.

44. Општински суд је 26. септембра 2005. године усвојио предлог за извршење, и донео решење о извршењу, досудивши јој додатних 2.250 динара (25 евра) на име трошкова извршења.

45. Општински суд је 27. новембра 2006. године утврдио да је подноситељка представке повукла део предлога за извршење за исплату доприноса за социјално и пензијско осигурање, и у овом делу окончао извршење пресуде од 26. априла 2005. године.

4. Четврти круг поступака

46. Општински суд је 15. марта 2006. године пресудио у корист подноситељке представке и наложио дужнику да јој исплати:

i. месечну накнаду за плаћено одсуство од 1. маја 2005. године до 31. децембра 2005. године (укупно 54.464 динара; 625 евра), заједно са затезном каматом;

ii. 11.700 динара (150 евра) за судске трошкове; и

iii. доприносе за пензијско и инвалидско осигурање од 1. маја 2005. године до 31. децембра 2005. године.

47. Ова пресуда постала је правоснажна 10. априла 2006. године.

48. Подноситељка представке је 19. маја 2006. године поднела предлог за њено извршење, у вези са исплатом накнаде за плаћено одсуство, предложивши да се оно изврши уплатом на банкарски рачун или јавном продајом опредељене покретне и/или непокретне имовине дужника.

49. Општински суд је 23. маја 2006. године усвојио предлог за извршење, и донео решење о извршењу, досудивши јој додатних 3.600 динара (40 евра) на име трошкова извршења.

5. Пети круг поступака

50. Општински суд је 28. августа 2006. године пресудио у корист подноситељке представке и наложио дужнику да јој исплати:

i. месечну накнаду за плаћено одсуство од 1. јануара 2006. године до 30. априла 2006. године (укупно 31.280 динара, 375 евра), заједно са законском каматом;

ii. 5.400 динара (65 евра) за судске трошкове; и

iii. доприносе за пензијско и инвалидско осигурање од 1. јануара 2006. године до 1. маја 2006. године.

51. Ова пресуда постала је правоснажна 20. октобра 2006. године.

52. Подноситељка представке је 31. октобра 2006. године поднела предлог за њено извршење, у вези са исплатом накнаде за плаћено одсуство, предложивши да се оно изврши уплатом на банкарски рачун или јавном продајом опредељене покретне и/или непокретне имовине дужника.

53. Општински суд је 2. новембра 2006. године усвојио предлог за извршење, и донео решење о извршењу, досудивши јој додатних 1.800 динара (20 евра) на име трошкова извршења.

6. Шести круг поступака

54. Општински суд је 28. марта 2007. године пресудио у корист подноситељке представке и наложио дужнику да јој исплати:

i. месечну накнаду за плаћено одсуство од маја до јуна 2006. године (укупно 17.639 динара; 220 евра), заједно са затезном каматом;

ii. 11.700 динара (150 евра) за судске трошкове; и

iii. доприносе за пензијско и инвалидско осигурање од 1. маја 2006. године до 4. јула 2006. године.

55. Ова пресуда постала је правоснажна 4. јуна 2007. године.

56. Подноситељка представке је 12. јуна 2007. године поднела предлог за њено извршење, у вези са исплатом накнаде за плаћено одсуство, предложивши да се оно изврши уплатом на банкарски рачун или јавном продајом опредељене покретне и/или непокретне имовине дужника.

57. Општински суд је 15. јуна 2007. године усвојио предлог за извршење, и донео решење о извршењу, досудивши јој додатних 1.800 динара (20 евра) на име трошкова извршења.

7. Престанак радног односа подноситељке представке

58. Подноситељка представке је 9. децембра 2005. године дала изјаву у складу са програмом вишка запослених (види став 10 у горњем тексту) којом је прихватила исплату отпремнине.

59. Матично предузеће је 3. јула 2007. године издало решење о престанку радног односа подноситељке представке од 4. јула 2007. године, у коме је наведено да од тог датума престају сва права и обавезе на основу запослења.

60. Матично предузеће је 4. јула 2007. године исплатило подноситељки представке 299.700 динара на име отпремнине, у складу са изјавом од 9. децембра 2005. године и решењем од 3. јула 2007. године.

61. Доприноси за пензијско и инвалидско осигурање исплаћени су 9. фебруара 2007. године за цео период.

В. Статус дужника

62. Дужник је предузеће са ограниченом одговорношћу у власништву"Рашка" Холдинг Компаније (у даљем тексту: "Матично предузеће"). Од априла 2010. године, дужник је и даље био предузеће са већинским друштвеним и државним капиталом.

63. Матичном предузећу је 5. новембра 2004. године наложено да приступи реструктурирању, које је још у току. Без обзира на званични статус "у реструктурирању", ниједан извршни поступак подноситељки представки није никада званично обустављен или прекинут по овом основу.

II. РЕЛЕВАНТНО ДОМАЋЕ ПРАВО И ПРАКСА

A. Релевантно домаће право

64. Релевантно домаће право изнето је у пресудама Суда у предметима Р. Качапор и друге подноситељке представки против Србије (бр. 2269/06, 3041/06, 3042/06, 3043/06, 3045/06 и 3046/06, 15. јануар 2008. године, ст. 57-82); Влаховић против Србије (бр. 42619/04, ст. 37-47, 16. децембар 2008. године); Црнишанин и други против Србије (бр. 35835/05, 43548/05, 43569/05 и 36986/06, 13. јануар 2009. године, ст. 100-104); и Предузеће ЕВТ против Србије (број 3102/05, ст. 26 и 27, 21. јун 2007. године).

Б. Пракса Уставног суда Србије

65. Решењима од 29. новембра 2009. године и 4. децембра 2009. године, Уставни суд Србије (предмети бр. Уж-95/2008 и Уж-143/2007) разматрао је притужбе лица која су раније била запослена у једном од предузећа у оквиру "Рашка" Холдинг Компаније, а чији је радни однос престао у складу са програмом вишка запослених. Жалиоци су тражили од Општинског суда да предузећу наложи да им исплати месечну накнаду за плаћено одсуство. Општински суд и Окружни суд у Новом Пазару су одбацили њихове захтеве због тога што су, inter alia, већ тражили накнаду према програму вишка запослених. Уставни суд је утврдио да запослени имају право на уживање права која проистичу и из програма вишка запослених и из преосталих потраживања на основу запослења, пре престанка радног односа. Стога, сама чињеница да су се жалиоци у овим предметима сагласили са уживањем користи од програма вишка запослених не би могла да се тумачи тако да то значи да су се они одрекли права на месечну накнаду за плаћено одсуство претходно приспелу за плаћање, а суд је морао да разматра да ли су те користи заиста исплаћене.

ПРАВО

I. ЗДРУЖИВАЊЕ ПРЕДСТАВКИ

66. Суд сматра да, у складу са Правилом 42 став 1. Пословника Суда, представке треба здружити, с обзиром на слично чињенично стање и правну позадину.

II. НАВОДНА ПОВРЕДА ЧЛАНА 1. ПРОТОКОЛА БРОЈ 1. УЗ КОНВЕНЦИЈУ

67. Подноситељке представки жалиле су се да је Држава повредила њихово право на мирно уживање своје имовине, као што се гарантује чланом 1. Протокола број 1 уз Конвенцију, који у релевантном делу гласи како следи:

"Свако физичко и правно лице има право на неометано уживање своје имовине. Нико не може бити лишен своје имовине, осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права."

A. Допуштеност

68. Суд констатује да представке нису очигледно неосноване у смислу значења члана 35. став 3. Конвенције. Он даље констатује да нису недопуштене по неком другом основу. Због тога се морају прогласити допуштеним.

Б. Основаност

69. Влада је приговорила да није било повреде члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију. Поред аргумената о којима је Суд већ расправљао у сличним случајевима (види Р. Качапор и друге подноситељке представке, цитирана у горњем тексту, и Влаховић, цитирана у горњем тексту), Влада је такође изнела да је, пошто је реструктурирање било наложено у јавном интересу, извршење пресуда било обустављено у складу са законом, као и у складу са праксом Суда, пошто члан 1. Протокола број 1 не гарантује право на потпуну накнаду у свим околностима (Lithgow и други против Уједињеног Краљевства, 8. јул 1986. године, став 121., серија A број 102). Даље, она је изнела да су се прихватањем отпремнине из програма решавања вишка запослених, подноситељке представки у предметним случајевима одрекле права која проистичу из пресуда по њиховим захтевима, као што је случај са трећом подноситељком представке у предмету Гришевић (Гришевић и други против Србије, бр. 16909/06, 38989/06 и 39235/06, став 52., 21. јул 2009. године), па тиме немају право на материјалну накнаду.

70. Подноситељке представки су остале при својим захтевима, износећи да поред тога што се никада нису одрекле својих права која проистичу из пресуда, у складу са праксом Уставног суда, оне имају право да уживају права која проистичу из правоснажних пресуда у њиховим предметима, иако су им додељена права из програма вишка запослених.

71. Доследно је утврђивано да је Влада Србије одговорна за неизвршење пресуда донетих против предузећа са претежно друштвеним капиталом (види, на пример, Р. Качапор и друге подноситељке представке, цитирана у горњем тексту; и Гришевић и други, цитирана у горњем тексту), што значи да исти закључак важи, a fortiori, у вези са предузећима код којих је дошло до касније промене у уделу у структури капитала, што је имало за последицу превагу државног и друштвеног капитала. Суд у конкретном случају не налази никакве посебне околности које би захтевале одступање од ове судске праксе. С тим у вези, Суд је већ размотрио околности у вези са реструктурирањем предузећа у друштвеној својини, (види Р. Качапор и друге подноситељке представке, цитирана у горњем тексту, ст. 97 и 98, и Црнишанин и други против Србије, бр. 35835/05, 43548/05, 43569/05 и 36986/06, ст. 101-104, 13. јануар 2009. године), и сматра да не постоји ниједан разлог да у овом конкретном контексту не примени исти приступ на исте аргументе. Осим тога, Суд сматра да се предметни случај, када се спорни захтев односи на неизвршење пресуде донете против друштвеног предузећа, јасно разликује од случаја Lithgow и други, на који се Влада позвала (види став 61 у горњем тексту). Међутим, аргумент у вези са учешћем подноситељки представки у програму вишка запослених треба посебно размотрити.

72. Суд констатује да, за разлику од предмета Гришевић, где се трећа подноситељка представке изричито одрекла својих права на основу домаћих пресуда, подноситељке представке у овом предмету никада нису дале такву изјаву. Даље, Уставни суд Србије је, као највиши правосудни орган у Држави, утврдио да се само учешће у програму вишка запослених не може тумачити као одустајање од права која проистичу из нерешених потраживања у вези са радним односима. Тај суд је даље утврдио да су лица у фактичкој ситуацији значајно сличној ситуацији ових подноситељки представки имала право на уживање права која проистичу и из правоснажних пресуда у њиховим предметима и из програма (види став 65. у горњем тексту). Влада није доставила супротне аргументе. Према томе, Суд закључује да правоснажне пресуде донете у корист подноситељки представки и даље представљају захтев у оквиру значења члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију, док се не може сматрати да је дужи пропуст органа Србије да изврше ове пресуде у складу са домаћим законом.

73. У светлу горе наведеног, Суд сматра да је дошло до повреде члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију.

III. НАВОДНА ПОВРЕДА ЧЛАНА 6. СТАВ 1. КОНВЕНЦИЈЕ

74. Обе подноситељке представки су се такође жалиле према члану 6. став 1. Конвенције због пропуста Тужене државе да изврши правоснажне пресуде донете у њихову корист.

75. Члан 6. став 1. Конвенције у релевантном делу гласи како следи:

"Свако, током одлучивања о његовим грађанским правима и обавезама ..., има право на ... расправу у разумном року пред ... судом ..."

A. Допуштеност

76. Суд констатује да су ове притужбе повезане са горе разматраним и да се, према томе, морају на исти начин прогласити допуштеним.

Б. Основаност

77. Влада је само потврдила да би требало разматрати само делове извршних поступака подноситељки представки који нису решени од 3. марта 2004. године (а то је датум када је Конвенција ступила на снагу у односу на Србију).

78. Суд констатује да су 7. октобра 2004. године, односно 22. јуна 2004. године донете прве пресуде у корист подноситељки представки, а њихово извршење је затражено 24. децембра 2004. године, односно 31. октобра 2004. године, а то су најранији датуми од којих се може посматрати период неизвршења. Тужена држава је Конвенцију ратификовала 3. марта 2004. године.

79. Суд је већ утврдио да је Држава одговорна за пропуст што нису извршене правоснажне домаће пресуде донете против друштвених предузећа (види Р. Качапор и друге подноситељке представке, цитирана у горњем тексту, ст. 115-116; Црнишанин и други против Србије, цитирана у горњем тексту, став 123; и Гришевић и други, цитирана у горњем тексту, ст. 68-69). Он не налази ниједан разлог да одступи од овог приступа у конкретном предмету пошто је дужник у државној и друштвеној својини (види став 62. у горњем тексту), а период неизвршења до сада траје између три године и једанаест месеци и шест година и седам месеци. Српске власти стога нису предузели неопходне мере да изврше предметне пресуде и за тај пропуст нису доставили ниједан убедљив разлог. Према томе, дошло је и до повреде члана 6. став 1. Конвенције.

IV. ПРИМЕНА ЧЛАНА 41. КОНВЕНЦИЈЕ

80. Члан 41. Конвенције предвиђа:

"Када Суд утврди прекршај Конвенције или протокола уз њу, а унутрашње право Високе стране уговорнице у питању омогућава само делимичну одштету, Суд ће, ако је то потребно, пружити правично задовољење оштећеној странци."

A. Штета

1. Материјална штета

81. Подноситељке представки су тражиле да се Држави наложи да исплати, из сопствених средстава, износе досуђене у вези са преосталим месечним накнадама за плаћено одсуство, плус трошкове домаћих извршних поступака.

82. Влада је сматрала да исплату коју су подноситељке представки примиле из програма треба одузети од коначног износа у овом делу.

83. С обзиром на аргумент Владе, и с обзиром на повреде утврђене у конкретном предмету и сопственој пракси (види Р. Качапор и друге подноситељке представке, цитирана у горњем тексту, ст. 123-126, и Црнишанин и други против Србије, цитирана у горњем тексту, ст. 137-139), посебно имајући у виду мишљење о различитој природи износа досуђених пресудама подноситељки представки и програмом (види став 70. у горњем тексту), Суд сматра да Влада треба да плати подноситељкама представки износе досуђене правоснажним пресудама (види ст. 11, 16, 20, 24, 32, 36, 41, 46, 50 и 54 у горњем тексту), заједно са свим утврђеним трошковима извршних поступака (види ст. 14, 19, 23, 27, 35, 39, 44, 49, 53 и 57 у горњем тексту).

2. Нематеријална штета

84. Подноситељке представки су тражиле накнаду нематеријалне штете која је последица спорног неизвршења, остављајући Суду да по свом нахођењу одреди тачне износе које треба исплатити по овом основу.

85. Влада није оспорила овај захтев.

86. Суд је мишљења да су подноситељке представки претрпеле одређену нематеријалну штету као последицу утврђених повреда која се не може исправити самим утврђивањем повреде од стране Суда. Процењујући на основу правичности, како се захтева чланом 41. Конвенције, Суд свакој подноситељки представки додељује 6.200 евра по овом основу.

Б. Трошкови

87. Подноситељке представки су такође тражиле повраћај трошкова поступка пред Судом, а да нису навеле прецизан износ, остављајући га нахођењу Суда.

88. Влада је оспорила овај захтев.

89. С обзиром на документа која поседује и на његову судску праксу, Суд сматра оправданим да за поступак пред Судом досуди износ од 600 евра.

В. Затезна камата

90. Суд сматра да је примерено да затезна камата буде заснована на најнижој каматној стопи Европске централе банке уз додатак од три процентна поена.

ИЗ ТИХ РАЗЛОГА, СУД ЈЕДНОГЛАСНО

1. Одлучује да здружи представке;

2. Проглашава представке допуштеним;

3. Утврђује да је дошло до повреде члана 6. став 1. Конвенције;

4. Утврђује да је дошло до повреде члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију;

5. Утврђује

(a) да Тужена држава, из сопствених средстава и у року од три месеца од датума када ова пресуда постане правоснажна, а у складу са чланом 44. став 2. Конвенције, исплати износе досуђене правоснажним домаћим пресудама и решењима за извршење;

(б) да Тужена држава плати свакој подноситељки представке, у истом року, следеће износе:

(i) 6.200 евра (шест хиљада две стотине евра) на име нематеријалне штете, плус сваки порез који може бити наплатив, и

(ii) 600 (шест стотина евра) на име трошкова, плус сваки порез који се може наплатити подноситељки представке,;

(в) да износе наведене под (б) треба претворити у националну валуту Тужене државе по стопи важећој на дан исплате;

(г) да по истеку горе наведена три месеца до исплате, треба платити обичну камату на износе наведене под (б) по стопи која је једнака најнижој каматној стопи Европске централе банке уз додатак од три процентна поена;

Састављено на енглеском језику и достављено у писаној форми на дан 31. маја 2011. године у складу са правилом 77. ст. 2. и 3. Пословника Суда.

Françoise Elens-Passos Françoise Tulkens
Заменик секретара Председник

SECOND SECTION

CASES OF RAŠKOVIĆ AND MILUNOVIĆ v. SERBIA
(Applications nos. 1789/07 and 28058/07)

JUDGMENT

STRASBOURG
31 May 2011

This judgment will become final in the circumstances set out in Article 44 § 2 of the Convention. It may be subject to editorial revision.

In the cases of Rašković and Milunović v. Serbia,

The European Court of Human Rights (Second Section), sitting as a chamber composed of:

Françoise Tulkens, President,

David Thór Björgvinsson,

Dragoljub Popović,

Giorgio Malinverni,

András Sajó,

Guido Raimondi,

Paulo Pinto de Albuquerque, judges,

and Françoise Elens-Passos, Deputy Section Registrar,

Having deliberated in private on 10 May 2011,

Delivers the following judgment, which was adopted on that date:

PROCEDURE

1. The case originated in two applications (nos. 1789/07 and 28058/07) against the Republic of Serbia lodged with the Court under Article 34 of the Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms ("the Convention") by two Serbian nationals, Ms Zorica Rašković ("the first applicant") and Ms Dana Milunović, formerly Popović, ("the second applicant"), on 14 December 2006 and 25 June 2007 respectively.

2. The first applicant was represented by Ms R. Garibović, while the second applicant was represented by Ms M. Popović and Ms R. Garibović, lawyers practising in Novi Pazar. The Serbian Government ("the Government") were represented by their Agent, Mr S. Carić.

3. The applicants alleged that the State had infringed with their right from Article 6 § 1 of the Convention and Article 1 of Protocol No. 1 to the Convention, due to the failure to enforce final domestic judgments rendered in their favour.

4. On 1 September 2009 the President of the Second Section decided to give notice of the application to the Government. It was also decided to rule on the admissibility and merits of the application at the same time (Article 29 § 1).

THE FACTS

I. THE CIRCUMSTANCES OF THE CASE

5. The facts of the cases, as submitted by the parties, may be summarised as follows.

6. The applicants, Ms Zorica Rašković and Ms Dana Milunović, were born in 1961 and 1953 respectively and live in Novi Pazar.

7. Both applicants were employed by Pamučna predionica DOO from Novi Pazar (hereinafter "the debtor"). On 14 January 2001 and 15 May 1996 they were respectively placed on compulsory paid leave until such time when normal production could be resumed and the debtor’s business performance had improved sufficiently.

8. Whilst on this leave, in accordance with the relevant domestic legislation, the applicants were entitled to a significantly reduced monthly income, as well as the payment of their pension, disability and other social security contributions.

9. Since the debtor failed to fulfil these obligations, the applicants brought numerous separate civil claims before the Municipal Court (Opštinski sud) in Novi Pazar (hereinafter "the Municipal Court").

10. On an unspecified date the debtor’s mother company (see paragraph 62 below) proposed the Redundant Employees Programme (Program rešavanja viška zaposlenih - hereinafter "the redundancy programme"). The redundancy programme set out the criteria for determining redundant employees and, once declared redundant, provided them with two options for benefits: to receive a single redundancy payment from the employer (otpremnina); or to claim monthly unemployment benefits from the social security of the State (novčana naknada). These benefits were provided for all employees, regardless of whether they had any other outstanding claim towards the company.

A. As regards the first applicant

1. First set of proceedings

11. On 7 October 2004 the Municipal Court ruled in favour of the applicant. On 23 December 2004 the Municipal Court supplemented this judgment, and ultimately ordered the debtor to pay to the applicant:

i. the monthly paid leave benefits (minimalna zarada) due from 1 August 2001 to 31 July 2004 (RSD 155,002 in all¹; EUR 2,400 at the relevant time²⁾, indexed in accordance with the relevant regulations, together with statutory interest;

ii. RSD 7,800 (EUR 100) for her legal costs; and

iii. the pension and disability insurance contributions ("doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje") due from 1 January 1997 to 19 July 2004.

12. On 18 July 2005 this judgment became final.

13. On 24 December 2004 the applicant filed a request for its enforcement, in relation to the payment of paid leave benefits and costs, proposing that it be carried out either by means of a bank transfer or through auctioning the debtor’s specified movable and/or immovable assets.

14. On 24 January 2005 the Municipal Court accepted the applicant’s request and issued an enforcement order, at the same time awarding the applicant the additional amount of RSD 2,400 in respect of enforcement costs (EUR 30).

15. On 29 July 2005 the applicant filed an identical enforcement request, which was accepted on 22 September 2005. She was awarded another RSD 2,800 (EUR 35) in respect of enforcement costs.

______________

¹The total sums specified in this judgment are given nominally, and any interest awarded domestically is to be calculated from the time each monthly payment became due.

²The amounts in Euro are given for reference only, based on an approximate average value at the relevant time.

2. Second set of proceedings

16. On 18 August 2005 the Municipal Court ruled in favour of the applicant and ordered the debtor to pay her:

i. the monthly paid leave benefits due from 1 August 2004 to 30 June 2005 (RSD 70,533 in all; EUR 900), indexed in accordance with the relevant regulations, together with statutory interest;

ii. RSD 9,750 (EUR 120) for her legal costs; and

iii. the pension and disability insurance contributions due from 27 July 2004 to 18 August 2005.

17. The judgment of 18 August 2005 became final on 31 January 2006.

18. On 8 February 2006 the applicant filed a request for its enforcement, in relation to the payment of paid leave benefits and costs, proposing that it be carried out either by means of a bank transfer or through auctioning the debtor’s specified movable and/or immovable assets.

19. On 16 February 2006 the Municipal Court accepted her enforcement request, also awarding her RSD 2,250 (EUR 25) in respect of enforcement costs.

3. Third set of proceedings

20. On 13 July 2006 the Municipal Court ruled in favour of the applicant and ordered the debtor to pay her:

i. the monthly paid leave benefits due from 1 July 2005 to 31 May 2006 (RSD 82,824,20 in all; EUR 1,000), indexed in accordance with the relevant regulations, together with statutory interest;

ii. RSD 11,700 (EUR 140) for her legal costs; and

iii. the pension and disability insurance contributions due from 18 August 2005 to 31 May 2006.

21. The judgment of 18 August 2005 became final on 10 August 2006.

22. On 25 August 2005 the applicant filed a request for its enforcement, in relation to the payment of paid leave benefits and costs, proposing that it be carried out either by means of a bank transfer or through auctioning the debtor’s specified movable and/or immovable assets.

23. On 29 August 2006 the Municipal Court accepted her enforcement request, also awarding her RSD 2,700 (EUR 32) in respect of enforcement costs.

4. Fourth set of proceedings

24. On 26 March 2007 the Municipal Court ruled in favour of the applicant and ordered the debtor to pay her:

i. the monthly paid leave benefits due from 1 June 2006 to 15 November 2006 (RSD 42,805 in all; EUR 500), indexed in accordance with the relevant regulations, together with statutory interest;

ii. RSD 5,400 (EUR 65) for her legal costs; and

iii. the pension and disability insurance contributions due from 1 June 2006 to 15 November 2006.

25. The judgment of 18 August 2005 became final on 16 April 2007.

26. On 18 May 2007 the applicant filed a request for its enforcement, in relation to the payment of paid leave benefits and costs, proposing that it be carried out either by means of a bank transfer or through auctioning the debtor’s specified movable and/or immovable assets.

27. On 23 May 2007 the Municipal Court accepted her enforcement request, also awarding her RSD 2,700 (EUR 32) in respect of enforcement costs.

5. Termination of the applicant’s employment

28. On 5 December 2005 the applicant made a statement, in accordance with the redundancy programme (see paragraph Error: Reference source not found above) whereby she opted for the single redundancy payment.

29. On 15 November 2006 the mother company issued a decision terminating the applicant’s employment as of 20 November 2006, and stating that as of that date all rights and obligations arising from her employment were terminated.

30. On 21 November 2006 the mother company paid the applicant RSD 299,700 of redundancy pay, in accordance with the statement of 5 December 2005 and the decision of 15 November 2006.

31. On 9 February 2007, the contributions for pension and disability insurance for the entire period due were paid.

B. As regards the second applicant

1. First set of proceedings

32. On 22 June 2004 the Municipal Court ruled in favour of the applicant and ordered the debtor to pay her:

i. the guaranteed pay ("garantovana zarada") due from 15 May 1996 to 31 May 2001, and the monthly paid leave benefits due from 1 June 2001 to 31 May 2004, indexed in accordance with the relevant regulations (RSD 150,691 in all; EUR 2,100), together with statutory interest; and

ii. RSD 7,800 (EUR 210) for her legal costs.

33. On 19 July 2004 this judgment became final.

34. On 31 October 2004 the applicant filed a request for its enforcement, in relation to the payment of paid leave benefits and costs, proposing that it be carried out either by means of a bank transfer or through auctioning the debtor’s specified movable and/or immovable assets.

35. On 31 October 2004 the Municipal Court accepted the applicant’s request and issued an enforcement order, and awarded her RSD 3,600 (EUR 50) in respect of enforcement costs.

2. Second set of proceedings

36. On 12 January 2005 the Municipal Court ruled in favour of the applicant and ordered the debtor to pay her:

i. the monthly paid leave benefits due from 1 June 2004 to 31 October 2004, indexed in accordance with the relevant regulations (total amount of RSD 29,816; EUR 375), together with statutory interest; and

ii. RSD 9,750 (EUR 120) for her legal costs; and

iii. the pension and disability insurance contributions due from 1 September 2004 to 1 December 2004.

37. On 18 July 2004 this judgment became final.

38. On 22 July 2005 the applicant filed a request for its enforcement, proposing that it be carried out either by means of a bank transfer or through auctioning the debtor’s specified movable and/or immovable assets.

39. On 26 September 2005 the Municipal Court accepted the applicant’s request and issued an enforcement order, additionally awarding her RSD 3,600 (EUR 40) in respect of the costs of enforcement.

40. On 27 November 2006 the Municipal Court established that the applicant had withdrawn the part of her enforcement request regarding the payment of contributions for social and pension insurance, and terminated the enforcement of the judgment of 12 January 2005 in this part.

3. Third set of proceedings

41. On 26 April 2005 the Municipal Court ruled in favour of the applicant and ordered the debtor to pay her:

i. the monthly paid leave benefits due from 1 June 2004 to 31 October 2004 (total of RSD 37,209; EUR 450), together with statutory interest;

ii. RSD 9,750 (EUR 120) for her legal costs; and

iii. the pension and disability insurance contributions due from 1 September 2004 to 1 April 2005.

42. On 20 May 2005 this judgment became final.

43. On 23 June 2005 the applicant filed a request for its enforcement, proposing that it be carried out either by means of a bank transfer or through auctioning the debtor’s specified movable and/or immovable assets.

44. On 26 September 2005 the Municipal Court accepted the applicant’s request and issued an enforcement order, additionally awarding her RSD 2,250 (EUR 25) in respect of enforcement costs.

45. On 27 November 2006 the Municipal Court established that the applicant had withdrawn the part of her enforcement request regarding the payment of contributions for social and pension insurance, and terminated the enforcement of the judgment of 26 April 2005 in this part.

4. Fourth set of proceedings

46. On 15 March 2006 the Municipal Court ruled in favour of the applicant and ordered the debtor to pay her:

i. the monthly paid leave benefits due from 1 May 2005 to 31 December 2005 (total of RSD 54,464; EUR 625), together with statutory interest;

ii. RSD 11,700 (EUR 150) for her legal costs; and

iii. the pension and disability insurance contributions due from 1 May 2005 to 31 December 2005.

47. On 10 April 2006 this judgment became final.

48. On 19 May 2006 the applicant filed a request for its enforcement, in relation to the payment of paid leave benefits and costs, proposing that it be carried out either by means of a bank transfer or through auctioning the debtor’s specified movable and/or immovable assets.

49. On 23 May 2006 the Municipal Court accepted the applicant’s request and issued an enforcement order, additionally awarding her RSD 3,600 (EUR 40) in respect of enforcement costs.

5. Fifth set of proceedings

50. On 28 August 2006 the Municipal Court ruled in favour of the applicant and ordered the debtor to pay her:

i. the monthly paid leave benefits due from 1 January 2006 to 30 April 2006 (total of RSD 31,280, EUR 375), together with statutory interest;

ii. RSD 5,400 (EUR 65) for her legal costs; and

iii. the pension and disability insurance contributions due from 1 January 2006 to 1 May 2006.

51. On 20 October 2006 this judgment became final.

52. On 31 October 2006 the applicant filed a request for its enforcement, in relation to the payment of paid leave benefits and costs, proposing that it be carried out either by means of a bank transfer or through auctioning the debtor’s specified movable and/or immovable assets.

53. On 2 November 2006 the Municipal Court accepted the applicant’s request and issued an enforcement order, additionally awarding her RSD 1,800 (EUR 20) in respect of enforcement costs.

6. Sixth set of proceedings

54. On 28 March 2007 the Municipal Court ruled in favour of the applicant and ordered the debtor to pay her:

i. the monthly paid leave benefits due for May and June 2006 (total of RSD 17,639; EUR 220), together with statutory interest;

ii. RSD 11,700 (EUR 150) for her legal costs; and

iii. the pension and disability insurance contributions due from 1 May 2006 to 4 July 2006.

55. On 4 June 2007 this judgment became final.

56. On 12 June 2007 the applicant filed a request for its enforcement, in relation to the payment of paid leave benefits and costs, proposing that it be carried out either by means of a bank transfer or through auctioning the debtor’s specified movable and/or immovable assets.

57. On 15 June 2007 the Municipal Court accepted the applicant’s request and issued an enforcement order, additionally awarding her RSD 1,800 (EUR 20) in respect of the costs of enforcement.

7. Termination of the applicant’s employment

58. On 9 December 2005 the applicant made a statement, in accordance with the redundancy programme (see paragraph 10 above) with which she opted for the single redundancy payment.

59. On 3 July 2007 the mother company issued a decision terminating the applicant’s employment as of 4 July 2007, and as of that date all rights and obligations arising from her employment were terminated.

60. On 4 July 2007 the mother company paid the applicant RSD 299,700 of redundancy pay, in accordance with the statement of 9 December 2005 and the decision of 3 July 2007.

61. On 9 February 2007 the contributions for pension and disability insurance for the entire period due were paid.

C. The debtor’s status

62. The debtor is a limited liability company owned by the "Raška Hoding Kompanija" ("the mother company"). As of April 2010, the debtor still consisted of predominantly socially-owned and State-owned capital.

63. On 5 November 2004 the mother company was ordered to undergo restructuring, which is still ongoing. Regardless of the formal status "under restructuring", none of the applicants’ enforcement proceedings was ever formally suspended or terminated on these grounds.

II. RELEVANT DOMESTIC LAW AND PRACTICE

A. Relevant domestic law

64. The relevant domestic law is set out in the Court’s judgments of R. Kačapor and Others v. Serbia (nos. 2269/06, 3041/06, 3042/06, 3043/06, 3045/06 and 3046/06, 15 January 2008, §§ 57-82); Vlahović v. Serbia (no. 42619/04, §§37-47, 16 December 2008); Crnišanin and Others v. Serbia (nos. 35835/05, 43548/05, 43569/05 and 36986/06, 13 January 2009, §§100-104); and EVT Company v. Serbia (no. 3102/05, §§ 26 and 27, 21 June 2007).

B. Practice of the Constitutional Court of Serbia

65. In its decisions of 29 November 2009 and 4 December 2009, the Constitutional Court of Serbia (cases no. Už-95/2008 and Už-143/2007) examined the complaints of persons who had previously been employed with one of the companies within the "Raška" holding company, and whose employment had been terminated in accordance with the redundancy programme. The appellants had requested the Municipal Court to order the company to pay them monthly paid leave benefits. The Municipal Court and District Court in Novi Pazar had rejected their respective claims because, inter alia, they had already claimed their entitlement under the redundancy programme. The Constitutional Court found that the employees were entitled to enjoy the rights arising from both the redundancy programme and the outstanding claims from their employment, prior to its termination. Thus, the bare fact that the appellants in those cases had agreed to enjoy benefits from the redundancy programme could not be interpreted to mean that they had waived the right to the monthly paid leave benefits previously due, and the courts had to examine whether those benefits had indeed been paid or not.

THE LAW

I. JOINDER OF THE APPLICATIONS

66. The Court considers that, in accordance with Rule 42 § 1 of the Rules of Court, the applications should be joined, given their similar factual and legal background.

II. ALLEGED VIOLATION OF ARTICLE 1 OF PROTOCOL NO. 1 TO THE CONVENTION

67. The applicants complained that the State had infringed their right to the peaceful enjoyment of their possessions, as guaranteed by Article 1 of Protocol No. 1 to the Convention, which in its relevant part, reads as follows:

"Every natural or legal person is entitled to the peaceful enjoyment of his possessions. No one shall be deprived of his possessions except in the public interest and subject to the conditions provided for by law and by the general principles of international law."

A. Admissibility

68. The Court notes that the applications are not manifestly ill-founded within the meaning of Article 35 § 3 of the Convention. It further notes that they are not inadmissible on any other grounds. They must therefore be declared admissible.

B. Merits

69. The Government contended that there had been no violation of Article 1 of Protocol No. 1 to the Convention. Apart from the arguments which have already been discussed by the Court in similar cases (see R. Kačapor and Others, cited above, and Vlahović, cited above), the Government also submitted that since the restructuring had been ordered in the public interest, the enforcement of the judgments had been suspended in accordance with the law, as well as in line with the Court’s case-law, since Article 1 of Protocol No. 1 does not guarantee a right to full compensation in all circumstances (Lithgow and Others v. the United Kingdom, 8 July 1986, § 121, Series A no. 102). Furthermore, they maintained that by accepting the redundancy pay from the programme, the applicants in the present cases had waived the rights arising from the judgments on their claims, as was the case with the third applicant in the Grišević case (Grišević and Others v. Serbia, nos. 16909/06, 38989/06 and 39235/06, § 52, 21 July 2009), and thus had no pecuniary entitlement.

70. The applicants maintained their claims, submitting that, apart from never having waived their rights arising from the judgments, in accordance with the practice of the Constitutional Court, they were still entitled to enjoy the rights arising from the final judgments in their cases, even though they had been granted the rights arising from the redundancy programme.

71. The Serbian Government have consistently been held responsible for the non-enforcement of judgments rendered against companies predominantly comprised of socially-owned capital (see, for example, R. Kačapor and Others, cited above; and Grišević and Others, cited above), it being understood that the same conclusion applies, a fortiori, in respect of companies where there has been a subsequent change in their respective capital share structure resulting in the predominance of State-owned and socially-owned capital. The Court finds no particular circumstances in the instant case which would require a departure from this case-law. In this regard, the Court has also already considered the circumstances regarding the restructuring of socially-owned companies, (see R. Kačapor and Others, cited above, §§ 97 and 98, and Crnišanin and Others v. Serbia, nos. 35835/05, 43548/05, 43569/05 and 36986/06, §§ 101-104, 13 January 2009), and finds no reason not to apply the same approach to the same arguments in this particular context. In addition, the Court considers the present case, where the impugned claim is made in relation to the non-enforcement of a judgment rendered against a socially-owned company, to be clearly distinguishable from that of Lithgow and Others, to which the Government referred (see paragraph 69 above). However, the argument related to the applicants’ participation in the redundancy programme remains to be examined separately.

72. The Court notes that, unlike in the Grišević case, where the third applicant explicitly waived her rights arising from domestic judgments, the applicants in the present cases have never made such a statement. Furthermore, the Constitutional Court of Serbia, as the highest judicial authority in the State, established that mere participation in the redundancy programme could not be interpreted as giving up the rights arising from outstanding employment-related claims. That court, furthermore, found that persons in a factual situation significantly similar to that of the present applicants were entitled to enjoy rights arising from both the final judgments in their cases and the programme (see paragraph 65 above). The Government have not submitted any arguments to the contrary. Therefore, the Court concludes that the final judgments rendered in the applicants’ favour continue to represent a claim within the meaning of Article 1 of Protocol No. 1 to the Convention, while the prolonged failure of the Serbian authorities to enforce those judgments cannot be seen as being in accordance with the domestic law.

73. In the light of the above, the Court finds that there has been a breach of Article 1 of Protocol No. 1 to the Convention.

III. ALLEGED VIOLATION ARTICLE 6 § 1 OF THE CONVENTION

74. Both applicants also complained under Article 6 § 1 of the Convention about the respondent State’s failure to enforce the final judgments rendered in their favour.

75. Article 6 § 1 of the Convention in its relevant part reads as follows:

"In the determination of his [or her] civil rights and obligations ... everyone is entitled to a fair hearing ... by [a] ... tribunal ..."

A. Admissibility

76. The Court notes that these complaints are linked to those examined above and must, therefore, likewise be declared admissible.

B. Merits

77. The Government merely confirmed that only the parts of the applicants’ respective enforcement proceedings which were pending as of 3 March 2004 (which is when the Convention entered into force in respect of Serbia), should be examined.

78. The Court notes that on 7 October 2004 and 22 June 2004 the first judgments were rendered in the applicants’ favour, while their enforcement was requested on 24 December 2004 and 31 October 2004, respectively, which are the earliest dates from which the period of non-enforcement could be observed. The respondent party ratified the Convention on 3 March 2004.

79. The Court has already held that the State is responsible for the failure to enforce final domestic judgments rendered against socially-owned companies (see R. Kačapor and Others, cited above, §§ 115-116; Crnišanin and Others, cited above, § 123; and Grišević and Others, cited above, §§ 68-69). It finds no reason to depart from this approach in the present case since the debtor is comprised of State and socially-owned capital (see paragraph 62 above) and the period of non-enforcement has so far lasted between three years and eleven months and six years and seven months. The Serbian authorities have thus not taken the necessary measures to enforce the judgments in question and have not provided any convincing reasons for that failure. Accordingly, there has also been a violation of Article 6 § 1 of the Convention.

IV. APPLICATION OF ARTICLE 41 OF THE CONVENTION

80. Article 41 of the Convention provides:

"If the Court finds that there has been a violation of the Convention or the Protocols thereto, and if the internal law of the High Contracting Party concerned allows only partial reparation to be made, the Court shall, if necessary, afford just satisfaction to the injured party."

A. Damage

1. Pecuniary damage

81. The applicants requested hat the State be ordered to pay, from its own funds, the sums awarded in respect of the outstanding monthly paid leave benefits, plus the costs of the domestic enforcement proceedings.

82. The Government considered that the payment the applicants received through the programme should be deducted from the final award under this head.

83. Considering the Government‘s argument, and having regard to the violations found in the present case and its own case-law (see R. Kačapor and Others, cited above, §§ 123-126, and Crnišanin and Others, cited above, §§ 137-139), in particular bearing in mind the finding in relation to the different nature of the awards from the applicants’ judgments and the programme (see paragraph 70 above), the Court finds that the Government shall pay the applicants the sums awarded in the final judgments (see paragraphs 11, 16, 20, 24, 32, 36, 41, 46, 50 and 54 above), together with any established costs of enforcement proceedings (see paragraphs 14, 19, 23, 27, 35, 39, 44, 49, 53 and 57 above).

2. Non-pecuniary damage

84. The applicants claimed compensation for non-pecuniary damage as a result of the impugned non-enforcement, leaving it to the Court’s discretion as to the exact amounts to be paid under this head.

85. The Government have not contested this claim.

86. The Court takes the view that the applicants have suffered some non-pecuniary damage as a result of the violations found which cannot be made good by the Court’s finding of a violation alone. Making its assessment on an equitable basis, as required by Article 41 of the Convention, the Court awards each applicant EUR 6,200 under this head.

B. Costs and expenses

87. The applicants also claimed reimbursement of the costs of the proceedings before this Court, without specifying the exact amount, leaving it to the Court’s discretion.

88. The Government contested this claim.

89. Regard being had to the documents in its possession and to its case-law, the Court considers it reasonable to award the sum of EUR 600 for the proceedings before the Court.

C. Default interest

90. The Court considers it appropriate that the default interest should be based on the marginal lending rate of the European Central Bank, to which should be added three percentage points.

FOR THESE REASONS, THE COURT UNANIMOUSLY

1. Decides to join the applications;

2. Declares the applications admissible;

3. Holds that there has been a violation of Article 6 § 1 of the Convention;

4. Holds that there has been a violation of Article 1 of Protocol No. 1 to the Convention;

5. Holds

(a) that the respondent State shall, from its own funds and within three months as of the date on which this judgment becomes final, in accordance with Article 44 § 2 of the Convention, pay the amounts awarded in the final domestic judgments and enforcement orders;

(b) that the respondent State is to pay each applicant, within the same period, the following sums:

(i) EUR 6,200 (six thousand two hundred euros), plus any tax that may be chargeable, for the non-pecuniary damage suffered, and

(ii) EUR 600 (six hundred euros), plus any tax that may be chargeable to the applicants, for costs and expenses;

(c) that the amounts specified under (b) shall be converted into the national currency of the respondent State at the rate applicable at the date of settlement;

(d) that from the expiry of the above-mentioned three months until settlement simple interest shall be payable on the amounts specified under (b) at a rate equal to the marginal lending rate of the European Central Bank during the default period plus three percentage points;

Done in English, and notified in writing on 31 May 2011, pursuant to Rule 77 §§ 2 and 3 of the Rules of Court.

Françoise Elens-Passos
Deputy Registrar

Françoise Tulkens
President"

Nema povezane prakse za ovu presudu.

Sažmi komentare

Komentari

Relevantni komentari iz drugih presuda

Član 6 | DIC | Bochan protiv Ukrajine br.2

Bočan protiv Ukrajine interesantna je jer podnositeljka ima pravo da "žalbu u svetlu vanrednih okolnosti" koja predstavlja posebni vanredni pravni lek u ukrajinskom pravu. Međutim, Vrhovni sud Ukrajine odbio je dati zahtev podnositeljke a svoju odluku obrazložio je na način koji nije u skladu sa zaključcima iz ranije presude Evropskog suda.

Ovime je ona onemogućena da koristi pravni lek raspoloživ u domaćem pravu, čime je povređeno pravo na pravično suđenje.

Član 6 | DIC | Cvetković protiv Srbije

Vrhovni sud Srbije je, na sednici održanoj 24.04.2008. godine, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Leskovcu, Gž. 860/07 od 26.04.2007, doneo rešenje kojim se ukida presuda Okružnog suda u Leskovcu i predmet vraća na drugostepeno odlučivanje o žalbama parničnih stranaka.

Rešenje Rev.II 1209/07, anonimizirano u skladu sa Pravilnikom, može se preuzeti sa adrese
ovde

Član 6 | DIC | Erkapić protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Kzz 1212/2018 od 14.11.2018. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivlјenog Marka Ristića - advokata Aleksandra Milićevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K.br.9/2018 od 19.04.2018. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 578/18 od 05.07.2018. godine.

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br.9/2018 od 19.04.2018. godine okrivlјeni M.R. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavlјanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 godine i 2 meseca, te mu je opozvana uslovna osuda izrečena presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu Spk.br.121/17 od 11.10.2017. godine i uzeta kao utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci, pa je okrivlјeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno na zadržavanju i u pritvoru počev od 10.11.2017. godine do 19.04.2018. godine. Istom presudom prema okrivlјenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to opojne droge kanabis u neto iznosu od 421,02 grama. Okrivlјeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara i sudski paušal u iznosu od 20.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 578/18 od 05.07.2018. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, okrivlјenog i njegovog branioca - advokata Aleksandra Milićevića, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu K.br.9/2018 od 19.04.2018. godine.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Filips protiv Ujedinjenog Kraljevstva

Presuda je povezana sa presudom Kzz 1211/2018 od 28.11.2018. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojom se odbija kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivlјenog Ž.N., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K br. 247/15 od 06.11.2017. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br. 132/18 od 31.05.2018. godine, u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, te na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se isti zahtev u ostalom delu odbacuje.

Presudom Višeg suda u Beogradu K br. 247/15 od 06.11.2017. godine, okrivlјeni je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ i krivičnog dela nedozvolјena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. KZ, pa pošto su mu primenom odredaba članova 56. i 57. KZ prethodno utvrđene pojedinačne kazne za svako od izvršenih krivičnih dela, i to za krivično delo iz člana 113. u vezi člana 30. KZ kazna zatvora u trajanju od tri godine, a za krivično delo iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. KZ kazna zatvora u trajanju od šest meseci, okrivlјeni je na osnovu člana 60. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i tri meseca, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 09.11.2013. godine do 19.05.2014. godine. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br. 132/18 od 31.05.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivlјenog, a presuda Višeg suda u Beogradu K br. 247/15 od 06.11.2017. godine, potvrđena.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Jelena Krstić protiv Srbije

Odluka je povezana sa rešenjem Ržk 3/17 od 27.02.2017. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim odbacuju kao neosnovane žalbe branioca okr. M.K. radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku od 16.01.2017. god. i žalba branioca istog okr., pa se rešenje predsednika Višeg suda u Subotici R4K.3/16 od 19.01.2017.god. potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Lepojić protiv Srbije

Presuda se navodi u presudi Gž1 3533/2018 od 11.01.2019. godine Apelacionog suda u Beogradu, kojom se preinačuje presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1.br.1882/18 od 2.7.2018.godine, u stavu prvom izreke, pa se odbija, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilјe kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilјi na ime naknade štete zbog neisplaćenih troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada za period od februara 2013.godine do marta 2015.godine isplati novčane iznose po mesecima, sa zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate.

U postupku žalbene kontrole ovaj sud je posebno imao u vidu stav izražen u praksi Evropskog suda za lјudska prava (presuda Evropskog suda za lјudska prava predmet “Lepojić protiv Srbije”, predstavka broj 13909/05), da su sudovi obavezani da primene pravila postupka izbegavajući kako preterani formalizam koji bi ugrozio pravičnost postupka, tako i preteranu fleksibilnost koja bi učinila bezvrednim (ništavim, beznačajnim), proceduralne zahteve predviđene zakonom.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Ljajić protiv Srbije

Presuda je povezana sa presudom Gž rr 1/2018 od 22.02.2018. godine Apelacionog suda u Beogradu, kojom se odbija kao neosnovana žalba tužioca i potvrđuje presuda Višeg suda u Beogradu P rr 1 br.1/17 od 06.11.2017. godine.

Presudom Višeg suda u Beogradu P rr 1.br.1/17 od 06.11.2017. godine, prvim stavom izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se naloži tuženoj da mu na ime naknade štete isplati iznos od 338.431.379,60 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 05.11.2010. godine do isplate. Drugim stavom izreke naloženo je tužiocu da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 46.000,oo dinara.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Maširević protiv Srbije

Vrhovni sud Srbije je, na sednici održanoj 24.10.2007. godine, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 967/2004 od 24.02.2005, doneo rešenje kojim se kao odbacije kao nedozvoljena revizija izjavljena protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu i dopunske presude od 25.04.2007. godine.

Rešenje Rev.II 1209/07, anonimizirano u skladu sa Pravilnikom, može se preuzeti sa adrese
ovde

Član 6 | DIC | Milovanović protiv Srbije

Presuda se navodi u obrazloženju presude Gž 2334/2018 od 27.04.2018. godine Apelacionog suda u Beogradu, kojom se potvrđuje presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P br. 12479/14 od 30.01.2017. godine u stavu prvom izreke i u delu stava drugog izreke kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca "AA" da se obaveže tužena Republika Srbija, Ministarstvo pravde da tužiocu na ime naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati još iznos od 8.200,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate i u ovom delu žalbe tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde i tužioca "AA" odbijaju, kao neosnovane, a presuda se preinačava u preostalom delu stava drugog izreke tako što se obavezuje tužena Republika Srbija, Ministarstvo pravde da tužiocu "AA" na ime naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati još iznos od 1.200,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate u roku od 15 dana od dostavlјanja otpravka presude.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Nuhović i Kurtanović protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 23/2016 od 13.09.2016. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku predlagača K.G.-Dž. iz S., kojim se utvrđuje da je predlagaču K.G.-Dž. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Somboru P. 506/11.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | R. Kačapor i druge podnositeljke predstavke protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3042/2019 od 25.10.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3007/18 od 28.02.2019. godine.
Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | R. Kačapor i druge podnositeljke predstavke protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3100/2019 od 18.09.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3400/18 od 29.03.2019. godine.
Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | R. Kačapor i druge podnositeljke predstavke protiv Srbije

Presuda se navodi u obrazloženju rešenja Gž 1249/2013 od 22.04.2013. godine Apelacionog suda u Kragujevcu, kojim se ukida presuda Osnovnog suda u Kruševcu, Sudske jedinice u Brusu II-11 P. br. 1466/2012 od 30. januara 2013. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.
Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Simić protiv Srbije

Presuda je citirana u rešenju R4r 8/2016 od 22.02.2016. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje da je predlagaču P.D. iz P. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Rumi pod. posl. br. 6P1. 153/2013. i nalaže se Osnovnom sudu u Rumi da preduzme odgovarajuće mere da se parnični postupak po tužbi predlagača u predmetu 6P1. 153/2013 okonča u najkraćem roku.

U konkretnom slučaju po oceni ovog suda neažurno postupanje prvostepenog suda propuštanjem da zakaže pripremno ročište u zakonom propisanom roku iz čl. 301. st. 1. ZPP-a (održano nakon 1 godine i 7 meseci od odgovora na tužbu) i u dalјnjem propuštanje zakazivanja ročišta za glavnu javnu raspravu u roku od 30 dana od dana održavanja pripremnog ročišta (održano nakon 4 meseca), sa ročištima na kojima nije izveden nijedan dokaz niti je odlučeno o dokaznim predlozima stranaka protivno članu 315. ZPP-a, uz odlaganje dva ročišta, kao i nepoštovanje utvrđenog vremenskog okvira i odlučivanja koja će dokazna sredstva da izvede na glavnoj raspravi primenom člana 308. stav 3. ZPP-a, isklјučivi su razlog za dugotrajnost postupka po oceni ovog suda, pa i u situaciji kada postupak traje kraće od tri godine a nije doneta prvostepena presuda u konkretnom slučaju dve godine i šest meseci postoji povreda prava na suđenje u razumnom roku. Naime, u konkretnom slučaju u pitanju je spor iz radnog odnosa radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu koji je po svojoj prirodi hitan i od egzistencijalnog značaja za tužioca, pa iako je u pitanju relativno složen postupak koji traži izvođenje odgovarajućih dokaza izloženo neažurno postupanje suda bez opravdanih razloga i doprinosa predlagača dugotrajnosti postupka protivno zakonom utvrđenim rokovima vodi povredi prava na koju osnovano ukazuje predlagač.

Prilikom zauzimanja ovakvog stava ovaj sud je cenio i praksu Evropskog suda za lјudska prava prema kojoj samo ona kašnjenja i odugovlačenja koja se mogu pripisati sudovima i drugim državnim organima mogu dovesti do zaklјučka o nepoštovanju prava na suđenje u razumnom roku (presuda Evropskog suda za lјudska prava Proszak protiv Polјske, od 16. decembra 1997. godine, stav 40.), ovaj Apelacioni sud je ocenio da se opisano postupanje prvostepenog suda u periodu od tužbe do podnošenja zahteva predlagača može smatrati neefikasnim i nedelotvornim, budući da je sud u toku celokupnog trajanja označenog dela postupka nije preduzimao radnje u cilјu raspravlјanja spornih činjenica i okončanja spora. Isti stav iskazan je i u Ustavnoj odluci br. Už-1971/2015 od 11.06.2015. godine.

Na potvrdu ovog stava ukazuje kako praksa suda u Strazburu (Čižiškova protiv Srbije od 19.01.2010. godine, Simić protiv Srbije od 24.11.2009. godine, Stanković protiv Srbije od 16.12.2008. godine), tako i praksa Ustavnog suda RS u većem broju svojih odluka (Už-779/2011 od 10.07.2013. godine, Už-2205/2013 od 18.06.2013. godine i Už-1838/2013 od 11.06.2015. godine).

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Stanković i Trajković protiv Srbije

Presuda je povezana sa presudom Rev 1540/2010 od 10.03.2010. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojom se odbija kao neosnovana revizija tužilaca izjavlјena protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž.1537/08 od 04.03.2009. godine.

Delimičnom presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P.8335/06 od 03.10.2007. godine, stavom prvim izreke je obavezana tužena da tužiocima na ime duševnih bolova zbog smrti roditelјa isplati svakom tužiocu po 800.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 03.10.2007. godine do isplate. Stavom drugim izreke konstatovano je da će po zahtevu za naknadu materijalne štete u vidu izgublјenog izdržavanja za tužilјu GG kao i o zahtevu za naknadu troškova postupka biti odlučeno po pravnosnažnosti delimične presude. Stavom trećim izreke tužioci su oslobođeni od obaveze plaćanja takse na tužbu i odluku, koji padaju na teret budžetskih sredstava suda. Presudom Okružnog suda u Beogradu Gž.1537/08 od 04.03.2009. godine, preinačena je delimična presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P.8335/06 od 03.10.2007. godine, u stavu prvom izreke i odbijen tužbeni zahtev tužilaca kojim je traženo da se obaveže tužena da im na ime naknade nematerijalne štete zbog smrti roditelјa i to oca ĐĐ i majke EE isplati svakom po 800.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose od 03.10.2007. godine do konačne isplate, kao neosnovan.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, roditelјi tužilaca ĐĐ i EE su pravnosnažnim rešenjem Opštinskog suda u Đakovici od 15.09.2006. godine proglašeni umrlim 11.06.1999. godine, kada su bili oteti iz kuće u selu ..., na području AP Kosova i Metohije. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je drugostepeni sud preinačenjem prvostepene presude primenio materijalno pravo, kada je tužbeni zahtev tužilaca za naknadu nematerijalne štete zbog smrti roditelјa, odbio.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Stanković i Trajković protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev1 28/2013 od 19.04.2013. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se usvaja revizija tužilaca, pa se ukida presuda Okružnog suda u Beogradu Gž 1537/08 od 04.03.2009. godine i predmet ustupa Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno suđenje.

Prvi opštinski sud u Beogradu, delimičnom presudom P 8335/06 od 03.10.2007. godine, stavom prvim izreke, obavezao je tuženu da plati tužiocima na ime duševnih bolova zbog smrti roditelјa i to oca ĐĐ i majke EE, po 800.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 03.10.2007. godine, pa do isplate. U stavu drugom izreke, konstatovao je, da će o zahtevu za naknadu materijalne štete, izgublјenog izdržavanja za tužilјu GG, kao i o zahtevu za naknadu troškova postupka biti odlučeno naknadno po pravnosnažnosti delimične presude. Stavom trećim izreke, oslobodio je tužioce obaveze plaćanja takse na tužbu i odluku, pa isti padaju na teret budžetskih sredstava suda.
Okružni sud u Beogradu, presudom Gž 1537/08 od 04.03.2009. godine, preinačio je delimičnu presudu Prvog opštinskog suda u Beogradu P 8335/06 od 03.10.2007. godine, u stavu prvom izreke, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca, kojim su tražili da se obaveže tužena da im na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog smrti roditelјa i to oca ĐĐ i majke EE plati po 800.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos, počev od 03.10.2007. godine pa do konačne isplate. Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužioci su izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud, presudom Rev 1540/10 od 10.03.2010. godine, odbio je kao neosnovanu reviziju tužilaca, izjavlјenu protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž 1537/08 od 04.03.2009. godine. Ustavni sud Srbije, odlukom Už 2786/2010 od 28.06.2012. godine, stavom prvim izreke, usvojio je ustavnu žalbu AA, BB, VV, GG i DD, izjavlјenu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev 1540/10 od 10.03.2010. godine i utvrdio da su podnosiocima ustavne žalbe povređena prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Stanković protiv Srbije

Član 6 | DIC | Vidas protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3108/2019 od 25.10.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3220/18 od 04.03.2019. godine i odbijaju se zahtevi stranaka za naknadu troškova postupka po reviziji.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 303/17 od 21.03.2018. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da isplati tužiocu na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog suda, sada Osnovnog suda u Vranju I 234/17 novčane iznose navedene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na dosuđeni iznos troškova izvršnog postupka plati zakonsku zateznu kamatu. Presudom Višeg suda u Vranju Gž 3220/18 od 04.03.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 303/17 od 21.03.2018. godine u stavovima prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Y protiv Slovenije

Presuda je povezana sa rešenjem R4k br. 18/15 od 17.06.2015. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija zahtev predlagača K.B. iz B.P. za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Loznici kao neosnovan.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde.

Presuda je međutim značajnija u pogledu pravnog stava koji se odnosi na ispitivanje svedoka, budući da je maloletna osoba agresivno ispitivana od strane optuženog čime je sekundarno viktimizovana.

Član 6 | DIC | Živaljević protiv Crne Gore

Presuda je povezana sa presudom Gž 2108/18 od 09.08.2018. Apelacionog suda u Nišu, kojim se odbija žalba tuženog Grada Niša i potvrđuje presuda Višeg suda u Nišu 6P 1566/17 od 30.11.2017. godine u stavu prvom i drugom izreke i presuda ukida u trećem stavu i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje u ovom delu.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Anđelković protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4r 1/2017 od 06.03 2017. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se predlagačima određuje naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | Bojan Ikić | Anđelković protiv Srbije

Presuda se poziva u žalbi koju je Upravnom sudu podneo žalilac protiv rešenja Republičke izborne komisije.\r\nŽalilac osporava zakonitost ožalbenog rešenja iz svih zakonskih razloga, ukazujući na povrede prava iz člana 32. Ustava Republike Srbije, u smislu paušalne primene prava, suprotno presudi Evropskog suda za lјudska prava Anđelković v. Srbija i na povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava Republike Srbije, u smislu nedelotvornosti prigovora.\r\nUpravni sud je presudom broj 4 Už 2755/20 od 4.7.2020. usvojio žalbu i poništio rešenje Republičke izborne komisije.\r\nPresuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse na ovde

Član 6-1 | DIC | Blagojević protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rž g 5/2016 od 31.10.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se žalba predlagača se usvaja, pa se rešenje Višeg suda u Sremskoj Mitrovici posl. br. R4p. 4/16 od 8.8.2016. godine preinačuje tako što se utvrđuje da je predlagaču V.Đ. u postupku koji se vodi pred Višim sudom u Sremskoj Mitrovici pod posl. brojem P.32/16 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i nalaže Višem sudu u Sremskoj Mitrovici da navedeni postupak okonča u roku od 4 meseca od dana prijema ovog rešenja.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Blagojević protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rž g 6/2018 od 01.06.2018. Apelacionog suda u Beogradu, kojim se odbija kao neosnovana žalba predlagača i potvrđuje rešenje Višeg suda u Beogradu R4p.8/18 od 20.03.2018.godine

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Blagojević protiv Srbije

Presuda je povezana sa presudom Gž rr 4/2018 od 05.04.2018. Apelacionog suda u Beogradu, kojom se preinačava presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr br.69/17 od 13.12.2017. godine u stavu drugom izreke pa se obavezuje tužena Republika Srbija – Treći osnovni sud u Beogradu da tužilјi AA na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati presudom navedenu nadoknadu.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Borović i drugi protiv Srbije

Presuda se navodi u rešenju Gž rr 18/2018 od 12.07.2018. godine Apelacionog suda u Nišu, kojim se ukida presuda Osnovnog suda u Leskovcu 22Prr.641/17 od 21.03.2018. godine u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke i u tom delu predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.

Prvostepeni sud u pogledu neimovinske štete, kao satisfakcije tužiocu, ne daje dovolјne i jasne razloge za dosuđenu visinu iste od 400 evra, s obzirom da se pozvao na činjenicu da je postupak stečaja, u kome je tužilac prijavio svoje potraživanje, trajao više godina i da je, pri tome, konstatovao da je to potraživanje za tužioca imalo posebni značaj, jer se radilo o isplati zarade. U konkretnom slučaju prvostepeni sud se u pobijanoj presudi nije rukovodio kriterijumima iz odredbe čl 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, jer prilikom odlučivanja nije cenio to što je stečajnom postupku, po osnovu koga je tužiocu utvrđena povreda prava, prethodio parnični postupak pred Opštinskim sudom u Leskovcu, a zatim i postupak izvršenja, koji su trajali od 2004 do 2009. godine, kada je otvaren stečajni postupak nad preduzećem u kome je tužilac radio, Elektroindustrija „RUL“ AD, a što je, do okončanja stečajnog postupka decembra 2016 godine, ukupno 12 godina. Takođe, nije cenio ni činjenicu, a koja proističe iz rešenja predsednika Privrednog suda u Leskovcu, da na strani tužioca nije bilo doprinosa za odugovlačenje postupka. (Presuda Međunarodnog suda u Strazburu Stošić protiv Srbije, predstavka 64931/10, Savić protiv Srbije, Borović i dr. protiv Srbije).

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Buj protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 11/15 od 04.03.2015. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija zahtev podnosioca zahteva D. B. iz B. C. kojim je tražio da se utvrdi da mu je u predmetu Osnovnog suda u Loznici P.1040/14 i predmetu Višeg suda u Šapcu Gž 886/14 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku kao i zahtev da se obaveže prvostepeni sud da u roku od 15 dana od dana prijema odluke zaklјuči glavnu raspravu i donese presudu kojom će odlučiti o postavlјenom zahtevu, te se odbija zahtev za isplatu troškova sastava zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Buj protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 18/2016 od 10.05.2016. godine, Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija zahtev predlagača L.M., kojim je tražio da se utvrdi da je njemu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u ostavinskom postupku iza pok. L.S., u predmetu Osnovnog suda u Novom Sadu O.5460/14 i odredi rok u kome će se doneti odluka, te odredi novčana naknada predlagaču zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Burdov protiv Rusije (br.2)

Presuda je povezana sa presudom Rž g 9/2019 od 27.06.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojom se odbija kao neosnovana žalba predlagača, pa se potvrđuje rešenje Višeg suda u Novom Pazaru R4 I br.7/2019 od 20.05.2019. godine, u stavu trećem izreke i odbija zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

Rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru R4 I br.7/2019 od 20.05.2019. godine, usvojen je zahtev podnosilaca i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru I br.692/04 (novi broj I 1773/11) povređeno pravo podnosioca zahteva na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Stavom drugim izreke utvrđeno je pravo podnosilaca zahteva na primerenu naknadu u iznosu od 30.000,00 dinara koja će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredelјenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke. Odbijen je zahtev podnosilaca za primerenu naknadu za veći iznos od dosuđenog u stavu dva izreke rešenja do traženog iznosa od 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Čižková protiv Srbije

Član 6-1 | DIC | Cvetković protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4r 22/2016 od 28. 10. 2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija prigovor radi ubrzanja postupka i utvrđenja povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pod poslovnim brojem P1.3/14.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Cvetković protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3041/2019 od 05.09.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1869/18 od 26.11.2018. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 143/17 od 19.01.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu AA plati na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog, sada Osnovnog suda u Vranju I 629/17 (raniji I 994/09 i I 1266/03) i to na ime glavnog duga zbog neisplaćene naknade zarade za vreme bolovanja i po osnovu razlike zarade iznose za period navedene u tom stavu izreke, zbog neisplaćenog regresa za 2001. godinu i 2002. godinu u traženim iznosima, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i na ime troškova parničnog postupka i izvršnog postupka. Stavom drugim izreke je obavezana tužena da tužiocu BB plati na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u istom predmetu i to na ime glavnog duga zbog neisplaćene razlike zarade pojedinačne iznose navedene u tom stavu izreke, zbog neisplaćenog regresa za 2001. i 2002. godinu u traženom iznosu i na ime troškova parničnog i izvršnog postupka, a stavom trećim izreke je obavezana tužena da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 25.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate.
Viši sud u Vranju je, presudom Gž 1869/18 od 26.11.2018. godine, stavom prvim izreke odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu, a stavom drugim izreke je odbio kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Dejan Živojinović protiv Srbije

Odluka je povezana sa rešenjem R4-r 20/16 od 20.07.2016. godine Apelacionog suda u Novm Sadu, kojom se odbija zahtev predlagača od 09.03.2015. godine za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku kao neosnovan

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Dejan Živojinović protiv Srbije

Odluka je povezana sa rešenjem R4r 24/2016 od 06. 02. 2017. godine Apelacionog suda u Novm Sadu, kojom se prigovor predlagača V.Ž. od 20.12.2016. godine radi utvrđenja povrede prava na suđenje u razumnom roku i ubrzanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Novom Sadu posl. br. Gž1. 3664/16 odbija se kao neosnovan.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Dobrić protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 1242/2011 od 01.12.2011. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužilaca, izjavlјena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž broj 1687/10 od 07.07.2010. godine.

Presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P br.6028/2006 od 14.05.2008. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tužena da im isplati na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrplјenih duševnih bolova zbog pogibije bliskog srodnika i to: tužilјi AA, supruzi pok GG, iznos od 350.000,00 dinara, tužilјi VV, ćerki pok. GG, iznos od 400.000,00 dinara, i tužiocu BB, sinu pok. GG iznos od 400.000,00 dinara, odnosno ukupno 1.150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do isplate kao i da naknade troškove parničnog postupka kao neosnovan.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1687/10 od 07.07.2010. godine, odbijena je žalba tužilaca kao neosnovana i potvrđena presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Gallardo Sanchez protiv Italije

Presuda je povezana sa rešenjem R4r 10/2017 od 04. 09. 2017. Apelacionog suda u Kragujevcu, kojim se usvaja prigovor podnosioca AA u delu kojim je tražio da se utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i utvrđuje se da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Čačku P1-318/15 (predmet Gž1-3539/16 u Apelacionom sudu u Kragujevcu).

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Grujović protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Ržk br. 5/18 od 13.04.2018. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija žalba punomoćnika predlagača AA, izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu br. R4k 6/17 te se navedeno rešenje Višeg suda u Novom Sadu potvrđuje.

Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu br. R4K 6/17 od 19.02.2018.god., odbijen je prigovor AA podnet 19.12.2017.god. na dužinu trajanja predkrivičnog postupka br.Kt-464/2016 VJT u Novom Sadu koji se vodi po krivičnoj prijavi od 20.12.2016.god. sa dopunama 4.01.2017.god. i 27.01.2017.god. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavila predlagač AA, s predlogom da Apelacioni sud u Novom Sadu, predsednik suda, žalbu usvoji i preinači prvostepeno rešenje iz razloga nepotpuno i netačno utvrđenog činjeničnog stanja, jer samo na osnovu pozitivnog rešenja po žalbi i mera koje će, u tom slučaju, doneti neposredno viši javni tužilac, po oceni predlagača u žalbi, postoji šansa da sud u zakonskom roku primenom krivičnog zakona potvrdi ili opovrgne njene tvrdnje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde.

Član 6-1 | DIC | Hornsby protiv Grčke

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3049/2019 od 02.10.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2372/18 od 14.03.2019. godine.

Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Vranju Gž 2372/18 od 14.03.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 8/18 od 03.04.2018. godine, kojom je tužena obavezana da tužiocu na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog, sada Osnovnog suda u Vranju I 383/05, na ime razlike zarade, regresa, troškova parničnog postupka i troškova izvršnog postupka plati iznose bliže navedene u izreci prvostepene presude, sa pripadajućom kamatom, i troškove postupka od 13.500,00 dinara, sa kamatom od izvršnosti do isplate.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Hornsby protiv Grčke

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3036/2019 od 18.09.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2698/18 od 15.04.2019. godine.

Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Vranju Gž 2698/18 od 15.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 122/18 od 22.03.2018. godine. Tom presudom obavezana je tužena da tužilјi na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I 506/05, na ime razlike zarade i naknade zarade, regresa, troškova parničnog i izvršnog postupka isplati iznose bliže označene u tom stavu izreke, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i na ime naknade troškova postupka iznos od 13.500,00 dinara, sa zakonskom kamatom od izvršnosti do isplate.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Hornsby protiv Grčke

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3011/2019 od 05.09.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 4222/18 od 20.05.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1.br. 154/18 od 03.07.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilјi isplati na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog (ranije Opštinskog) suda u Vranju I.br.1816/09, sada I.br.644/17 i to na ime nenaplaćene zarade i naknade zarade i drugih potraživanja po Sporazumu o regulisanju međusobnih prava i obaveza, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.07.2008. godine do isplate, na ime troškova parničnog postupka, i na ime troškova izvršnog postupka po rešenju Opštinskog suda u Vranju I.br.1816/09 od 12.11.2009. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilјe u delu kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime troškova izvršnog postupka isplati iznos od još 4.182,00 dinara sa traženom zakonskom zateznom kamatom, kao i iznos od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.05.2017. godine do isplate, a po zaklјučku I.br.644/17 od 24.05.2017. godine i isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos od 3.600,00 dinara počev od 12.11.2009. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilјi nadoknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 4222/18 od 20.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1.br. 154/18 od 03.07.2018. godine u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Hornsby protiv Grčke

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3107/2019 od 12.09.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 4266/18 od 20.05.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 217/18 od 24.04.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena Republika Srbija - Visoki savet sudstva - Osnovni sud u Vranju da tužilјi AA iz ... plati na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog suda, sada Osnovnog suda u Vranju I 714/17 novčane iznose na ime razlike zarade i naknade zarade, kao i troškove vođenog parničnog i izvršnog postupka, bliže navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da isplati tužilјi na ime naknade troškova parničnog postupka iznos od 13.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 4266/18 od 20.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 217/18 od 24.04.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Hornsby protiv Grčke

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3115/2019 od 18.09.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3604/18 od 15.04.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 153/18 od 21.05.2018. godine, u stavu prvom izreke obavezana je tužena da tužilјi plati na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu koja joj je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog (sada Osnovnog) suda u Vranju I br. 47/09 po osnovu razlike zarade i naknade zarade za traženi period i na ime regresa za traženi period, iznose i sa zateznom kamatom po datumima dospeća bliže navedenim u izreci i na ime troškova izvršnog postupka po rešenju Opštinskog suda u Vranju I br. 47/09 od 14.01.2009. godine. Stavom drugim izreke odbijen je deo tužbenog zahteva tužilјe za traženu naknadu imovinske štete u vidu troškova izvršnog postupka za veći iznos od dosuđenog iznosa pa do traženog iznosa sa pripadajućom kamatom. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužilјi na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 13.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate.

Viši sud u Vranju je presudom Gž 3604/18 od 15.04.2019. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Vranju Prr1 153/18 od 21.05.2018. godine u stavu prvom i trećem izreke. Odbijeni su zahtevi tužilјe i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Hornsby protiv Grčke

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3082/2019 od 02.10.2019.. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju 4949/18 od 07.05.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr.1. 89/17 od 07.09.2018. godine, obavezana je tužena da tužilјi plati na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog a sada Osnovnog suda u Vranju I 1039/09; i troškova parničnog postupka, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom kao u izreci prvostepene presude i troškove izvršnog postupka, dok je stavom drugim izreke, odbijen zahtev za isplatu kamate na dosuđene troškove izvršnog postupka. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilјi na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 25.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 4949/18 od 07.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u pogledu odluke o kamati na glavno potraživanje pa je tužena obavezana da na iznos glavnog potraživanja od 607,28 evra plati kamatu po stopi koju određuje Evropska centralna banka, počev od 01.01.2007. godine, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Hornsby protiv Grčke

Presuda Hornsby veoma je značajna i često citirana iz razloga što u njoj Sud navodi da je neprihvatljivo da pravni sistem država ugovornica dozvoljava da konačne, izvršne sudske odluke ostanu neizvršene na štetu jedne od strana. Pravo je i pravilno da vlasti imaju razuman rok da izaberu najpodesnija sredstva za izvršenje presuda o kojima se radi. U suprotnom, krši se član 6 stav 1 Konvencije.

Član 6-1 | DIC | Horvat protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 44/2015 od 25. 05. 2015. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje da je predlagaču T. Z. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku pred Osnovnim sudom u Subotici, poslovni broj P. 324/14 i nalaže Višem sudu Subotici da postupak u predmetu Gž. 503/14 okonča u što kraćem roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Horvat protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 81/15 od 23.07.2015. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku Osnovnog suda u Novom Sadu, posl.br. P. 5429/2010.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Horvat protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 4/16 od 23.02.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se prigovori predlagača V.G. i N.G odbijaju u delu kojim je traženo utvrđenje da je ovim predlagačima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, u parničnom postupku 2P.90/12 Osnovnog suda u Senti, sada u žalbenom postupku pred Apelacionim sudom u Novom Sadu (gde predmet ima oznaku Gž.3196/15), a odbacuju u delu da se predlačima odredi naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Horvat protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 7/16 od 09.03.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se delimično usvaja prigovor predlagača Č.L. iz S.K. i utvrđuje da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Apelacionog suda u Novom Sadu poslovni broj Gž.3166/15 i odbija zahtev predlagača kojim se traži nalaganje i preduzimanje procesnih radnji radi ubrzanja postupka kao neosnovan.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Horvat protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 10/16 od 10.03.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se usvaja prigovor predlagača M.S.od 22.02.2016. godine i utvrđuje da je istom povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetima Osnovnog suda u Novom Sadu P.56640/2010 i Apelacionog suda u Novom Sadu Gž.91/16.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Horvat protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 14/16 od 04.05.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija prigovor predlagača Z.J., mlt. M.J., mlt. A.J. i D.B. iz N.S. podnet radi ubrzanja postupka koji se odnosi na predmet Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1471/15.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Horvat protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Rž g 14/2018 od 24. 08. 2018. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača na rešenje Višeg suda u Novom Sadu R4p.32/2018 od 02.07.2018. godine, žalba predlagača usvaja a rešenje Višeg suda u Novom Sadu preinačava tako što se utvrđuje da je predlagaču AA povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Višeg suda u Novom Sadu broj Gž.538/2017.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Horvat protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 244/2014 od 04.12.2014. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, utvrđuje se da je osnovan zahtev podnosioca M. M. iz B. B., nalaže se Osnovnom sudu u Rumi da u roku od 6 meseci, a najkasnije do 1.5.2015. godine, okonča postupak u predmetu P-2046/12. i određuje naknada podnosiocu M.M. znog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Iatridis protiv Grčke

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 10/2014 od 15.09.2014. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje se da je predlagaču K. M. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici, Sudska jedinica u Staroj Pazovi, u predmetu koji je nosio oznaku P.2257/12, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi broj predmeta P.2147/13.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Jeličić protiv Bosne i Hercegovine

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 16/16 od 07.04.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbacuje prigovor predlagača N.M. iz N.S. za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Jovanović protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Ržk br. 6/18 od 26.06.2018. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija žalba punomoćnika predlagača maloletnog AA, izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu br. R4k 2/18 te se navedeno rešenje Višeg suda u Novom Sadu potvrđuje.

Sud nalazi da je pravilno postupio prvostepeni sud kada je našao da treba odbiti kao neosnovan prigovor radi ubrzanja postupka podnet od strane punomoćnika predlagača maloletnog AA. S tim u vezi, u prvostepenom rešenju su navedeni jasni, valјani i dovolјni razlozi, iz kojih proističe da nije došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na navedenog predlagača

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde.

Član 6-1 | DIC | Kalashnikov protiv Rusije

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 22/14 od 02.02.2015. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje predlagaču S.D. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Sibotici u predmetu K 5242/10.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Kozlica protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Ržr 6/16 od 07.11.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se žalba predlagača D.V. iz N.S. u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku pred Višim sudom u Novom Sadu poslovni broj P1.172/14 odbija i rešenje Višeg suda u Novom sadu potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Krndija i drugi protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4r 4/2018 od 26. 03. 2018. Apelacionog suda u Kragujevcu, kojim se odbija prigovor podnosioca AA kojim je tražila utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Užicu P1-333/17 u radnom sporu.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Kurdov i Ivanov protiv Bugarske

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 4/2016 od 29. 06. 2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija kao neosnovan zahtev predlagača D.B. iz I. za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku pred Višim sudom u Šapcu u predmetu posl.br. K-10/13 i kojim se takođe odbija zahtev predlagača da se Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici odredi rok u kome će se okončati postupak u predmetu K 128/14.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Mamič protiv Slovenije br.2

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 1/2018 od 27. 03. 2018. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija prigovor predlagača adv. Slavka Berćana iz Novog Sada od 14.03.2018. godine, podnet za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Apelacionog suda u Novom Sadu posl.br. Kž1 791/17 radi ubrzanja postupka, kao neosnovan.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Mamič protiv Slovenije br.2

Presuda je povezana sa rešenjem Ržk br. 5/17 od 05.05.2017. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija žalba podnosioca prigovora AA, podneta radi ubrzanja postupka u predmetu Osnovnog suda u Loznici broj K 1/16.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Mamič protiv Slovenije br.2

Presuda je povezana sa rešenjem Ržk br. 6/17 od 27.10.2017. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija žalba punomoćnika predlagača AA, izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu br. R4k 3/17 te se navedeno rešenje Višeg suda u Novom Sadu potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Mamič protiv Slovenije br.2

Presuda je povezana sa rešenjem Ržk br. 7/17 od 03.11.2017. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija žalba punomoćnika predlagača AA, izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu br. R4k 40/17 te se navedeno rešenje Višeg suda u Novom Sadu potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde.

Član 6-1 | DIC | Marinković protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 3/16 od 08.02.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje da je podnosiocu zahteva povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Novom Sadu, broj P. 3233/08.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Marinković protiv Srbije

Presuda je povezana sa presudom Gžrr. 111/19 od 24.10.2019. Apelacionog suda u Novom Sadu, po tužbi A.A. radi naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku izjavlјenoj protiv presude Osnovnog suda u Zrenjaninu 23 P. 1290/2017 od 23.05.2019. godine, kojom se želba delimično usvaja, i delimično odbija u odnosu na predmetnu ožalbenu presudu Osnovnog suda u Zrenjaninu.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Marinković protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3013/2019 od 25.10.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2889/18 od 22.03.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 267/18 od 16.04.2018. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena Republika Srbija, Osnovni sud u Vranju, da isplati tužilјi na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog suda, sada Osnovnog suda u Vranju I 1882/10 novčane iznose navedene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilјa tražila da se obaveže tužena da joj na dosuđeni iznos troškova izvršnog postupka plati zakonsku zateznu kamatu počev od 12.04.2010. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da isplati tužilјi na ime naknade troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 2889/18 od 22.03.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 267/18 od 16.04.2018. godine u stavovima prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Marinković protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3042/2019 od 25.10.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3007/18 od 28.02.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1.br. 211/18 od 18.04.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilјi isplati na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I.br.3249/10, i to novčane iznose navedene pod tačkama 1, 2. i 3. u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos dosuđen tačkama 1. i 2. počev od označenih datuma pa do isplate, sve u roku od 8 dana od dana prijema otpravka presude.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 3007/18 od 28.02.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je odbijena kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1.br. 211/18 od 18.04.2018. godine u stavu prvom izreke u pogledu iznosa, kao i u pogledu troškova parničnog postupka u iznosu dinara sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Marinković protiv Srbije

Član 6-1 | DIC | Micallef protiv Malte

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 26/2016 od 15.09.2016. godine, Apelacionog suda u Novom Sadu, u pravnoj stvari po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je dana 27.1.2015. godine podneo B.M. iz R, kojim se utvrđuje prekid postupka sa danom 27.9.2015. godine, zbog smrti predlagača.

Dana 27.1.2015. godine predlagač B.M. je podneo Višem sudu u Sremskoj Mitrovici zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom predmetu koji je u toku pred Osnovnim sudom u Rumi u predmetu posl. br. P.2024/10. Viši sud u Sremskoj Mitrovici se rešenjem posl. br. R4P.2/15 od 26.5.2016. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i spise dostavio Apelacionom sudu na nadležnost i odlučivanje. Spis je u Apelacionom sudu zaveden pod posl. brojem R4g. 26/16.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Miheliudakis protiv Grčke

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 18/14 od 22.12.2014. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija zahtev predlagača T.S. zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i zahtev za naknadu za povredu ovog prava u odnosu na krivični postupak koji se vodio pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pod br. K 1357/2012.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Milovanović protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rž g 4/2016 od 27. 07. 2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija žalba predlagača i rešenje Višeg suda u Novom Sadu R4p. 9/2016 od 01.06.2016. godine potvrđuje. Predlagač je 28.04.2016. godine podneo Višem sudu u Novom Sadu prigovor radi ubrzanja postupka u predmetu Višeg suda u Novom Sadu P. 247/2012, navodeći da postupak dugo traje i da je protekao razumni vremenski rok za okončanje postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Milovanović protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rž k 1/2019 od 11. 04. 2019. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se kao neosnovana odbija žalba punomoćnika predlagača, maloletnih AA i BB, izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu br. R4K 1/19 od 01.03.2019. godine, te se navedeno rešenje potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Momčilović i drugi protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 25/2016 od 06.07.2016 godine, Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija zahtev podnosioca zahteva G.V. iz S.K. za utvrđenje da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Višeg suda u Novom Sadu Gž. 335/2015 kao i zahtev za dosudu naknade za povredu prava (materijalnu štetu) od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, na teret Fonda budžetskih sredstava R.S.

G.V. je kao izvršni poverilac, podneo tada nadležnom Opštinskom sudu u Novom Sadu predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave dana 1.12.2009. godine, a rešenje o dozvoli izvršenja je doneto 11.5.2010. godine. Izvršni dužnik DOO „P.D.t.“ iz N.S. je uložio prigovor protiv rešenja o izvršenju 17.5.2010. godine, pa je isto ukinuto i spis dostavlјen parničnom sudu na odlučivanje. Prvo ročište je u parničnom predmetu Osnovnog suda u Novom Sadu P-56071/10 zakazano za 11.3.2010. godine koje je održano, a sledeće zakazano za 8.6.2011., dakle posle 15 meseci, bez ikakvog razloga za toliko dug rok (postupala je sudija Radmila Nanić). Ročište 8.6.2011. godine nije održano zbog bolesti sudije, a sledeće je zakazano za 14.10.2011. godine koje je održano. Ročište je zakazano za 23.1.2012. godine, na kom su saslušani svedoci. Sledeće ročište je održano 30.4.2012. godine. Rešenjem je određeno veštačenje 23.1.2012. godine, koje je izvršeno 9.3.2012. godine. Održano je sledeće ročište 30.3.2012. godine i na istom nisu izvođeni dokazi, a novo je zakazano za 22.6.2012., a zatim za 28.1.2013. na koje nije pristupio punomoćnik tužioca, pa je sud utvrdio povlačenje tužbe. Spis je po naredbi predsednika suda dodelјen u rad drugom sudiji, Dubravki Knežević. Na ročištu održanom 16.5.2013. godine glavna rasprava je zaklјučena i doneta presuda, koja je ispravlјena rešenjem od 25.6.2013. godine. Po žalbi tuženih, od 3.7.2013., spis je dostavlјen na odlučivanje Apelacionom sudu u Novom Sadu, koji je rešenjem od 17.10.2013., presudu ukinuo i predmet vratio na ponovno suđenje. Osnovni sud je doneo rešenje kojim je odbio predlog tuženih za obustavu postupka, od 15.11.2013., na koje su tuženi izjavili žalbe, 29.11.2013. i 10.12.2013. godine. Spis je na odlučivanje o žalbama dostavlјem Višem sudu u Novom Sadu 4.2.2014. godine. Odlučeno je rešenjem suda od 30.9.2014. godine (ukidanje rešenja) koje je dostavlјeno tužiocu 31.10.2014. godine. Dana 24.10.2014. Osnovni sud u Novom Sadu doneo je rešenje kojim je ukinuo rešenje o izvršenju Iv. 8935/10 od 11.5.2010. godine i utvrdio povlačenje tužbe. Ovo rešenje je primio punomoćnik tužioca dana 26.1.2015. i izjavio žalbu protiv rešenja 6.2.2015. godine. Spis je po žalbi dostavlјen Višem sudu u Novom Sadu 2.3.2015. godine. Viši sud je po ovoj žalbi odlučivao 23.3.2016. godine i spis dostavio Osnovnom sudu u Novom Sadu 31.3.2016. godine.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 267/14 od 11.05.2015. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje da je predlagaču R.Š. iz N.S. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku pred Osnovnim sudom u Novom Sadu, u predmetu 9644/11.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 83/15 od 28.08.2015. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija zahtev I. D. i I. J. kojim je traženo da sud utvrdi da je podnosiocima zahteva povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Loznici, broj P.1142/14.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 9/16 od 26.02.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se prigovor usvaja pa se utvrđuje da je predlagaču DOO "P" iz S.M. u predmetu koji se nalazi na žalbenom odlučivanju u Apelacionom sudu u Novom Sadu pod posl. brojem Gž. 2401/15 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Ržr 1/16 od 27.04.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se žalba predlagača D.V. iz N.S. od 08.04.2016. godine izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu posl. br. R4p-6/2016 od 17.03.2016. godine odbacuje kao nedozvolјena.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Ržr 3/16 od 19.10.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se žalba predlagača D.M. v. K.G.M. iz K. usvaja i rešenje Višeg suda u Novom Sadu posl. br. R4r. 2/16 od 31.08.2016. godine preinačava tako što utvrđuje da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, u postupku pred Višim sudom u Novom Sadu posl. br. P1.56/2014 te nalaže Višem sudu Novi Sad da ubrza postupak i okonča ga u najkraćem roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Ržr 5/16 od 03.11.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se žalba predlagača S.T. iz S. usvaja, rešenje Višeg suda u Novom Sadu poslovni broj R4r 1/16 od 13. jula 2016. godine preinačava, tako što se utvrđuje da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, u postupku pred Višim sudom u Novom Sadu u predmetu poslovni broj P1.59/14, te se nalaže Višem sudu u Novom Sadu da ubrza postupak i okonča ga u najkraćem roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Rž g 11/2018 od 04.06.2018. Apelacionog suda u Beogradu, kojim se žalba predlagača odbija kao neosnovana i potvrđuje rešenje Višeg suda u Beogradu R4P 87/18 od 24.04.2018. godine.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa presudom Gž rr 4/18/2018 od 05.04.2018.Apelacionog suda u Beogradu, kojom preinačava presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr br.69/17 od 13.12.2017. godine u stavu drugom izreke pa se obavezuje tužena Republika Srbija – Treći osnovni sud u Beogradu da tužilјi AA na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, isplati presudom određene iznose.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa presudom Gž rr 3/2018 od 21.06.2018. Apelacionog suda u Beogradu, kojom se odbija kao neosnovana, žalba tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde i potvrđuje presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr br.21/17 od 30.11.2017. godine u stavu prvom i drugom izreke u delu kojim je tužena Republika Srbija – Ministarstvo pravde obavezana da tužilјi AA na ime naknade nematerijalne štete isplati zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Višeg suda u Beogradu P3 br. 280/10 iznos od 70.000,00 dinara i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Višeg suda u Beogradu P3 br. 225/15 iznos od 80.000,00 dinara, kao i u stavu trećem izreke. Presudom se preinačava presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr br.21/17 od 30.11.2017. godine u preostalom delu stava prvog i drugog izreke pa se odbija tužbeni zahtev u delu kojim je tužilјa AA tražila da se tužena Republika Srbija – Ministarstvo pravde obaveže da joj pored napred navedenog iznosa isplati dodatne iznose, kao neosnovan.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | O’Sullivan McCarthy Mussel Development Ltd protiv Irske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 67/15 od 30.06.2015. Apelacionog suda u Novom Sadu, u pravnoj stvari po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je podneo M. D. iz Š, kojim se Apelacioni sud u Novom Sadu oglašava apsolutno nenadležnim za postupanje po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku podnosioca zahteva M. D..

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | O’Sullivan McCarthy Mussel Development Ltd protiv Irske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 13/16 od 11.03.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se oglašava se stvarno nenadležnim za postupanje po prigovoru radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu broj II.319/15 Osnovnog suda u Rumi, podnosioca M.B. iz R. i prigovor se ustupa na stvarnu nadležnost Osnovnom sudu u Rumi.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | O’Sullivan McCarthy Mussel Development Ltd protiv Irske

Presuda je povezana sa rešenjem Ržr 1/17 od 19.06.2017. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se žalba predlagača V.D. iz N.S. u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku pred Višim sudom u Novom Sadu poslovni broj R4r-1/2017 odbija i rešenje Višeg suda u Novom sadu potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Rakić i drugi protiv Srbije

Vrhovni sud Srbije, na sednici održanoj 05.06.2008. gdoine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj proitv presude Okružnog suda u Beogradu Gž.I 241/08 od 18.01.2008. godine, doneo je odluku da se presuda Okružnog suda u Beogradu Gž I 241/08 i presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 7130/06 preinačuje.

Rešenje Rev.429/08, anonimizirano u skladu sa Pravilnikom, može se preuzeti sa adrese
ovde

Član 6-1 | DIC | Ristić protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 40/2015 od 31. 03. 2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje da je predlagaču AA povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici, u predmetu posl.br. K 1402/10.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Ristić protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 41/2015 od 14. 01. 2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje da je predlagaču AA povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Loznici, u predmetu posl.br. 2K-558/13 (ranije K 305/10).

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Ristić protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 1/2016 od 08.02.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija zahtev podnosioca - oštećenog kao tužioca T.B. iz L. podnet 31.12.2015 za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i za naknadu za povredu navedenog prava u predmetu Osnovnog suda u Loznici, u predmetu posl.br. 1 K-70/15.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Ristić protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 2/2018 od 26.02.2018. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija žalba punomoćnika predlagača AA i BB izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Subotici br. R4K. 2/17 od 17.01.2018. godine, te se navedeno rešenje Višeg suda u Subotici potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Ristić protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 3/2018 od 05.03.2018. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija žalba punomoćnika predlagača AA izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Subotici br. R4K. 1/18 od 24.01.2018. godine, te se navedeno rešenje Višeg suda u Subotici potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Riđić i drugi protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3020/2019 od 18.09.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3488/18 od 15.04.2019. godine.

Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Vranju Gž 3488/18 od 15.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 329/18 od 25.05.2018. godine. Tom presudom obavezana je tužena da tužilјi na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku, u predmetu Osnovnog suda u Vranju I 420/08, na ime razlike zarade, troškova parničnog i izvršnog postupka isplati iznose bliže označene u tom stavu izreke, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i na ime naknade troškova postupka iznos od 13.500,00 dinara, sa zakonskom kamatom od izvršnosti do isplate.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Riđić i drugi protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3012/2019 od 12.09.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 4069/18 od 27.05.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 352/18 od 17.07.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena Republika Srbija da tužilјi AA iz ... plati na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I 1526/09 novčane iznose bliže navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da isplati tužilјi na ime naknade troškova parničnog postupka iznos od 13.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Presudom Višeg suda u Vranju Gž 4069/18 od 27.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 352/18 od 17.07.2018. godine u stavu prvom izreke u pogledu glavnog potraživanja i zakonske zatezne kamate na troškove parničnog postupka i u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu odluke o kamati na iznos od 590 evra, tako što je obavezana tužena da na ovaj iznos plati tužilјi kamatu po stopi Evropske centralne banke počev od 01.01.2009. godine do isplate, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu NBS. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Riđić i drugi protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3099/2019 od 02.10.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3482/18 od 27.03.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 90/18 od 11.05.2018. godine, obavezana je tužena da tužilјi isplati na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu koja joj je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu opštinskog, sada Osnovnog suda u Vranju I 639/17 (raniji broj I 1788/09) i to na ime razlike zarade i naknade zarade zaklјučno sa obračunskim mesecom decembrom 2003.godine po Sporazumu o regulisanju međusobnih prava i obaveza po osnovu rada u iznosu od 71.229,79 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.03.2009.godine do konačne isplate; na ime troškova parničnog postupka 26.100,00 dinara, što iznosi ½jedn u idealnu polovinu od ukupnih troškova sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.06.2009.godine do konačne isplate i na ime troškova izvršnog postupka 3.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.05.2018.godine kao dana presuđenja do konačne isplate, dok je tužbeni zahtev preko dosuđenih iznosa odbijen. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužilјi naknadi troškove parničnog postupka. Presudom Višeg suda u Vranju Gž 3482/18 od 27.03.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu stava prvog i u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužene i tužilјe za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovani.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Riđić i drugi protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3110/2019 od 25.09.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3010/18 od 28.12.2018. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 305/18 od 09.05.2018. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da tužiocu plati na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I 229/05 i to: a) na ime zarade i naknade zarade u periodu od decembra 2002. godine do februara 2003. godine ukupno 12.500,00 dinara u mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenim ovim stavom izreke; b) na ime regresa za 2002. godinu od 13.865,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.12.2002. godine do konačne isplate; v) na ime troškova parničnog postupka 11.884,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.09.2003. godine do konačne isplate i g) na ime troškova izvršnog postupka 3.480,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.02.2005. godine, počev od izvršnosti pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 13.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 3010/18 od 28.12.2018. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke pod a), b), v) i pod g) u pogledu glavnog potraživanja na ime troškova izvršenja od 3.480,00 dinara i u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke pod g) u pogledu odluke o kamati na troškove izvršnog postupka, te jeobavezana tužena da tužiocu na troškove izvršnog postupka od 3.480,00 dinara plati zakonsku zateznu kamatu počev od 19.03.2018. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa do konačne isplate, dok je odbijen zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove izvršnog postupka za period od 17.02.2005. godine do 18.03.2018. godine. Stavom trećim izreke odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Riđić i drugi protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3044/2019 od 25.09.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3531/18 od 27.03.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 293/18 od 21.05.2018. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da tužilјi, na ime naknade štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I-26/09, plati ukupno 168.961,92 dinara i to na ime neisplaćene razlike zarade i naknade zarade, na ime jednokratne novčane naknade, kao i troškova parničnog postupka i troškova izvršenja, u pojedinačnim iznosima po navedenim osnovima i sa zakonskom kamatom, sve bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužilјi naknadi troškove parničnog postupka od 13.500,00 dinara sa zakonskom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 3531/18 od 27.03.2019. godine, stavom prvim izreke izreke žalba tužene je odbijena, kao neosnovana i prvostepena odluka potvrđena, dok su stavom drugim izreke odbijeni zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Riđić i drugi protiv Srbije

Član 6-1 | DIC | Savić i drugi protiv Srbije