Podnositeljke predstavke se žale na propust Tužene države da izvrši pravosnažne presude dobijene u njihovu korist, a protiv društvenog preduzeća kao i da je država povredila njihovo pravo na mirno uživanje imovine. Podnositeljke se pozivaju na član 1. Protokola broj 1 (zaštita imovine) i član 6-1 (pravo na pravično suđenje /pristp sudu).

Preuzmite presudu u pdf formatu

На основу члана 6. став 1. Уредбе о заступнику Републике Србије пред Европским судом за људска права ("Службени гласник РС", број 61/06 - пречишћен текст) објављује се, на српском и енглеском језику, пресуда Европског суда за људска права по представкама број 28686/06 и 50135/06, Секулић и Кучевић против Србије, која гласи:

Пресуда Европског суда за људска права

Пресуда је објављена у "Службеном гласнику РС", бр. 11/2014 од 1.2.2014. године.

ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ

ПРЕДМЕТ СЕКУЛИЋ и КУЧЕВИЋ против СРБИЈЕ

(представке бр. 28686/06 и 50135/06)

ПРЕСУДА

СТРАЗБУР
15. октобар 2013. године

Ова пресуда ће постати правоснажна у околностима утврђеним чланом 44. став 2. Конвенције. Она може бити предмет редакторских промена.

У предмету Секулић и Кучевић против Србије, Европски суд за људска права (Друго одељење), на заседању Већа у саставу:

Guido Raimondi, председник,

Peer Lorenzen,

Dragoljub Popović,

András Sajó,

Nebojša Vučinić,

Paulo Pinto de Albuquerque,

Helen Keller, судије,

и Stanley Naismith, секретар Одељења,

после већања на затвореној седници одржаној 24. септембра 2013. године, изриче следећу пресуду, која је усвојена на тај дан:

ПОСТУПАК

1. Предмет је формиран на основу представке (бр. 28686/06 и 50135/06) против Републике Србије коју су Суду поднеле, према члану 34. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: "Конвенција"), две српске држављанке, гђа Гвоздена Секулић (у даљем тексту: "прва подноситељка представке") и гђа Сабахета Кучевић (у даљем тексту: "друга подноситељка представке"), дана 20. јуна 2006. године, односно 4. децембра 2006. године.

2. Прву подноситељку представке је заступала гђа М. Поповић и гђа Ш. Доловац, док је другу подноситељку представке заступала гђа Р. Гарибовић, све три адвокати из Новог Пазара. Владу Србије (у даљем тексту: "Влада") заступао је њен заступник, г. С. Царић.

3. Подноситељке представки су тврдиле да је држава повредила њихова права према члану 6. став 1. Конвенције и члану 1. Протокола број 1 уз њу, због пропуста да изврши правоснажне домаће пресуде донете у њихову корист. Прва подноситељка представке је још тврдила да није имала на располагању делотворно домаће правно средство с тим у вези.

4. Представке су прослеђене Влади 17. августа 2009. године. Такође је одлучено да се одлука о допуштености и основаности представки донесе истовремено (члан 29. став 1.).

ЧИЊЕНИЦЕ

I. ОКОЛНОСТИ ПРЕДМЕТА

5. Чињенице предмета како су их странке изнеле, могу се укратко представити како следи.

6. Прва и друга подноситељка представке рођене су 1952. године, односно 1965. године и живе у Новом Пазару.

7. Прва подноситељка представке је била запослена у предузећу "Рашка Холдинг АД - Памучна радионица ДОО" (у даљем тексту: "први дужник"), а друга подноситељка представке је била запослена у предузећу "Рашка Холдинг АД - Дорада тканина ДОО" (у даљем тексту: "други дужник"). Дужници су предузећа са ограниченом одговорношћу у власништву "Рашка Холдинг Компанија" (у даљем тексту: "матично предузеће").

8. Подноситељке представки су 14. маја 1996. године, односно 15. маја 1996. године послате на принудно плаћено одсуство док се не обнови нормална производња и довољно не побољша пословање наведених дужника.

9. Док су биле на овом одсуству, у складу са релевантним домаћим законодавством, подноситељке представки су имале право на значајно смањена месечна примања, као и на уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање и других доприноса социјалног осигурања.

10. Пошто дужници нису испунили ове обавезе, подноситељке представки су покренуле бројне посебне парничне поступке пред Општинским судом у Новом Пазару (у даљем тексту: "Општински суд").

A. У вези са првом подноситељком представке

1. Први круг поступака

11. Општински суд је 26. фебруара 2004. године пресудио у корист прве подноситељке представке и наложио њеном послодавцу да јој исплати:

i. гарантовану месечну зараду од 15. маја 1996. године до 1. јуна 2001. године (РСД 13.370 укупно; ЕУР 190 у релевантном тренутку), заједно са законском каматом;

ii. минималну месечну зараду од 1. јуна 2001. године до 31. децембра 2003. године (РСД 120.822 укупно; ЕУР 1.725), заједно са законском каматом;

iii. доприносе за пензијско и инвалидско осигурање за исте периоде;

iii. РСД 6.800 (ЕУР 95) за судске трошкове.

12. Ова пресуда је постала правоснажна 15. марта 2004. године.

13. На предлог прве подноситељке представке Општински суд је 18. марта 2004. године донео решење о извршењу у вези са гарантованом зарадом, и истовремено досудио првој подноситељки представке додатни износ од РСД 1.800 (ЕУР 25) на име трошкова извршења. Даље је наведено да ће пресуда бити извршена путем преноса са рачуна дужника или продајом одређене покретне имовине и/или непокретне имовине првог дужника.

2. Други круг поступака

14. Општински суд је 17. јуна 2004. године пресудио у корист прве подноситељке представке и наложио њеном послодавцу да јој исплати:

i. минималну месечну зараду од 1. јануара 2004. године до 30. априла 2004. године (РСД 21.576 укупно; ЕУР 300), заједно са законском каматом; и

ii. РСД 7.800 (ЕУР 110) за судске трошкове.

15. Ова пресуда је постала правоснажна 12. јула 2004. године.

16. На предлог прве подноситељке представке Општински суд је 14. јула 2004. године донео решење о извршењу, у исто време досудивши првој подноситељки представке додатни износ од РСД 1.200 (ЕУР 15) за трошкове извршења. Даље је наведено да ће пресуда бити извршена путем преноса са рачуна дужника или продајом одређене покретне имовине и/или непокретне имовине првог дужника.

3. Трећи круг поступака

17. Општински суд је 1. новембра 2004. године пресудио у корист прве подноситељке представке и наложио њеном послодавцу да јој исплати:

i. минималну месечну зараду од маја до октобра 2004. године (РСД 35.024 укупно; ЕУР 460), заједно са законском каматом;

ii. доприносе за пензијско и инвалидско осигурање за период од 1. маја 2004. године до 30. октобра 2004; и

iii. РСД 7.800 (ЕУР 100) за судске трошкове.

18. Део пресуде који се односи на гарантовану месечну зараду и доприносе за пензијско и инвалидско осигурање постао је правоснажан 23. марта 2005. године. Део пресуде у вези са трошковима парничног поступка постао је правоснажан неодређеног дана 2005. године.

19. На предлог прве подноситељке представке Општински суд је 23. јуна 2005. године донео решење о извршењу у вези са гарантованом зарадом и доприносима за пензијско и инвалидско осигурање, истовремено досудивши првој подноситељки представке додатни износ од РСД 1.500 (ЕУР 20) на име трошкова извршења.

20. Општински суд је 24. јуна 2005. године донео решење о извршењу за трошкове и првој подноситељки представке досудио додатни износ од РСД 2.500 (ЕУР 30) на име трошкова извршења.

21. У оба решења о извршењу наводи се да ће пресуда бити извршена путем преноса са рачуна дужника или продајом одређене покретне имовине и/или непокретне имовине првог дужника.

4. Четврти круг поступака

22. Општински суд је 10. марта 2005. године пресудио у корист прве подноситељке представке и наложио њеном послодавцу да јој исплати:

i. гарантовану месечну зараду од 1. новембра 2004. године до 31. јануара 2005. године (РСД 19.040 укупно; ЕУР 235), заједно са законском каматом;

ii. доприносе за пензијско и инвалидско осигурање за исти период; и

iii. РСД 9.750 (ЕУР 120) за судске трошкове.

23. Ова пресуда је постала правоснажна 14. децембра 2005 . године.

24. На предлог прве подноситељке представке Општински суд је 5. јануара 2006. године донео решење о извршењу, у коме се наводи да ће пресуда бити извршена преносом са рачуна дужника или продајом одређене покретне имовине и/или непокретне имовине првог дужника. Додатни трошкови за извршење нису досуђени.

5. Пети круг поступака

25. Општински суд је 12. октобра 2005. године пресудио у корист прве подноситељке представке и наложио њеном послодавцу да јој исплати:

i. гарантовану месечну зараду од 1. фебруара 2005. године до 30. јуна 2005. године (РСД 33.264 укупно; ЕУР 390), заједно са законском каматом;

ii. доприносе за пензијско и инвалидско осигурање за исти период; и

iii. РСД 9.750 (ЕУР 115) за судске трошкове.

26. Ова пресуда је постала правоснажна 6. децембра 2005. године.

27. На предлог прве подноситељке представке Општински суд је 5. јануара 2006. године донео решење о извршењу, у коме се наводи да ће пресуда бити извршена путем преноса са рачуна дужника или продајом одређене покретне имовине и/или непокретне имовине првог дужника. Додатни трошкови за извршење нису досуђени.

6. Шести круг поступака

28. Општински суд је 21. фебруара 2006. године пресудио у корист прве подноситељке представке и наложио њеном послодавцу да јој исплати:

i. гарантовану месечну зараду од 1. јула 2005 . године до 31. децембра 2005. године (РСД 43.080 укупно; ЕУР 495), заједно са законском каматом;

ii. доприносе за пензијско и инвалидско осигурање за исти период; и

iii. РСД 5.400 (ЕУР 60) за судске трошкове.

29. Ова пресуда је постала правоснажна 23. марта 2006. године.

30. На предлог прве подноситељке представке Општински суд је 3. априла 2006. године донео решење о извршењу за гарантовану месечну зараду и трошкове. Даље је наведено да ће пресуда бити извршена путем преноса са рачуна дужника или продајом одређене покретне имовине и/или непокретне имовине првог дужника. Додатни трошкови извршења нису досуђени.

7. Седми круг поступака

31. Општински суд је 19. октобра 2006. године пресудио у корист прве подноситељке представке и наложио њеном бившем послодавцу да јој исплати:

i. гарантовану месечну зараду од јануара до априла 2006. године (РСД 31.280 укупно; ЕУР 385), заједно са законском каматом;

ii. доприносе за пензијско и инвалидско осигурање за период од 1. јануара 2006. године до 1. маја 2006. године; и

ii. РСД 11.700 (ЕУР 145) за судске трошкове.

32. Ова пресуда је постала правоснажна 13. новембра 2006 . године.

33. На предлог прве подноситељке представке Општински суд је 27. новембра 2006. године донео решење о извршењу за гарантовану месечну зараду и трошкове, у коме се наводи да ће пресуда бити извршена путем преноса са рачуна дужника или продајом одређене покретне имовине и/или непокретне имовине првог дужника. Додатни трошкови за извршење нису досуђени.

Б. У вези са другом подноситељком представке

1. Први круг поступака

34. Општински суд је 19. јануара 2005. године пресудио у корист друге подноситељке представке. Општински суд је 1. фебруара 2005. године изменио ову пресуду у вези са износима доспелим за плаћање и коначно наложио њеном послодавцу да јој исплати:

i. минималну месечну зараду од 1. јуна 2004. године до 18. новембра 2004. године (РСД 37.326 укупно; ЕУР 335), заједно са законском каматом;

ii. доприносе за пензијско и инвалидско осигурање за исти период; и

iii. РСД 9.750 (ЕУР 90) за судске трошкове.

35. Ова пресуда је постала правоснажна 21. фебруара 2005. године.

36. Општински суд је 26. септембра 2005. године, на предлог друге подноситељке представке донео решење за извршење минималне месечне зараде и трошкова. Даље је наведено да ће пресуда бити извршена путем преноса са рачуна дужника или продајом одређене покретне имовине и/или непокретне имовине првог дужника. Није јасно да ли су досуђени било какви трошкови у вези са поступком извршења.

2. Други круг поступака

37. Општински суд је 28. септембра 2005. године пресудио у корист друге подноситељке представке и наложио њеном послодавцу да јој исплати:

i. гарантовану месечну зараду од од 1. децембра 2004. године до 30. јуна 2005. године (РСД 46,178 укупно; ЕУР 545), заједно са законском каматом;

ii. гарантовану месечну зараду од од 1. јула 2005. године до 28. септембра 2005. године у износу минималне зараде, према званичним подацима, заједно са законском каматом;

iii. доприносе за пензијско и инвалидско осигурање за исти период; и

iv. РСД 9.750 (ЕУР 115) за судске трошкове.

38. Ова пресуда је постала правоснажна 7. децембра 2005. године.

39. На предлог друге подноситељке представке Општински суд је 27. децембра 2005. године донео решење за извршење гарантоване месечне зараде и трошкова и подноситељки представке досудио додатни износ од РСД 2.250 (ЕУР 25) за трошкове извршења. Даље је наведено да ће пресуда бити извршена путем преноса са рачуна дужника или продајом одређене покретне имовине и/или непокретне имовине другог дужника.

В. Раскид радног односа подноситељки представки

40. Матично предузеће дужника је 5. новембра 2004. године (видети став 7. у горњем тексту) предложило Програм решавања вишка запослених (у даљем тексту: "Програм решавања вишка"). Програм решавања вишка запослених утврђује критеријуме за утврђивање вишка радне снаге и када се запослени прогласе вишком, пружају им се две отворене могућности: (i) да добију једнократну новчану накнаду; или (ii) да добију отпремнину и примају месечну новчану накнаду због незапослености од социјалног осигурања. Ове могућности су биле предвиђене за све запослене, без обзира да ли су имали нерешена потраживања од предузећа.

41. Прва и друга подноситељка представке су 7. децембра 2005. године и 8. децембра 2005. године узеле једнократну новчану накнаду.

42. Матично предузеће је 16. октобра 2006. године и 4. септембра 2006. године донело решења о раскиду радног односа са првом и другом подноситељком представке почев од 11. октобра 2006. године, односно 12. септембра 2006. године. Сходно томе, сва права и обавезе подноситељки представки престала су почев од тог датума.

43. Прва подноситељка представке неодређеног датума, а друга подноситељка представке 12. септембра 2006. године потписале су споразум са послодавцем о регулисању заједничких преосталих дугова на основу зајмова или других потраживања, односно на основу доспелих зарада и доприноса за пензијско и инвалидско осигурање. Без навођења било каквог износа преосталих дугова споразумом је, између осталог, предвиђена обавеза послодавца да ће преостале дугове исплатити у року од шест месеци, а ако то не учини, подноситељке представке имају право да поднесу парничну тужбу ради накнаде.

44. Матично предузеће је 11. октобра 2006. године, односно 12. октобра 2006. године исплатило првој и другој подноситељки представке по РСД 299.700 (ЕУР 3.700) на име новчане накнаде.

45. Доспели доприноси за пензијско и инвалидско осигурање исплаћени су 9. фебруара 2007. године и 9. октобра 2007. године.

Г. Статус дужника

46. Агенција за приватизацију је 5. новембра 2004. године покренула поступак реструктурирања матичног предузећа, који је још у току. До јула 2013. године, дужници су се и даље састојали од претежно друштвеног и државног капитала.

II. РЕЛЕВАНТНО ДОМАЋЕ ПРАВО И ПРАКСА

47. Релевантно домаће право и пракса наведени су пресудама Суда у предметима Р. Качапор и друге подноситељке представки против Србије (бр. 2269/06, 3041/06, 3042/06, 3043/06, 3045/06 и 3046/06, 15. јануар 2008. године, ст. 57-82); Влаховић против Србије (број 42619/04, ст. 37-47, 16. децембар 2008. године); Црнишанин и други против Србије (бр. 35835/05, 43548/05, 43569/05 и 36986/06, 13. јануар 2009. године, ст. 100-104); Рашковић и Милуновић против Србије, бр. 1789/07 и 28058/07, став 65, 31. мај 2011. године; и Предузеће ЕВТ против Србије (број 3102/05, ст. 26. и 27, 21. јун 2007. године).

ПРАВО

I. ЗДРУЖИВАЊЕ ПРЕДСТАВКИ

48. Суд сматра да, у складу са Правилом 42 став 1. Пословника Суда, представке треба здружити, с обзиром на сличан чињенични и законски историјат.

II. НАВОДНА ПОВРЕДА ЧЛАНА 1. ПРОТОКОЛА БРОЈ 1 УЗ КОНВЕНЦИЈУ

49. Подноситељке представке су се жалиле да је држава повредила њихово право на мирно уживање имовине, зајемчено чланом 1. Протокола број 1 уз Конвенцију, који у релевантном делу гласи:

"Свако физичко и правно лице има право на неометано уживање своје имовине. Нико не може бити лишен своје имовине, осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права."

A. Допуштеност

50. Суд примећује да представке нису очигледно неосноване у оквиру значења члана 35. став 3. Конвенције. Он даље примећује да нису недопуштене ни по једном другом основу. Према томе, оне се морају прогласити допуштеним.

Б. Основаност

51. Влада је изнела да није дошло до повреде члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију. Поред аргумената о којима је Суд већ расправљао у сличним предметима (видети Р. Качапор и друге подноситељке представки против Србије, и Влаховић, обе цитиране у горњем тексту), Влада је такође изнела да је, пошто је реструктурирање наложено у јавном интересу, извршење пресуде обустављено у складу са законом, као и са судском праксом Суда, пошто члан 1. Протокола број 1 не јемчи право на потпуну накнаду у свим околностима (Lithgow и други против Уједињеног Краљевства, 8. јул 1986. године, став 121., серија A број 102). Штавише, она је тврдила да су се прихватањем новчане исплате из програма решавања вишка запослених, подноситељке представки у овом предмету одрекле права која проистичу из пресуда донетих у њихову корист, као што је био случај треће подноситељке представке у предмету Гришевић (Гришевић и други против Србије, бр. 16909/06, 38989/06 и 39235/06, став 52., 21. јул 2009. године), и према томе немају право на новчану накнаду.

52. Подноситељке представки су потврдиле своје притужбе. Оне су посебно изнеле да се никада нису одрекле права која проистичу из пресуда, и да у складу са праксом Уставног суда, оне и даље имају право да уживају права која проистичу из правоснажних пресуда у њиховим предметима, иако су им одобрена права на основу програма решавања вишка запослених.

53. Ако се вратимо на предметни случај, Суд примећује да је доследно утврђивано да је Тужена држава одговорна за неизвршење пресуда донетих против предузећа са већинским друштвеним капиталом (видети, на пример, Р. Качапор и друге подноситељке представки против Србије, цитирана у горњем тексту; и Гришевић и други, цитирана у горњем тексту), без обзира да ли су та предузећа у процесу ликвидације или реорганизације (видети, на пример,Влаховић, цитиран у горњем тексту, ст. 74-77. и 81; и Црнишанин и други против Србије, бр. 35835/05, 43548/05, 43569/05 и 36986/06, ст. 124. и 133, 13. јануар 2009. године), при чему се подразумева да исти закључак важи, тим пре, у односу на предузећа где је дошло до накнадне промене структуре њиховог капитала, што је имало за резултат да је већински државни или друштвени капитал. Суд у конкретним случајевима не налази никакве посебне околности да одступи од овог закључка.

54. Штавише, Суд је већ разматрао практично идентичне околности у предмету Рашковић и Милуновић (цитирана у горњем тексту, ст. 69-72.), у коме је, између осталог, утврдио повреду члана 6. Конвенције и члана 1. Протокола број 1. Посебно је утврђено да се неизвршење пресуда донетих против друштвених предузећа, што је предмет овог случаја, јасно разликује од онога у предмету Lithgow и други, на који се Влада позвала (видети став 56. у горњем тексту), а који се односи на накнаду за национализовану имовину.

55. Суд сматра да учешћем у програму решавања вишка запослених подноситељке представке нису лишене права која проистичу из правоснажних пресуда донетих у њихову корист с збиром да се, супротно предмету Гришевић, оне никада нису одрекле права која проистичу из домаћих пресуда. Влада свакако није доставила никакве доказе за супротно. Према томе, Суд закључује да правоноснажне пресуде донете у корист подноситељки представки и даље представљају потраживање у смислу члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију, док се дужи пропуст српских органа да те пресуде изврше не може сматрати поступком у складу са домаћим правом.

56. У светлу горе наведеног, Суд налази да је дошло до повреде члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију.

III. НАВОДНА ПОВРЕДА ЧЛАНА 6. СТАВ 1. КОНВЕНЦИЈЕ

57. Обе подноситељке представке су се такође жалиле према члану 6. став 1. Конвенције на пропуст Тужене државе да изврши правноснажне пресуде донете у њихову корист.

58. Члан 6. став 1. Конвенције, у релевантном делу гласи како следи:

"Свако, током одлучивања о његовим [или њеним] грађанским правима и обавезама ... има право на правичну ... расправу ... пред ... судом ..."

A. Допуштеност

59. Суд примећује да су ове притужбе повезане са притужбама разматраним у горњем тексту и да се морају прогласити допуштеним на исти начин.

Б. Основаност

60. Влада је изнела да би Суд требало да узме у обзир само оне делове односних извршних поступака подноситељки представки који су још у току почев од 3. марта 2004. године, када је Конвенција ступила на снагу у односу на Републику Србију.

61. Суд примећује да су прве пресуде донете у корист прве и друге подноситељке представке 26. фебруара 2004. године и 19. јануара 2005. године, док су решења за извршење издата 18. марта 2004. године, односно 26. септембра 2005. године, што су најранији датуми од којих би требало посматрати период неизвршења.

62. Суд је већ утврдио да је држава одговорна што није извршила правоснажне домаће пресуде донете против друштвених предузећа (видети Р. Качапор и друге подноситељке представки против Србије, цитирана у горњем тексту, ст. 115-116; Црнишанин и други, цитирана у горњем тексту, став 123; и Гришевић и други, цитирана у горњем тексту, ст. 68-69). Он не налази ниједан разлог да одступи од овог закључка у конкретном предмету с обзиром да се дужници састоје и од државног и од друштвеног капитала (видети став 46. у горњем тексту), а период неизвршења до сада траје између осам година, односно девет година и шест месеци. Органи Србије према томе нису предузели неопходне мере да изврше пресуде у питању и нису пружили ниједан уверљив разлог за то. Према томе, дошло је до повреде и члана 6. став 1. Конвенције.

IV. НАВОДНА ПОВРЕДА ЧЛАНА 13. КОНВЕНЦИЈЕ

63. Прва подноситељка представке је уложила исте притужбе према члану 13. Конвенције.

64. Имајући у виду шта је утврђено у вези са чланом 6. Конвенције (видети став 62. у горњем тексту) и чланом 1. Протокола број 1 (видети став 56. у горњем тексту), Суд сматра да није неопходно да се допуштеност или основаност истог питања разматрају посебно према члану 13. Конвенције (видети, на пример, Илић против Србије, број 30132/04, став 106, 9. октобар 2007. године; Кин-Стиб и Мајкић против Србије, број 12312/05, став 90, 20. април 2010. године).

IV. ПРИМЕНА ЧЛАНА 41. КОНВЕНЦИЈЕ

65. Члан 41. Конвенције прописује:

"Када Суд утврди прекршај Конвенције или протокола уз њу, а унутрашње право Високе стране уговорнице у питању омогућава само делимичну одштету, Суд ће, ако је то потребно, пружити правично задовољење оштећеној странци."

A. Штета и трошкови

66. Подноситељке представки су тражиле да се држави наложи да им исплати, из сопствених средстава, суме које су им досудили домаћи судови на име месечне накнаде за плаћено одсуство за период од 14. маја 1996. године до 1. маја 2006. године, и од 1. јуна 2004. године до 12. септембра 2006. године, заједно са трошковима домаћих парничних и извршних поступака. Прва подноситељка представке је тражила 300 евра за трошкове настале у поступку пред овим Судом. Друга подноситељка представке је такође тражила те трошкове, али није навела тачан износ, остављајући Суду да о томе одлучи.

67. Влада је тврдила да исплате које су подноситељке представке примиле на основу програма решавања вишка запослених треба одузети од коначно досуђених износа у овом делу. Влада је даље изнела да доприносе за пензијско и инвалидско осигурање за период од 76 месеци и 13 дана, односно за период од 108 месеци, који припадају првој и другој подноситељки представки, треба одузети од коначно досуђених износа у овом делу.

68. С обзиром на тврдњу Владе, и с обзиром на повреде утврђене у конкретном случају и сопствену праксу (видети Р. Качапор и друге подноситељке представки против Србије, цитирана у горњем тексту, ст. 123-126, и Црнишанин и други, цитирана у горњем тексту, ст. 137-139), посебно имајући у виду различиту природу досуђених износа утврђених релевантним домаћим пресудама и програмом решавања вишка запослених (видети став 55. у горњем тексту), Суд сматра да Влада мора да плати подноситељкама представки износе досуђене домаћим пресудама (видети ст. 11, 14, 17, 22, 25, 28, 31, 34 и 37.), као и утврђене трошкове извршног поступка (видети ст. 13, 16, 19, 20 и 39. у горњем тексту), умањене за све износе који су им у међувремену исплаћени по овим основима (видети, уз одговарајуће измене, Р. Качапор и друге подноситељке представки против Србије, ст. 123-126, и Црнишанин и други против Србије, ст. 137-139, обе цитиране у горњем тексту).

69. У вези са нематеријалном штетом и трошковима насталим пред овим Судом, Суд сматра да је оправдано и правично да се свакој подноситељки представке досуди по 2.000 евра у овом делу.

Б. Затезна камата

70. Суд сматра да је примерено да затезна камата буде заснована на најнижој каматној стопи Европске централе банке уз додатак од три процентна поена.

ИЗ ТИХ РАЗЛОГА, СУД ЈЕДНОГЛАСНО

1. Одлучује да представке здружи;

2. Проглашава притужбе према члану 6. став 1. Конвенције и члану 1. Протокола број 1. у вези са неизвршењем правоснажних домаћих пресуда допуштеним;

3. Утврђује да је дошло до повреде члана 6. став 1. Конвенције;

4. Утврђује да је дошло до повреде члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију;

5. Утврђује да нема потребе да се допуштеност или основаност притужбе према члану 13. Конвенције разматрају посебно;

6. Утврђује,

(а) да Тужена држава треба да исплати подноситељкама представки, из сопствених средстава и у року од три месеца од датума када пресуда постане правоснажна, у складу са чланом 44. став 2 Конвенције, износе досуђене правоснажним домаћим пресудама као и трошкове извршења умањене за све износе који су им у међувремену исплаћени на овим основама;

(б) да Тужена држава треба да исплати свакој подноситељки представке, у истом року, ЕУР 2.000 (две хиљаде евра) на име нематеријалне штете, трошкова, заједно са порезом који се може платити на овај износ, који ће се претворити у валуту Тужене државе по курсу важећем на дан исплате;

(в) да по истеку горе наведена три месеца до исплате, треба платити обичну камату на горе наведене износе по стопи која је једнака најнижој каматној стопи Европске централне банке у законском периоду уз додатак од три процентна поена.

7. Одбија преостали део захтева подносиоца представке за правично задовољење.

Састављено на енглеском језику и достављено у писаној форми на дан 15. октобра 2013. године, у складу са правилом 77. ст. 2. и 3. Пословника Суда.

Stanley Naismith
Секретар

Guido Raimondi
Председник

SECOND SECTION

CASE OF SEKULIĆ and KUČEVIĆ v. SERBIA
(Applications nos. 28686/06 and 50135/06)

JUDGMENT

STRASBOURG
15 October 2013

This judgment will become final in the circumstances set out in Article 44 § 2 of the Convention. It may be subject to editorial revision.

In the case of Sekulić and Kučević v. Serbia,

The European Court of Human Rights (Second Section), sitting as a Chamber composed of:

Guido Raimondi, President,

Peer Lorenzen,

Dragoljub Popović,

Andras Sajo,

Nebojša Vučinić,

Paulo Pinto de Albuquerque,

Helen Keller, judges,

and Stanley Naismith, Section Registrar,

Having deliberated in private on 24 September 2013,

Delivers the following judgment, which was adopted on that date:

PROCEDURE

1. The case originated in two applications (nos. 28686/06 and 50135/06) against the Republic of Serbia lodged with the Court under Article 34 of the Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms ("the Convention") by two Serbian nationals, Ms Gvozdena Sekulić ("the first applicant") and Ms Sabaheta Kučević ("the second applicant"), on 20 June 2006 and 4 December 2006, respectively.

2. The first applicant was represented by Ms M. Popović and Ms Š. Dolovac, while the second applicant was represented by Ms R. Garibović, all lawyers practising in Novi Pazar. The Serbian Government ("the Government") were represented by their Agent, Mr S. Carić.

3. The applicants alleged that the State had violated their rights under Article 6 § 1 of the Convention and Article 1 of Protocol No. 1 thereto, due to its failure to enforce final domestic judgments rendered in their favour. The first applicant, in addition, alleged that she had had no effective domestic remedy at her disposal in that respect.

4. On 17 August 2009 the applications were communicated to the Government. It was also decided to rule on the admissibility and merits of the applications at the same time (Article 29 § 1).

THE FACTS

I. THE CIRCUMSTANCES OF THE CASE

5. The facts of the cases, as submitted by the parties, may be summarised as follows.

6. The first and second applicants were born in 1952 and 1965 respectively, and live in Novi Pazar.

7. The first applicant was employed by Raška Holding AD - Pamučna predionica DOO ("the first debtor"), and the second applicant was employed by Raška Holding AD - Dorada tkanina DOO ("the second debtor"). The debtors are limited liability companies owned by the "Raška Holding Kompanija" ("the mother company").

8. On 14 May 1996 and15 May 1996 respectively, the applicants were placed on compulsory paid leave until such time as normal production could be resumed and the said debtors’ business performance had improved sufficiently.

9. Whilst on this leave, in accordance with the relevant domestic legislation, the applicants were entitled to a significantly reduced monthly income, as well as the payment of their pension, disability and other social security contributions.

10. Since the debtors failed to fulfil these obligations, the applicants brought numerous separate civil claims before the Municipal Court (Opštinski sud) in Novi Pazar (hereinafter "the Municipal Court").

A. As regards the first applicant

1. The first set of proceedings

11. On 26 February 2004 the Municipal Court ruled in favour of the first applicant and ordered her employer to pay her:

i. the monthly paid leave benefits (garantovana zarada) due from 15 May 1996 to 1 June 2001 (RSD 13,370 in total¹; EUR 190 at the relevant time²), plus statutory interest;

ii. the monthly paid leave benefits (minimalna zarada) due from 1 June 2001 to 31 December 2003 (RSD 120,822 in total; EUR 1,725), plus statutory interest;

iii. the pension and disability insurance contributions (doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje) due for the same periods; and

iii. RSD 6,800 (EUR 95) for legal costs.

12. On 15 March 2004 this judgment became final.

13. On 18 March 2004, upon the first applicant’s request to that effect, the Municipal Court issued an enforcement order in respect of the paid leave benefits and costs, at the same time awarding the first applicant an additional amount of RSD 1,800 (EUR25)for the enforcement costs.It was further specified that the judgment would be enforced by means of a bank transfer or through auctioning the first debtor’s specific movable and/or immovable assets.

_________

1 The total sums specified in this judgment are given nominally, and any interest awarded domestically is to be calculated from the time each monthly payment became due.

2 The amounts in Euro are given for reference only, based on an approximate average value at the relevant time.

2. The second set of proceedings

14. On 17 June 2004 the Municipal Court ruled in favour of the first applicant and ordered her employer to pay her:

i. the monthly paid leave benefits (minimalna zarada) due from 1 January 2004 to 30 April 2004 (RSD 21,576 in total; EUR 300), plus statutory interest; and

ii. RSD 7,800 (EUR 110) for legal costs.

15. On 12 July 2004 this judgment became final.

16. On 14 July 2004, upon the first applicant’s request to that effect, the Municipal Court issued an enforcement order, at the same time awarding the first applicant the additional amount of RSD 1,200 (EUR15) for the enforcement costs. It was further specified that the judgment would be enforced by means of a bank transfer or through auctioning the first debtor’s specific movable and/or immovable assets.

3. The third set of proceedings

17. On 1 November 2004 the Municipal Court ruled in favour of the first applicant and ordered her employer to pay her:

i. the monthly paid leave benefits (minimalna zarada) due for the months of May to October 2004 (RSD 35,024 in total; EUR 460), plus statutory interest;

ii. the pension and disability insurance contributions (doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje) due for the period from 1 May 2004 to 30 October 2004; and

iii. RSD 7,800 (EUR 100) for legal costs.

18. On 23 March 2005 the part of the judgment concerning the monthly paid leave benefits and the pension and disability insurance contributions became final. The part of the judgment relating to the costs of the civil proceedings became final on an unspecified date in 2005.

19. On 23 June 2005, upon the first applicant’s request to that effect, the Municipal Court issued an enforcement order in respect of the monthly paid leave benefits, and the pension and disability insurance contributions, at the same time awarding the first applicant an additional amount of RSD 1,500 (EUR 20) in respect of the enforcement costs.

20.On 24 June 2005the Municipal Court issued an enforcement order in respect of the costs and awarded the first applicant an additional amount of RSD 2,500 (EUR 30) in respect of the enforcement costs.

21. Both enforcement orders specified that the judgment would be enforced by means of a bank transfer or through auctioning the first debtor’s specific movable and/or immovable assets.

4. The fourth set of proceedings

22. On 10 March 2005 the Municipal Court ruled in favour of the first applicant and ordered her employer to pay her:

i. the monthly paid leave benefits due from 1 November 2004 to 31 January 2005 (RSD 19,040 in total; EUR 235), plus statutory interest;

ii. the pension and disability insurance contributions due for the same period; and

iii. RSD 9,750 (EUR 120) for legal costs.

23. This judgment became final on 14December 2005.

24. On 5 January 2006, upon the first applicant’s request to that effect, the Municipal Court issued an enforcement order, specifying that the judgment would be enforced by means of a bank transfer or through auctioning the first debtor’s specific movable and/or immovable assets. No additional enforcement costs were awarded.

5. The fifth set of proceedings

25. On 12 October 2005 the Municipal Court ruled in favour of the first applicant and ordered her employer to pay her:

i. the monthly paid leave benefits due from 1 February 2005 to 30 June 2005 (RSD 33,264 in total; EUR 390), plus statutory interest;

ii. the pension and disability insurance contributions due for the same period; and

iii. RSD 9,750 (EUR 115) for legal costs.

26. This judgment became final on 6 December 2005.

27. On 5 January 2006, upon the first applicant’s request to that effect, the Municipal Court issued an enforcement order, specifying that the judgment would be enforced by means of a bank transfer or through auctioning the first debtor’s specific movable and/or immovable assets. No additional enforcement costs were awarded.

6. The sixth set of proceedings

28. On 21 February 2006 the Municipal Court ruled in favour of the first applicant and ordered her employer to pay her:

i. the monthly paid leave benefits due from 1 July 2005 to 31 December 2005 (RSD 43,080 in total; EUR 495), plus statutory interest;

ii. the pension and disability insurance contributions due for the same period; and

iii. RSD 5,400 (EUR 60) for legal costs.

29. This judgment became final on 23March 2006.

30. On 3 April 2006, upon the first applicant’s request to that effect, the Municipal Court issued an enforcement order in respect of the paid leave benefits and costs. It was further specified that the judgment would be enforced by means of a bank transfer or through auctioning the first debtor’s specific movable and/or immovable assets. No additional enforcement costs were awarded.

7. The seventh set of proceedings

31. On 19 October 2006 the Municipal Court ruled in favour of the first applicant and ordered her former employer to pay her:

i. the monthly paid leave benefits due for the months of January to April 2006 (RSD 31,280 in total; EUR 385), plus statutory interest;

ii. the pension and disability insurance contributions due for the period from 1 January 2006 to 1May 2006; and

iii. RSD 11,700 (EUR 145) for legal costs.

32. This judgment became final on 13November 2006.

33. On 27 November 2006, upon the first applicant’s request to that effect, the Municipal Court issued an enforcement order in respect of the paid leave benefits and costs, specifying that the judgment would be enforced by means of a bank transfer or through auctioning the first debtor’s specific movable and/or immovable assets. No additional enforcement costs were awarded.

B. As regards the second applicant

1. The first set of proceedings

34. On 19 January 2005 the Municipal Court ruled in favour of the second applicant. On 1 February 2005 the Municipal Court amended this judgment in respect of the due amounts, and ultimately ordered her employer to pay her:

i. the monthly paid leave benefits (minimalna zarada) due from 1 June 2004 to 18 November 2004 (RSD 37,326 in total; EUR 335), plus statutory interest;

ii. the pension and disability insurance contributions (doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje) due for the same period; and

iii. RSD 9,750 (EUR 90) for legal costs.

35. On 21 February 2005 this judgment became final.

36. On 26 September 2005, upon thesecond applicant’s request to that effect, the Municipal Court issued an enforcement order in respect of the paid leave benefits and costs. It was further specified that the judgment was to be enforced by means of a bank transfer or through auctioning the second debtor’s specific movable and/or immovable assets. It is unclear whether any costs were awarded in respect of the enforcement proceedings.

2. The second set of proceedings

37. On 28 September 2005 the Municipal Court ruled in favour of the second applicant and ordered her employer to pay her:

i. the monthly paid leave benefits due from 1 December 2004 to 30June 2005 (RSD 46,178 in total; EUR 545), plus statutory interest;

ii. the monthly paid leave benefits due from 1 July 2005 to 28 September 2005 in the amount of the minimum wage, as per the official data, plus statutory interest;

iii. the pension and disability insurance contributions due for the same periods; and

iv. RSD 9,750 (EUR 115) for legal costs.

38. This judgment became final on 7December 2005.

39. On 27 December 2005, upon the second applicant’s request to that effect, the Municipal Court issued an enforcement order in respect of the paid leave benefits and costs, and awarded the applicant an additional amount of RSD 2,250 (EUR25) in respect of the enforcement costs. In was further specified that the judgment was to be enforced by means of a bank transfer or through auctioning the second debtor’s specific movable and/or immovable assets.

C. Termination of the applicants’ employment

40. On 5 November 2004 the debtors’ mother company (see paragraph 7 above) proposed the Redundant Employees Programme (Program rešavanja viška zaposlenih - hereinafter "the redundancy programme"). The redundancy programme set out the criteria for determining redundant employees and, once declared redundant, provided them with two options for benefits: (i) to receive a single redundancy payment from the employer (jednokratnanovčana naknada); or (ii) to receive a severance payment and claim monthly unemployment benefits from the social security of the State (otpremnina i novčana naknada). These benefits were provided for all employees, regardless of whether they had any other outstanding claim towards the company.

41. On 7 December 2005 and 8 December 2005, the first and the second applicant, respectively, opted for the single redundancy payment.

42. On 16 October 2006 and 4 September 2006 the mother company issued decisions terminating the first and the second applicant’s employment as of 11 October 2006 and 12 September 2006, respectively.

Consequently, as of that date all the rights and obligations arising from the applicants’ employment were terminated.

43. On an unspecified date the first applicant, and on 12 September 2006 the second applicant signed an agreement with their employer regulating mutual outstanding debts on account of loans or other claims, and on account of due salaries and pension and disability contributions, respectively. Without specifying any amount of the outstanding debts, the agreement provided for, inter alia, the employer’s obligation to pay its outstanding debt within six months, failing which the applicants were entitled to lodge a civil claim for compensation.

44. On 11 October 2006 and 12 October 2006 the mother company paid to the first applicant and the second applicant each RSD 299,700 (EUR 3,700) on account of the redundancy payment.

45. On 9 February 2007 and 9 October 2007 the due pension and disability contributions were paid.

D. The status of the debtors

46. On 5 November 2004 the Privatization Agency (Agencija za privatizaciju) initiated the restructuring of the mother company, which is still ongoing. As of July 2013, the debtors still consisted of predominantly socially-owned and State-owned capital.

II. RELEVANT DOMESTIC LAW AND PRACTICE

47. The relevant domestic law and practice is set out in the Court’s judgments of R. Kačapor and Others v. Serbia (nos. 2269/06, 3041/06, 3042/06, 3043/06, 3045/06 and 3046/06, 15 January 2008, §§ 57-82); Vlahović v. Serbia (no. 42619/04, §§37-47, 16 December 2008); Crnišanin and Others v. Serbia (nos. 35835/05, 43548/05, 43569/05 and 36986/06, 13 January 2009, §§100-104); Rašković and Milunović v. Serbia, nos. 1789/07 and 28058/07, §65, 31 May 2011; and EVT Company v. Serbia (no. 3102/05, §§ 26 and 27, 21 June 2007).

THE LAW

I. JOINDER OF THE APPLICATIONS

48. The Court considers that, in accordance with Rule 42 § 1 of the Rules of Court, the applications should be joined, given their similar factual and legal background.

II. ALLEGED VIOLATION OF ARTICLE 1 OF PROTOCOL NO. 1 TO THE CONVENTION

49. The applicants complained that the State had infringed their right to the peaceful enjoyment of their possessions, as guaranteed by Article 1 of Protocol No. 1 to the Convention, which in its relevant part, reads as follows:

"Every natural or legal person is entitled to the peaceful enjoyment of his possessions. No one shall be deprived of his possessions except in the public interest and subject to the conditions provided for by law and by the general principles of international law."

А. Admissibility

50. The Court notes that the applicationsare not manifestly ill-founded within the meaning of Article 35 § 3 of the Convention. It further notes that theyare not inadmissible on any other grounds. They must therefore be declared admissible.

В. Merits

51. The Government submitted that there had been no violation of Article 1 of Protocol No. 1 to the Convention. Apart from the arguments which have already been discussed by the Court in similar cases (see R. Kačapor and Others, and Vlahović, both cited above), the Government also submitted that since the restructuring had been ordered in the public interest, the enforcement of the judgments had been suspended in accordance with the law, as well as with the Court’s case-law, since Article 1 of Protocol No. 1 did not guarantee a right to full compensation in all circumstances (Lithgow and Others v. the United Kingdom, 8 July 1986, § 121, Series A no. 102). Furthermore, they maintained that by accepting the redundancy payment from the programme, the applicants in the present cases had waived the rights arising from the judgments issued in their favour, as was the case with the third applicant in the Grišević case (Grišević and Others v. Serbia, nos. 16909/06, 38989/06 and 39235/06, § 52, 21 July 2009), and thus had no pecuniary entitlement.

52. The applicants reaffirmed their complaints. In particular, they submitted that they had never waived their rights arising from the judgments, and that in accordance with the practice of the Constitutional Court, they were still entitled to enjoy the rights arising from the final judgments in their cases, even though they had been granted the rights arising from the redundancy programme.

53. Turning to the present case, the Court notes that the respondent State has consistently been held responsible for the non-enforcement of the judgments rendered against companies predominantly comprised of socially-owned capital (see, for example, R. Kačapor and Others, cited above; and Grišević and Others, cited above), regardless of whether such companies were in the process of liquidation or reorganisation (see, for example, Vlahović, cited above, §§74-77 and 81; andCrnišanin and Others v. Serbia, nos. 35835/05, 43548/05, 43569/05 and 36986/06, §§ 124 and 133, 13 January 2009), it being understood that the same conclusion applies, a fortiori, in respect of the companies where there has been a subsequent change in their respective capital share structure resulting in the predominance of the State-owned and socially-owned capital. The Court finds no particular circumstances in the present cases to depart from this conclusion.

54. Furthermore, the Court has already considered practically identical circumstances in Rašković and Milunović (cited above, §§ 69-72), in which it found, inter alia, a violation ofArticle 6 of the Convention and Article 1 of Protocol No. 1. In particular, it has been held that the non-enforcement of judgments rendered against socially-owned companies, which is the subject matter of the present cases, is clearly distinguishable from that in Lithgow and Others, to which the Government referred (see paragraph 56 above), and which concerned compensation for nationalised property.

55. The Court considers that the applicants’ participation in the redundancy programmedid not deprive them of their entitlement arising from the final judgments rendered in their favour given that, contrary to the Grišević case, they have never waived their rights arising from the domestic judgments. The Government certainly submitted no evidence to the contrary. Therefore, the Court concludes that the final judgments rendered in the applicants’ favour continue to represent a claim for the purposes of Article 1 of Protocol No. 1 to the Convention, while the prolonged failure of the Serbian authorities to enforce those judgments cannot be seen as being in accordance with the domestic law.

56. In the light of the above, the Court finds that there has been a breach of Article 1 of Protocol No. 1 to the Convention.

III. ALLEGED VIOLATION ARTICLE 6 § 1 OF THE CONVENTION

57. Both applicantsalso complained under Article 6 § 1 of the Convention about the respondent State’s failure to enforce the final judgments rendered in their favour.

58. Article 6 § 1 of the Convention in its relevant part reads as follows:

"In the determination of his [or her] civil rights and obligations ... everyone is entitled to a fair hearing ... by [a] ... tribunal ..."

А. Admissibility

59. The Court notes that these complaints are linked to those examined above and must, therefore, likewise be declared admissible.

B. Merits

60. The Government submittedthat the Court should take into consideration only those parts of the applicants’ respective enforcement proceedings which were pending as of 3 March 2004, which is when the Convention entered into force in respect of Serbia.

61. The Court notes that the first judgments were rendered in favour of the first and the second applicanton 26 February 2004 and 19 January 2005, while the relevant enforcement orders were issued on 18 March 2004 and 26 September 2005 respectively, which are the earliest dates from which the period of non-enforcement could be observed.

62. The Court has already held that the State is responsible for the failure to enforce final domestic judgments rendered against socially-owned companies (see R Kačapor and Others, cited above, §§ 115-116; Crnišanin and Others, cited above, § 123; and Grišević and Others, cited above, §§ 68-69). It finds no reason to depart from this conclusion in the present case given that the debtors are comprised of both State and socially-owned capital (see paragraph 46 above) and the period of non-enforcement has so far lasted between eight years and nine years and six months, respectively. The Serbian authorities have thus not taken the necessary measures to enforce the judgments in question and have not provided any convincing reasons for that failure. Accordingly, there has also been a violation of Article 6 § 1 of the Convention.

IV. ALLEGED VIOLATION OF ARTICLE 13 OF THE CONVENTION

63. The first applicant made the same complaints under Article 13 of the Convention.

64. Having regard to its finding under Article 6 of the Convention (see paragraph 62above) and Article 1 of Protocol No. 1(see paragraphs56 above), the Court considers that it is not necessary to examine separately the admissibility or the merits of the same issue under Article 13 of the Convention (see, for example, Ilić v. Serbia, no. 30132/04, § 106, 9 October 2007; Kin-Štib and Majkić v. Serbia, no. 12312/05, § 90, 20 April 2010).

IV. APPLICATION OF ARTICLE 41 OF THE CONVENTION

65. Article 41 of the Convention provides:

"If the Court finds that there has been a violation of the Convention or the Protocols thereto, and if the internal law of the High Contracting Party concerned allows only partial reparation to be made, the Court shall, if necessary, afford just satisfaction to the injured party."

A. Damage, costs and expenses

66. The applicants requested that the State be ordered to pay, from its own funds, the sums awarded by the domestic courtsin respect of the monthly paid leave benefits for the period from 14 May 1996 to 1 May 2006, and from 1 June 2004 to 12 September 2006, respectively, plus the costs of the domestic civil and enforcement proceedings.The first applicant claimed EUR 300 for the costs and expenses incurred in the proceedings before this Court. The second applicant also claimed such costs, but did not specify their exact amount, leaving it to the Court’s discretion.

67. The Government maintained that the payment received by the applicants through the redundancy programme should be deducted from the final award under this head. The Government further submitted that the pension and disability insurance contributions for the period of 76 months and 13 days and for the period of 108 months, due to the first and the second applicant respectively, should be deducted from the final award under this head.

68. Considering the Government’s argument, and having regard to the violations found in the present case and its own case-law (see R. Kačapor and Others,cited above, §§ 123-126, and Crnišanin and Others, cited above, §§ 137-139), in particular bearing in mind the different nature of the awards established by the relevant domestic judgments and the redundancy programme (see paragraph 55 above), the Court considers that the Government must pay the applicants the sumsas awarded in the domestic judgments (see paragraphs 11, 14, 17, 22, 25, 28, 31, 34 and 37), as well as the established costs of the enforcement proceedings (see paragraphs 13, 16, 19, 20 and 39 above), less any and all payments that were paid to them on those bases in the meantime (see, mutatis mutandis, R. Kačapor and Others v. Serbia, §§ 123-126, and Crnišanin and Others v. Serbia, §§ 137-139, both cited above).

69. As regards the non-pecuniary damage as well as costs and expenses incurred before this Court, the Court considers it reasonable and equitable to award EUR 2,000 to each of the applicants under these heads.

B. Default interest

70. The Court considers it appropriate that the default interest should be based on the marginal lending rate of the European Central Bank, to which should be added three percentage points.

FOR THESE REASONS, THE COURT UNANIMOUSLY

1. Decides to join the applications;

2. Declares the complaints under Article 6 § 1 of the Convention and Article 1 of Protocol No. 1 concerning the non-enforcement of the final domestic judgments admissible;

3. Holds that there has been a violation of Article 6 § 1 of the Convention;

4. Holds that there has been a violation of Article 1 of Protocol No. 1 to the Convention;

5. Holds that there is no need to examine separately the admissibility or the merits of the complaint made under Article 13 of the Convention;

6. Holds,

(a) that the respondent State is to pay to the applicants, from its own funds and within three months from the date on which the judgment becomes final in accordance with Article 44 § 2 of the Convention,the amounts awarded in the final domestic judgments as well as the enforcement costs less any and all payments that were paid to them on those bases in the meantime;

(b) that the respondent State is to pay to each of the applicants, within the same period, EUR 2,000 (two thousand euros) in respect of non- pecuniary damage, costs and expenses, plus any tax that may be chargeable on this amount, which is to be converted into the currency of the respondent State at the rate applicable at the date of settlement;

(c) that from the expiry of the above-mentioned three months until settlement simple interest shall be payable on the above amounts at a rate equal to the marginal lending rate of the European Central Bank during the default period plus three percentage points;

7. Dismisses, the remainder of the applicants’ claim for just satisfaction.

Done in English, and notified in writing on 15 October 2013, pursuant to Rule 77 §§ 2 and 3 of the Rules of Court.

Stanley Naismith
Registrar

Guido Raimondi
President

Nema povezane prakse za ovu presudu.

Sažmi komentare

Komentari

Relevantni komentari iz drugih presuda

Član 6 | DIC | Bochan protiv Ukrajine br.2

Bočan protiv Ukrajine interesantna je jer podnositeljka ima pravo da "žalbu u svetlu vanrednih okolnosti" koja predstavlja posebni vanredni pravni lek u ukrajinskom pravu. Međutim, Vrhovni sud Ukrajine odbio je dati zahtev podnositeljke a svoju odluku obrazložio je na način koji nije u skladu sa zaključcima iz ranije presude Evropskog suda.

Ovime je ona onemogućena da koristi pravni lek raspoloživ u domaćem pravu, čime je povređeno pravo na pravično suđenje.

Član 6 | DIC | Cvetković protiv Srbije

Vrhovni sud Srbije je, na sednici održanoj 24.04.2008. godine, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Leskovcu, Gž. 860/07 od 26.04.2007, doneo rešenje kojim se ukida presuda Okružnog suda u Leskovcu i predmet vraća na drugostepeno odlučivanje o žalbama parničnih stranaka.

Rešenje Rev.II 1209/07, anonimizirano u skladu sa Pravilnikom, može se preuzeti sa adrese
ovde

Član 6 | DIC | Erkapić protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Kzz 1212/2018 od 14.11.2018. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivlјenog Marka Ristića - advokata Aleksandra Milićevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K.br.9/2018 od 19.04.2018. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 578/18 od 05.07.2018. godine.

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br.9/2018 od 19.04.2018. godine okrivlјeni M.R. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavlјanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 godine i 2 meseca, te mu je opozvana uslovna osuda izrečena presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu Spk.br.121/17 od 11.10.2017. godine i uzeta kao utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci, pa je okrivlјeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno na zadržavanju i u pritvoru počev od 10.11.2017. godine do 19.04.2018. godine. Istom presudom prema okrivlјenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to opojne droge kanabis u neto iznosu od 421,02 grama. Okrivlјeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara i sudski paušal u iznosu od 20.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 578/18 od 05.07.2018. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, okrivlјenog i njegovog branioca - advokata Aleksandra Milićevića, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu K.br.9/2018 od 19.04.2018. godine.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Filips protiv Ujedinjenog Kraljevstva

Presuda je povezana sa presudom Kzz 1211/2018 od 28.11.2018. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojom se odbija kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivlјenog Ž.N., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K br. 247/15 od 06.11.2017. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br. 132/18 od 31.05.2018. godine, u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, te na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se isti zahtev u ostalom delu odbacuje.

Presudom Višeg suda u Beogradu K br. 247/15 od 06.11.2017. godine, okrivlјeni je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ i krivičnog dela nedozvolјena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. KZ, pa pošto su mu primenom odredaba članova 56. i 57. KZ prethodno utvrđene pojedinačne kazne za svako od izvršenih krivičnih dela, i to za krivično delo iz člana 113. u vezi člana 30. KZ kazna zatvora u trajanju od tri godine, a za krivično delo iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. KZ kazna zatvora u trajanju od šest meseci, okrivlјeni je na osnovu člana 60. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i tri meseca, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 09.11.2013. godine do 19.05.2014. godine. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br. 132/18 od 31.05.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivlјenog, a presuda Višeg suda u Beogradu K br. 247/15 od 06.11.2017. godine, potvrđena.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Jelena Krstić protiv Srbije

Odluka je povezana sa rešenjem Ržk 3/17 od 27.02.2017. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim odbacuju kao neosnovane žalbe branioca okr. M.K. radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku od 16.01.2017. god. i žalba branioca istog okr., pa se rešenje predsednika Višeg suda u Subotici R4K.3/16 od 19.01.2017.god. potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Lepojić protiv Srbije

Presuda se navodi u presudi Gž1 3533/2018 od 11.01.2019. godine Apelacionog suda u Beogradu, kojom se preinačuje presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1.br.1882/18 od 2.7.2018.godine, u stavu prvom izreke, pa se odbija, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilјe kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilјi na ime naknade štete zbog neisplaćenih troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada za period od februara 2013.godine do marta 2015.godine isplati novčane iznose po mesecima, sa zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate.

U postupku žalbene kontrole ovaj sud je posebno imao u vidu stav izražen u praksi Evropskog suda za lјudska prava (presuda Evropskog suda za lјudska prava predmet “Lepojić protiv Srbije”, predstavka broj 13909/05), da su sudovi obavezani da primene pravila postupka izbegavajući kako preterani formalizam koji bi ugrozio pravičnost postupka, tako i preteranu fleksibilnost koja bi učinila bezvrednim (ništavim, beznačajnim), proceduralne zahteve predviđene zakonom.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Ljajić protiv Srbije

Presuda je povezana sa presudom Gž rr 1/2018 od 22.02.2018. godine Apelacionog suda u Beogradu, kojom se odbija kao neosnovana žalba tužioca i potvrđuje presuda Višeg suda u Beogradu P rr 1 br.1/17 od 06.11.2017. godine.

Presudom Višeg suda u Beogradu P rr 1.br.1/17 od 06.11.2017. godine, prvim stavom izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se naloži tuženoj da mu na ime naknade štete isplati iznos od 338.431.379,60 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 05.11.2010. godine do isplate. Drugim stavom izreke naloženo je tužiocu da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 46.000,oo dinara.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Maširević protiv Srbije

Vrhovni sud Srbije je, na sednici održanoj 24.10.2007. godine, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 967/2004 od 24.02.2005, doneo rešenje kojim se kao odbacije kao nedozvoljena revizija izjavljena protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu i dopunske presude od 25.04.2007. godine.

Rešenje Rev.II 1209/07, anonimizirano u skladu sa Pravilnikom, može se preuzeti sa adrese
ovde

Član 6 | DIC | Milovanović protiv Srbije

Presuda se navodi u obrazloženju presude Gž 2334/2018 od 27.04.2018. godine Apelacionog suda u Beogradu, kojom se potvrđuje presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P br. 12479/14 od 30.01.2017. godine u stavu prvom izreke i u delu stava drugog izreke kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca "AA" da se obaveže tužena Republika Srbija, Ministarstvo pravde da tužiocu na ime naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati još iznos od 8.200,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate i u ovom delu žalbe tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde i tužioca "AA" odbijaju, kao neosnovane, a presuda se preinačava u preostalom delu stava drugog izreke tako što se obavezuje tužena Republika Srbija, Ministarstvo pravde da tužiocu "AA" na ime naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati još iznos od 1.200,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate u roku od 15 dana od dostavlјanja otpravka presude.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Nuhović i Kurtanović protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 23/2016 od 13.09.2016. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku predlagača K.G.-Dž. iz S., kojim se utvrđuje da je predlagaču K.G.-Dž. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Somboru P. 506/11.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | R. Kačapor i druge podnositeljke predstavke protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3042/2019 od 25.10.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3007/18 od 28.02.2019. godine.
Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | R. Kačapor i druge podnositeljke predstavke protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3100/2019 od 18.09.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3400/18 od 29.03.2019. godine.
Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | R. Kačapor i druge podnositeljke predstavke protiv Srbije

Presuda se navodi u obrazloženju rešenja Gž 1249/2013 od 22.04.2013. godine Apelacionog suda u Kragujevcu, kojim se ukida presuda Osnovnog suda u Kruševcu, Sudske jedinice u Brusu II-11 P. br. 1466/2012 od 30. januara 2013. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.
Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Simić protiv Srbije

Presuda je citirana u rešenju R4r 8/2016 od 22.02.2016. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje da je predlagaču P.D. iz P. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Rumi pod. posl. br. 6P1. 153/2013. i nalaže se Osnovnom sudu u Rumi da preduzme odgovarajuće mere da se parnični postupak po tužbi predlagača u predmetu 6P1. 153/2013 okonča u najkraćem roku.

U konkretnom slučaju po oceni ovog suda neažurno postupanje prvostepenog suda propuštanjem da zakaže pripremno ročište u zakonom propisanom roku iz čl. 301. st. 1. ZPP-a (održano nakon 1 godine i 7 meseci od odgovora na tužbu) i u dalјnjem propuštanje zakazivanja ročišta za glavnu javnu raspravu u roku od 30 dana od dana održavanja pripremnog ročišta (održano nakon 4 meseca), sa ročištima na kojima nije izveden nijedan dokaz niti je odlučeno o dokaznim predlozima stranaka protivno članu 315. ZPP-a, uz odlaganje dva ročišta, kao i nepoštovanje utvrđenog vremenskog okvira i odlučivanja koja će dokazna sredstva da izvede na glavnoj raspravi primenom člana 308. stav 3. ZPP-a, isklјučivi su razlog za dugotrajnost postupka po oceni ovog suda, pa i u situaciji kada postupak traje kraće od tri godine a nije doneta prvostepena presuda u konkretnom slučaju dve godine i šest meseci postoji povreda prava na suđenje u razumnom roku. Naime, u konkretnom slučaju u pitanju je spor iz radnog odnosa radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu koji je po svojoj prirodi hitan i od egzistencijalnog značaja za tužioca, pa iako je u pitanju relativno složen postupak koji traži izvođenje odgovarajućih dokaza izloženo neažurno postupanje suda bez opravdanih razloga i doprinosa predlagača dugotrajnosti postupka protivno zakonom utvrđenim rokovima vodi povredi prava na koju osnovano ukazuje predlagač.

Prilikom zauzimanja ovakvog stava ovaj sud je cenio i praksu Evropskog suda za lјudska prava prema kojoj samo ona kašnjenja i odugovlačenja koja se mogu pripisati sudovima i drugim državnim organima mogu dovesti do zaklјučka o nepoštovanju prava na suđenje u razumnom roku (presuda Evropskog suda za lјudska prava Proszak protiv Polјske, od 16. decembra 1997. godine, stav 40.), ovaj Apelacioni sud je ocenio da se opisano postupanje prvostepenog suda u periodu od tužbe do podnošenja zahteva predlagača može smatrati neefikasnim i nedelotvornim, budući da je sud u toku celokupnog trajanja označenog dela postupka nije preduzimao radnje u cilјu raspravlјanja spornih činjenica i okončanja spora. Isti stav iskazan je i u Ustavnoj odluci br. Už-1971/2015 od 11.06.2015. godine.

Na potvrdu ovog stava ukazuje kako praksa suda u Strazburu (Čižiškova protiv Srbije od 19.01.2010. godine, Simić protiv Srbije od 24.11.2009. godine, Stanković protiv Srbije od 16.12.2008. godine), tako i praksa Ustavnog suda RS u većem broju svojih odluka (Už-779/2011 od 10.07.2013. godine, Už-2205/2013 od 18.06.2013. godine i Už-1838/2013 od 11.06.2015. godine).

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Stanković i Trajković protiv Srbije

Presuda je povezana sa presudom Rev 1540/2010 od 10.03.2010. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojom se odbija kao neosnovana revizija tužilaca izjavlјena protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž.1537/08 od 04.03.2009. godine.

Delimičnom presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P.8335/06 od 03.10.2007. godine, stavom prvim izreke je obavezana tužena da tužiocima na ime duševnih bolova zbog smrti roditelјa isplati svakom tužiocu po 800.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 03.10.2007. godine do isplate. Stavom drugim izreke konstatovano je da će po zahtevu za naknadu materijalne štete u vidu izgublјenog izdržavanja za tužilјu GG kao i o zahtevu za naknadu troškova postupka biti odlučeno po pravnosnažnosti delimične presude. Stavom trećim izreke tužioci su oslobođeni od obaveze plaćanja takse na tužbu i odluku, koji padaju na teret budžetskih sredstava suda. Presudom Okružnog suda u Beogradu Gž.1537/08 od 04.03.2009. godine, preinačena je delimična presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P.8335/06 od 03.10.2007. godine, u stavu prvom izreke i odbijen tužbeni zahtev tužilaca kojim je traženo da se obaveže tužena da im na ime naknade nematerijalne štete zbog smrti roditelјa i to oca ĐĐ i majke EE isplati svakom po 800.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose od 03.10.2007. godine do konačne isplate, kao neosnovan.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, roditelјi tužilaca ĐĐ i EE su pravnosnažnim rešenjem Opštinskog suda u Đakovici od 15.09.2006. godine proglašeni umrlim 11.06.1999. godine, kada su bili oteti iz kuće u selu ..., na području AP Kosova i Metohije. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je drugostepeni sud preinačenjem prvostepene presude primenio materijalno pravo, kada je tužbeni zahtev tužilaca za naknadu nematerijalne štete zbog smrti roditelјa, odbio.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Stanković i Trajković protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev1 28/2013 od 19.04.2013. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se usvaja revizija tužilaca, pa se ukida presuda Okružnog suda u Beogradu Gž 1537/08 od 04.03.2009. godine i predmet ustupa Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno suđenje.

Prvi opštinski sud u Beogradu, delimičnom presudom P 8335/06 od 03.10.2007. godine, stavom prvim izreke, obavezao je tuženu da plati tužiocima na ime duševnih bolova zbog smrti roditelјa i to oca ĐĐ i majke EE, po 800.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 03.10.2007. godine, pa do isplate. U stavu drugom izreke, konstatovao je, da će o zahtevu za naknadu materijalne štete, izgublјenog izdržavanja za tužilјu GG, kao i o zahtevu za naknadu troškova postupka biti odlučeno naknadno po pravnosnažnosti delimične presude. Stavom trećim izreke, oslobodio je tužioce obaveze plaćanja takse na tužbu i odluku, pa isti padaju na teret budžetskih sredstava suda.
Okružni sud u Beogradu, presudom Gž 1537/08 od 04.03.2009. godine, preinačio je delimičnu presudu Prvog opštinskog suda u Beogradu P 8335/06 od 03.10.2007. godine, u stavu prvom izreke, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca, kojim su tražili da se obaveže tužena da im na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog smrti roditelјa i to oca ĐĐ i majke EE plati po 800.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos, počev od 03.10.2007. godine pa do konačne isplate. Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužioci su izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud, presudom Rev 1540/10 od 10.03.2010. godine, odbio je kao neosnovanu reviziju tužilaca, izjavlјenu protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž 1537/08 od 04.03.2009. godine. Ustavni sud Srbije, odlukom Už 2786/2010 od 28.06.2012. godine, stavom prvim izreke, usvojio je ustavnu žalbu AA, BB, VV, GG i DD, izjavlјenu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev 1540/10 od 10.03.2010. godine i utvrdio da su podnosiocima ustavne žalbe povređena prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Stanković protiv Srbije

Član 6 | DIC | Vidas protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3108/2019 od 25.10.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3220/18 od 04.03.2019. godine i odbijaju se zahtevi stranaka za naknadu troškova postupka po reviziji.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 303/17 od 21.03.2018. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da isplati tužiocu na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog suda, sada Osnovnog suda u Vranju I 234/17 novčane iznose navedene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na dosuđeni iznos troškova izvršnog postupka plati zakonsku zateznu kamatu. Presudom Višeg suda u Vranju Gž 3220/18 od 04.03.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 303/17 od 21.03.2018. godine u stavovima prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Y protiv Slovenije

Presuda je povezana sa rešenjem R4k br. 18/15 od 17.06.2015. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija zahtev predlagača K.B. iz B.P. za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Loznici kao neosnovan.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde.

Presuda je međutim značajnija u pogledu pravnog stava koji se odnosi na ispitivanje svedoka, budući da je maloletna osoba agresivno ispitivana od strane optuženog čime je sekundarno viktimizovana.

Član 6 | DIC | Živaljević protiv Crne Gore

Presuda je povezana sa presudom Gž 2108/18 od 09.08.2018. Apelacionog suda u Nišu, kojim se odbija žalba tuženog Grada Niša i potvrđuje presuda Višeg suda u Nišu 6P 1566/17 od 30.11.2017. godine u stavu prvom i drugom izreke i presuda ukida u trećem stavu i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje u ovom delu.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Anđelković protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4r 1/2017 od 06.03 2017. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se predlagačima određuje naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | Bojan Ikić | Anđelković protiv Srbije

Presuda se poziva u žalbi koju je Upravnom sudu podneo žalilac protiv rešenja Republičke izborne komisije.\r\nŽalilac osporava zakonitost ožalbenog rešenja iz svih zakonskih razloga, ukazujući na povrede prava iz člana 32. Ustava Republike Srbije, u smislu paušalne primene prava, suprotno presudi Evropskog suda za lјudska prava Anđelković v. Srbija i na povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava Republike Srbije, u smislu nedelotvornosti prigovora.\r\nUpravni sud je presudom broj 4 Už 2755/20 od 4.7.2020. usvojio žalbu i poništio rešenje Republičke izborne komisije.\r\nPresuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse na ovde

Član 6-1 | DIC | Blagojević protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rž g 5/2016 od 31.10.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se žalba predlagača se usvaja, pa se rešenje Višeg suda u Sremskoj Mitrovici posl. br. R4p. 4/16 od 8.8.2016. godine preinačuje tako što se utvrđuje da je predlagaču V.Đ. u postupku koji se vodi pred Višim sudom u Sremskoj Mitrovici pod posl. brojem P.32/16 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i nalaže Višem sudu u Sremskoj Mitrovici da navedeni postupak okonča u roku od 4 meseca od dana prijema ovog rešenja.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Blagojević protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rž g 6/2018 od 01.06.2018. Apelacionog suda u Beogradu, kojim se odbija kao neosnovana žalba predlagača i potvrđuje rešenje Višeg suda u Beogradu R4p.8/18 od 20.03.2018.godine

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Blagojević protiv Srbije

Presuda je povezana sa presudom Gž rr 4/2018 od 05.04.2018. Apelacionog suda u Beogradu, kojom se preinačava presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr br.69/17 od 13.12.2017. godine u stavu drugom izreke pa se obavezuje tužena Republika Srbija – Treći osnovni sud u Beogradu da tužilјi AA na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati presudom navedenu nadoknadu.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Borović i drugi protiv Srbije

Presuda se navodi u rešenju Gž rr 18/2018 od 12.07.2018. godine Apelacionog suda u Nišu, kojim se ukida presuda Osnovnog suda u Leskovcu 22Prr.641/17 od 21.03.2018. godine u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke i u tom delu predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.

Prvostepeni sud u pogledu neimovinske štete, kao satisfakcije tužiocu, ne daje dovolјne i jasne razloge za dosuđenu visinu iste od 400 evra, s obzirom da se pozvao na činjenicu da je postupak stečaja, u kome je tužilac prijavio svoje potraživanje, trajao više godina i da je, pri tome, konstatovao da je to potraživanje za tužioca imalo posebni značaj, jer se radilo o isplati zarade. U konkretnom slučaju prvostepeni sud se u pobijanoj presudi nije rukovodio kriterijumima iz odredbe čl 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, jer prilikom odlučivanja nije cenio to što je stečajnom postupku, po osnovu koga je tužiocu utvrđena povreda prava, prethodio parnični postupak pred Opštinskim sudom u Leskovcu, a zatim i postupak izvršenja, koji su trajali od 2004 do 2009. godine, kada je otvaren stečajni postupak nad preduzećem u kome je tužilac radio, Elektroindustrija „RUL“ AD, a što je, do okončanja stečajnog postupka decembra 2016 godine, ukupno 12 godina. Takođe, nije cenio ni činjenicu, a koja proističe iz rešenja predsednika Privrednog suda u Leskovcu, da na strani tužioca nije bilo doprinosa za odugovlačenje postupka. (Presuda Međunarodnog suda u Strazburu Stošić protiv Srbije, predstavka 64931/10, Savić protiv Srbije, Borović i dr. protiv Srbije).

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Buj protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 11/15 od 04.03.2015. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija zahtev podnosioca zahteva D. B. iz B. C. kojim je tražio da se utvrdi da mu je u predmetu Osnovnog suda u Loznici P.1040/14 i predmetu Višeg suda u Šapcu Gž 886/14 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku kao i zahtev da se obaveže prvostepeni sud da u roku od 15 dana od dana prijema odluke zaklјuči glavnu raspravu i donese presudu kojom će odlučiti o postavlјenom zahtevu, te se odbija zahtev za isplatu troškova sastava zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Buj protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 18/2016 od 10.05.2016. godine, Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija zahtev predlagača L.M., kojim je tražio da se utvrdi da je njemu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u ostavinskom postupku iza pok. L.S., u predmetu Osnovnog suda u Novom Sadu O.5460/14 i odredi rok u kome će se doneti odluka, te odredi novčana naknada predlagaču zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Burdov protiv Rusije (br.2)

Presuda je povezana sa presudom Rž g 9/2019 od 27.06.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojom se odbija kao neosnovana žalba predlagača, pa se potvrđuje rešenje Višeg suda u Novom Pazaru R4 I br.7/2019 od 20.05.2019. godine, u stavu trećem izreke i odbija zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

Rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru R4 I br.7/2019 od 20.05.2019. godine, usvojen je zahtev podnosilaca i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru I br.692/04 (novi broj I 1773/11) povređeno pravo podnosioca zahteva na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Stavom drugim izreke utvrđeno je pravo podnosilaca zahteva na primerenu naknadu u iznosu od 30.000,00 dinara koja će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredelјenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke. Odbijen je zahtev podnosilaca za primerenu naknadu za veći iznos od dosuđenog u stavu dva izreke rešenja do traženog iznosa od 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Čižková protiv Srbije

Član 6-1 | DIC | Cvetković protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4r 22/2016 od 28. 10. 2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija prigovor radi ubrzanja postupka i utvrđenja povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pod poslovnim brojem P1.3/14.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Cvetković protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3041/2019 od 05.09.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1869/18 od 26.11.2018. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 143/17 od 19.01.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu AA plati na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog, sada Osnovnog suda u Vranju I 629/17 (raniji I 994/09 i I 1266/03) i to na ime glavnog duga zbog neisplaćene naknade zarade za vreme bolovanja i po osnovu razlike zarade iznose za period navedene u tom stavu izreke, zbog neisplaćenog regresa za 2001. godinu i 2002. godinu u traženim iznosima, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i na ime troškova parničnog postupka i izvršnog postupka. Stavom drugim izreke je obavezana tužena da tužiocu BB plati na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u istom predmetu i to na ime glavnog duga zbog neisplaćene razlike zarade pojedinačne iznose navedene u tom stavu izreke, zbog neisplaćenog regresa za 2001. i 2002. godinu u traženom iznosu i na ime troškova parničnog i izvršnog postupka, a stavom trećim izreke je obavezana tužena da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 25.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate.
Viši sud u Vranju je, presudom Gž 1869/18 od 26.11.2018. godine, stavom prvim izreke odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu, a stavom drugim izreke je odbio kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Dejan Živojinović protiv Srbije

Odluka je povezana sa rešenjem R4-r 20/16 od 20.07.2016. godine Apelacionog suda u Novm Sadu, kojom se odbija zahtev predlagača od 09.03.2015. godine za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku kao neosnovan

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Dejan Živojinović protiv Srbije

Odluka je povezana sa rešenjem R4r 24/2016 od 06. 02. 2017. godine Apelacionog suda u Novm Sadu, kojom se prigovor predlagača V.Ž. od 20.12.2016. godine radi utvrđenja povrede prava na suđenje u razumnom roku i ubrzanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Novom Sadu posl. br. Gž1. 3664/16 odbija se kao neosnovan.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Dobrić protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 1242/2011 od 01.12.2011. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužilaca, izjavlјena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž broj 1687/10 od 07.07.2010. godine.

Presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P br.6028/2006 od 14.05.2008. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tužena da im isplati na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrplјenih duševnih bolova zbog pogibije bliskog srodnika i to: tužilјi AA, supruzi pok GG, iznos od 350.000,00 dinara, tužilјi VV, ćerki pok. GG, iznos od 400.000,00 dinara, i tužiocu BB, sinu pok. GG iznos od 400.000,00 dinara, odnosno ukupno 1.150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do isplate kao i da naknade troškove parničnog postupka kao neosnovan.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1687/10 od 07.07.2010. godine, odbijena je žalba tužilaca kao neosnovana i potvrđena presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Gallardo Sanchez protiv Italije

Presuda je povezana sa rešenjem R4r 10/2017 od 04. 09. 2017. Apelacionog suda u Kragujevcu, kojim se usvaja prigovor podnosioca AA u delu kojim je tražio da se utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i utvrđuje se da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Čačku P1-318/15 (predmet Gž1-3539/16 u Apelacionom sudu u Kragujevcu).

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Grujović protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Ržk br. 5/18 od 13.04.2018. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija žalba punomoćnika predlagača AA, izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu br. R4k 6/17 te se navedeno rešenje Višeg suda u Novom Sadu potvrđuje.

Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu br. R4K 6/17 od 19.02.2018.god., odbijen je prigovor AA podnet 19.12.2017.god. na dužinu trajanja predkrivičnog postupka br.Kt-464/2016 VJT u Novom Sadu koji se vodi po krivičnoj prijavi od 20.12.2016.god. sa dopunama 4.01.2017.god. i 27.01.2017.god. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavila predlagač AA, s predlogom da Apelacioni sud u Novom Sadu, predsednik suda, žalbu usvoji i preinači prvostepeno rešenje iz razloga nepotpuno i netačno utvrđenog činjeničnog stanja, jer samo na osnovu pozitivnog rešenja po žalbi i mera koje će, u tom slučaju, doneti neposredno viši javni tužilac, po oceni predlagača u žalbi, postoji šansa da sud u zakonskom roku primenom krivičnog zakona potvrdi ili opovrgne njene tvrdnje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde.

Član 6-1 | DIC | Hornsby protiv Grčke

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3049/2019 od 02.10.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2372/18 od 14.03.2019. godine.

Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Vranju Gž 2372/18 od 14.03.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 8/18 od 03.04.2018. godine, kojom je tužena obavezana da tužiocu na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog, sada Osnovnog suda u Vranju I 383/05, na ime razlike zarade, regresa, troškova parničnog postupka i troškova izvršnog postupka plati iznose bliže navedene u izreci prvostepene presude, sa pripadajućom kamatom, i troškove postupka od 13.500,00 dinara, sa kamatom od izvršnosti do isplate.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Hornsby protiv Grčke

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3036/2019 od 18.09.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2698/18 od 15.04.2019. godine.

Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Vranju Gž 2698/18 od 15.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 122/18 od 22.03.2018. godine. Tom presudom obavezana je tužena da tužilјi na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I 506/05, na ime razlike zarade i naknade zarade, regresa, troškova parničnog i izvršnog postupka isplati iznose bliže označene u tom stavu izreke, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i na ime naknade troškova postupka iznos od 13.500,00 dinara, sa zakonskom kamatom od izvršnosti do isplate.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Hornsby protiv Grčke

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3011/2019 od 05.09.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 4222/18 od 20.05.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1.br. 154/18 od 03.07.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilјi isplati na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog (ranije Opštinskog) suda u Vranju I.br.1816/09, sada I.br.644/17 i to na ime nenaplaćene zarade i naknade zarade i drugih potraživanja po Sporazumu o regulisanju međusobnih prava i obaveza, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.07.2008. godine do isplate, na ime troškova parničnog postupka, i na ime troškova izvršnog postupka po rešenju Opštinskog suda u Vranju I.br.1816/09 od 12.11.2009. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilјe u delu kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime troškova izvršnog postupka isplati iznos od još 4.182,00 dinara sa traženom zakonskom zateznom kamatom, kao i iznos od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.05.2017. godine do isplate, a po zaklјučku I.br.644/17 od 24.05.2017. godine i isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos od 3.600,00 dinara počev od 12.11.2009. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilјi nadoknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 4222/18 od 20.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1.br. 154/18 od 03.07.2018. godine u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Hornsby protiv Grčke

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3107/2019 od 12.09.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 4266/18 od 20.05.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 217/18 od 24.04.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena Republika Srbija - Visoki savet sudstva - Osnovni sud u Vranju da tužilјi AA iz ... plati na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog suda, sada Osnovnog suda u Vranju I 714/17 novčane iznose na ime razlike zarade i naknade zarade, kao i troškove vođenog parničnog i izvršnog postupka, bliže navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da isplati tužilјi na ime naknade troškova parničnog postupka iznos od 13.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 4266/18 od 20.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 217/18 od 24.04.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Hornsby protiv Grčke

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3115/2019 od 18.09.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3604/18 od 15.04.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 153/18 od 21.05.2018. godine, u stavu prvom izreke obavezana je tužena da tužilјi plati na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu koja joj je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog (sada Osnovnog) suda u Vranju I br. 47/09 po osnovu razlike zarade i naknade zarade za traženi period i na ime regresa za traženi period, iznose i sa zateznom kamatom po datumima dospeća bliže navedenim u izreci i na ime troškova izvršnog postupka po rešenju Opštinskog suda u Vranju I br. 47/09 od 14.01.2009. godine. Stavom drugim izreke odbijen je deo tužbenog zahteva tužilјe za traženu naknadu imovinske štete u vidu troškova izvršnog postupka za veći iznos od dosuđenog iznosa pa do traženog iznosa sa pripadajućom kamatom. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužilјi na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 13.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate.

Viši sud u Vranju je presudom Gž 3604/18 od 15.04.2019. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Vranju Prr1 153/18 od 21.05.2018. godine u stavu prvom i trećem izreke. Odbijeni su zahtevi tužilјe i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Hornsby protiv Grčke

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3082/2019 od 02.10.2019.. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju 4949/18 od 07.05.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr.1. 89/17 od 07.09.2018. godine, obavezana je tužena da tužilјi plati na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog a sada Osnovnog suda u Vranju I 1039/09; i troškova parničnog postupka, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom kao u izreci prvostepene presude i troškove izvršnog postupka, dok je stavom drugim izreke, odbijen zahtev za isplatu kamate na dosuđene troškove izvršnog postupka. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilјi na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 25.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 4949/18 od 07.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u pogledu odluke o kamati na glavno potraživanje pa je tužena obavezana da na iznos glavnog potraživanja od 607,28 evra plati kamatu po stopi koju određuje Evropska centralna banka, počev od 01.01.2007. godine, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Hornsby protiv Grčke

Presuda Hornsby veoma je značajna i često citirana iz razloga što u njoj Sud navodi da je neprihvatljivo da pravni sistem država ugovornica dozvoljava da konačne, izvršne sudske odluke ostanu neizvršene na štetu jedne od strana. Pravo je i pravilno da vlasti imaju razuman rok da izaberu najpodesnija sredstva za izvršenje presuda o kojima se radi. U suprotnom, krši se član 6 stav 1 Konvencije.

Član 6-1 | DIC | Horvat protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 44/2015 od 25. 05. 2015. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje da je predlagaču T. Z. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku pred Osnovnim sudom u Subotici, poslovni broj P. 324/14 i nalaže Višem sudu Subotici da postupak u predmetu Gž. 503/14 okonča u što kraćem roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Horvat protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 81/15 od 23.07.2015. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku Osnovnog suda u Novom Sadu, posl.br. P. 5429/2010.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Horvat protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 4/16 od 23.02.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se prigovori predlagača V.G. i N.G odbijaju u delu kojim je traženo utvrđenje da je ovim predlagačima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, u parničnom postupku 2P.90/12 Osnovnog suda u Senti, sada u žalbenom postupku pred Apelacionim sudom u Novom Sadu (gde predmet ima oznaku Gž.3196/15), a odbacuju u delu da se predlačima odredi naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Horvat protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 7/16 od 09.03.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se delimično usvaja prigovor predlagača Č.L. iz S.K. i utvrđuje da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Apelacionog suda u Novom Sadu poslovni broj Gž.3166/15 i odbija zahtev predlagača kojim se traži nalaganje i preduzimanje procesnih radnji radi ubrzanja postupka kao neosnovan.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Horvat protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 10/16 od 10.03.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se usvaja prigovor predlagača M.S.od 22.02.2016. godine i utvrđuje da je istom povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetima Osnovnog suda u Novom Sadu P.56640/2010 i Apelacionog suda u Novom Sadu Gž.91/16.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Horvat protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 14/16 od 04.05.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija prigovor predlagača Z.J., mlt. M.J., mlt. A.J. i D.B. iz N.S. podnet radi ubrzanja postupka koji se odnosi na predmet Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1471/15.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Horvat protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Rž g 14/2018 od 24. 08. 2018. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača na rešenje Višeg suda u Novom Sadu R4p.32/2018 od 02.07.2018. godine, žalba predlagača usvaja a rešenje Višeg suda u Novom Sadu preinačava tako što se utvrđuje da je predlagaču AA povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Višeg suda u Novom Sadu broj Gž.538/2017.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Horvat protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 244/2014 od 04.12.2014. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, utvrđuje se da je osnovan zahtev podnosioca M. M. iz B. B., nalaže se Osnovnom sudu u Rumi da u roku od 6 meseci, a najkasnije do 1.5.2015. godine, okonča postupak u predmetu P-2046/12. i određuje naknada podnosiocu M.M. znog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Iatridis protiv Grčke

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 10/2014 od 15.09.2014. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje se da je predlagaču K. M. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici, Sudska jedinica u Staroj Pazovi, u predmetu koji je nosio oznaku P.2257/12, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi broj predmeta P.2147/13.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Jeličić protiv Bosne i Hercegovine

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 16/16 od 07.04.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbacuje prigovor predlagača N.M. iz N.S. za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Jovanović protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Ržk br. 6/18 od 26.06.2018. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija žalba punomoćnika predlagača maloletnog AA, izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu br. R4k 2/18 te se navedeno rešenje Višeg suda u Novom Sadu potvrđuje.

Sud nalazi da je pravilno postupio prvostepeni sud kada je našao da treba odbiti kao neosnovan prigovor radi ubrzanja postupka podnet od strane punomoćnika predlagača maloletnog AA. S tim u vezi, u prvostepenom rešenju su navedeni jasni, valјani i dovolјni razlozi, iz kojih proističe da nije došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na navedenog predlagača

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde.

Član 6-1 | DIC | Kalashnikov protiv Rusije

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 22/14 od 02.02.2015. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje predlagaču S.D. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Sibotici u predmetu K 5242/10.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Kozlica protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Ržr 6/16 od 07.11.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se žalba predlagača D.V. iz N.S. u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku pred Višim sudom u Novom Sadu poslovni broj P1.172/14 odbija i rešenje Višeg suda u Novom sadu potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Krndija i drugi protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4r 4/2018 od 26. 03. 2018. Apelacionog suda u Kragujevcu, kojim se odbija prigovor podnosioca AA kojim je tražila utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Užicu P1-333/17 u radnom sporu.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Kurdov i Ivanov protiv Bugarske

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 4/2016 od 29. 06. 2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija kao neosnovan zahtev predlagača D.B. iz I. za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku pred Višim sudom u Šapcu u predmetu posl.br. K-10/13 i kojim se takođe odbija zahtev predlagača da se Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici odredi rok u kome će se okončati postupak u predmetu K 128/14.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Mamič protiv Slovenije br.2

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 1/2018 od 27. 03. 2018. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija prigovor predlagača adv. Slavka Berćana iz Novog Sada od 14.03.2018. godine, podnet za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Apelacionog suda u Novom Sadu posl.br. Kž1 791/17 radi ubrzanja postupka, kao neosnovan.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Mamič protiv Slovenije br.2

Presuda je povezana sa rešenjem Ržk br. 5/17 od 05.05.2017. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija žalba podnosioca prigovora AA, podneta radi ubrzanja postupka u predmetu Osnovnog suda u Loznici broj K 1/16.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Mamič protiv Slovenije br.2

Presuda je povezana sa rešenjem Ržk br. 6/17 od 27.10.2017. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija žalba punomoćnika predlagača AA, izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu br. R4k 3/17 te se navedeno rešenje Višeg suda u Novom Sadu potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Mamič protiv Slovenije br.2

Presuda je povezana sa rešenjem Ržk br. 7/17 od 03.11.2017. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija žalba punomoćnika predlagača AA, izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu br. R4k 40/17 te se navedeno rešenje Višeg suda u Novom Sadu potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde.

Član 6-1 | DIC | Marinković protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 3/16 od 08.02.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje da je podnosiocu zahteva povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Novom Sadu, broj P. 3233/08.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Marinković protiv Srbije

Presuda je povezana sa presudom Gžrr. 111/19 od 24.10.2019. Apelacionog suda u Novom Sadu, po tužbi A.A. radi naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku izjavlјenoj protiv presude Osnovnog suda u Zrenjaninu 23 P. 1290/2017 od 23.05.2019. godine, kojom se želba delimično usvaja, i delimično odbija u odnosu na predmetnu ožalbenu presudu Osnovnog suda u Zrenjaninu.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Marinković protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3013/2019 od 25.10.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2889/18 od 22.03.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 267/18 od 16.04.2018. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena Republika Srbija, Osnovni sud u Vranju, da isplati tužilјi na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog suda, sada Osnovnog suda u Vranju I 1882/10 novčane iznose navedene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilјa tražila da se obaveže tužena da joj na dosuđeni iznos troškova izvršnog postupka plati zakonsku zateznu kamatu počev od 12.04.2010. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da isplati tužilјi na ime naknade troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 2889/18 od 22.03.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 267/18 od 16.04.2018. godine u stavovima prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Marinković protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3042/2019 od 25.10.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3007/18 od 28.02.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1.br. 211/18 od 18.04.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilјi isplati na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I.br.3249/10, i to novčane iznose navedene pod tačkama 1, 2. i 3. u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos dosuđen tačkama 1. i 2. počev od označenih datuma pa do isplate, sve u roku od 8 dana od dana prijema otpravka presude.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 3007/18 od 28.02.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je odbijena kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1.br. 211/18 od 18.04.2018. godine u stavu prvom izreke u pogledu iznosa, kao i u pogledu troškova parničnog postupka u iznosu dinara sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Marinković protiv Srbije

Član 6-1 | DIC | Micallef protiv Malte

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 26/2016 od 15.09.2016. godine, Apelacionog suda u Novom Sadu, u pravnoj stvari po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je dana 27.1.2015. godine podneo B.M. iz R, kojim se utvrđuje prekid postupka sa danom 27.9.2015. godine, zbog smrti predlagača.

Dana 27.1.2015. godine predlagač B.M. je podneo Višem sudu u Sremskoj Mitrovici zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom predmetu koji je u toku pred Osnovnim sudom u Rumi u predmetu posl. br. P.2024/10. Viši sud u Sremskoj Mitrovici se rešenjem posl. br. R4P.2/15 od 26.5.2016. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i spise dostavio Apelacionom sudu na nadležnost i odlučivanje. Spis je u Apelacionom sudu zaveden pod posl. brojem R4g. 26/16.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Miheliudakis protiv Grčke

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 18/14 od 22.12.2014. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija zahtev predlagača T.S. zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i zahtev za naknadu za povredu ovog prava u odnosu na krivični postupak koji se vodio pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pod br. K 1357/2012.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Milovanović protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rž g 4/2016 od 27. 07. 2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija žalba predlagača i rešenje Višeg suda u Novom Sadu R4p. 9/2016 od 01.06.2016. godine potvrđuje. Predlagač je 28.04.2016. godine podneo Višem sudu u Novom Sadu prigovor radi ubrzanja postupka u predmetu Višeg suda u Novom Sadu P. 247/2012, navodeći da postupak dugo traje i da je protekao razumni vremenski rok za okončanje postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Milovanović protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rž k 1/2019 od 11. 04. 2019. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se kao neosnovana odbija žalba punomoćnika predlagača, maloletnih AA i BB, izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu br. R4K 1/19 od 01.03.2019. godine, te se navedeno rešenje potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Momčilović i drugi protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 25/2016 od 06.07.2016 godine, Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija zahtev podnosioca zahteva G.V. iz S.K. za utvrđenje da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Višeg suda u Novom Sadu Gž. 335/2015 kao i zahtev za dosudu naknade za povredu prava (materijalnu štetu) od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, na teret Fonda budžetskih sredstava R.S.

G.V. je kao izvršni poverilac, podneo tada nadležnom Opštinskom sudu u Novom Sadu predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave dana 1.12.2009. godine, a rešenje o dozvoli izvršenja je doneto 11.5.2010. godine. Izvršni dužnik DOO „P.D.t.“ iz N.S. je uložio prigovor protiv rešenja o izvršenju 17.5.2010. godine, pa je isto ukinuto i spis dostavlјen parničnom sudu na odlučivanje. Prvo ročište je u parničnom predmetu Osnovnog suda u Novom Sadu P-56071/10 zakazano za 11.3.2010. godine koje je održano, a sledeće zakazano za 8.6.2011., dakle posle 15 meseci, bez ikakvog razloga za toliko dug rok (postupala je sudija Radmila Nanić). Ročište 8.6.2011. godine nije održano zbog bolesti sudije, a sledeće je zakazano za 14.10.2011. godine koje je održano. Ročište je zakazano za 23.1.2012. godine, na kom su saslušani svedoci. Sledeće ročište je održano 30.4.2012. godine. Rešenjem je određeno veštačenje 23.1.2012. godine, koje je izvršeno 9.3.2012. godine. Održano je sledeće ročište 30.3.2012. godine i na istom nisu izvođeni dokazi, a novo je zakazano za 22.6.2012., a zatim za 28.1.2013. na koje nije pristupio punomoćnik tužioca, pa je sud utvrdio povlačenje tužbe. Spis je po naredbi predsednika suda dodelјen u rad drugom sudiji, Dubravki Knežević. Na ročištu održanom 16.5.2013. godine glavna rasprava je zaklјučena i doneta presuda, koja je ispravlјena rešenjem od 25.6.2013. godine. Po žalbi tuženih, od 3.7.2013., spis je dostavlјen na odlučivanje Apelacionom sudu u Novom Sadu, koji je rešenjem od 17.10.2013., presudu ukinuo i predmet vratio na ponovno suđenje. Osnovni sud je doneo rešenje kojim je odbio predlog tuženih za obustavu postupka, od 15.11.2013., na koje su tuženi izjavili žalbe, 29.11.2013. i 10.12.2013. godine. Spis je na odlučivanje o žalbama dostavlјem Višem sudu u Novom Sadu 4.2.2014. godine. Odlučeno je rešenjem suda od 30.9.2014. godine (ukidanje rešenja) koje je dostavlјeno tužiocu 31.10.2014. godine. Dana 24.10.2014. Osnovni sud u Novom Sadu doneo je rešenje kojim je ukinuo rešenje o izvršenju Iv. 8935/10 od 11.5.2010. godine i utvrdio povlačenje tužbe. Ovo rešenje je primio punomoćnik tužioca dana 26.1.2015. i izjavio žalbu protiv rešenja 6.2.2015. godine. Spis je po žalbi dostavlјen Višem sudu u Novom Sadu 2.3.2015. godine. Viši sud je po ovoj žalbi odlučivao 23.3.2016. godine i spis dostavio Osnovnom sudu u Novom Sadu 31.3.2016. godine.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 267/14 od 11.05.2015. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje da je predlagaču R.Š. iz N.S. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku pred Osnovnim sudom u Novom Sadu, u predmetu 9644/11.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 83/15 od 28.08.2015. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija zahtev I. D. i I. J. kojim je traženo da sud utvrdi da je podnosiocima zahteva povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Loznici, broj P.1142/14.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 9/16 od 26.02.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se prigovor usvaja pa se utvrđuje da je predlagaču DOO "P" iz S.M. u predmetu koji se nalazi na žalbenom odlučivanju u Apelacionom sudu u Novom Sadu pod posl. brojem Gž. 2401/15 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Ržr 1/16 od 27.04.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se žalba predlagača D.V. iz N.S. od 08.04.2016. godine izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu posl. br. R4p-6/2016 od 17.03.2016. godine odbacuje kao nedozvolјena.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Ržr 3/16 od 19.10.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se žalba predlagača D.M. v. K.G.M. iz K. usvaja i rešenje Višeg suda u Novom Sadu posl. br. R4r. 2/16 od 31.08.2016. godine preinačava tako što utvrđuje da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, u postupku pred Višim sudom u Novom Sadu posl. br. P1.56/2014 te nalaže Višem sudu Novi Sad da ubrza postupak i okonča ga u najkraćem roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Ržr 5/16 od 03.11.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se žalba predlagača S.T. iz S. usvaja, rešenje Višeg suda u Novom Sadu poslovni broj R4r 1/16 od 13. jula 2016. godine preinačava, tako što se utvrđuje da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, u postupku pred Višim sudom u Novom Sadu u predmetu poslovni broj P1.59/14, te se nalaže Višem sudu u Novom Sadu da ubrza postupak i okonča ga u najkraćem roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Rž g 11/2018 od 04.06.2018. Apelacionog suda u Beogradu, kojim se žalba predlagača odbija kao neosnovana i potvrđuje rešenje Višeg suda u Beogradu R4P 87/18 od 24.04.2018. godine.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa presudom Gž rr 4/18/2018 od 05.04.2018.Apelacionog suda u Beogradu, kojom preinačava presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr br.69/17 od 13.12.2017. godine u stavu drugom izreke pa se obavezuje tužena Republika Srbija – Treći osnovni sud u Beogradu da tužilјi AA na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, isplati presudom određene iznose.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa presudom Gž rr 3/2018 od 21.06.2018. Apelacionog suda u Beogradu, kojom se odbija kao neosnovana, žalba tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde i potvrđuje presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr br.21/17 od 30.11.2017. godine u stavu prvom i drugom izreke u delu kojim je tužena Republika Srbija – Ministarstvo pravde obavezana da tužilјi AA na ime naknade nematerijalne štete isplati zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Višeg suda u Beogradu P3 br. 280/10 iznos od 70.000,00 dinara i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Višeg suda u Beogradu P3 br. 225/15 iznos od 80.000,00 dinara, kao i u stavu trećem izreke. Presudom se preinačava presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr br.21/17 od 30.11.2017. godine u preostalom delu stava prvog i drugog izreke pa se odbija tužbeni zahtev u delu kojim je tužilјa AA tražila da se tužena Republika Srbija – Ministarstvo pravde obaveže da joj pored napred navedenog iznosa isplati dodatne iznose, kao neosnovan.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | O’Sullivan McCarthy Mussel Development Ltd protiv Irske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 67/15 od 30.06.2015. Apelacionog suda u Novom Sadu, u pravnoj stvari po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je podneo M. D. iz Š, kojim se Apelacioni sud u Novom Sadu oglašava apsolutno nenadležnim za postupanje po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku podnosioca zahteva M. D..

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | O’Sullivan McCarthy Mussel Development Ltd protiv Irske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 13/16 od 11.03.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se oglašava se stvarno nenadležnim za postupanje po prigovoru radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu broj II.319/15 Osnovnog suda u Rumi, podnosioca M.B. iz R. i prigovor se ustupa na stvarnu nadležnost Osnovnom sudu u Rumi.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | O’Sullivan McCarthy Mussel Development Ltd protiv Irske

Presuda je povezana sa rešenjem Ržr 1/17 od 19.06.2017. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se žalba predlagača V.D. iz N.S. u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku pred Višim sudom u Novom Sadu poslovni broj R4r-1/2017 odbija i rešenje Višeg suda u Novom sadu potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Rakić i drugi protiv Srbije

Vrhovni sud Srbije, na sednici održanoj 05.06.2008. gdoine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj proitv presude Okružnog suda u Beogradu Gž.I 241/08 od 18.01.2008. godine, doneo je odluku da se presuda Okružnog suda u Beogradu Gž I 241/08 i presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 7130/06 preinačuje.

Rešenje Rev.429/08, anonimizirano u skladu sa Pravilnikom, može se preuzeti sa adrese
ovde

Član 6-1 | DIC | Ristić protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 40/2015 od 31. 03. 2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje da je predlagaču AA povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici, u predmetu posl.br. K 1402/10.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Ristić protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 41/2015 od 14. 01. 2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje da je predlagaču AA povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Loznici, u predmetu posl.br. 2K-558/13 (ranije K 305/10).

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Ristić protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 1/2016 od 08.02.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija zahtev podnosioca - oštećenog kao tužioca T.B. iz L. podnet 31.12.2015 za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i za naknadu za povredu navedenog prava u predmetu Osnovnog suda u Loznici, u predmetu posl.br. 1 K-70/15.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Ristić protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 2/2018 od 26.02.2018. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija žalba punomoćnika predlagača AA i BB izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Subotici br. R4K. 2/17 od 17.01.2018. godine, te se navedeno rešenje Višeg suda u Subotici potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Ristić protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 3/2018 od 05.03.2018. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija žalba punomoćnika predlagača AA izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Subotici br. R4K. 1/18 od 24.01.2018. godine, te se navedeno rešenje Višeg suda u Subotici potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Riđić i drugi protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3020/2019 od 18.09.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3488/18 od 15.04.2019. godine.

Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Vranju Gž 3488/18 od 15.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 329/18 od 25.05.2018. godine. Tom presudom obavezana je tužena da tužilјi na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku, u predmetu Osnovnog suda u Vranju I 420/08, na ime razlike zarade, troškova parničnog i izvršnog postupka isplati iznose bliže označene u tom stavu izreke, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i na ime naknade troškova postupka iznos od 13.500,00 dinara, sa zakonskom kamatom od izvršnosti do isplate.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Riđić i drugi protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3012/2019 od 12.09.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 4069/18 od 27.05.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 352/18 od 17.07.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena Republika Srbija da tužilјi AA iz ... plati na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I 1526/09 novčane iznose bliže navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da isplati tužilјi na ime naknade troškova parničnog postupka iznos od 13.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Presudom Višeg suda u Vranju Gž 4069/18 od 27.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 352/18 od 17.07.2018. godine u stavu prvom izreke u pogledu glavnog potraživanja i zakonske zatezne kamate na troškove parničnog postupka i u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu odluke o kamati na iznos od 590 evra, tako što je obavezana tužena da na ovaj iznos plati tužilјi kamatu po stopi Evropske centralne banke počev od 01.01.2009. godine do isplate, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu NBS. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Riđić i drugi protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3099/2019 od 02.10.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3482/18 od 27.03.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 90/18 od 11.05.2018. godine, obavezana je tužena da tužilјi isplati na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu koja joj je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu opštinskog, sada Osnovnog suda u Vranju I 639/17 (raniji broj I 1788/09) i to na ime razlike zarade i naknade zarade zaklјučno sa obračunskim mesecom decembrom 2003.godine po Sporazumu o regulisanju međusobnih prava i obaveza po osnovu rada u iznosu od 71.229,79 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.03.2009.godine do konačne isplate; na ime troškova parničnog postupka 26.100,00 dinara, što iznosi ½jedn u idealnu polovinu od ukupnih troškova sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.06.2009.godine do konačne isplate i na ime troškova izvršnog postupka 3.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.05.2018.godine kao dana presuđenja do konačne isplate, dok je tužbeni zahtev preko dosuđenih iznosa odbijen. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužilјi naknadi troškove parničnog postupka. Presudom Višeg suda u Vranju Gž 3482/18 od 27.03.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu stava prvog i u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužene i tužilјe za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovani.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Riđić i drugi protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3110/2019 od 25.09.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3010/18 od 28.12.2018. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 305/18 od 09.05.2018. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da tužiocu plati na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I 229/05 i to: a) na ime zarade i naknade zarade u periodu od decembra 2002. godine do februara 2003. godine ukupno 12.500,00 dinara u mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenim ovim stavom izreke; b) na ime regresa za 2002. godinu od 13.865,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.12.2002. godine do konačne isplate; v) na ime troškova parničnog postupka 11.884,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.09.2003. godine do konačne isplate i g) na ime troškova izvršnog postupka 3.480,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.02.2005. godine, počev od izvršnosti pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 13.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 3010/18 od 28.12.2018. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke pod a), b), v) i pod g) u pogledu glavnog potraživanja na ime troškova izvršenja od 3.480,00 dinara i u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke pod g) u pogledu odluke o kamati na troškove izvršnog postupka, te jeobavezana tužena da tužiocu na troškove izvršnog postupka od 3.480,00 dinara plati zakonsku zateznu kamatu počev od 19.03.2018. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa do konačne isplate, dok je odbijen zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove izvršnog postupka za period od 17.02.2005. godine do 18.03.2018. godine. Stavom trećim izreke odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Riđić i drugi protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3044/2019 od 25.09.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3531/18 od 27.03.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 293/18 od 21.05.2018. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da tužilјi, na ime naknade štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I-26/09, plati ukupno 168.961,92 dinara i to na ime neisplaćene razlike zarade i naknade zarade, na ime jednokratne novčane naknade, kao i troškova parničnog postupka i troškova izvršenja, u pojedinačnim iznosima po navedenim osnovima i sa zakonskom kamatom, sve bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužilјi naknadi troškove parničnog postupka od 13.500,00 dinara sa zakonskom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 3531/18 od 27.03.2019. godine, stavom prvim izreke izreke žalba tužene je odbijena, kao neosnovana i prvostepena odluka potvrđena, dok su stavom drugim izreke odbijeni zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Riđić i drugi protiv Srbije

Član 6-1 | DIC | Savić i drugi protiv Srbije