Analiza slučaja pred Evropskim sudom za ljudska prava
Evropska Konvencija o ljudskim pravima
Praktični vodič za primenu Evropske konvencije o ljudskim pravima
Priručnici i vodiči kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava
Evropski sud za ljudska prava u 50 pitanja
Glosar Evropske Konvencije o ljudskim pravima
Nacionalna mreža sudija i tužilaca za primenu standarda Evropskog suda za ljudska prava
EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA
PRVO ODELJENJE
PREDMET FENECH PROTIV MALTE
Predstavka br. 19090/20
Član 3 • Pozitivne obaveze • Adekvatne i proporcionalne mere tokom pandemije Covid-19 za zaštitu zdravlja pritvorenog podnosioca, nedostatak bubrega i ograničavanje širenja virusa u zatvoru • Nije dokazano da podnosilac zahteva u kategoriji najugroženijih zatvorenika koji zahtevaju odvajanje od drugih
Član 3• Uslovi pritvora koji ne predstavljaju nehumano ili ponižavajuće postupanje • Ograničenja nametnuta tokom vanrednih i nepredvidivih vanrednih stanja zbog zaštite javnog zdravlja iz važnih zdravstvenih razloga, koja utiču na sve pritvorenike i društvo u celini • Postoje alternativne mere koje obezbeđuju kontakt sa porodicom tokom suspenzije poseta
Član 2 • Život • Primenljivost člana 2 u određenim slučajevima vezanim za Covid-19 nije isključena, ali se procenjuje na osnovu pojedinačnog slučaja • Neuspeh podnosioca da potkrepi stvarni i neposredan rizik po svoj život od potencijalne infekcije Covid-19 usled bilo kakvog dela ili propuste države
SAŽETAK PRESUDE
Aplikant Yorgen Fenech je državljanin Malte rođen 1981. Dana 20. novembra 2019. godine je uhapšen na svojoj jahti pod sumnjom da je umešan u ubistvo malteške novinarke Daphne Caruana Galizia u oktobru 2017. godine.
Aplikant se pred sudom pojavio 30. novembra pod optužbom za organizovanje ili finansiranje organizacije u cilju izvršenja krivičnog dela i saučesništvo u ubistvo s namerom. On se izjasnio da nije kriv, određen mu je pritvor i zadržan je u Kazneno-popravnom domu Corradino (CCF). On je od 18. decembra 2019. godine podneo više zahteva za oslobađanje iz pritvora uz kauciju koji su odbijeni zbog rizika koje bi sa sobom nosilo njegovo puštanje na slobodu, kao što su manipulacija dokazima i mešanje u sprovođenje pravde.
Dana 16. aprila 2020. godine, u svetlu krize COVID-19 na Malti, aplikant je podneo još jedan zahtev za oslobađanje uz kauciju, naglašavajući rizik od zaraze COVID-19 dok je bio u zatvoru, i naveo svoje zdravstveno stanje, prethodni gubitak bubrega, kao značajan zdravstveni rizik u slučaju da se zarazi virusom COVID-19. Krivični sud je 21. aprila odbio ovaj zahtev s obzirom na brojne činjenice, kao što su težina krivičnog dela i rizik od uticaja na svedoke. Međutim, krivični sud je pozvao da se sprovedu rešenja kojima bi se rešio barem dio aplikantovih molbi. Odlukom od 19. maja 2020. godine krivični sud je odobrio nastavak krivičnog postupka protiv aplikanta. U vreme donošenja presude Evropskog suda postupak je bio u toku, a aplikant je još uvek bio u pritvoru CCF. Aplikant je 1. maja 2020. godine pokrenuo ustavni postupak, tražeći da se utvrdi povreda člana 5 stav 1(c), stav 3, i stav 4 Konvencije, te je zatražio od suda da ga pusti na slobodu. Iako je sud smatrao da su prava aplikanta iz člana 5 povređena, ovo je poništeno po žalbi ustavnom sudu 23. novembra 2020. godine.
Aplikant se žalio na osnovu članova 2 i 3 Konvencije na uslove svog pritvora i propuštanje države da zaštiti njegovo zdravlje dok je u zatvoru. U ranijim fazama postupka žalio se – pozivajući se na član 5 stavove 1, 3 i 4 – na zakonitost svog pritvora i relevantne pravne lekove, te – pozivajući se na član 6 stav 1 – na to da mu je oduzeto pravo na pristup sudu i na suđenje u razumnom roku.
U vezi s navodnom povredom člana 3 zbog smeštaja aplikanta u samicu, Sud je ponovio da eliminisanje kontakta s drugim zatvorenicima iz sigurnosnih, disciplinskih ili zaštitnih razloga samo po sebi ne predstavlja nečovečno postupanje ili ponižavajuće kažnjavanje.
NAVODNA POVREDA ČLANA 3 KONVENCIJE
U konkretnom predmetu, Sud je konstatovao da je izolacija nametnuta iz sigurnosnih i zaštitnih razloga, da period nije bio duži od trideset pet dana, da kao rezultat toga aplikant nije pretrpeo nikakve psihičke ili fizičke posledice, te da ograničenja nisu predstavljala potpunu senzornu deprivaciju. Sud nije utvrdio povredu člana 3, mada je smatrao da je aplikanta trebalo obavestiti o odluci u pisanoj formi. U vezi s navodnom povredom člana 3 zbog uslova u spavaonici, Sud je utvrdio da se aplikant mogao normalno kretati i da je imao pristup malom dvorištu tokom celog dana i većem dvorištu jedan sat dnevno. Druge žalbe aplikanta – uključujući nedostatak čiste i tople odeće, neadekvatnu ventilaciju, pretrpanost zatvora – smatrane su neosnovanim. Aplikant je takođe mogao zatražiti još prekrivača i bila mu je dostupna mašina za veš da opere svoju odeću. Konačno, u vezi s navodnom povredom člana 3 zbog drugih ograničenja, odnosno pristupa teretani, viđanja s porodicom, odlaska u crkvu i drugih aktivnosti, Sud je smatrao da se za ova ograničenja ne može smatrati da su aplikantu izazvala teškoće većeg intenziteta koji prevazilazi nezaobilazni nivo patnje svojstven pritvoru tokom pandemije. Shodno tome, Sud je utvrdio da uslovi aplikantovog pritvora nisu bili u suprotnosti sa članom 3.
NAVODNA POVREDA ČLANA 2 UZ ČLAN 3 KONVENCIJE
Iako Sud nije isključio primenjivost člana 2 u predmetima vezanim za COVID-19, taj član nije bio primenjiv u ovom predmetu. Aplikant nije bio zaražen i imao je pravo na vakcinaciju od aprila 2021. godine. Sveukupno gledano, Sud je smatrao da su vlasti preduzele adekvatne i proporcionalne mere sprečavanja i ograničavanja širenja virusa. Što se tiče aplikantove žalbe da je trebalo da bude zaštićen više od drugih pritvorenika, Sud je prihvatio da, mada je trebalo omogućiti odvajanje najugroženijih zatvorenika, aplikant nije pokazao da spada u tu kategoriju. Shodno tome, Sud je smatrao da nije došlo do povrede člana 2 uzetog zajedno s članom 3.
Iako Sud uglavnom istovremeno odlučuje o prihvatljivosti i meritumu predmeta, Fenech protiv Malte predstavlja izuzetak od ove prakse. Dana 23. marta 2021. godine donesena je odluka o prihvatljivosti ovog predmeta u kojoj je Sud odlučio da tuženu vladu obavesti o žalbama aplikanta o uslovima njegovog pritvora i navodnom propuštanju da zaštiti njegovo zdravlje, dok su žalbe kojima se osporavaju njegov pritvor pre suđenja i obustava sudskog postupka u ranijim fazama pandemije COVID-19 proglašene neprihvatljivim. U vezi s ovim drugim tvrdnjama, Sud je prošle godine zaključio da je, iako je postupak protiv aplikanta obustavljen zbog uvedenih hitnih mera, svrha njegovog izvođenja pred pravosudni organ ostala, te da je njegov pritvor i dalje bio zakonit.
O njegova četiri zahteva za puštanje uz kauciju je odlučeno brzo i domaći sudovi su dali detaljne razloge koji opravdavaju nastavak pritvora. U fazi odlučivanja o prihvatljivosti žalbe, Sud je takođe utvrdio u vezi sa članom 6 – tj. pravo na pravično suđenje – da je aplikantova aplikacija bila očigledno neosnovana i naveo, između ostalog, da činjenica da tri meseca nisu održana ročišta, tokom kojih je rad suda zaustavljen zbog globalne pandemije, ne menja taj zaključak.
U svojoj presudi iz marta 2022. godine Sud je presudio po zahtevima aplikanta na osnovu članova 2 i 3. Prema ovim odredbama, države imaju obavezu da preduzmu pozitivne korake kako bi osigurale pravo na život i slobodu od zlostavljanja ljudi pod njihovom jurisdikcijom. Član 3 predstavlja apsolutno pravo, od kojeg država nikada ne sme odstupiti, a od člana 2 se može odstupiti samo u vezi sa smrću koja je posledica zakonitih ratnih radnji. To znači da su tokom pandemije države uvek trebale poštovati ta prava.
U aprilu 2020. objavljen je „set alatki“ za države članice Saveta Evrope. Njegova svrha je bila da vladama pruži smernice i niz opcija tokom zdravstvene krize globalnih razmera na takav način da se poštuju temeljne vrednosti demokratije, vladavine prava i ljudskih prava, dok se istovremeno prepoznaje da su vlade bile suočene s ogromnim izazovima zaštite svog stanovništva od COVIDa-19. U priručniku se, između ostalog, navodi da se „...odgovornost prema članovima 2 i 3 Konvencije može pokrenuti u slučaju teških bolesnika, osoba s invaliditetom ili starijih osoba... Može se utvrditi da su njihova izloženost bolesti i ekstremni nivo patnje nespojivi s pozitivnim obavezama države da zaštiti život i spreči zlostavljanje.”
U ovoj presudi Sud je utvrdio kako je žalba iz člana 2 neprihvatljiva, kao i da nije došlo do povrede člana 3 ni u pogledu uslova pritvora, niti zbog propuštanja da se zaštiti aplikantovo zdravlje. Kako aplikant, iako ima samo jedan bubreg, nije imao drugih zdravstvenih tegoba, Sud nije mogao špekulisati o tome da li bi zaraza COVID-19 bila opasna po život na način koji bi član 2 učinio primenjivim, te je dodao da su preduzete mere za zaštitu od virusa (uključujući ponudu zatvorenicima da se vakcinišu kada vakcine budu dostupne) tako da nije utvrđena povreda člana 3.
baza unakrsnih veza