Analiza slučaja pred Evropskim sudom za ljudska prava
Evropska Konvencija o ljudskim pravima
Praktični vodič za primenu Evropske konvencije o ljudskim pravima
Priručnici i vodiči kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava
Evropski sud za ljudska prava u 50 pitanja
Glosar Evropske Konvencije o ljudskim pravima
Nacionalna mreža sudija i tužilaca za primenu standarda Evropskog suda za ljudska prava
EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA
DRUGO ODELJENJE
Predmet Haas protivHolandije
(Predstavka broj 36983/97)
Presuda od 13.1.2004.
SAŽETAK PRESUDE
Činjenice:
Podnosilac predstavke je rođen van braka iz veze između njegove majke i P, koji nikada nije priznao podnosioca predstavke za svog sina. P. je, ipak, redovno isplaćivao određene sume majci ponosioca predstavke, provodio vreme sa njima, vodio ih na izlete i davao poklone podnosiocu predstavke. Podnosilac predstavke je naveo da ga je zvao “tata”.
P. je umro bez testamenta i K.,njegov bratanac i jedini naslednik, nasledio je njegovu imovinu. Podnosilac predstavke pokrenuo je postupak protiv K.-a da bi dobio P.-ovu imovinu. Prvo, tvrdio je da su porodične veze, u smislu člana 8 Konvencije, postojale između njega i preminulog, za koga je tvrdio da je bio njegov biološki otac. Drugo, tvrdio je da je Holandski zakon pravio razliku između dece rođene u braku i van braka, što je bilo suprotno Članu 14 Konvencije.
Regionalni sud odbio je njegov zahtev imajući u vidu da pravna sigurnost zahteva da jedino lica sa jasnim pravnim porodičnim vezama sa preminulim mogu biti u mogućnosti da nasleđuju. Sud je našao da je bilo koje hipotetičko mešanje u porodični život podnosioca predstavke bilo u saglasnosti sa zakonom i neophodno u demokratskom društvu. Prema tome, Sud smatra da je nepotrebno ustanovljavati da li je P. zaista bio biološki otac podnosioca predstavke, kao što je ovaj naveo. Žalbe podnosioca predstavke bile su neuspešne, mišljenje Vrhovnog suda je da, iako bi nemogućnost nasleđivanja zasnovana samo na osnovu vanbračnosti bila suprotna članu 8 i 14 , bi mogle postojati druge objektivne osnove za zabranu nasleđivanja od strane vanbračne dece, i podsetio da parlament razmatra reformu zakonodavstva u ovoj oblasti.
Navodna povreddna člana 14 u vezi sa članom 8
Podnosilac predstavke se žalio da, za razliku od „zakonske“ ili priznate „vanbračne“ dece, nije mogao da nasledi od svog oca, te da je ovime povređeno njegovo pravo iz člana 14 zajedno sa članom 8 Konvencije.
Sud je stava da sporadičan kontakt podnosioca predstavke sa P ne bi se mogao protumačiti kao “porodičan život”. Osim toga, podnosilac predstavke nije nikada, pre ovog postupka koga je pokrenuo da nasledi P-a, pokušao da dobije priznanje očinstva ili da postane član njegove porodice u smislu emocionalne sigurnosti. Kao rezultat toga, činjenice ovog slučaja nisu se mogle prilagoditi smislu Člana 8. Pitanje razmatrano pred nacionalnim sudovima nije se ticalo “porodičnog života” već pre pitanja dokaza o tome da li su veze podnosioca predstavke sa preminulim trebale biti priznate. Sud je napomenuo da kako je novo zakonodavstvo u ovoj oblasti usvojeno u Holandiji, otvorena je mogućnost za podnosioca predstavke da zatraži utvrđivanje očinstva.
Zaključak: Članovi 8 i 14 nisu primenljivi (jednoglasno)
Navodna povreda člana 13
Sud je smatrao da je neophodno ispitati da li je tokom postupka pred domaćim organima povređen član 13 Konvencije, budući da je podnosilac predstavke smatrao da su mu domaći sudovi uskratili delotvoran pravni lek i da nisu čak ni utvrdili činjenice. Dakle, o suštini njegovog slučaja nije ni odlučivano, već su sudovi presudili da on kao dete koje nije otac nije zvanično priznao kao svoje, ne može biti smatran naslednikom.
Vlada je, sa svoje strane, tvrdila da nije došlo do povrede ove odredbe, pošto podnosilac predstavke nije bio sprečen da iznese svoje pritužbe pred domaćim sudovima.
S obzirom na svoj zaključak o pritužbama podnosioca predstavke po članovima 8. i 14. Konvencije, Sud nalazi da član 13. takođe nije primenljiv u ovom slučaju.
baza unakrsnih veza