(Čl. 3) Zabrana torture
(Čl. 5) Pravo na slobodu i bezbednost
(Čl. 5-1) Lišenje slobode
(Čl. 5-1) Zakonito hapšenje ili pritvor
(Čl. 5-1-c) Privođenje lica pred nadležnu sudsku vlast
(Čl. 5-1-c) Opravdano potrebno kako bi se predupredilo izvršenje krivičnog dela
(Čl. 35) Uslovi prihvatljivosti

Tematske ključne reči

VS deskriptori

Zbirke

Sudska praksa
Odluka ESLJP
Odbor

Sažetak

Predstavka se odnosi na navodno zlostavljanje podnosioca od strane policije, propust vlasti da istraže taj incident kao i na njegovo navodno nezakonito lišenje slobode.

Nakon rutinske saobraćajne kontrole vozila kojim je podnosilac upravljao, policijski službenik je dobio obaveštenje da podnosilac nema regulisano mesto prebivališta kao i da mu je lična karta istekla i da je treba oduzeti. Policajac je vozio iza podnosioca dok se ovaj nije zaustavio. Pregledom je utvrđeno da nema važeću saobraćajnu dozvolu, kao ni važeća lična dokumenta. Umesto toga, on je policajcu pokazao svoju advokatsku legitimaciju. Policajci su zatražili da otvri prtljažnik automobila, što je on i učinio.

Prema navodima Vlade, u tom trenutku podnosilac rekao je policijskim službenicima da provera njegovog identiteta traje predugo i da ne želi više da čeka jer se nalaze u opasnoj četvrti. Zatim je seo u svoj automobil i pokušao da pokrene motor. Policijski službenici naredili su mu da izađe iz automobila i upozorili ga da će u protivnom upotrebiti silu. Kako je ovaj to odbio, policajci su ga uhvatili za ruke i krenuli da izvlače iz automobila (automobil je kabriolet), podnosilac se otimao, pri čemu je odario jednog od policajaca, nakon čega je savladan. Prema navodima podnosioca, on nije imao nameru da se odveze već da spusti krov automobila. Naveo je i da su ga, nakon što su mu stavili lisice, policajci nastavili da udarau, pri čemu mu je povređen nos.
Nakon ovoga, doveden je u policijsku stanicu, skinute su mi lisice i pregledao ga je lekar, nakon čega je odveden u blnicu gde je ponovo pregledan i povrede su registrovane. Kasnije tokom dana je uhapšen, nakon čega je pozvao advokata. Sledećeg dana ga je ispitala zamenica opštinskog tužioca, posle čega je pušten na slobodu.

Nekoliko dana kasnije podneo je krivičnu prijavu protiv policijskih službenika koji su ga zaustavuli, zbog nanošenja telesne povrede, lažnog prijavljivanja i nezakonite pretrage advokata. Nakon što je ova prijava odbačena, podneo je predlog županijskom sudu da se policajci saslušaju. Prema navodima Vlade, advokat podnosioca bio je telefonom obavešten o ispitivanju, ali mu nije prisustvovao. Njegovu ustavnu tužbu Ustavni sud proglasio je nedopuštenom. U međuvremenu, povodom pritužbe koju je podneo Ministarstvu unutarnjih poslova, Služba za unutrašnju kontrolu sprovela je proveru postupanja policije prema podnosiocu i odbacila sve navode o nepropisnom postupanju koje je podnosilac izneo.

Pred ESLJP on je prigovorio, na temelju člana 3. Konvencije, da ga je zlostavljala policija i da taj incident nikada nije pravilno istražen. Prigovorio je i, na temelju člana 5. Konvencije, da je bio nezakonito lišen slobode jer je više od sedam sati boravio u policijskoj stanici pre formalnog hapšenja.

Sud primećuje da se podnosilac oglušio na jasnu naredbu policijskog službenika da izađe iz svojeg vozila. Zatim mu je rečeno da će protiv njega biti upotrijebljena sila kako bi ga se udaljilo iz automobila. Budući da je on odbio da postupi po naredbi policije, policijski službenici prisilno su ga udaljili iz automobila. Domaće vlasti utvrdile su da je upotreba sile od strane policije bila u skladu s domaćim pravom u datim okolnostima. Sud primećeuje i da nisu utvrđene nikakve teške povrede koje bi potkrepile verziju događaja koju je izneo podnosilac, da su ga dva policijska službenika nastavila tući dok je ležao na tlu vezan lisicama. Sud se stoga slaže s Vladom da je upotrebu sile nužnom učinilo ponašanje samog podnosioca i da nije bila preterana. Prema tome, Sud utvrđuje da bi prigovore podnosica i u materijalnom i u procesnom aspektu člana 3. Konvencije trebalo odbaciti kao očigledno neosnovane.

Što se tiče navoda o kršenju prava garantovanim ćlanom 5 Konvencije, Sud napominje da i na temelju člana 51. Zakona o policijskim poslovima i ovlastima i na temelju člana 210. Zakona o kaznenom postupku, policija ima pravo zadržati osobu zatečenu u počinjenju krivičnog dela najduže šest sati.

U ovom slučaju, policija je podnosioca zaustavila oko 13.50, a prema službenom policijskom izveštaju, koje je podnosilac potpisao bez ikakvih primedbi, on je formalno uhapšen u 19.50, odnosno, otprilike šest sati kasnije. Okolnost da se podnositelj u trenutku hapšenja nalazio izvan policijske stanice ne menja činjenicu da je u to vreme bio obavešten o hapšenju i razlozima za hapšenje, a pouka o pravima uručena mu je kada se vratio u policijsku stanicu. Prethodno navedeno je dovoljno da Sud zaključi da je lišenje slobode podnosioca bilo „zakonito” u smislu člana 5. stav 1. tačka (c) Konvencije. Opravdanost hapšenja leži u činjenici da je služilo svrsi dovođenja podnosioca nadležnoj pravosudnoj vlasti zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo pretnje službenim licima osobama, policijskim službenicima koji su vršili kontrolu saobraćaja i dokumenata nakon što su ga zaustavili. Prema tome, ovaj se prigovor mora odbaciti kao očigledno neosnovan.

Korisni linkovi

Kobaš protiv Hrvatske

Komentari

Relevantni komentari iz drugih presuda