Poništi

Korisni linkovi

Analiza slučaja pred Evropskim sudom za ljudska prava

Evropska Konvencija o ljudskim pravima

Praktični vodič za primenu Evropske konvencije o ljudskim pravima

Vodič za izradu prvostepenih sudskih odluka iz građanske materije sa osvrtom na navođenje presuda ESLJP

Priručnici i vodiči kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava

Evropski sud za ljudska prava u 50 pitanja

Glosar Evropske Konvencije o ljudskim pravima

Nacionalna mreža sudija i tužilaca za primenu standarda Evropskog suda za ljudska prava

O e-Case aplikaciji

N.O. protiv Hrvatskе

Država na koju se presuda odnosi
Hrvatska
Institucija
Evropski sud za ljudska prava
Broj predstavke
3745/18
Stepen važnosti
3
Jezik
Hrvatski
Datum
18.04.2024
Članovi
3
5
5-1
5-1-f
6
6-1
Kršenje
nije relevantno
Nekršenje
nije relevantno
Ključne reči po HUDOC/UN
(Čl. 3) Zabrana torture
(Čl. 5) Pravo na slobodu i bezbednost
(Čl. 6) Pravo na pravično suđenje
(Čl. 35) Uslovi prihvatljivosti
Tematske ključne reči
VS deskriptori
Zbirke
Sudska praksa
Odluka ESLJP
Odbor
Sažetak
Predmet se odnosi na pritvor podnosioca u Hravtskoj radi njegova izručenja Turskoj iako mu je prethodno priznat status izbeglice u Švajcarskoj.
Podnosilac je 2002. godine uhapšen u Turskoj zbog optužbi za terorizam u vezi s aktivnostima PKK-a (Kurdistanska radnička stranka). U septembru je pušten na slobodu iz istražnog zatvora, nakon čega je pobegao iz Turske.

Godine 2004. on je podneo zahtev za azil u Švajcarskoj, koji je naredne godine odbijen primenom klauzule o isključenju prema merodavnom švajcarskom zakonu o azilu jer je podnosilac bio učesnik u aktivnostima koje su dovele do smrtnih stradavanja. Istovremeno je njegovo proterivanje odgođeno jer je inače ispunjavao sve uslove za priznanje statusa izbeglice u Švajcarskoj. U potvrdi koju su švajcarske vlasti izdale 28. jula 2017. navedeno je da podnoslac ima status izbeglice u Švajcarskoj.

U međuvremenu, dana 18. jula 2017. uhapšen je u Hrvatskoj na temelju međunarodne poternice koju je izdala Turska. Županijski sud u Vukovaru odbio je zamolnicu za njegovo izručenje na temelju njegovog statusa izbeglice u Švajcarskoj, ali je Vrhovni sud ukinuo je to rešenje. U novom postupku sudovi su utvrdili da on može biti izručen Turskoj. Vrhovni sud je smatrao da je činjenica da mu je priznat status izbeglice u Švajcarskoj nebitna jer ta zemlja nije članica Evropske unije. Dana 10.jula 2018. Ustavni sud ukinuo je odluke nižih sudova uz obrazloženje da je podnosilac, budući da mu je priznat status izbeglice u Švicarskoj, državi koja učestvuje u „dablinskom” sistemu, uživa zaštitu na državnom području država članica Europske unije. Hrvatske vlasti, koje su od početka bile upoznate sa statusom izjeglice koji podnosilac ima, bile su u obavezi da taj status poštuju. Ustavni sud utvrdio je da bi njegovo izručenje Turskoj dovelo do povrede načela zabrane prisilnog vraćanja (non-refoulement). Utvrdio je i da, s obzirom na utvrđene povrede ustavnih prava, kao i da nije potrebno ispitati njegov prigovor na temelju člana 5. stav 1. tačka (f) Konvencije. Međutim, pozvao je vlasti da preispitaju potrebu za njegovim daljnjim pritvorom.


Dana 25. jula 2018. vlasti su odbile zamolnicu za njegovo izručenje, te su ga, nakon 372 dana, pustile iz pritvora. Nakon toga, on je više puta podneo Županijskom sudu u Vukovaru zahtev za naknadu troškova zastupanja nastalih u postupku izručenja, koji je sud prihvatio u celosti. U međuvremenu, pokrenuo je i parnični postupak na ime naknade za duševnu bol i patnju zbog činjenice da su ga vlasti 372 dana zadržale u pritvoru radi izručenja Turskoj iako su od početka bile upoznate s njegovim statusom izbeglice u Švajcarskoj.

Općinski građanski sud u Zagrebu presudio je da je pritvor podnosiocu predstavke prouzrokovao duševnu bol ističući da neopravdano lišenje slobode predstavlja tešku povredu prava pojedinca. Imajući u vidu važnost zaštićenog prava koje je povređeno, sud je smatrao primerenim da se podnosiocu dosudi iznos od EUR 12.400,00 na ime naknade nematerijalne štete zajedno s dospelim zakonskim zateznim kamatama. I podnosilac predstavke i država su se žalili na ovu presudu.

U obraćanju ESLJP, podnosilac je prigovorio da je povređeno njegovo pravo na osnodu člana 5. stav 1. tačka (f) Konvencije, kao i pravo iz člana 6. stav 1. zbog propusta domaćeg suda da odluči o njegovom zahtevu za naknadu troškova njegova zastupanja nastalih u postupku izručenja, kao i da mu je boravak u ekstradicionom pritvoru prouzrokovao duševnu bol koja predstavlja povredu člana 3. Konvencije.

U odnosu na navode da je povređen član 5. stav 1. tačka (f), Sud primećuje da je podnoslac, nakon što je zamolnica za izručenje odbijena, pušten iz pritvora, kao i da je podneo tužbu protiv države tražeći naknadu nematerijalne štete koju je pretrpeo zbog svog neopravdanog pritvora kojom prilikom mu je prvostepeni sud dosudio iznos od EUR 12.400,00 na ime naknade nematerijalne štete. Budući da je bilo žalbi sa obe strane, ovaj postupak je i dalje u toku, stoga je prigovor podnosioca na temelju člana 5. stav 1. Konvencije preuranjen je i mora se odbaciti.

Kada je reč o prigovoru podnosioca zbog propusta domaćeg suda da odluči o njegovom zahtevu za naknadu troškova zastupanja nastalih u postupku izručenja, Sud primećuje da je nadležni domaći sud u odlučio o tom zahtevu. Sud će stoga ovaj prigovor ispitati kao prigovor kojim se otvara pitanje prekomerne dužine trajanja postupka. Međutim, kako podnosilac nije iscrpeo sve doamće pravne lekove, ovaj prigovor je u svakom slučaju nedopušten te se stoga mora odbaciti.

Što se tiče navoda o povredi člana 3. Konvencije, Sud navodi da čak i pod pretpostavkom da je u konkretnim okolnostima pritvor podnosiocu prouzrokovao duševnu bol koja je dosegla prag članka 3. Konvencije, Sud primećuje da je u parničnom postupku pokrenutom pred domaćim sudovima on tražio naknadu za nematerijalnu štetu koju je pretrpeo zbog neosnovanog pritvora. Uzimajući u obzir da je taj parnični postupak još uvek u toku, Sud utvrđuje da je ovaj prigovor u svakom slučaju preuranjen i da se mora odbaciti.