(Čl. 3) Zabrana torture
(Čl. 3 / CAT-12) Efikasna istraga
(Čl. 13) Pravo na delotvorni pravni lek
(Čl. 13 / CAT-13 / ICCPR-2 / CEDAW-2f) Delotvorni pravni lek
(Čl. 38-1-a) Ispitivanje predmeta
(Čl. 38-1-a) Obaveza obezbeđivanja svih neophodnih uslova
(Čl. 41) Pravično zadovoljenje - opšte
(Čl. 41) Pravično zadovoljenje
(Čl. 41) Nematerijalna šteta

Tematske ključne reči

VS deskriptori

Zbirke

Sudska praksa
Pravni sažeci

Sažetak

Podnosioci predstavke su služili zatvorsku kaznu. U aprilu 2001.godine grupa od osam specijalaca, pripadnika odreda Varjag, specijalne jedinice za održavanje reda u kaznenim ustanovama, je došla u kaznenu ustanovu., kako bi pružila pomoć ustanovi u primeni i održavanju kaznenog režima. Početkom juna 2001.godine, regionalni centara za ljudska prava je predao Ombudsmanu 160 pritužbi na proživljrni tretman u zatvorskoj ustanovi. Ombudsman je kopije pritužbi prosledio regionalnom tužiocu koji je otvorio istragu.

Član 3 – povreda – jednoglasno
Član 13 – povreda – jednoglasno

EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA

[Prvo odeljenje]

Dedovski i ostali protiv Rusije (Dedovskiy and Others v. Russia)

predstavka br. 7178/03

presuda od 15.5.2008. godine

SAŽETAK PRESUDE

Član 3

Mučenje

Zlostavljanje i neopravdana upotreba pendreka protiv zatvorenika i nesprovođenje delotvorne istrage: povreda

Činjenice: Pripadnici odreda Varjag, specijalne jedinice za održavanje reda u kaznenim ustanovama, su 2001. godine zlostavljali i pendrecima tukli sedam podnosilaca predstavke koji su služili kazne zatvora u jednoj kaznenoj koloniji. Odred je navodno pozvan u kaznenu koloniju da zastraši zatvorenike koje je vođa jedne kriminalne bande podstrekavao da učestvuju u subverzivnim aktivnostima. Odred je dobio uputstva da održava red sprovođenjem ličnih pretresa zatvorenika i svih objekata u koloniji. Svi pripadnici odreda, osim komandira, nosili su maske i kamuflažne uniforme bez ikakvih znakova raspoznavanja i bili naoružani gumenim pendrecima. Obustavljen je krivični postupak u pogledu većine pritužbi na zlostavljanje jer tokom istrage nisu pribavljene „objektivne informacije“ koje bi potvrdile navode. Postupak pokrenut protiv komandira i njegovih potčinjenih za prekoračenje ovlašćenja je takođe obustavljen usled nedostatka dokaza.

Pravo

Član 3 –(a) Materijalni aspekt: Imajući u vidu neselektivni karakter operacija odreda, koje su obuhvatale celu koloniju a ne konkretne zatvorenike, i činjenicu da Država nije poricala činjenične navode podnosilaca predstavke, Sud je utvrdio da su podnosioci predstavke bili izloženi zlostavljanju na koje su se žalili, i da je to dokazano na način koji se zahteva u postupcima po Konvenciji. Upotreba pendreka nije imala osnova u zakonu. Zakonom o kaznenim ustanovama je dozvoljena upotreba gumenih pendreka u određenim situacijama, na primer, radi odbijanja napada, suzbijanja masovnih nereda i hapšenja zatvorenika koji uporno odbijaju naređenja zatvorskog osoblja ili im pružaju otpor. Međutim, nije bilo nikakvih dokaza da su podnosioci predstavke napali zatvorsko osoblje ili zatvorenike. Pripadnici odreda su tukli pojedine a ne sve zatvorenike. Premda su neki podnosioci predstavke navodno odbijali da izvrše naređenja zatvorskog osoblja ili su mu pružali otpor, pripadnici odreda nisu pokušali nikog od njih da uhapse. Iako su pripadnici odreda možda morali da pribegnu fizičkoj sili u određenim slučajevima, njihovi postupci su bili u ogromnoj meri nesrazmerni u odnosu na navodne izgrede podnosilaca predstavke i očigledno nesaglasni ciljevima kojima se težilo. Udaranje zatvorenika pendrekom očigledno nije doprinosilo željenom rezultatu - olakšavanju pretresa. U takvoj situaciji, udarac pendrekom je predstavljao tek puki oblik odmazde ili fizičkog kažnjavanja. Nesrazmernost takve reakcije bila je još izrazitija u slučaju podnosilaca predstavke, koji su samo odbili da kažu kako se zovu ili da se presvuku. Odred je stoga pribegao namernom i bespotrebnom nasilju kako bi izazvao osećanja straha i poniženja i kako bi slomio fizički ili moralni otpor podnosilaca predstavke, unizio ih i primorao da se povinuju naređenjima. Udarci pendrekom su sigurno izazvali intenzivnu psihičku i fizičku patnju koja predstavlja mučenje.

Zaključak: povreda (jednoglasno).

(b) Procesni aspekt: Krivični postupak je pokrenut tek mesec i po dana nakon ovog događaja. Međutim, nisu predstavljeni nikakvi dokazi o lekarskim pregledima podnosilaca predstavke nakon incidenta, a podneta evidencija se odnosila samo na kasnije preglede. Zapravo, odsustvo bilo kakvih „objektivnih“ dokaza, kao što je medicinska evidencija, navedeni su kao razlog za obustavljanje postupka u pogledu većine pritužbi. U izveštajima o upotrebi pendreka nisu bila navedena imena pripadnika odreda koji su ih koristili. Vlasti su svesno onemogućile identifikaciju pripadnika odreda od strane podnosilaca predstavke jer su im dozvolile da pokriju lica i da na uniformama ne nose nikakve znake raspoznavanja na osnovu kojih bi mogli biti identifikovani. Upravo je taj osnov naveden kao glavni razlog za obustavljanje krivičnog postupka. Slično tome, sudovi su sprečili svaki svrsishodan pokušaj privođenja odgovornih pravdi. Pored toga, iako je okružni sud oslobodio komandira krivice smatrajući da je na odgovarajući način kontrolisao zakonitost postupaka svojih potčinjenih, regionalni sud ga je oslobodio krivice smatrajući da nije bio u mogućnosti, a ni u obavezi, da u odsustvu kontroliše svoje čuvare. Sud je, shodno tome, utvrdio očigledne protivrečnosti u nalazima domaćih sudova. Pored toga, podnosiocima predstavke nije bilo omogućeno da koriste svoje pravo na delotvorno učešće u istrazi. Tužilac nije lično saslušao podnosioce predstavke ili druge žrtve i čak nije razmotrio mogućnost da u svojim odlukama pomene njihovu verziju događaja. Nisu predstavljeni nikakvi dokazi o propisnom dostavljanju primeraka odluka tužioca podnosiocima predstavke. Istraga navoda podnosilaca predstavke o zlostavljanju stoga nije bila iscrpna, adekvatna a ni efikasna.

Zaključak: povreda (jednoglasno).

Član 13 – Premda su ruski građanski sudovi u teoriji ovlašćeni da samostalno ocenjuju činjenice u nekom predmetu, u praksi se pridaje toliko veliki značaj prethodnoj krivičnoj istrazi da bi čak i najubedljiviji suprotni dokazi bili odbačeni i takav pravni lek bi bio samo teoretski i iluzoran. Krivični postupak je bio obustavljen, zbog čega je svaki drugi pravni lek, uključujući zahtev za naknadu štete, imao ograničene šanse za uspeh. Podnosioci predstavke stoga nisu imali na raspolaganju nikakav delotvoran pravni lek po domaćem zakonu na osnovu kojeg bi mogli da zahtevaju naknadu štete za zlostavljanje koje su pretrpeli.

Zaključak: povreda (jednoglasna).

Član 38, stav 1(a) – Uprkos brojnim zahtevima, Država je odbila da podnese primerak izveštaja šefa odeljenja za nadzor nad poštovanjem zakona u kaznenim ustanovama. Dokazi sadržani u tom izveštaju su bili od presudnog značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja u ovom predmetu. Razlozi za ovo odbijanje koje je Država navela bili su neadekvatni. Shodno tome, Država nije ispunila svoje obaveze iz člana 38, stav 1(a).

Zaključak: neispunjavanje obaveze (jednoglasno).

Član 41 – Sud je svakom podnosiocu predstavke dosudio po 10.000 evra na ime nematerijalne štete.

Nema povezane prakse za ovu presudu.

Sažmi komentare

Komentari

Relevantni komentari iz drugih presuda

Član 3 | DIC | Habimi i drugi protiv Srbije

Presuda je navedena u presudi Gž br. 4027/17 od 27.04.2018. godine Apelacionog suda u Beogradu, kojom se potvrđuje presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P br. 17805/11 od 05.04.2017. godine u stavu prvom izreke, u delu stava drugog izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev u delu u kome je traženo da se obaveže tužena Republika Srbija da tužiocu AA na ime naknade nematerijalne štete isplati za pretrplјene duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode još iznos od 400.000,00 dinara, za pretrplјeni strah usled torture još iznos od 150.000,00 dinara i za pretrplјene fizičke bolove usled torture još iznos od 150.000,00 dinara, u stavu trećem izreke i u stavu četvrtom izreke i žalbe tužioca AA i Republike Srbije u ovom delu odbijaju, kao neosnovane, dok se presuda preinačava u preostalom delu stava drugog izreke tako što se obavezuje tužena Republika Srbija da tužiocu AA na ime naknade nematerijalne štete za pretrplјene duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode isplati još iznos od 350.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.04.2017. godine pa do isplate, i preinačava rešenje o troškovima sadržano u stavovima petom i šestom izreke presude tako što se obavezuje tužena Republika Srbija da tužiocu AA na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 301.350,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom.

U vreme lišenja slobode tužilac je bio policijski pripravnik već šest meseci i raspoređen na rad u Policijskoj stanici Palilula. Odmah po lišenju slobode odveden je u Policijsku stanicu u Ulici 29. novembra gde je bio "obrađivan" tri dana i iznudili priznanje dela primenom sile i fizičkim maltretiranjem. Prva tri dana koja je proveo u policijskoj stanici kod tužioca su dovele do snažne psihotraume i fizičke traume usled čega je razvijen strah najjačeg intenziteta u trajanju od tri dana sa kliničkom slikom akutne reakcije na stres. Tokom boravka u pritvoru narednih 6 meseci doživlјava strah srednjeg do jakog intenziteta usled socijalne izolacije, patnje, duševnog bola zbog sumnje da je počinio navedeno krivično delo, nemogućnosti komunikacije sa bliskim osobama, strah od neizvesnosti sudskog postupka u vidu posttraumatskog stresnog sindroma. U periodu izlaska iz pritvora tužilac doživlјava strah srednjeg intenziteta, a potom slabog intenziteta uz duševnu patnju zbog povrede ugleda i časti doživlјaj stida i osramoćenosti u jakom stečenu u trajanju od dve godine.

Pravilno je prvostepeni sud utvrdio i da je nad tužiocem vršena tortura jer je podvrgnut fizičkom mučenju, ponižavajućem postupanju i kažnjavanju od strane policije, ali i prilikom boravka u pritvoru čime su povređena njegova prava zaštićena članom 3 Evropske konvencije o lјudskim pravima i osnovnim slobodama.

Neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je visina dosuđene naknade za pretrplјeni strah i bol zbog torture prenisko određena sa pozivanjem na visinu štete dosuđene pred Evropskim sudom za lјudska prava obzirom da je iznos naknade štete za pretrplјeni strah i bol zbog torture prema tužiocu u zbiru približno iste visine kao onaj koji je dosuđen svakom od oštećenih, kao podnosilaca predstavke u odluci Evropskog suda za lјudska prava Habimi protiv Srbije.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 3 | DIC | Đorđević protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa presudom Kzz 1268/2019 od 11.12.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojom se odbija kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletnih AA i BB, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Zaječaru Km.6/19 od 18.04.2019.godine i Apelacionog suda u Nišu Kžm1 43/19 od 02.08.2019.godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletnih odbacuje kao nedozvolјen.

Rešenjem Višeg suda u Zaječaru Km.6/19 od 18.04.2019.godine, između ostalih, maloletnima AA i BB su zbog izvršenja produženog krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi stava 2. i 1. u vezi člana 61. KZ izrečene vaspitne mere pojačan nadzor od strane roditelјa koje mogu trajati najmanje 6 (šest) meseci, a najviše 2 (dve) godine, a u koje mere se maloletnima uračunava vreme provedeno u pritvoru od 10.12.2018.godine do 18.12.2018.godine, s tim što će sud naknadno odlučiti o njihovom prestanku.

Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kžm1 43/19 od 02.08.2019.godine odbijena je kao neosnovana žalba zajedničkog branioca maloletnih AA i BB i potvrđeno je rešenje Višeg suda u Zaječaru Km.6/19 od 18.04.2019.godine.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 41 | DIC | Pogosjan i Bagdasarjan protiv Jermenije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3033/2019 od 05.09.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3017/18 od 08.02.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1. 65/17 od 18.04.2018. godine, stavom prvim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I 1022/09 u iznosu od 69.702,00 dinara, na ime troškova parničnog postupka u iznosu od 27.376,00 dinara i na ime troškova izvršnog postupka u iznosu od 19.600,00 dinara, pripadajućom kamatom. Stavom drugim izreke tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 3017/18 od 08.02.2019. godine, stavom prvim izreke potvrđena je prvostepena presuda u delu u kom je odlučeno o glavnoj stvari, dok je preinačena odluka o troškovima parničnog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 41 | DIC | Pogosjan i Bagdasarjan protiv Jermenije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 627/2020 od 07.02.2020. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija predlagača izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Ržg 216/19 od 22.11.2019. godine.

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Ržg 216/19 od 22.11.2019. godine, odbijena je žalba punomoćnika predlagača izjavlјena protiv rešenja Osnovnog suda u Leskovcu R4 I 109/19 od 09.09.2019. godine, kojim je odbijen prigovor predlagača za ubrzanje postupka, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu tog suda I 7838/10, kao neosnovan.
Protiv navedenog rešenja, predlagač je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešnog i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvolјenom, u skladu sa odredbom član 404. ZPP.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 41 | DIC | Stojanović protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3050/2019 od 18.09.2019. godine godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1751/18 od 13.11.2018. godine i odbija kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 22/17 od 09.02.2018. godine, obavezana je tužena da tužiocu plati na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog suda u Vranju
I br. 1012/09 (ranije I. br. 850/05) iznose sa zateznom kamatom od dospeća pa do isplate bliže navedene u izreci pod 1. Tužana je obavezana da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 24.000,00 dinara.
Viši sud u Vranju je presudom Gž 1751/18 od 13.11.2018. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Vranju Prr1 22/17 od 09.02.2018. godine. Odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde