ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА
ТРЕЋЕ ОДЕЉЕЊЕ
ПРЕДМЕТ ЈОВИЧИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ
(Представка број 65474/16)
ПРЕСУДА
СТРАЗБУР
3. октобар 2019. године
Ова пресуда је правноснажна, али може бити предмет редакцијских измена.
У предмету Јовичић против Србије, Европски суд за људска права (Треће одељење), на заседању Одбора у саставу:
Dmitry Dedov, председник,
Alena Poláčková,
Gilberto Felici, судије,
и Liv Tigerstedt, вршилац дужности заменика секретара Одељења
После већања на затвореној седници 12. септембра 2019. године, Доноси следећу пресуду, која је усвојена тог дана:
ПОСТУПАК
- Случај је настао на основу представке против Србије која је поднесена Суду 4. новембра 2016. године према члану 34. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција).
- Подносиоца представке је заступала госпођа И. Крунић, адвокат из Чачка.
- Влада Републике Србије (у даљем тексту: Влада) је обавештена о представци.
ЧИЊЕНИЦЕ
- Детаљи и информације о подносиоцу представке наведени су у приложеној табели.
- Подносилац представке се жалио на неизвршење или одложено извршење одлуке усвојене против друштвеног / државног предузећа на домаћем нивоу.
ПРАВО
I НАВОДНО КРШЕЊЕ ЧЛАНА 6. СТАВ 1. КОНВЕНЦИЈЕ И ЧЛАНА 1. ПРОТОКОЛА БР. 1
- Подносилац представке се жалио на неизвршење или одложено извршење домаће одлуке усвојене у његову корист. Он се изричито или прећутно ослањао на члан 6. став 1. и члан 13. Конвенције и члан 1. Протокола бр. 1. који у релевантном делу гласе како следи:
Члан 6. став 1.
„Приликом одлучивања о грађанским правима и обавезама лица... свако има право на правично ... саслушање ... од [стране]... трибунала ..“.
Члан 13.
„Свако коме су повређена права и слободе предвиђене овом Конвенцијом има право на делотворно правно средство пред националним органима, без обзира јесу ли повреду извршила лица која су поступала у службеном својству“.
Члан 1. Протокола бр. 1
„Свако физичко или правно лице има право на мирно уживање своје имовине.
...”
- Суд понавља да се извршење пресуде коју донесе било који суд мора сматрати саставним делом „суђења“ у смислу члана 6. Такође се позива на своју судску праксу која се односи на неизвршење или одложено извршење коначних домаћих пресуда (види Хорнсби против Грчке, бр. 18357/91, став 40, Извештаји пресуда и одлука 1997 II).
- У водећим предметима Р. Качапор и други против Србије, бр. 2269/06 и 5 других, ставови 97-99, 106-16 и 119-20, од 15. јануара 2008. године, и Црнишанин и други против Србије, бр. 35835/05 и 3 друге, став 124, од 13. јануара 2009. године, Суд је већ утврдио повреде у погледу питања сличних онима у овом предмету.
- Суд даље констатује да је одлукама у овој представци наложено предузимање конкретних радњи. Суд стога сматра да предметне одлуке представљају „имовину“ у смислу члана 1. Протокола бр. 1.
- Пошто је размотрио сав материјал који му је достављен, Суд није утврдио ниједну чињеницу нити аргумент који би могао да га убеди да донесе другачији закључак по питању допуштености и основаности предметних жалби. Узимајући у обзир своју судску праксу у погледу ове теме, Суд сматра да у овом случају власти нису предузеле све неопходне напоре како би извршиле, у потпуности и на време, своју одлуку у корист подносиоца представке.
- Ове жалбе су стога прихватљиве и откривају повреду члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола бр. 1.
- Суд у околностима овог случаја не сматра неопходним да испитује у основи исту притужбу из члана 13. Конвенције (видети Радовановић и други против Србије [Комитет], бр. 55003/16 и 11 других, § 24, 27. август 2019..).
II ПРИМЕНА ЧЛАНА 41. КОНВЕНЦИЈЕ
- Члан 41. Конвенције гласи:
„Када Суд утврди кршење Конвенције или протокола уз њу, а унутрашње право Високе стране уговорнице у питању омогућава само делимичну одштету, Суд ће, ако је то потребно, пружити правично задовољење оштећеној страни.“
- Имајући у виду документацију коју поседује и своју судску праксу (види, посебно, Стошић против Србије, бр. 64931/10, ст. 66-68, од 1. октобра 2013. године), Суд сматра разумним да досуди износ који је наведен у приложеној табели и одбацује преостали део захтева подносиоца представке за правичним задовољењем.
- Суд сматра да је примерено да затезна камата буде заснована на најнижој каматној стопи Европске централе банке уз додатак од три процентна поена.
ИЗ ОВИХ РАЗЛОГА, СУД, ЈЕДНОГЛАСНО,
- Проглашава представку прихватљивом;
- Сматра да ова представка открива повреду члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола бр. 1 у вези са закаснелим извршењем домаћих одлука донесених против предузећа у друштвеном/државном власништву;
- Сматра да нема потребе да разматра притужбу према члану 13. Конвенције;
- Сматра
(a) да тужена Држава мора да плати подносиоцу представке, у року од три месеца, износ назначен у приложеној табели, који мора да се конвертује у валуту тужене Државе по курсу који важи на дан исплате;
(б) да од истека наведених три месеца до измирења, камата на горе наведени износ биће платива по стопи која је једнака граничној активној каматној стопи Европске централне банке током периода неиспуњавања обавеза, плус три процентна поена;
- Одбацује остале захтеве подносиоца представке за правично задовољење.
Састављено на енглеском језику и прослеђено у писаном облику 3. октобра 2019. године, у складу с правилом 77. §§ 2. и 3. Пословника о раду суда.
Liv Tigerstedt Dmitry Dedov
вршилац дужности секретара Одељења председник
ДОДАТАК
Представка поднета на основу притужбе према члану 6, став 1. Конвенције и члану 1. Протокола бр. 1
(неизвршење или одложено извршење одлука усвојених против друштвених / државних предузећа на домаћем нивоу)
|
Број представке
Датум иницирања
|
Име подносиоца представке
Датум рођења
|
Релевантна одлука на домаћем нивоу
|
Датум почетка периода неизвршења
|
Крајњи рок периода неизвршења
Дужина извршног поступка
|
Домаћа накнада
(у еврима)
|
Износ додељен за нематеријалну штету и трошкове и издатке по
подносиоцу представке
(у еврима)
|
|
65474/16
04.11.2016.. године
|
Милутин Јовичић
21.07.1950. године
|
Општински суд у
Чачку,
12.03.2008. године
|
13.08.2008.
године
|
01.08.2016. године
7 година, 11 месеци и
20 дана
|
200
|
2.000
|
THIRD SECTION
CASE OF JOVIČIĆ v. SERBIA
(Application no. 65474/16)
JUDGMENT
STRASBOURG
3 October 2019
This judgment is final but it may be subject to editorial revision.
In the case of Jovičić v. Serbia,
The European Court of Human Rights (Third Section), sitting as a Committee composed of:
Dmitry Dedov, President,
Alena Poláčková,
Gilberto Felici, judges,
and Liv Tigerstedt, Acting Deputy Section Registrar,
Having deliberated in private on 12 September 2019,
Delivers the following judgment, which was adopted on that date:
- The case originated in an application against Serbia lodged with the Court under Article 34 of the Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms (“the Convention”) on 4 November 2016.
- The applicant was represented by Ms I. Krunić, a lawyer practising in Čačak.
- The Serbian Government (“the Government”) were given notice of the application.
- The applicant’s details and information relevant to the application are set out in the appended table.
- The applicant complained of the non-enforcement or delayed enforcement of a domestic decision given against a socially/State-owned company.
- THE LAW
- ALLEGED VIOLATION OF ARTICLEs 6 § 1 and 13 OF THE CONVENTION and article 1 of protocol no. 1
- The applicant complained of the non-enforcement or delayed enforcement of a domestic decision given in his favour. He relied, expressly or in substance, on Articles 6 § 1 and 13 of the Convention and Article 1 of Protocol No. 1, which, in the relevant part, read as follows:
Article 6 § 1
“In the determination of his civil rights and obligations ... everyone is entitled to a fair ... hearing ... by [a] ... tribunal ...”
Article 13
“Everyone whose rights and freedoms as set forth in [the] Convention are violated shall have an effective remedy before a national authority notwithstanding that the violation has been committed by persons acting in an official capacity.”
Article 1 of Protocol No. 1
“Every natural or legal person is entitled to the peaceful enjoyment of his possessions. ...”
- The Court reiterates that the execution of a judgment given by any court must be regarded as an integral part of a “hearing” for the purposes of Article 6. It also refers to its case-law concerning the non-enforcement or delayed enforcement of final domestic judgments (see Hornsby v. Greece, no. 18357/91, § 40, Reports of Judgments and Decisions 1997‑II).
- In the leading cases of R. Kačapor and Others v. Serbia, nos. 2269/06 and 5 others, §§ 97-99, 106-16 and 119-20, 15 January 2008, Crnišanin and Others v. Serbia, nos. 35835/05 and 3 others, § 124, 13 January 2009, and Stevanović and Others [Committee], nos. 43815/17 and 15 others, 27 August 2019, the Court already found a violation in respect of issues similar to those in the present case.
- The Court further notes that the decision in the present application ordered specific action to be taken. The Court therefore considers that the decision in question constitutes “possessions” within the meaning of Article 1 of Protocol No. 1.
- Having examined all the material submitted to it, the Court has not found any fact or argument capable of persuading it to reach a different conclusion on the admissibility and merits of these complaints. Having regard to its case-law on the subject, the Court considers that in the instant case the authorities did not deploy all necessary efforts to enforce in due time the decision in the applicant’s favour.
- These complaints are therefore admissible and disclose a breach of Article 6 § 1 of the Convention and Article 1 of Protocol No. 1.
- The Court does not find it necessary in the circumstances of this case to examine essentially the same complaint under Article 13 of the Convention (see Radovanović and Others v. Serbia [Committee], nos. 55003/16 and 11 others, § 24, 27 August 2019).
- APPLICATION OF ARTICLE 41 OF THE CONVENTION
- Article 41 of the Convention provides:
“If the Court finds that there has been a violation of the Convention or the Protocols thereto, and if the internal law of the High Contracting Party concerned allows only partial reparation to be made, the Court shall, if necessary, afford just satisfaction to the injured party.”
- Regard being had to the documents in its possession and to its case‑law (see, in particular, Stošić v. Serbia, no. 64931/10, §§ 66-68, 1 October 2013), the Court considers it reasonable to award the sum indicated in the appended table and it dismisses the remainder of the applicant’s claim for just satisfaction.
- The Court considers it appropriate that the default interest rate should be based on the marginal lending rate of the European Central Bank, to which should be added three percentage points.
- FOR THESE REASONS, THE COURT, UNANIMOUSLY,
- Declares the application admissible;
- Holds that it discloses a breach of Article 6 § 1 of the Convention and Article 1 of Protocol No. 1 concerning the delayed enforcement of a domestic decision given against a socially/State-owned company;
- Holds that there is no need to examine the complaint under Article 13 of the Convention;
- Holds
- that the respondent State is to pay the applicant, within three months, the amount indicated in the appended table, to be converted into the currency of the respondent State at the rate applicable at the date of settlement;
- that from the expiry of the above-mentioned three months until settlement simple interest shall be payable on the above amount at a rate equal to the marginal lending rate of the European Central Bank during the default period plus three percentage points;
- Dismisses the remainder of the applicant’s claim for just satisfaction.
Done in English, and notified in writing on 3 October 2019, pursuant to Rule 77 §§ 2 and 3 of the Rules of Court.
Liv Tigerstedt Dmitry Dedov
Acting Deputy Registrar President
APPENDIX
Application raising complaints under Article 6 § 1 of the Convention and Article 1 of Protocol No. 1
(non-enforcement or delayed enforcement of domestic decisions given against socially/State-owned companies)
|
Application no.
Date of introduction
|
Applicant’s name
Date of birth
|
Relevant domestic decision
|
Start date of non-enforcement period
|
End date of non-enforcement period Length of enforcement proceedings
|
Domestic award
(in euros)
|
Amount awarded for non-pecuniary damage and costs and expenses per applicant (in euros)[1] [2]
|
|
65474/16
04/11/2016
|
Milutin Jovičić
21/07/1950
|
Municipal Court in Čačak, 12/03/2008
|
13/08/2008
|
01/08/2016
7 year(s) and 11 month(s) and 20 day(s)
|
200
|
2,000
|
[1]. Plus any tax that may be chargeable to the applicant.
[2]. Less any amounts which may have already been paid in that regard at the domestic level.
Preuzmite presudu u pdf formatu
baza unakrsnih veza