Podnositeljka predstavke, gospodja Jelena Krstić je državljanka Srbije rođena 1948. godine.

Opštinski sud u Nišu je 2007. godine utvrdio da je podnositeljka predstavke kriva za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službene isprave i kaznio je uslovnom osudom zatvora na tri godine. Podnositeljka predstavke je u roku od petnaest dana lično i u skladu sa rokom uložila žalbu Okružnom sudu u Nišu. Žalba se ticala zakonskog osnova utvrdjenog članom 367. Zakonika o krivičnom postupku, ali nije sadržala obrazloženje. Okružni sud je 2008. godine prihvatio žalbu koju je uložio Opštinski javni tužilac i time izmenio kaznu podnositeljke predstavke na izvršnu kaznu zatvora od osam meseci. Vrhovni sud je 2008. godine odbio dalji zahtev podnositeljke predstavke za ispitivanje zakonitosti pravosnažne presude, odbijajući pritužbu podnositeljke predstavke zbog nepropisnog odbijanja Okružnog suda da razmatra podnesak. Iste godine podnosi žalbu Ustavnom sudu na pravičnost postupka, ishod krivičnog postupka protiv nje, i odbijanje Okružnog suda da razmatra argumente sadržane u podnesku od 2007. godine. Ustavni sud je 2009. godine presudio da jedošlo do povrede prava podnositeljke predstavke na pravično suđenje čime je prekršen član 32. stav 1. Ustava. Preostali deo ustavne žalbe je odbijen. Podnositeljka predstavke je primila odluku Ustavnog suda 2010. godine. Prinudno je odvedena u Kazneno – popravni zavod u Požarevcu, gde je navodno pokušala da izvrši samoubistvo. Ipak je odslužila celu kaznu koju su sudovi odredili.

Podnositeljka predstavke se poziva na član 5. i 6. Konvencije, kao i na član 2. Protokola broj 7. Ona se žali zbog nepravičnosti i ishoda krivičnog postupka, odbijanja Okružnog suda da pravilno oceni njenu žalbu koju je dopunila 2007. godine i zbog propusta tužene države da je na odgovarajući način pozove na odsluženje kazne.

Sud smatra da prizužbe podnositeljke predstavke treba razmatrati prema članu 6. stav 1. Konvencije, članu 2. stav 1. Protokola broj 7, odnosno članu 5. stav 1(a) Kovencije. Sud nalaže da su domaći sudovi nezavisno ocenili sve okolnosti predmeta.

Sud nalazi da su domaći sudovi nezavisno ocenili sve okolnosti predmeta i raznih dokaza koje su stranke izvele i dali adekvatne razloge za svoje presude. Te presude su donete posle kontradiktornog postupka u kom je podnositelјka predstavke mogla da predstavi svoje stavove i zakonski osnov koji smatra neophodnim, zajedno sa odgovarajućim argumentima. Prema tome, ne može se reći da postupak nije ispunio zahteve pravičnosti prema članu 6. stav 1. Konvencije, posebno imajući u vidu da je predmet podnositelјke predstavke razmatran u tri instance, kao i pred Ustavnim sudom koji je posle toga i sam utvrdio, između ostalog, da je osuda podnositelјke predstavke dobro obrazložena, da je postupak uopšteno bio pravičan i da su relevantne činjenice bile dovolјno razjašnjene u prvoj instanci. Podnositelјka predstavke, sa njene strane, svakako nije ponudila ubedlјive argumente suprotno tome. Proizilazi da je pritužba, prema tome, očigledno neosnovana i da se mora odbaciti u skladu sa članom 35. st. 3 (a) i 4 Konvencije.

Sud podseća da odluka ili mera u korist podnosioca predstavke nije u načelu dovolјna da ga liši statusa „žrtve“ ukoliko državni organi ne priznaju, bilo izričito ili prećutno, a zatim i omoguće odgovarajuće i dovolјno obeštećenje, zbog kršenja Konvencije i Protokola na koje se žali. Ustavni sud potvrdio povredu koju podnositelјka predstavke navodi. Proizilazi da je ova pritužba nekompatibilna ratione personae sa odredbama Konvencije u okviru značenja člana 35. stav 3 (a) i da se mora odbaciti u skladu sa članom 35. stav 4.

U vezi sa tvrdnjom podnositelјke predstavke da je nezakonito odvedena u Zavod u Požarevcu radi odsluženja kazne, čak i pod pretpostavkom da podnositelјka predstavke nije imala na raspolaganju nijedan drugi delotvoran pravni lek, Sud smatra da se ovaj deo predstavke mora odbaciti prema članu 35. st. 1. i 4. Konvencije zbog neiscrplјenosti ustavne žalbe.

Iz tih razloga Sud jednoglasno proglašava predstavku nedopuštenom.

Preuzmite presudu u pdf formatu

ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ

ОДЛУКА

Представка број 18428/10

Јелена КРСТИЋ против Србије

Европски суд за људска права (Друго одељење), 17. септембра 2013. године у саставу:

Guido Raimondi, председник,
Peer Lorenzen,
Dragoljub Popović,
András Sajó,
Nebojša Vučinić,
Paulo Pinto de Albuquerque, Helen Keller, судије,
и Stanley Naismith, секретар Одељења,
у вези са горе наведеном представком поднетом 15. марта 2010. године, у вези са запажањима која је поднела Тужена држава и запажањима која је подноситељка представке поднела у одговору, после већања, доноси следећу одлуку

ЧИЊЕНИЦЕ

1. Подноситељка представке, гђа Јелена Крстић, је држављанка Србије рођена 1948. године и живи у Београду. Пред Судом ју ју заступао г. Р. Субашић, адвокат из истог града.

2. Владу Србије (у даљем тексту: “Влада”) заступао је њен заступник г. С. Царић.

А. Околности предмета

3. Чињенице предмета, како су их странке изнеле, могу се представити на следећи начин.

4. Општински суд у Нишу је 25. априла 2007. године утврдио да је подноситељка представке крива за злоупотребу службеног положаја и фалсификовање службене исправе и казнио је условном осудом затвора на три године.

5. У року од петнаест дана од датума пријема ове пресуде, 14. јуна 2007. године, подноситељка представке је лично и у складу са роком уложила жалбу Окружном суду у Нишу. Ова жалба тицала се законског основа утврђеног чланом 367. Законика о кривичном поступку (видети став 21. у даљем тексту), али није садржала образложење. Подноситељка представке је, међутим, навела да ће детаљно образложење накнадно доставити пошто је била болесна и није могла да раније ангажује адвоката.

6. Поднесак са тим образложењем је 11. јула 2007. године поднет Окружном суду. Потписао га је новоангажовани адвокат подноситељке представке и позвао се на законски основ на који се подноситељка представке позвала у својој жалби, али се посебно фокусирао на чињенична питања.

7. Окружни суд је 26. марта 2008. године прихватио жалбу коју је уложио Општински јавни тужилац и тиме, изменио казну подноситељки представке на извршну казну затвора од осам месеци, посебно нагласивши претходне вишеструке осуде подноситељке представке за слична кривична дела. Првобитна жалба подноситељке представке од 14. јуна 2007. године разматрана је сходно члану 380. став 1. Законика о кривичном поступку (видети став 23. у даљем тексту), али је на крају одбијена као неоснована. Поднесак од 11. јула 2007. године сматран је посебном жалбом коју је поднео бранилац подноситељке представке, и он је одбачен као неблаговремен.

8. Врховни суд је 18. септембра 2008. године одбио даљи захтев подноситељке представке за испитивање законитости правоснажне пресуде, одбијајући, између осталог, притужбу подноситељке представке због непрописног одбијања Окружног суда да разматра поднесак њеног браниоца од 11. јула 2007. године.

9. Подноситељка представке је у мају 2008. године поднела жалбу Уставном суду. Она се уопштено жалила на правичност поступка, исход кривичног поступка против ње, и одбијање Окружног суда да разматра аргументе садржане у поднеску од 11. јула 2007. године. Подноситељка представке је у закључку затражила да се одлука Окружног суда укине и покрене нови поступак, као и да се у међувремену обустави извршење одређене кривичне казне. Подноситељка представке међутим није никада тражила накнаду претрпљене штете.

10. Уставни суд је 22. децембра 2009. године пресудио да је дошло до повреде права подноситељке представке на правично суђење чиме је прекршен члан 32. став 1. Устава (видети став 13. у даљем тексту). Преостали део уставне жалбе је одбијен. У образложењу, Уставни суд је утврдио, између осталог, да је одлуком Окружног суда од 26. марта 2008. године погрешно протумачена природа поднеска од 11. јула 2007. године. Он је заправо требало да буде усвојен онакав какав је, односно као образложење раније поднете жалбе коју је подноситељка поднела лично. Уставни суд је истовремено, међутим, пресудио да је осуда подноситељке представке основана, да је поступак углавном био правичан и да су и саме релевантне чињеничне околности разјашњене у фази истраге, као и касније током главног претреса. Међутим, није било повреде права подноситељке представке на жалбу или други правни лек, у оквиру значења члана 36. став 2. Устава (види став 14. у даљем тексту). Конкретно, Окружни суд ипак није занемарио жалбу подноситељке представке, пошто ју је разматрао у складу са чланом 380. став 1. Законика о кривичном поступку (видети став 23. у даљем тексту). Најзад, Уставни суд је одбацио захтев подноситељке представке да се извршење кривичне казне која јој је одређена обустави.

11. Подноситељка представке је примила одлуку Уставног суда 22. фебруара 2010. године.

12. У међувремену, пошто је принудно одведена у Казнено-поправни завод у Пожаревцу, подноситељка представке је наводно покушала да изврши самоубиство. Коначно је ипак одслужила целу казну коју су судови одредили. Подноситељка представке се такође жалила разним инстанцама због премештања у Завод у Пожаревцу.

Б. Релевантно домаће право и пракса

1. Устав Републике Србије (објављен у “Службеном гласнику Републике Србије” – “Сл. гласник РС”, број 98/06)

13. Члан 32. став 1. прописује да “[с]вако лице има право на ... [правично суђење пред] ... судом ... [приликом утврђивања] ... било каквих кривичних пријава против њега”.

14. Члан 36. став 2. прописује да “свако има право на жалбу или други правни лек против одлуке која се тиче утврђивања његових права, обавеза или законитих интереса”.

15. Члан 170. прописује да се “уставна жалба може поднети против појединачних одлука или радњи државних органа или организација које извршавају поверена јавна овлашћења којима се повређују или поричу мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су друга правна средства за њихову заштиту већ исцрпљена или нису предвиђена.”

2. Закон о Уставном суду (објављен у “Сл. гласнику РС”, број 109/07)

16. Релевантне одредбе овог Закона гласе како следи:

Члан 7. став 1.

Одлуке Уставног суда су коначне, извршне и општеобавезујуће.

Члан 82. став 1.

Уставна жалба може се изјавити против појединачног акта или радње државног органа или организације којој је поверено јавно овлашћење, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства или је законом искључено право на њихову судску заштиту.

Уставна жалба може се изјавити и ако нису исцрпљена правна средства, у случају када је подносиоцу жалбе повређено право на суђење у разумном року.

Члан 84. став 1.

Уставну жалбу може изјавити свако лице које сматра да му је појединачним актом или радњом државног органа или организације којој је поверено јавно овлашћење повређено или ускраћено људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом.

Члан 89. ст. 2 и 3,

Кад Уставни суд утврди да је оспореним појединачним актом, односно радњом, повређено или ускраћено људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом, поништиће појединачни акт, односно забраниће даље вршење или наредити вршење одређене радње и одредити да се уклоне штетне последице у одређеном року.

Одлука Уставног суда којом се усваја уставна жалба је правни основ за подношење захтева за накнаду штете или отклањања других штетних последица пред надлежним органом, у складу са законом.

3. Законик о кривичном поступку (објављен у “Службеном листу Савезне Републике Југославије, бр. 70/01 и 68/02, као и у “Сл. гласнику РС”, бр. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06 и 49/07)

17. Чл. 184. и 185. став 1. прописују, између осталог, да странка која је пропустила да поднесе жалбу на време из “оправданих разлога” има право да поднесе захтев за повраћај у пређашње стање заједно са закаснелом жалбом. Прихватање овог првог од стране председника судског већа такође води до разматрања овог другог у другој инстанци. Захтев за повраћај у пређашње стање мора се поднети у року од осам дана од када разлози за неподношење жалбе престану да постоје. У сваком случају, такав захтев се не може подносити по истеку три месеца од протека првобитног рока за подношење жалбе.

18. Члан 363. став 1. прописује да се жалба против пресуде донете у првом степену може уложити у року од петнаест дана од њеног пријема.

19. Члан 364. став 1. прописује, између осталог, да такву жалбу може уложити тужени као и његов бранилац.

20. Члан 366. став 2. прописује, између осталог, да када тужени лично уложи жалбу, али када њено образложење није достављено истовремено, суд позива туженог да жалбу допуни до одређеног рока. Ако он то не учини, жалбени суд и поред тога разматра његову жалбу осим ако се оспорена одлука не може идентификовати.

21. Члан 367. прописује да се жалба може уложити на основу: (а) битних повреда поступка; (б) погрешне примене материјалног права; (в) погрешно утврђених чињеница предмета; и (г) неког питања у вези са изреченом казном.

22.Члан 366. став 4. прописује, између осталог, да се у жалби могу навести нове чињенице и нови докази, али тужени мора да објасни зашто то није раније учињено.

23. Члан 380. став 1. прописује, између осталог, да жалбени суд разматра оспорену пресуду само у вези са примедбама изнетим у жалби. Он и поред тога увек разматра, на сопствену иницијативу, да ли су поштована одређена правила поступка, као и да ли је погрешно примењено релевантно материјално право на штету туженог.

ПРИТУЖБЕ

24. Подноситељка представке се позвала на чл. 5. и 6. Конвенције, као и на члан 2. Протокола број 7. Она се у суштини, међутим, жалила због: (a)неправичности и исхода кривичног поступка; (б) одбијања Окружног суда да правилно оцени њену жалбу, како ју је допунила поднеском од 11. јула 2007. године; и (в) на крају, због пропуста Тужене државе да је на одговарајући начин позове ради одслужења казне, што је имало за последицу да је она принудно одведена у Завод у Пожаревцу.

ПРАВО

25. Као онај који правно квалификује чињенице сваког предмета пред њим (видети, на пример, Akdeniz против Турске, број 25165/94, став 88, 31. мај 2005. године), Суд сматра да притужбе подноситељке представке, како су описане под (а), (б) и (в) у горњем тексту, треба разматрати према члану 6. став 1. Конвенције, члану 2. став 1. Протокола број 7, односно члану 5. став 1 (а) Конвенције. Ове одредбе у релевантном делу гласе како следи:

Члан 5. став 1 (a) Конвенције

„1. Свако има право на слободу и безбедност личности. Нико не може бити лишен слободе осим у следећим случајевима и у складу са законом прописаним поступком: (а) у случају законитог лишења слободе на основу пресуде надлежног суда.“

Члан 6. став 1. Конвенције

„Свако, током одлучивања ... окривичној оптужби против њега, има право на правичну ... расправу ... пред...[а]... судом...”

Члан 2. Протокола број 7

„Свако ко је одлуком суда осуђен за кривично дело има право да његову осуду или казну преиспита виши суд. Остваривање овог права, укључујући и основе за његово коришћење, уређује се законом.“

A. Поднесци странака

26. Влада је остала при ставу да се подноситељка представке не би могла сматрати „жртвом“ у смислу члана 34. Конвенције од тренутка када је Уставни суд донео одлуку у овом предмету. Она је такође пропустила да искористи правно средство прописано чланом 184. Законика о кривичном поступку (видети став 17. у горњем тексту).

27. Подноситељка представке је остала при ставу да је њена представка у складу са релевантним захтевима допуштености. Такође, у вези са одлуком Уставног суда, она је тврдила да је он покушао да учини немогуће: утврди повреду њених права у вези са одбијањем поднеска њеног браниоца од 11. јула 2007. године и истовремено одлучи да је поступак у целини, и поред тога, био одговарајући. Све ово у ситуацији где фактичка питања постављена у наведеном поднеску никада нису разматрана по жалби.

Б. Оцена Суда

1. У вези са општом правичношћу и исходом поступка покренутог против подноситељке представке

28. С обзиром на све материјале које поседује, и у оној мери у којој је надлежан да разматра наведене примедбе, Суд налази да су домаћи судови независно оценили све околности предмета и разних доказа које су странке извеле и дали адекватне разлоге за своје пресуде. Те пресуде су донете после контрадикторног поступка у ком је подноситељка представке могла да представи своје ставове и законски основ који сматра неопходним, заједно са одговарајућим аргументима. Према томе, не може се рећи да поступак није испунио захтеве правичности према члану 6. став 1. Конвенције, посебно имајући у виду да је предмет подноситељке представке разматран у три инстанце, као и пред Уставним судом који је после тога и сам утврдио, између осталог, да је осуда подноситељке представке добро образложена, да је поступак уопштено био правичан и да су релевантне чињенице биле довољно разјашњене у првој инстанци (видети став 10. у горњем тексту; видети, такође, став 22. у горњем тексту у делу који се односи на члан 366. став 4. Законика о кривичном поступку који наводи да је заиста на првостепеним судовима да утврђују релевантне чињенице). Подноситељка представке, са њене стране, свакако није понудила убедљиве аргументе супротно томе.

29. Произилази да је притужба, према томе, очигледно неоснована и да се мора одбацити у складу са чланом 35. ст. 3 (а) и 4 Конвенције. Најзад, подразумева се да задатак Суда није да поступа само као жалбени суд или, као што се некада наводи, као четворостепени суд, или, као у конкретном предмету, као петостепени суд у вези са одлукама које су донели домаћи судови (видети, међу многим другим ауторитетима, Vidal против Белгије, 22. април 1992. године, став 32., серија A број 235Б и Edwards против Уједињеног Краљевства, 16. децембар 1992. године, став 34., серија A број 247-Б).

2. У вези са одбијањем Окружног суда да разматра поднесак подноситељке представке од 11. јула 2007. године

30. Суд подсећа да одлука или мера у корист подносиоца представке није у начелу довољна да га лиши статуса „жртве“ уколико државни органи не признају, било изричито или прећутно, а затим и омогуће одговарајуће и довољно обештећење, због кршења Конвенције и Протокола на које се жали (видети Scordino против Италије (број 1) [ВВ], број 36813/97, став 180. и 193, ЕЦХР 2006V, као и органи цитирани у њима; видети такође Кин-Стиб и Мајкић против Србије, број 12312/05, став 77, 20. април 2010. године).

31. У вези са предметним случајем, констатовано је да је Уставни суд потврдио повреду коју подноситељка представке наводи, иако не пре према члану 32. став 1. Устава него према члану 36. став 2. (видети ст. 10, 13. и 14. у горњем тексту). Он је посебно утврдио да је одлуком Окружног суда од 26. марта 2008. године погрешно протумачен поднесак од 11. јула 2007. године, уместо да буде прихваћен као образложење жалбе коју је уложила раније сама подноситељка. Даље, Суд примећује да подноситељка представке својом уставном жалбом није тражила никакву накнаду, због чега она није ни разматрана. Коначно, с обзиром на оправдани став Уставног суда да је да је спорни поступак био правичан, посматрано у целости (видети став 28. у горњем тексту), није се ни могло супротно томе наложити поновно суђење.

32. Произилази да је ова притужба некомпатибилна ratione personae са одредбама Конвенције у оквиру значења члана 35. став 3 (а) и да се мора одбацити у складу са чланом 35. став 4.

3. У вези са тврдњом подноситељке представке да је незаконито одведена у Завод у Пожаревцу ради одслужења казне

33. Суд подсећа да се, према члану 35. став 1. Конвенције, он може бавити неком представком само пошто се исцрпе сва домаћа правна средства. Сврха члана 35. је да државама уговорницама пружи прилику да спрече или исправе наводне повреде пре него што се те повреде доставе Суду (види, на пример, Mifsud против Француске (одлука) [ВВ], број 57220/00, став 15., ЕЦХР 2002-VIII). Обавеза исцрпљења домаћих правних средстава захтева од подносиоца представке да нормално употреби правна средства која су делотворна, довољна и доступна у односу на његове притужбе према Конвенцији. Није неопходно да се заштита неког права из Конвенције изричито тражи у домаћем поступку под условом да је притужба поднета барем прећутно (види Castells против Шпаније, 23. април 1992. године, став 32, серија A број 236 и Akdivar и други против Турске, 16. септембар 1996. године, став 66, Извештаји о пресудама и одлукама 1996-IV).

34. Ако се вратимо на овај предмет, Суд подсећа да је већ утврдио да би уставну жалбу, у начелу, требало сматрати делотворном у оквиру значења члана 35. став 1. Конвенције у вези са свим представкама против Србије почев од 7. августа 2008. године (видети Vinčić и други против Србије, бр. 44698/06 и друге, став 51, 1. децембар 2009. године). Он не види ниједан разлог да у конкретном случају у коме је представка поднета Суду 15. марта 2010. године, утврди другачије, при чему нема доказа у спису предмета који указује да је подноситељка представке уопште поднела предметну притужбу Уставном суду.

35. С обзиром на горе наведено, и чак и под претпоставком да подноситељка представке није имала на располагању ниједан други делотворан правни лек, Суд сматра да се овај део представке мора одбацити према члану 35. ст. 1. и 4. Конвенције због неисцрпљености уставне жалбе.

Из тих разлога, Суд једногласно

Проглашава представку недопуштеном.

Stanley Naismith Guido Raimondi

Секретар Председник

Nema povezane prakse za ovu presudu.

Sažmi komentare

Komentari

Član 6 | DIC

Odluka je povezana sa rešenjem Ržk 3/17 od 27.02.2017. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim odbacuju kao neosnovane žalbe branioca okr. M.K. radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku od 16.01.2017. god. i žalba branioca istog okr., pa se rešenje predsednika Višeg suda u Subotici R4K.3/16 od 19.01.2017.god. potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Relevantni komentari iz drugih presuda

Član 6 | DIC | Bochan protiv Ukrajine br.2

Bočan protiv Ukrajine interesantna je jer podnositeljka ima pravo da "žalbu u svetlu vanrednih okolnosti" koja predstavlja posebni vanredni pravni lek u ukrajinskom pravu. Međutim, Vrhovni sud Ukrajine odbio je dati zahtev podnositeljke a svoju odluku obrazložio je na način koji nije u skladu sa zaključcima iz ranije presude Evropskog suda.

Ovime je ona onemogućena da koristi pravni lek raspoloživ u domaćem pravu, čime je povređeno pravo na pravično suđenje.

Član 6 | DIC | Cvetković protiv Srbije

Vrhovni sud Srbije je, na sednici održanoj 24.04.2008. godine, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Leskovcu, Gž. 860/07 od 26.04.2007, doneo rešenje kojim se ukida presuda Okružnog suda u Leskovcu i predmet vraća na drugostepeno odlučivanje o žalbama parničnih stranaka.

Rešenje Rev.II 1209/07, anonimizirano u skladu sa Pravilnikom, može se preuzeti sa adrese
ovde

Član 6 | DIC | Erkapić protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Kzz 1212/2018 od 14.11.2018. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivlјenog Marka Ristića - advokata Aleksandra Milićevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K.br.9/2018 od 19.04.2018. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 578/18 od 05.07.2018. godine.

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br.9/2018 od 19.04.2018. godine okrivlјeni M.R. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavlјanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 godine i 2 meseca, te mu je opozvana uslovna osuda izrečena presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu Spk.br.121/17 od 11.10.2017. godine i uzeta kao utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci, pa je okrivlјeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno na zadržavanju i u pritvoru počev od 10.11.2017. godine do 19.04.2018. godine. Istom presudom prema okrivlјenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to opojne droge kanabis u neto iznosu od 421,02 grama. Okrivlјeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara i sudski paušal u iznosu od 20.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 578/18 od 05.07.2018. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, okrivlјenog i njegovog branioca - advokata Aleksandra Milićevića, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu K.br.9/2018 od 19.04.2018. godine.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Filips protiv Ujedinjenog Kraljevstva

Presuda je povezana sa presudom Kzz 1211/2018 od 28.11.2018. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojom se odbija kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivlјenog Ž.N., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K br. 247/15 od 06.11.2017. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br. 132/18 od 31.05.2018. godine, u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, te na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se isti zahtev u ostalom delu odbacuje.

Presudom Višeg suda u Beogradu K br. 247/15 od 06.11.2017. godine, okrivlјeni je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ i krivičnog dela nedozvolјena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. KZ, pa pošto su mu primenom odredaba članova 56. i 57. KZ prethodno utvrđene pojedinačne kazne za svako od izvršenih krivičnih dela, i to za krivično delo iz člana 113. u vezi člana 30. KZ kazna zatvora u trajanju od tri godine, a za krivično delo iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. KZ kazna zatvora u trajanju od šest meseci, okrivlјeni je na osnovu člana 60. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i tri meseca, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 09.11.2013. godine do 19.05.2014. godine. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br. 132/18 od 31.05.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivlјenog, a presuda Višeg suda u Beogradu K br. 247/15 od 06.11.2017. godine, potvrđena.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Lepojić protiv Srbije

Presuda se navodi u presudi Gž1 3533/2018 od 11.01.2019. godine Apelacionog suda u Beogradu, kojom se preinačuje presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1.br.1882/18 od 2.7.2018.godine, u stavu prvom izreke, pa se odbija, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilјe kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilјi na ime naknade štete zbog neisplaćenih troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada za period od februara 2013.godine do marta 2015.godine isplati novčane iznose po mesecima, sa zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate.

U postupku žalbene kontrole ovaj sud je posebno imao u vidu stav izražen u praksi Evropskog suda za lјudska prava (presuda Evropskog suda za lјudska prava predmet “Lepojić protiv Srbije”, predstavka broj 13909/05), da su sudovi obavezani da primene pravila postupka izbegavajući kako preterani formalizam koji bi ugrozio pravičnost postupka, tako i preteranu fleksibilnost koja bi učinila bezvrednim (ništavim, beznačajnim), proceduralne zahteve predviđene zakonom.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Ljajić protiv Srbije

Presuda je povezana sa presudom Gž rr 1/2018 od 22.02.2018. godine Apelacionog suda u Beogradu, kojom se odbija kao neosnovana žalba tužioca i potvrđuje presuda Višeg suda u Beogradu P rr 1 br.1/17 od 06.11.2017. godine.

Presudom Višeg suda u Beogradu P rr 1.br.1/17 od 06.11.2017. godine, prvim stavom izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se naloži tuženoj da mu na ime naknade štete isplati iznos od 338.431.379,60 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 05.11.2010. godine do isplate. Drugim stavom izreke naloženo je tužiocu da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 46.000,oo dinara.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Maširević protiv Srbije

Vrhovni sud Srbije je, na sednici održanoj 24.10.2007. godine, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 967/2004 od 24.02.2005, doneo rešenje kojim se kao odbacije kao nedozvoljena revizija izjavljena protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu i dopunske presude od 25.04.2007. godine.

Rešenje Rev.II 1209/07, anonimizirano u skladu sa Pravilnikom, može se preuzeti sa adrese
ovde

Član 6 | DIC | Milovanović protiv Srbije

Presuda se navodi u obrazloženju presude Gž 2334/2018 od 27.04.2018. godine Apelacionog suda u Beogradu, kojom se potvrđuje presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P br. 12479/14 od 30.01.2017. godine u stavu prvom izreke i u delu stava drugog izreke kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca "AA" da se obaveže tužena Republika Srbija, Ministarstvo pravde da tužiocu na ime naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati još iznos od 8.200,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate i u ovom delu žalbe tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde i tužioca "AA" odbijaju, kao neosnovane, a presuda se preinačava u preostalom delu stava drugog izreke tako što se obavezuje tužena Republika Srbija, Ministarstvo pravde da tužiocu "AA" na ime naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati još iznos od 1.200,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate u roku od 15 dana od dostavlјanja otpravka presude.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Nuhović i Kurtanović protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 23/2016 od 13.09.2016. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku predlagača K.G.-Dž. iz S., kojim se utvrđuje da je predlagaču K.G.-Dž. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Somboru P. 506/11.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | R. Kačapor i druge podnositeljke predstavke protiv Srbije

Presuda se navodi u obrazloženju rešenja Gž 1249/2013 od 22.04.2013. godine Apelacionog suda u Kragujevcu, kojim se ukida presuda Osnovnog suda u Kruševcu, Sudske jedinice u Brusu II-11 P. br. 1466/2012 od 30. januara 2013. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.
Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | R. Kačapor i druge podnositeljke predstavke protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3042/2019 od 25.10.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3007/18 od 28.02.2019. godine.
Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | R. Kačapor i druge podnositeljke predstavke protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3100/2019 od 18.09.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3400/18 od 29.03.2019. godine.
Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Simić protiv Srbije

Presuda je citirana u rešenju R4r 8/2016 od 22.02.2016. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje da je predlagaču P.D. iz P. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Rumi pod. posl. br. 6P1. 153/2013. i nalaže se Osnovnom sudu u Rumi da preduzme odgovarajuće mere da se parnični postupak po tužbi predlagača u predmetu 6P1. 153/2013 okonča u najkraćem roku.

U konkretnom slučaju po oceni ovog suda neažurno postupanje prvostepenog suda propuštanjem da zakaže pripremno ročište u zakonom propisanom roku iz čl. 301. st. 1. ZPP-a (održano nakon 1 godine i 7 meseci od odgovora na tužbu) i u dalјnjem propuštanje zakazivanja ročišta za glavnu javnu raspravu u roku od 30 dana od dana održavanja pripremnog ročišta (održano nakon 4 meseca), sa ročištima na kojima nije izveden nijedan dokaz niti je odlučeno o dokaznim predlozima stranaka protivno članu 315. ZPP-a, uz odlaganje dva ročišta, kao i nepoštovanje utvrđenog vremenskog okvira i odlučivanja koja će dokazna sredstva da izvede na glavnoj raspravi primenom člana 308. stav 3. ZPP-a, isklјučivi su razlog za dugotrajnost postupka po oceni ovog suda, pa i u situaciji kada postupak traje kraće od tri godine a nije doneta prvostepena presuda u konkretnom slučaju dve godine i šest meseci postoji povreda prava na suđenje u razumnom roku. Naime, u konkretnom slučaju u pitanju je spor iz radnog odnosa radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu koji je po svojoj prirodi hitan i od egzistencijalnog značaja za tužioca, pa iako je u pitanju relativno složen postupak koji traži izvođenje odgovarajućih dokaza izloženo neažurno postupanje suda bez opravdanih razloga i doprinosa predlagača dugotrajnosti postupka protivno zakonom utvrđenim rokovima vodi povredi prava na koju osnovano ukazuje predlagač.

Prilikom zauzimanja ovakvog stava ovaj sud je cenio i praksu Evropskog suda za lјudska prava prema kojoj samo ona kašnjenja i odugovlačenja koja se mogu pripisati sudovima i drugim državnim organima mogu dovesti do zaklјučka o nepoštovanju prava na suđenje u razumnom roku (presuda Evropskog suda za lјudska prava Proszak protiv Polјske, od 16. decembra 1997. godine, stav 40.), ovaj Apelacioni sud je ocenio da se opisano postupanje prvostepenog suda u periodu od tužbe do podnošenja zahteva predlagača može smatrati neefikasnim i nedelotvornim, budući da je sud u toku celokupnog trajanja označenog dela postupka nije preduzimao radnje u cilјu raspravlјanja spornih činjenica i okončanja spora. Isti stav iskazan je i u Ustavnoj odluci br. Už-1971/2015 od 11.06.2015. godine.

Na potvrdu ovog stava ukazuje kako praksa suda u Strazburu (Čižiškova protiv Srbije od 19.01.2010. godine, Simić protiv Srbije od 24.11.2009. godine, Stanković protiv Srbije od 16.12.2008. godine), tako i praksa Ustavnog suda RS u većem broju svojih odluka (Už-779/2011 od 10.07.2013. godine, Už-2205/2013 od 18.06.2013. godine i Už-1838/2013 od 11.06.2015. godine).

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Stanković i Trajković protiv Srbije

Presuda je povezana sa presudom Rev 1540/2010 od 10.03.2010. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojom se odbija kao neosnovana revizija tužilaca izjavlјena protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž.1537/08 od 04.03.2009. godine.

Delimičnom presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P.8335/06 od 03.10.2007. godine, stavom prvim izreke je obavezana tužena da tužiocima na ime duševnih bolova zbog smrti roditelјa isplati svakom tužiocu po 800.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 03.10.2007. godine do isplate. Stavom drugim izreke konstatovano je da će po zahtevu za naknadu materijalne štete u vidu izgublјenog izdržavanja za tužilјu GG kao i o zahtevu za naknadu troškova postupka biti odlučeno po pravnosnažnosti delimične presude. Stavom trećim izreke tužioci su oslobođeni od obaveze plaćanja takse na tužbu i odluku, koji padaju na teret budžetskih sredstava suda. Presudom Okružnog suda u Beogradu Gž.1537/08 od 04.03.2009. godine, preinačena je delimična presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P.8335/06 od 03.10.2007. godine, u stavu prvom izreke i odbijen tužbeni zahtev tužilaca kojim je traženo da se obaveže tužena da im na ime naknade nematerijalne štete zbog smrti roditelјa i to oca ĐĐ i majke EE isplati svakom po 800.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose od 03.10.2007. godine do konačne isplate, kao neosnovan.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, roditelјi tužilaca ĐĐ i EE su pravnosnažnim rešenjem Opštinskog suda u Đakovici od 15.09.2006. godine proglašeni umrlim 11.06.1999. godine, kada su bili oteti iz kuće u selu ..., na području AP Kosova i Metohije. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je drugostepeni sud preinačenjem prvostepene presude primenio materijalno pravo, kada je tužbeni zahtev tužilaca za naknadu nematerijalne štete zbog smrti roditelјa, odbio.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Stanković i Trajković protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev1 28/2013 od 19.04.2013. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se usvaja revizija tužilaca, pa se ukida presuda Okružnog suda u Beogradu Gž 1537/08 od 04.03.2009. godine i predmet ustupa Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno suđenje.

Prvi opštinski sud u Beogradu, delimičnom presudom P 8335/06 od 03.10.2007. godine, stavom prvim izreke, obavezao je tuženu da plati tužiocima na ime duševnih bolova zbog smrti roditelјa i to oca ĐĐ i majke EE, po 800.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 03.10.2007. godine, pa do isplate. U stavu drugom izreke, konstatovao je, da će o zahtevu za naknadu materijalne štete, izgublјenog izdržavanja za tužilјu GG, kao i o zahtevu za naknadu troškova postupka biti odlučeno naknadno po pravnosnažnosti delimične presude. Stavom trećim izreke, oslobodio je tužioce obaveze plaćanja takse na tužbu i odluku, pa isti padaju na teret budžetskih sredstava suda.
Okružni sud u Beogradu, presudom Gž 1537/08 od 04.03.2009. godine, preinačio je delimičnu presudu Prvog opštinskog suda u Beogradu P 8335/06 od 03.10.2007. godine, u stavu prvom izreke, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca, kojim su tražili da se obaveže tužena da im na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog smrti roditelјa i to oca ĐĐ i majke EE plati po 800.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos, počev od 03.10.2007. godine pa do konačne isplate. Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužioci su izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud, presudom Rev 1540/10 od 10.03.2010. godine, odbio je kao neosnovanu reviziju tužilaca, izjavlјenu protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž 1537/08 od 04.03.2009. godine. Ustavni sud Srbije, odlukom Už 2786/2010 od 28.06.2012. godine, stavom prvim izreke, usvojio je ustavnu žalbu AA, BB, VV, GG i DD, izjavlјenu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev 1540/10 od 10.03.2010. godine i utvrdio da su podnosiocima ustavne žalbe povređena prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Stanković protiv Srbije

Član 6 | DIC | Vidas protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3108/2019 od 25.10.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3220/18 od 04.03.2019. godine i odbijaju se zahtevi stranaka za naknadu troškova postupka po reviziji.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 303/17 od 21.03.2018. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da isplati tužiocu na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog suda, sada Osnovnog suda u Vranju I 234/17 novčane iznose navedene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na dosuđeni iznos troškova izvršnog postupka plati zakonsku zateznu kamatu. Presudom Višeg suda u Vranju Gž 3220/18 od 04.03.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 303/17 od 21.03.2018. godine u stavovima prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Y protiv Slovenije

Presuda je povezana sa rešenjem R4k br. 18/15 od 17.06.2015. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija zahtev predlagača K.B. iz B.P. za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Loznici kao neosnovan.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde.

Presuda je međutim značajnija u pogledu pravnog stava koji se odnosi na ispitivanje svedoka, budući da je maloletna osoba agresivno ispitivana od strane optuženog čime je sekundarno viktimizovana.

Član 6 | DIC | Živaljević protiv Crne Gore

Presuda je povezana sa presudom Gž 2108/18 od 09.08.2018. Apelacionog suda u Nišu, kojim se odbija žalba tuženog Grada Niša i potvrđuje presuda Višeg suda u Nišu 6P 1566/17 od 30.11.2017. godine u stavu prvom i drugom izreke i presuda ukida u trećem stavu i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje u ovom delu.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 35 | DIC | Gashi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 2016/2015 od 28.04.2017. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se ukida Apelacionog suda u Beogradu Gž 6830/2013 od 23.02.2015. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P br. 25254/2011 od 28.06.2013. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je ništavo rešenje Izvršnog odbora Skupštine Grada Beograda br. ... – IO od 25.05.2000. godine. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je ništav ugovor o zakupu stana br. ...-.../... od 29.09.2000.godine, zaklјučen između JP za stambene usluge u Beogradu i tuženog AA. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je ništav ugovor o otkupu stana ... br. ...-.../... od 29.09.2000. godine, zaklјučen između tužioca Grada Beograda i tuženog AA, overen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu Ov br. .../... dana 09.10.2000. godine. Stavom četvrtim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o kupoprodaji stana zaklјučen između tuženog AA kao prodavca i tuženog BB kao kupca, overen pred Petim opštinskim sudom u Beogradu Ov br. .../... dana 11.12.2000. godine. Stavom petim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi BB da se sa svim licima i stvarima iseli iz predmetnog stana i da tako ispražnjeni stan preda na slobodno korišćenje i raspolaganje tužiocu Gradu Beogradu. Stavom šestim izreke, odbijen je prigovor nenadležnosti suda, kao neosnovan. Stavom sedmim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti Prvog osnovnog suda, kao neosnovan. Stavom osmim izreke, obavezan je tužilac Grad Beograd da nadoknadi tuženom BB troškove parničnog postupka. Stavom devetim izreke, obavezan je tuženi AA da nadoknadi tužiocu Gradu Beogradu troškove parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6830/2013 od 23.02.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženih AA i BB i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 25254/2011 od 28.06.2013. godine, u stavu četvrtom, petom, šestom, sedmom i stavu osmom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 35 | DIC | Lakićević i drugi protiv Crne Gore i Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4g.127/14 od 18.08.2014. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se ustavne žalbe podnosilaca vraćaju Ustavnom sudu

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 35 | DIC | Vučković i drugi protiv Srbije

Presuda je povezana sa presudom Gž 1163/2018 od 20.04.2018. Apelacionog suda u Beogradu, kojom se kao neosnovana odbija žalba tužene i potvrđuje presuda Višeg suda u Beogradu P 855/17 od 27.11.2017.godine. u parnici tužioca AA protiv tužene Republike Srbije - Ministarstva odbrane, radi zaštite od dikriminacije.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 35 | DIC | Vučković i drugi protiv Srbije

Presuda je povezana sa presudom Rev 530/2019 od 28.02.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojom se kao neosnovana odbija revizija tužene izjavlјena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2063/18 od 23.05.2018. godine.

Presudom Višeg suda u Vranju P 2845/16 od 15.01.2018. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno da je zaklјučkom Vlade Republike Srbije broj 401-161/2008-1 od 17.01.2008. godine povređeno načelo jednakih prava i obaveza, čime je izvršena diskriminacija na osnovu mesta prebivališta tužioca kao ratnog vojnog rezerviste sa teritorije opštine koja nije navedena u označenom zaklјučku Vlade Republike Srbije od 17.01.2008. godine. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tužba tužioca povučena u delu koji se odnosi na potraživanje po osnovu naknade nematerijalne štete. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 45.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2063/18 od 23.05.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i trećem izreke.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde