ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА
ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ
ПРЕДМЕТ МЛАДЕНОВИЋ И ЂОКИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ
(Представке бр. 44719/18 и 44998/18)
ПРЕСУДА
СТРАЗБУР
29. април 2021. године
Ова пресуда је коначна, али може бити предмет редакцијских измена.
У предмету Младеновић и Ђокић против Србије, Европски суд за људска права (Друго одељење), на заседању Одбора у саставу:
Carlo Ranzoni, председник,
Branko Lubarda,
Pauliine Koskelo, судије,
и Viktoriya Maradudina, вршилац дужности секретара Одељења,
После већања на затвореној седници 8. априла 2021. године, Доноси следећу пресуду, која је усвојена тог дана:
ПОСТУПАК
1. Предмет је покренут након што су поднете две представке (бр. 44719/18 и 44998/18) против Републике Србије Суду 10. септембра 2018. године у складу са чланом 34. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција).
2. Подносиоце је заступала госпођа Т. Стојиљковић, адвокат из Лесковца.
3. Влада Републике Србије ( у даљем тексту: Влада) је обавештена о представкама 19. марта 2020. године.
ЧИЊЕНИЦЕ
4. Списак подносилаца и релевантни детаљи у вези са представкама наведени су у приложеној табели.
5. Подносиоци су се жалили на одложено извршење домаћих одлука усвојених против друштвених/државних предузећа.
ПРАВО
I. СПАЈАЊЕ ПРЕДСТАВКИ
6. Имајући у виду сличност предмета наведених представки, Суд сматра да је примерено да их испита заједно и да донесе једну спојену пресуду.
II. НАВОДНА ПОВРЕДА ЧЛАНА 6. СТАВ 1. КОНВЕНЦИЈЕ И ЧЛАНА 1. ПРОТОКОЛА БРОЈ 1
7. Подносиоци су се жалили на одложено извршење одлука усвојених пред домаћим судовима у њихову корист. Ослањали су се, изричито или суштински, на члан 6. став 1. Конвенције и члан 1. Протокола број 1, који гласе као што следи:
Члан 6. став 1.
„Приликом одлучивања о грађанским правима и обавезама лица... свако има право на правично ... саслушање ... од [стране]... трибунала ..”.
Члан 1. Протокола број 1
„Свако физичко или правно лице има право на мирно уживање свог власништва. Нико не може бити лишен свог власништва, осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права.
Претходне одредбе, међутим, ни на који начин не ометају право државе да примењује такве законе за које процени да су неопходни ради контроле употребе имовине, у складу са општим интересом, односно за обезбеђивање исплате пореза или других доприноса или казни.”
8. Суд понавља да извршење пресуде коју усвоји било који суд мора бити сматрано саставним делом „суђења” у смислу члана 6. Такође се позива на своју судску праксу која се односи на неизвршење или одложено извршење коначних домаћих пресуда (видети Хорнсби против Грчке, број 18357/91, став 40., Извештаји о пресудама и одлукама 1997-II).
9. У водећем предмету Р. Качапор и други против Србије, број 2269/06 и још 5 других, 15. јануара 2008. године, Суд је утврдио повреду у погледу околности које су сличне онима у овом случају.
10. Суд даље напомиње да одлуке у вези са овим представкама налажу предузимање посебне мере. Суд стога сматра да се предметне одлуке односе на „имовину” у смислу члана 1. Протокола број 1.
11. Након разматрања целокупног материјала који му је достављен, Суд није установио ниједну чињеницу нити аргумент који би могао да га убеди да усвоји други закључак у погледу прихватљивости и основаности ових притужби. Имајући у виду своју судску праксу о овој теми (видети Стевановић и други против Србије, број 43815/17 и 15 других, § 17, 27. август 2019. године), Суд сматра да у овом случају власти нису уложиле све неопходне напоре како би благовремено спровеле своје одлуке у корист подносилаца представке.
12. Стога су ове притужбе прихватљиве и откривају кршење члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола број 1.
III. ПРИМЕНА ЧЛАНА 41. КОНВЕНЦИЈЕ
13. Члан 41. Конвенције гласи:
„Када Суд утврди кршење Конвенције или протокола уз њу, а унутрашње право Високе стране уговорнице у питању омогућава само делимичну одштету, Суд ће, ако је то потребно, пружити правично задовољење оштећеној страни.”
14. С обзиром на документе у њеном поседу и своју судску праксу (видети, нарочито, Р. Качапор и други против Србије, број 2269/06 и пет других, 15. јануара 2008. године и Станковић против Србије (одл.), 41285/19, 19. децембар 2019. године), Суд сматра да је разумно да додели износе назначене у приложеној табели и одбацује остатак захтева подносилаца у погледу правичног задовољења.
15. Суд сматра да је прикладно да затезна каматна стопа буде заснована на граничној активној каматној стопи Европске централне банке, којој треба додати три процентна поена.
ИЗ ОВИХ РАЗЛОГА, СУД, ЈЕДНОГЛАСНО,
1. Одлучује да се споје представке;
2. Проглашава представке прихватљивим;
3. Сматра да предметне представке указују на кршење члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола број 1 у погледу одложеног извршења домаћих одлука усвојених против друштвеног/државног предузећа;
4. Сматра
(a) да Тужена држава мора подносиоцима представке да исплати износе који су наведени у приложеној табели у року од три месеца и да ти износи морају бити претворени у валуту Тужене државе по курсу који је важио на дан намирења;
(б) да од истека наведених три месеца до измирења, камата на горе наведене износе мора бити платива по стопи која је једнака граничној активној каматној стопи Европске централне банке током периода неиспуњавања обавеза, плус три процентна поена;
5. Одбацује остале захтеве подносиоца представке за правично задовољење.
Састављено на енглеском језику и достављено у писаном облику 29. априла 2021. године, у складу са Правилом 77. ст. 2. и 3. Пословника Суда.
Viktoriya Maradudina Carlo Ranzoni
вршилац дужности секретара председник
ДОДАТАК
Списак представки којим се подносе притужбе на основу члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола број 1 (неизвршења или одложено извршење домаћих одлука усвојених против друштвених/државних предузећа)
Бр. |
Број представке |
Име подносиоца представке Датум рођења |
Релевантна домаћа одлука |
Датум почетка периода неизвршења или датум ступања на снагу Конвенције у односу на Србију |
Датум завршетка периода неизвршења |
Износ додељен за нематеријалну штету по подносиоцу представке(у еврима)1 2 |
Износ који се додељује за трошкове и издатке по представки |
1. |
44719/18 |
Драгољуб МЛАДЕНОВИЋ |
Општински суд у Лесковцу, 13.6.2003. године |
27.7.2004. године
|
28.8.2018. године |
1.000 |
250 |
|
|
|
Општински суд у Лесковцу, 3.4.2001.. године |
6.6.2006. године |
28.8.2018. године |
|
|
2. |
44998/18 |
ВЛАДИМИР ЂОКИЋ |
Општински суд у Лесковцу, 19.10.2001. године |
3.3.2004. године |
28.8.2018. године |
1.000 |
250 |
|
|
|
Општински суд у Лесковцу, 16.12.2003. године |
20.5.2004. године |
28.8.2018. године |
|
|
1 Као и било који порез који би могао бити наплатив подносиоцима представки.
2 Мање било који износи који су евентуално већ плаћени по овом основу на домаћем нивоу.
3 Као и било који порез који би могао бити наплатив подносиоцима представки.
SECOND SECTION
CASE OF MLADENOVIĆ AND ĐOKIĆ v. SERBIA
(Applications nos. 44719/18 and 44998/18)
JUDGMENT
STRASBOURG
29 April 2021
This judgment is final but it may be subject to editorial revision.
In the cases of Mladenović and Đokić v. Serbia, The European Court of Human Rights (Second Section), sitting as a Committee composed of:
Carlo Ranzoni, President,
Branko Lubarda,
Pauliine Koskelo, judges,
and Viktoriya Maradudina, Acting Deputy Section Registrar,
Having deliberated in private on 8 April 2021,
Delivers the following judgment, which was adopted on that date:
1. The case originated in two applications (nos. 44719/18 and 44998/18) against Serbia lodged with the Court under Article 34 of the Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms (“the Convention”) on 10 September 2018.
2. The applicants were represented by T. Stojiljković, a lawyer practising in Leskovac.
3. The Serbian Government (“the Government”) were given notice of the applications on 19 March 2020.
THE FACTS
4. The list of applicants and the relevant details of the applications are set out in the appended table.
5. The applicants complained of the delayed enforcement of domestic decisions given against socially/State-owned companies.
THE LAW
6. Having regard to the similar subject matter of the applications, the Court finds it appropriate to examine them jointly in a single judgment.
7. The applicants complained of the delayed enforcement of domestic decisions given in their favour. They relied, expressly or in substance, on Article 6 § 1 of the Convention and on Article 1 of Protocol No. 1, which read as follows:
Article 6 § 1
“In the determination of his civil rights and obligations ... everyone is entitled to a fair ... hearing ... by [a] ... tribunal ...”
Article 1 of Protocol No. 1
“Every natural or legal person is entitled to the peaceful enjoyment of his possessions. No one shall be deprived of his possessions except in the public interest and subject to the conditions provided for by law and by the general principles of international law.
The preceding provisions shall not, however, in any way impair the right of a State to enforce such laws as it deems necessary to control the use of property in accordance with the general interest or to secure the payment of taxes or other contributions or penalties.”
8. The Court reiterates that the execution of a judgment given by any court must be regarded as an integral part of a “hearing” for the purposes of Article 6. It also refers to its case-law concerning the non-enforcement or delayed enforcement of final domestic judgments (see Hornsby v. Greece, no. 18357/91, § 40, Reports of Judgments and Decisions 1997‑II).
9. In the leading case of R. Kačapor and Others v. Serbia, nos. 2269/06 and 5 others, 15 January 2008, the Court already found a violation in respect of issues similar to those in the present case.
10. The Court further notes that the decisions in the present applications ordered specific action to be taken. The Court therefore considers that the decisions in question constitute “possessions” within the meaning of Article 1 of Protocol No. 1.
11. Having examined all the material submitted to it, the Court has not found any fact or argument capable of persuading it to reach a different conclusion on the admissibility and merits of these complaints. Having regard to its case-law on the subject (see Stevanović and Others v. Serbia, nos. 43815/17 and 15 others, § 17, 27 August 2019), the Court considers that in the instant case the authorities did not deploy all necessary efforts to enforce in due time the decisions in the applicants’ favour.
12. These complaints are therefore admissible and disclose a breach of Article 6 § 1 of the Convention and Article 1 of Protocol No. 1.
13. Article 41 of the Convention provides:
“If the Court finds that there has been a violation of the Convention or the Protocols thereto, and if the internal law of the High Contracting Party concerned allows only partial reparation to be made, the Court shall, if necessary, afford just satisfaction to the injured party.”
14. Regard being had to the documents in its possession and to its case‑law (see, in particular, R. Kačapor and Others v. Serbia, nos. 2269/06 and 5 others, 15 January 2008 and Stanković v. Serbia (dec.), 41285/19, 19 December 2019), the Court considers it reasonable to award the sums indicated in the appended table and dismisses the remainder of the applicants’ claims for just satisfaction.
15. The Court considers it appropriate that the default interest rate should be based on the marginal lending rate of the European Central Bank, to which should be added three percentage points.
FOR THESE REASONS, THE COURT, UNANIMOUSLY,
(a) that the respondent State is to pay the applicants, within three months, the amounts indicated in the appended table, to be converted into the currency of the respondent State at the rate applicable at the date of settlement;
(b) that from the expiry of the above-mentioned three months until settlement simple interest shall be payable on the above amounts at a rate equal to the marginal lending rate of the European Central Bank during the default period plus three percentage points;
Done in English, and notified in writing on 29 April 2021, pursuant to Rule 77 §§ 2 and 3 of the Rules of Court.
Viktoriya Maradudina Carlo Ranzoni
Acting Deputy Registrar President
APPENDIX
List of applications raising complaints under Article 6 § 1 of the Convention and Article 1 of Protocol No. 1
(non-enforcement or delayed enforcement of domestic decisions given against socially/State-owned companies)
Application no. Date of introduction |
Applicant’s name Year of birth
|
Relevant domestic decision |
Start date of non-enforcement period or date of entry into force of the Convention in respect of Serbia (3 March 2004) |
End date of non-enforcement period Length of enforcement proceedings |
Amount awarded for non-pecuniary damage per applicant |
Amount awarded for costs and expenses per application (in euros)[3] |
|
|
10/09/2018 |
Dragoljub MLADENOVIĆ 1967 |
Municipal Court in Leskovac, 13/06/2003 Municipal Court in Leskovac, 03/04/2001
|
27/07/2004
06/06/2006
|
28/08/2018 14 year(s) and 1 month(s) and 2 day(s) 28/08/2018 12 year(s) and 2 month(s) and 23 day(s) |
1,000 |
250 |
|
10/09/2018 |
Vladimir ĐOKIĆ 1961 |
Municipal Court in Leskovac, 19/10/2001
Municipal Court in Leskovac, 16/12/2003 |
03/03/2004
20/05/2004
|
28/08/2018 14 year(s) and 5 month(s) and 26 day(s) 28/08/2018 14 year(s) and 3 month(s) and 9 day(s) |
1,000 |
250 |
[1] Plus any tax that may be chargeable to the applicants.
[2] Less any amounts which may have already been paid in that regard at the domestic level.
[3] Plus any tax that may be chargeable to the applicants.