Milomir Šejić protiv Srbije i dve druge predstavke

Država na koju se presuda odnosi
Srbija
Institucija
Evropski sud za ljudska prava
Broj predstavke
45599/08, 13092/09, 46827/08
Stepen važnosti
3
Jezik
Srpski
Datum
17.09.2013
Članovi
34
35
Kršenje
nije relevantno
Nekršenje
nije relevantno
Ključne reči po HUDOC/UN
(Čl. 34) Pojedinačne predstavke
(Čl. 35) Uslovi prihvatljivosti
Tematske ključne reči
VS deskriptori
Zbirke
Sudska praksa
Odluka ESLJP
Veće
Sažetak
Podnosioci predstavke su Milomir Šejić, Petar Perović i Borivoje Đurašević, srpski državljani. Oni su dobili su pravosnažne sudske presude kojima se jednom društveno/ državnom preduzeću nalaže da im isplati određene sume na račun zaostalih plata i drugih naknada iz radnog odnosa kao i sudske troškove. Vlada je preuzela obavezu da svakom podnosiocu predstavke isplati 5.500 evra na ime nematerijalne štete i sudskih troškova, plus sume dosuđene pravosnažnim sudskim odlukama.

Sud je 2012. godine odlučio da predstavku izbriše sa spiska njegovih predmeta. Dopisima od 2012. godine Vlada je Sud obavestila da su sva tri podnosioca predstavke preminula.

Sud smatra da bi u skladu sa Pravilom 42. stav 1. Poslovnika Suda, predstavke trebalo združiti, s obzirom na slično činjenično i pravno stanje. Sud podseća da se predstavka ne mođe podneti u ime preminulog lica. Pošto je nesporno da su sva tri podnosioca predstavke preminuli pre nego što je njihov zastupnik podneo predstavke u njihovo ime, proizilazi da ni jedan predmetni slučaj nije pokrenulo lice koje se može smatrati podnosiocem predstavke u svrhu člana 34. Konvencije.

Pitanje da li su supruge podnosioca predstavke kao njihovi zakonski naslednici mogle nastaviti predstavke podnete u ime njihovih preminulih supružnika. Konkrentne predmete treba razlikovati od predmeta u kojima nasledniku podnosioca predstavke dozvoljeno da nastavi postupanje po predstavci koja je već podneta. Supruge podnosioca predstavke, kao njihovi naslednici, ne mogu nastaviti postupke umesto njih zato što oni nikada nisu učestvovali u postupku pred sudom. Proizilazi da su predstavke nekompatabilne sa odredbama Konvencije i da se moraju odbaciti u skladu sa članom 35. stavovima 3(a) i 4. Konvencije. Iz tih razloga Sud jednoglasno odlučuje da predstavke združi I proglašava predstavke nedopuštenim.

Preuzmite presudu u pdf formatu

 

ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ

ОДЛУКА

Представка број 45599/08

Миломир ШЕЈИЋ против Србије и 2 друге представке

(видети списак у прилогу)

Европски суд за људска права (Друго одељење), 17. септембра 2013. године на заседању Већа у саставу:
Guido Raimondi, председник,
Danutė Jočienė
Dragoljub Popović,
András Sajó
Işıl Karakaş
Paulo Pinto de Albuquerque,
Helen Keller судије
и Stanley Nismith, секретар Одељења,
у вези са горе наведеним представкама поднетим између 15. септембра 2008. године и 15. децембра 2008. године, у вези са одлуком од 9. октобра 2012. године, после већања, доноси следећу одлуку:

ЧИЊЕНИЦЕ И ПОСТУПАК

Предмет је формиран на основу три посебне представке против Србије (видети списак у прилогу), поднете Суду на основу члана 34. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: „Конвенција“).

Лица наведена као подносиоци представки у обрасцу представке била су г. Миломир Шејић, (представка број 45599/08), г. Петар Перовић (представка број 46827/08) и г. Боривоје Ђурашевић (представка број 13092/09). Сви су они били српски држављани рођени 1947. године, 1952. године, односно 1957. године. гђа Д. Тодоровић, адвокат из Краљева, тврдила је да заступа подносице представки пред Судом. Владу Србије (у даљем тексту: „Влада“) заступао је њен заступник г. С. Царић.

Представке су поднете 15. септембра 2008. године, 22. септембра2008. године, односно 15. децембра 2008. године у име г. Миломира Шејића, г. Петра Перовића и г. Боривоја Ђурашевића. Уз обрасце представки приложена су овлашћења од 30. септембра 2008. године, 19. септембра 2008. године и 11. децембра 2008. године, која су потписали „Шејић Миломор“, „Перовић Петар“ и „Ђурашевић Боривоје, којима сегђа М. Тодоровић овлашћује да их заступа пред Судом. гђа Тодоровић је такође потписала овлашћења и ставила њен печат.

Г. Миломир Шејић, г. Петар Перовић и г. Боривоје Ђурашевић добили су правоснажне судске пресуде којима се једном друштвеном/државном предузећу налаже да им исплати одређене суме на рачун заосталих плата и других накнада из радног односа, као и судске трошкове. Ове одлуке су и даље биле неизвршене у време подношења представки.

На основу потписаних декларација којима је Влада преузела обавезу да сваком подносиоцу представке ислати 5.500 евра на име нематеријалне штете и судских трошкова плус суме досуђене правоснажним домаћим одлукама, Суд је 10. јануара 2012. године, односно 14. фебруара 2012. године, одлучио да представке избрише са списка његових предмета.

Дописима од 7. маја 2012. године и 15. јуна 2012. године Влада је Суд обавестила да су г. Миломир Шејић, г. Петар Перовић и г.Боривоје Ђурашевић премунули 26. фебруара 2002. године, 12. априла 2003. године, односно 30. октобра 2007. године, односно пре него што су представке поднете 15. септембра 2008. године, 22. септембра 2008. године, односно 15. децембра 2008. године.

Гђа Тодоровић у својим поднесцима од 5. маја 2012 . године, 4. јуна 2012 . године, 20. јуна 2012 . године, односно 25. јуна 2012 . године, није спорила чињеницу да су г. Миломир Шејић, г. Петар Перовић и г. Боривоје Ђурашевић преминули пре него што су представке поднете, али је навела да су њихове супруге потписале спорна овлашћења наводећи имена њихових преминулих супружника. Своја објашњења гђа Тодоровић је поткрепила писаним изјавама које су потписале супруге г. Миломира Шејића, г. Петра Перовића и г. Боривоја Ђурашевића у којима потврђују њене тврдње.

Суд је 9. октобра 2012. године одлучио да представке врати на списак предмета.

ПРАВО

Суд сматра да би, у складу са Правилом 42 став 1. Пословника Суда, представке требало здружити, с обзиром на слично чињенично и правно стање.

Суд подсећа да се представка не може поднети у име преминулог лица, пошто преминуло лице није у стању, чак ни преко заступника, да представку поднесе Суду (видети Yaşa против Турске, број 22495/93, Извештај Комисије од 8. априла 1997. године, став 88., Извештаји о пресудама и одлукама 1998-VI). Пошто је неспорно да су г. Миломир Шејић, г. Петар Перовић и г. Боривоје Ђурашевић преминули пре него што је њихов заступник поднео представке у њихово име, произилази да ниједан предметни случај није покренуло лице које се може сматрати подносиоцем представке у сврхе члана 34. Конвенције (видети, mutatis mutandis, Post против Холандије (одлука), број 21727/08, 20. јануар 2009. године). Према томе, предметне представке, у оној мери у којој се оне односе на г. Миломира Шејића, г. Петра Перовића и г. Боривоја Ђурашевића, су некомпатибилне ratione personae са одредбама Конвенције у оквиру значења члана 35. став 3. и морају се одбацити сходно члану 35. став 4. (видети Kaya и Polat против Турске (одлука), бр. 2794/05 и 40345/05, 21. октобар 2008. године).

У вези са питањем да ли супруге г. Миломира Шејића, г. Петра Перовића и г. Боривоја Ђурашевића, као њихови законски наследници, могу наставити представке поднете у име њихових преминулих супружника, Суд сматра да би, због тога што су г. Миломир Шејић, г. Петар Перовић и г. Боривоје Ђурашевић преминули пре него што су њихове представке поднете, конкретне предмете требало разликовати од предмета у којима је наследнику подносиоца представке дозвољено да настави поступање по представци која је већ поднета. Другим речима, супруге г. Миломира Шејића, г. Петра Перовића и г. Боривоја Ђурашевића, као њихови наследници, не могу наставити поступке уместо њих зато што они заправо нису никада учествовали у поступку пред Судом (видети Dupin против Хрватске (одлука), број 36868/03, 7. јул 2009. године). Најзад, Суд примећује да је требало да  супруге г. Миломира Шејића, г. Петра Перовића и г. Боривоја Ђурашевића као њихови наследници, поднесу представке у том својству, наиме у њихово име, али оне то нису учиниле.

Произилази да су представке некомпатибилне ratione personae са одредбама Конвенције и да се морају одбацити у складу са чланом 35. ст. 3 (a) и 4. Конвенције.

Из тих разлога, Суд једногласно

Одлучује дапредставке здружи;

Проглашава представке недопуштеним.

  Stanley Naismith Guido Raimondi
  Секретар Председник

 

 

ПРИЛОГ

Број Број представке Поднета Подносилац представке Датум рођења  
1.   45599/08 15/09/2008 Миломир ШЕЈИЋ 01/01/1947
2.   46827/08 22/09/2008 Петар ПЕРОВИЋ 01/01/1952
3.   13092/09 15/12/2008 Боривоје ЂУРАШЕВИЋ 02/01/1957

 

Nema povezane prakse za ovu presudu.
Sažmi komentare

Komentari

Relevantni komentari iz drugih presuda

Član 35 | DIC | Gashi protiv Hrvatske
Presuda je povezana sa rešenjem Rev 2016/2015 od 28.04.2017. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se ukida Apelacionog suda u Beogradu Gž 6830/2013 od 23.02.2015. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P br. 25254/2011 od 28.06.2013. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je ništavo rešenje Izvršnog odbora Skupštine Grada Beograda br. ... – IO od 25.05.2000. godine. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je ništav ugovor o zakupu stana br. ...-.../... od 29.09.2000.godine, zaklјučen između JP za stambene usluge u Beogradu i tuženog AA. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je ništav ugovor o otkupu stana ... br. ...-.../... od 29.09.2000. godine, zaklјučen između tužioca Grada Beograda i tuženog AA, overen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu Ov br. .../... dana 09.10.2000. godine. Stavom četvrtim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o kupoprodaji stana zaklјučen između tuženog AA kao prodavca i tuženog BB kao kupca, overen pred Petim opštinskim sudom u Beogradu Ov br. .../... dana 11.12.2000. godine. Stavom petim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi BB da se sa svim licima i stvarima iseli iz predmetnog stana i da tako ispražnjeni stan preda na slobodno korišćenje i raspolaganje tužiocu Gradu Beogradu. Stavom šestim izreke, odbijen je prigovor nenadležnosti suda, kao neosnovan. Stavom sedmim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti Prvog osnovnog suda, kao neosnovan. Stavom osmim izreke, obavezan je tužilac Grad Beograd da nadoknadi tuženom BB troškove parničnog postupka. Stavom devetim izreke, obavezan je tuženi AA da nadoknadi tužiocu Gradu Beogradu troškove parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6830/2013 od 23.02.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženih AA i BB i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 25254/2011 od 28.06.2013. godine, u stavu četvrtom, petom, šestom, sedmom i stavu osmom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 35 | DIC | Lakićević i drugi protiv Crne Gore i Srbije
Presuda je povezana sa rešenjem R4g.127/14 od 18.08.2014. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se ustavne žalbe podnosilaca vraćaju Ustavnom sudu

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde
Član 35 | DIC | Vučković i drugi protiv Srbije
Presuda je povezana sa presudom Gž 1163/2018 od 20.04.2018. Apelacionog suda u Beogradu, kojom se kao neosnovana odbija žalba tužene i potvrđuje presuda Višeg suda u Beogradu P 855/17 od 27.11.2017.godine. u parnici tužioca AA protiv tužene Republike Srbije - Ministarstva odbrane, radi zaštite od dikriminacije.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde
Član 35 | DIC | Vučković i drugi protiv Srbije
Presuda je povezana sa presudom Rev 530/2019 od 28.02.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojom se kao neosnovana odbija revizija tužene izjavlјena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2063/18 od 23.05.2018. godine.

Presudom Višeg suda u Vranju P 2845/16 od 15.01.2018. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno da je zaklјučkom Vlade Republike Srbije broj 401-161/2008-1 od 17.01.2008. godine povređeno načelo jednakih prava i obaveza, čime je izvršena diskriminacija na osnovu mesta prebivališta tužioca kao ratnog vojnog rezerviste sa teritorije opštine koja nije navedena u označenom zaklјučku Vlade Republike Srbije od 17.01.2008. godine. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tužba tužioca povučena u delu koji se odnosi na potraživanje po osnovu naknade nematerijalne štete. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 45.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2063/18 od 23.05.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i trećem izreke.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde