Podnositelj predstavke gospodin Kstan Simić državljanin je Bosne i Hercegovine, rođen je 1948. godine i živi u Banjaluci. Podnosilac predstavke je 2007. godine izabran za sudiju Ustavnog suda u Bosni i Hercegovini. Podnosilac predstavke je 2009. godine poslao pismo gospodinu Miloradu Dodiku, predsedniku SNSD-a i tadašnjem premijeru Republike Srpske u kojem je naveo rad Ustavnog suda i komentarisao rad jednog od zaposlenih u Vladi Republike Srpske.

Sadržaj pisama je kasnije objavljeno u raznim medijima. Podnosilac predstavke je naveo da su u postupku pred Ustavnim sudom povređena njegova prava koja garantuje član 6. stav 1. Konvencije. Konkretno on se žalio da mu nije data adekvatna prilika da iznese svoje argumente i da samim tim nije ispoštovan princip jednakosti stranaka. On se žali i na neodržavanje javne rasprave, kao i na ishod postupka. Podnosilac predstavke takođe navodi da je otpuštanjem povređeno njegovo pravo na slobodu izražavanja zagarantovano članom 10. Konvencije. Žalio se takođe na osnovu člana 13. Konvencije na nedostatak delotvornog pravnog leka za njegove pravo na slobodu izražanja zagarantovano članom 10. Konvencije na nedostatak delotvornog pravnog leka za njegove osnovne pritužbe.

Pritužbe prema članu 6. stava 1. Konvencije sledi da je Ustavni sud održao raspravu u predmetu podnosioca predstavke. Podnosilac predstvake je lično saslušan na plenarnoj sednici održanoj 25. 03. 2010. godine. U pogledu isključenja javnosti sa te rasprave, Sud napominje da su sednice Ustavnog suda uglavnom zatvorene za javnu raspravu. Međutim, podnosilac predstavke nije tražio javnu raspravu. Sud nailazi da nije došlo do povrede člana 6. u ovom predmetu. Proizilazi da su pritužbe prema članu 6. stav 1. neosnovane u smislu člana 35. stav 3(a) Konvencije i moraju se odbaciti kao nedopuštene člana 35. stav 4. Konvencije.

Pritužbe prema članu 10. Konvencije Ustavni sud je razmatrao žalbu podnosioca na osnovu člana 10. i doneo detaljnu i obrazloženu odluku. Njeno obrazloženje podržava zaključak da su postupci podnosioca predstavke ozbiljno narušili autoritet Ustavnog suda i poverenje javnosti u pravosuđe u celini.

Sud nalazi da nema naznaka da je došlo do povrede člana 10. Iz toga proizilazi da je ova pritužba neosnovana u smislu člana 35. stav 4. Konvencije i mora biti odbijen kao neprihvatljiv prema članu 35. stav 4. Konvencije. Pritužbe prema članu 13. Konvencije podnosilac predstavke se takođe pozvao na član 13. Konvencije u vezi sa svoje gore navedenim pritužbama. Čak i pod pretpostavkom da podnosilac predstavke razumno tvrdi da je žrtva kršenja Konvencije.

Sud ponavlja da kada podnosilac predstavke tvrdi kao u ovom slučaju, da je došlo do povrede prava iz Konvencije od strane poslednjeg suda u domaćem pravnom sistemu, prema članu 13. u tom pogledu je ograničena. Stoga, nedostatak pravnog leka protiv odluke Ustavnog suda ne pokreće pitanje po članu 13. Konvencije.

Iz svega navedenog proizilazi da je ova pritužba očigledno neosnovana u smislu člana 35. stav 3(a) Konvencije i da se mora odbaciti kao neprihvatljiva prema članu 35. stav 4. Konvencije.
Iz navedenih razloga, Sud jednoglasno proglašava predstavku nedopuštenom.

Preuzmite presudu u pdf formatu

PETI ODJEL

ODLUKA

Aplikacija br. 75255/10

Krstan Simić protiv Bosne i Hercegovine

Evropski sud za ljudska prava (Peti odjel), zasjedajući dana 15.11.2016. godine kao vijeće u sljedećem sastavu:
Angelika Nußberger, predsjednica,
Erik Møse,
Khanlar Hajiyev,
Ganna Yudkivska,
Faris Vehabović,
Yonko Grozev,
Carlo Ranzoni, sudije,
i Milan Blaško, zamjenik registrara odjela,
Povodom navedene aplikacije podnesene dana 06.12.2010. godine, nakon vijećanja, odluĉio je kako slijedi:

ĈINJENICE

1. Aplikant, gosp. Krstan Simić, državljanin je Bosne i Hercegovine, koji je rođen 1948. godine i živi u Banjaluci.

A. Okolnosti predmeta

2. Ĉinjenice ovog predmeta, kako ih je prezentirao aplikant, mogu se sažeti kako slijedi.

3. Dana 05.06.2007. godine aplikant je izabran za sudiju Ustavnog suda Bosne i Hercegovine („Ustavni sud“).

4. Prije nego što je postao sudija aplikant je bio potpredsjednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata („SNSD“), politiĉke stranke osnovane 1996. godine sa sjedištem u Banjaluci, i ĉlan Narodne skupštine Republike Srpske.

5. Dana 30.11.2009. godine, lokalna nevladina organizacija Forum Roditelja Republike Srpske, informirala je Ustavni sud o pismu (i poslala njegove tri stranice) koje je aplikant napisao i poslao gosp. Miloradu Dodiku, predsjedniku SNSD-a i tadašnjem premijeru Republike Srpske. Pismo nije bilo datirano, ali prema svom sadrţaju i kasnijem priznanju samog aplikanta, napisano je i poslano u maju mjesecu 2009. godine.

6. U pismu je aplikant govorio o radu Ustavnog suda i komentirao rad jednog uposlenika Vlade Republike Srpske. Relevantni dio toga pisma glasi (op. pr. prevod je dostavio Ustavni sud):

„Nisam siguran kada su u pitanju strateške odluke (politiĉke) da na strance ne moţe uticati OHR, ali sudije pojedinci nisu u mogućnosti izvršiti bilo kakvo lobiranje na strance, a u sporovima kao što je Malbašić ne treba lobirati Bošnjake i Hrvate, jer njima je uvijek evidentan interes Federacije i sliĉno...

[...]

Uostalom, uvijek Ti stojim na raspolaganju ali u frci i trci koja Te okružuje bojim se da malo koristiš moje iskustvo i mogućnosti, a moj stav nije da Ti se namećem, jer sam svjestan u kakvim problemima bitišeš...

[...] visoki prosjek, poloţila pravosudni, sluţi se kompjuterima, engleskim, ĉlan SNSD-a.

Međutim, u sistematizaciji radnih zadataka treba predvidjeti da zadrţi svoje sadašnje poslove (izjašnjenja po tuţbama, ima znaĉajno iskustvo, taj posao podigla na vrlo visoknivo u Vladi, gdje god ima veći problem konsultuje mene) i uz njene dosadašnje poslove dodati joj nova zaduženja.”

7. Sadržaj pisma su kasnije objavili razni mediji.

8. Dana 3.12.2009. godine Ustavni sud je zatražio od aplikanta da dostavi svoje izjašnjenje povodom spornog pisma.

9. Dana 31.12.2009. godine, u „Slobodnoj Bosni“, lokalnom sedmiĉnom ĉasopisu, objavljen je intervju aplikanta u kojem je on, između ostalog, r kao sljedeće:

„Podijeliću, kada za to dođe vrijeme s ĉitaocima Slobodne Bosne sva saznanja do kojih sam došao za vrijeme svog mandata, a koja mogu ozbiljno kompromitovati rad Ustavnog suda sudija, a i pojedinih visokih politiĉara.“

10. Drugi intervju s aplikantom objavljen je u istom listu dana 07.01. 2010. godine, a njegov relevantni dio glasi:

„Pojasniću ko i na koji naĉin radi u Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine i koliko se kriminal ugnijezdio u najvišu pravosudnu instituciju jedne države. A dokaze imam sve.

Umoran sam od toga da šutim o tuđem kriminalu, umoran od priĉe o radu Ustavnog suda koja uvijek završi sa korupcijom, umoran od uplitanja kriminala i politike u naš rad.

Nema drţave na svijetu kao što je Bosna i Hercegovina. Nemamo druge institucije osim ove u kojoj ja radim koja bi štitila pravo i pravdu. Nažalost, ona to ne radi.“

11. Dana 08.01.2010. godine, bez znanja i odobrenja Ustavnog suda, aplikant je održao konferenciju za štampu u Banjaluci na kojoj je komentirao sporno pismo. Također je govorio o nekim predmetima i iznosio primjedbe u pogledu nepristranosti Ustavnog suda.

12. Dana 29.01.2010. godine Ustavni sud je održao vanrednu plenarnu sjednicu na kojoj je raspravljano o stavu toga suda u vezi s postupanjem aplikanta i odluĉeno da se pripremi prijedlog za njegovo razrješenje.

13. Na sjednici Ustavnog suda od 25.03.2010. godine aplikant je potvrdio da je on napisao sporno pismo.

14. Dana 08.05.2010. godine, na Vanrednoj plenarnoj sjednici, Ustavni sud je jednoglasno utvrdio da je aplikant prekršio pravilo 94. (2) Pravila suda jer je svjesno narušio ugled Ustavnog suda, kao i ugled sudije, te je odluĉio da ga razriješi dužnosti. Na osnovu ĉlana VI Ustava, ta odluka je bila konaĉna i obavezujuća. Relevantni dio odluke glasi (op.pr. prevod je osigurao Ustavni sud):

„1. Na osnovu zakljuĉka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine sa Vanredne plenarne sjednice odrţane 29.01.2010. godine, predsjednik Ustavnog suda Bosne i Hercegovine je, u ime Ustavnog suda Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu „Ustavni sud), 04.03.2009. godine podnio Prijedlog za razrješenje sudije Ustavnog suda Krstana Simića broj K-I-15/10 zbog povrede ĉlana 94. stavovi 1. i 2. Pravila Ustavnog suda.

II. Postupak pred Ustavnim sudom

2. Ustavni sud je 30.11.2009. godine primio dopis Foruma roditelja RS-BiH iz Banje Luke uz koji je dostavljeno pismo (dostavljene su 1., 2. i 4. stranica pisma) sudije Ustavnog suda Krstana Simića, upućeno predsjedniku politiĉke partije Savez nezavisnih socijaldemokrata (u daljnjem tekstu: SNSD) i predsjedniku Vlade Republike Srpske Miloradu Dodiku.

3. Nakon objave sadrţaja navedenog pisma u medijima, predsjednik Ustavnog suda se konzultirao sa domaćim sudijama Ustavnog suda. Zakljuĉeno je da se pitanje istupa sudije Krstana Simića, u smislu ĉlana 95. Pravila Ustavnog suda, raspravi na posebnoj plenarnoj sjednici Ustavnog suda. Također, zakljuĉeno je da se od sudije Krstana

Simića zatraži pisano izjašnjenje na dopis Foruma roditelja i povodom pisma koje je uputio predsjedniku politiĉke partije SNSD i predsjedniku Vlade Republike Srpske.

4. Na temelju prethodnog zakljuĉka, od sudije Krstana Simića je 03.12.2009. godine zatraženo pisano izjašnjenje na dopis Foruma roditelja i sporno pismo upućeno predsjedniku politiĉke partije SNSD i predsjedniku Vlade Republike Srpske.

5. Sudija Krstan Simić je 14.01.2010. godine Ustavnom sudu dostavio pisano izjašnjenje.

6. Ustavni sud je 29.01.2010. godine održao Vanrednu plenarnu sjednicu na kojoj je vodio preliminarnu raspravu pod taĉkom dnevnog reda: „Informacija i zauzimanje stava o javnim istupima Krstana Simića, sudije Ustavnog suda Bosne i Hercegovine“. Ustavni sud je zakljuĉio da se do nastavka Vanredne plenarne sjednice Ustavnog suda pribave svi relevantni dokazi, materijali i dokumentacija, te da se na temelju toga saĉini prijedlog za eventualno razrješenje sudije Krstana Simića, kako bi Ustavni sud raspravio i odluĉio o tome postoje li razlozi za njegovo razrješenje. Uz to, Ustavni sud je zakljuĉio da se Prijedlog za razrješenje, zajedno sa kopijom svih dokaza, materijala i dokumentacije, dostavi sudiji Krstanu Simiću radi izjašnjenja, uz poziv da to uĉini u roku od najkasnije 14 dana.

7. Ustavni sud je 04.02.2010. godine, u skladu sa ĉlanom 33. Pravila Ustavnog suda, zatraţio od predsjednika Vlade Republike Srpske kopiju treće stranice navedenog pisma. Predsjednik Vlade Republike Srpske nije dostavio odgovor na zahtjev Ustavnog suda ...

8. Ustavni sud je, također, 04.02.2010. godine, u skladu sa ĉlanom 33. Pravila Ustavnog suda, zatražio od Alternativne televizije Banja Luka i Radio-televizije Republike Srpske, a 12.02.2010. godine od Radio-televizije Bosne i Hercegovine i Radio-televizije Federacije Bosne i Hercegovine, kompletne audio-video zapise sa press-konferencije koju je 08.01.2010. godine održao sudija Krstan Simić u Banjoj Luci.

9. Ustavni sud je 04.02.2010. godine, u skladu sa ĉlanom 33. Pravila Ustavnog suda, zatražio od revije „Slobodna Bosna“ iz Sarajeva kompletan audiozapis (snimak) intervjua/razgovora sa sudijom Krstanom Simićem, koji je bio predmet ĉlanaka ove revije od 31.12.2009. godine i 07.01.2010. godine, te, u sluĉaju da se ne može dostaviti ovaj snimak, pisanu izjavu novinara o autentiĉnosti citiranih izjava sudije Krstana Simića.

10. Od 12.02. do 25.03.2010. godine Alternativna televizija Banja Luka, Radiotelevizija Republike Srpske, Radio-televizija Bosne i Hercegovine i Radio-televizija Federacije Bosne i Hercegovine dostavili su raspoložive materijale ...

11. Ustavni sud je 16.02.2010. godine primio pisanu izjavu novinarke revije „Slobodna Bosna“ N. D. o autentiĉnosti citiranih izjava sudije Krstana Simića, koje su objavljene u ĉlancima ove revije od 31.12.2009. godine i 07.01.2010. godine.

12. Prijedlog za razrješenje dostavljen je sudiji Krstanu Simiću 08.03.2010. godine. Sudija Simić u ostavljenom roku od 14 dana nije dostavio pisano izjašnjenje.

13. Ustavni sud je 25.03.2010. godine nastavio Vanrednu plenarnu sjednicu na kojoj je vodio raspravu pod taĉkom dnevnog reda: „Razmatranje Prijedloga o razrješenju sudije Ustavnog suda Bosne i Hercegovine Krstana Simića“. Ustavni sud je utvrdio da se postupak razrješenja dužnosti sudije Ustavnog suda može definirati kao ad hoc postupak sui generis prirode, za koji ne postoje detaljna pravila vođenja postupka. Zbog toga, primjenom ĉlana 79. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je zakljuĉio da se sudiji Krstanu Simiću mora garantirati praviĉan postupak, što ukljuĉuje sva naĉela koja su propisana ĉlanom II/3(e) Ustava Bosne i Hercegovine i ĉlanom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija). Dalje, Ustavni sud je sudiji Simiću dao priliku da se pred svim sudijama Ustavnog suda tokom postupka na sjednici izjasni o svim navodima iz Prijedloga za razrješenje. Zatim je Ustavni sud raspravio prethodna pitanja, donio zakljuĉak da prekine sjednicu do 08.05.2010. godine kako bi Ustavni sud u međuvremenu sudiji Simiću, na njegov zahtjev, dostavio traženu dokumentaciju, omogućio pristup i uvid u određene dokumente Ustavnog suda i dao dovoljno vremena da angažira pravnog zastupnika prema svom izboru. Sudiji Simiću je ostavljen rok od 15 dana da dostavi svoje pisano izjašnjenje na Prijedlog za razrješenje. Također, Ustavni sud je zakljuĉio da će 08.05.2010. godine održati raspravu i u sluĉaju da sudija Simić ne angažira pravnog zastupnika, ne dostavi pisano izjašnjenje ili ne dođe na zakazanu sjednicu. Navedeni zakljuĉci, sa kojima se sudija suglasio, usmeno su saopćeni sudiji Simiću.

14. Pismima broj K-I-16/10 od 26.03. i 05.04.2010. godine navedeni zakljuĉci Ustavnog suda su dostavljeni sudiji Simiću i u pisanoj formi.

15. Sudija Simić je 04.05.2010. godine dostavio pisano izjašnjenje u kojem je, između ostalog, informirao Ustavni sud da neće prisustvovati nastavku Vanredne plenarne sjednice zbog privatnih razloga. Također, sudija Simić nije angažirao pravnog zastupnika niti je izvršio uvid u spise Ustavnog suda.

16. Ustavni sud je 08.05.2010. godine nastavio Vanrednu plenarnu sjednicu u odsutnosti sudije Simića

....

28. U svojim odgovorima od 14.01. i 04.05.2010. godine sudija Krstan Simić navodi da je pismo predsjedniku SNSD-a i predsjedniku Vlade Republike Srpske upućeno kao njegovom prijatelju, da se radi o privatnom pismu, te da ne postoji njegova suglasnost da se to pismo koristi. Dalje, smatra da su svi medijski ĉlanci o njemu i pisma upućena Ustavnom sudu u vezi s njim tendenciozno rukovođeni radi njegovog razrješenja. Tvrdi da razgovor sa novinarkom N.D. nije autoriziran, a da je presskonferenciju od 08.01.2010. godine održao zbog pritisaka koji se vrše na njega. Također, navodi da su sve izjave date u javnosti iznesene u okviru slobode izražavanja.

...

VII. Stav Ustavnog suda

36. Ustavni sud je u toku Izvanredne plenarne sjednice raspravio prethodna pitanja, izvršio uvid u sve raspoloţžve dokaze, materijale i dokumentaciju ... obavio raspravu, te konsenzusom došao do meritorne odluke da se sudija Krstan Simić mora razriješiti dužnosti sudije Ustavnog suda, u skladu sa ĉlanomVI/1(c) Ustava Bosne i Hercegovine u vezi sa ĉlanom 101. stav 1. alineja 5. Pravila Ustavnog suda, zbog povrede ĉlana 94. stav 2. Pravila Ustavnog suda zbog sljedećih razloga:

VII.1. Sadržaj pisma sudije Krstana Simića

37. Ustavni sud, u skladu sa ustavnopravnim naĉelom vladavine prava, mora biti neovisno i nepristrano ustavno tijelo. To se, u naĉelu, prije svega podrazumijeva u odnosu na izvršnu vlast. Neovisnost i nepristranost Ustavnog suda pretpostavlja da su sudije Ustavnog suda slobodni, da ne moraju polagati raĉun bilo kome, kao i da nisu vezani bilo ĉijim uputama (usporedi presudu Evropskog suda za ljudska prava Ringeisen protiv Austrije, serija A, broj 13, od 16.07.1971. godine, stav 95; Schiesser protiv Švicarske, serija A, broj 34, od 4.12.1979. godine, stav 29). Štoviše, za sudije Ustavnog suda je nuţno ne samo da su zaista neovisni već i da tako djeluju, što podliježe objektivnom testu (usporedi presudu Evropskog suda za ljudska prava Campbell i Fell protiv Velike Britanije, serija A, broj 80, od 28.06.1984. godine, stav 77. i dalje).

38. Iz sadržaja pisma jasno proizlazi da je predsjednik SNSD-a Milorad Dodik bio u kontaktu sa sudijom Krstanom Simićem (prva stranica pisma) prije pisanja pisma. Sudija Simić je na ove kontakte uzvratio pisanom komunikacijom. Dalje, sudija Simić u pismu navodi da predsjedniku SNSD-a „uvijek stoji na raspolaganju“ i otvoreno mu nudi „svoje iskustvo i mogućnosti“ (stranica druga, pasus sedmi). Štoviše, on je u pismu samoinicijativno tražio viši stupanj saradnje, što jasno proizlazi iz navoda: „Bojim se da malo koristiš moje iskustvo i mogućnosti“. Također, sudija Simić otvoreno raspravlja o mogućnosti angaţiranja kadra SNSD-a u izvršnoj vlasti Republike Srpske, daje svoje mišljenje i preporuke o takvim osobama, te navodi da ga te osobe konsultiraju „gdje god ima veći problem“ (stranica ĉetvrta, pasus drugi). Prema tome, sudija Simić daje savjete funkcionerima izvršne vlasti jednog entiteta.

39. Polazeći od navedenog sadrţaja pisma, a uzimajući u obzir ĉinjenicu da je sudija Simić prije preuzimanja funkcije sudije Ustavnog suda obavljao funkciju potpredsjednika SNSD-a, kod objektivnog promatraĉa se stvara neotklonjiv utisak da sudija Simić nije prekinuo odnos sa svojom bivšom politiĉkom strankom i njezinim predsjednikom, te da je spreman da i dalje ima takve kontakte koji su od koristi toj politiĉkoj partiji. Štoviše, on inicira takve odnose. To se jasno zakljuĉuje iz navoda iz pisma u kojima nudi svoje znanje i iskustvo, nudi viši stupanj saradnje, te daje vlastita mišljenja i savjete jednom od ĉlanova svoje bivše stranke „gdje god ima veći problem“ u Vladi Republike Srpske.

40. Takve veze sudije Ustavnog suda i politiĉkih stranaka, odnosno izvršne vlasti entiteta, mogu se definirati kao veze nespojive sa institucionalnom i operativnom neovisnosti Ustavnog suda, koje svaki sudija mora jaĉati. U oĉima javnosti takvi odnosi nanose štetu ugledu Ustavnog suda, pogotovo u odnosu na percepciju njegove neovisnosti i nepristranosti, tj. zabrane preferencijalnog tretmana odreĊenih stranaka.

41. Prema tome, ovakvim navodima sudija Simić je svjesno ugrozio i nanio štetu neovisnosti Ustavnog suda. Time je, u smislu ĉlana 94. stav 2. Pravila Ustavnog suda, narušio, kako svoj ugled sudije Ustavnog suda, tako i ugled samog Ustavnog suda.

42. Na ovakav zakljuĉak ne utjeĉe ni ĉinjenica da je predmetno pismo bilo privatne, a ne službene prirode. Također, ni ĉinjenica da su sudija Simić i predsjednik SNSD-a i predsjednik Vlade Republike Srpske Milorad Dodik prijatelji, na što je ukazao sudija Simić, ne utjeĉe na zakljuĉak Ustavnog suda. Obveza sudije Ustavnog suda, kao nositelja ustavnosudske vlasti, da u odnosu prema nositeljima drugih vlasti ĉuva neovisnosti suda kao institucije i svoju vlastitu neovisnost, djeluje, kako u privatnim, tako i u sluţbenim odnosima. Prema tome, i pisanjem privatnog pisma može se ugroziti neovisnost sudije Ustavnog suda i samog Ustavnog suda kao institucije.

VII.2. Javni istupi sudije Krstana Simića

43. Dalje, u intervjuima za reviju „Slobodna Bosna“ iz Sarajeva od 31.12.2009. godine i 07.01.2010. godine i na press-konferenciji od 08.01.2010. godine u Banjoj Luci, sudija Simić je iznio teške kvalifikacije o sudijama Ustavnog suda i samom Ustavnom sudu kao instituciji, dovodeći ih u vezu sa (a) kriminalom, (b) korupcijom, (c) miješanjem politike u rad Ustavnog suda i (d) neobavljanjem ustavne funkcije koja mu je dodijeljena. Štoviše, sudija Simić je iznio tvrdnju da ima dokaze za svoje navode.

44. Sudija Simić nije demantirao citirane izjave, u skladu sa odgovarajućim Zakonom o zaštiti od klevete, niti na bilo koji drugi naĉin. S druge strane, Ustavni sud je 16.02.2010. godine primio pisanu izjavu novinarke revije „Slobodna Bosna“ N. D.o autentiĉnosti citiranih izjava sudije Simića. Prema tome, Ustavni sud smatra da su izjave sudije Simića date u javnosti taĉno citirane.

45.Sudija Simić se pozvao na slobodu izražavanja koja je zagarantirana ĉlanom II/3(h) Ustava BiH i ĉlanom 10. Evropske konvencije. Smatra da mu sloboda izraţavanja dopušta da izrazi svoje mišljenje javno i na naĉin na koji je on to uĉinio. Konaĉno, naveo je da je na njega kao sudiju vršen pritisak, zbog ĉega je smatrao nužnim i opravdanim da u javnosti iznese svoje mišljenje.

46.Ustavni sud naglašava da je sloboda izražavanja izuzetno bitna za demokraciju i demokratske procese u društvu. Država mora obratiti posebnu pažnju na ovu slobodu. Za ĉlan 10. Evropske konvencije karakteristiĉno je da štiti izraţavanje koje nosi rizik ugroţavanja, ili zaista ugrožava interese drugih. Ovaj ĉlan štiti ne samo informacije i ideje koje su primljene pozitivno, ili se smatraju bezopasnim, ili prema njima nema stava, već i one koje vrijeđaju, šokiraju ili uznemiravaju, a to je ono što zahtijeva tolerantnost i pluralizam bez kojih nema demokratskog društva (usporedi AP 1819/07 od 11.11.2009. godine, taĉka 35. u vezi sa presudom Evropskog suda za ljudska prava Handyside protiv Ujedinjenog Kraljevstva, serija A, broj 24, od 07.12.1976. godine, stav 49). Ovo posebno vrijedi kada se radi o javnim liĉnostima ili institucijama vlasti, jer se prag tolerancije mora podići na višu razinu (usporedi presudu Evropskog suda za ljudska prava, Castells protiv Španije, serija A, broj 236, od 23.04.1992. godine, stav 46).

47. Ipak, sloboda izraţavanja iz ĉlana II/3(h) Ustava BiH i ĉlana 10. Evropske konvencije nije apsolutna. Naprotiv, u demokratskim i pravnim državama gotovo nijedno ljudsko pravo i sloboda, ma koliko bili primarni ili znaĉajni, nisu i ne mogu biti apsolutni i neograniĉeni (usporedi AP 2457/06 od 18.12.2008. godine, taĉka 32). Tako, prema stavu 2. ĉlana 10. Evropske konvencije, sloboda izražavanja „može podlijegati takvim formalnostima, uvjetima, ograniĉenjima ili sankcijama predviđenim zakonom i koje (su) neophodne u demokratskom društvu u interesu […] oĉuvanja autoriteta i nepristrasnosti pravosuđa“.

48. Ustavni sud smatra da sankcija razrješenja sudije sa funkcije sudije Ustavnog suda, na temelju ĉlana VI/1(c) Ustava Bosne i Hercegovine u vezi sa ĉlanom 101. stav 1. alineja 5. Pravila Ustavnog suda, tj. zbog grube povrede ĉlana 94. stav 2. Pravila Ustavnog suda, može biti opravdana mjera nepoštivanja ograniĉenja slobode izražavanja.

49. Prema tome, kao što je prethodno navedeno, svaki sudija Ustavnog suda mora biti svjestan da prihvatanjem sudijske funkcije prihvata i određena ograniĉenja kada su u pitanju javni istupi. Ta ograniĉenja, upravo, imaju za cilj zaštitu javnog interesa – povjerenja javnosti u ustavnosudsku vlast, zaštitu njegove neovisnosti i nepristrasnosti, integriteta, ugleda i ĉasti sudija. Kada sudija istupa u javnosti, on mora nužno voditi raĉuna o zaštiti navedenog javnog interesa.

50. Sudija Krstan Simić je samoinicijativno nastupio u javnosti, putem pisanih medija i organiziranjem press-konferencije. Sudija Simić je bio svjestan da organiziranje press-konferencije na takav naĉin nema uporište u praksi Ustavnog suda, jer je i osobno, prije poĉetka press konferencije, naglasio da je istup protivan stavu Ustavnog suda kada su u pitanju odnosi prema javnosti. Dalje, Ustavni sud smatra da je svrha ovih istupa u javnosti bila iznošenje teške kompromitacije i optuţbi na raĉun drugih sudija Ustavnog suda i Ustavnog suda kao institucije, te njihova diskvalifikacija. Konaĉno, sudija Simić je u javnosti iznio tvrdnju da Ustavni sud ne štiti pravo i pravdu, tj. da ne obavlja svoj posao na kvalitetan i profesionalan naĉin. Sudija Simić je javno obećao da će ove teške optužbe na raĉun Ustavnog suda i njegovih sudija potkrijepiti dokazima izjavivši: „Dokaze imam sve“.

51. Ustavni sud smatra da su ovakvi istupi u potpunosti suprotni visokim ustavnosudskim standardima sudijskog ponašanja. Štoviše, ĉak i kada bi bili utemeljeni navodi sudije Simića, njegovo postupanje je krajnje neprofesionalno i suprotno naĉelima praviĉnog postupka. Naime, sudija, ĉak i ako tvrdi da ima dokaze za navodni kriminal pojedinih sudija, ne smije djelovati vaninstitucionalno, iznositi svoje stavove u javnosti i prejudicirati eventualan ishod protiv njih (presumpcija nevinosti), već mora koristiti relevantan državni sistem, predviđen pozitivnopravnim propisima u Bosni i Hercegovini, koji omogućava ispitivanje takvih navoda, i to u skladu sa svojim nadležnostima, relevantnom procedurom i materijalnopravnim temeljem. Sudija Simić, prije nego što je iznio svoje stavove i tvrdnje u javnosti, nije ni pokušao problematizirati sporna pitanja u samom Ustavnom sudu, mada je prije istupa u javnosti znao da će mu Ustavni sud, u plenarnom sastavu, dati priliku da se raspravlja o pitanju njegovog poloţaja u Ustavnom sudu gdje bi mogao iznijeti svoje tvrdnje i stavove. Štoviše, prema saznanju Ustavnog suda, sudija Simić nije ni pokušao dostaviti dokaze nadležnim tužiteljstvima u Bosni i Hercegovini.

52. Uzevši u obzir navedeno, istupi sudije Simića u javnosti doveli su u pitanje povjerenje javnosti u ustavnosudsku vlast i u Ustavni sud kao instituciju. Štoviše, takve aktivnosti djelovale su negativno na javnost kada je u pitanju njeno povjerenje u ustavnosudsku vlast, te je time sudija Simić nanio štetu dignitetu Ustavnog suda i njegovih sudija. To, između ostalog, ilustrira i poĉetni komentar novinarke „Slobodne Bosne“ u ĉlanku od 31.12.2009. godine: „Najviša pravna institucija države, Ustavni sud Bosne i Hercegovine, posljednjih se dana opasno ljulja pod teretom podmetanja, optužbi za korupciju, politiĉkih namještaljki, stranaĉkih sukoba!“.

53. Prema utvrđenim ĉinjenicama, ne mogu se naći razlozi koji bi sudiju Simića opravdavali u njegovim postupcima. Navod da je bio pod pritiskom Ustavni sud ne smatra utemeljenim.

54. Na temelju utvrđenih ĉinjenica, Ustavni sud je zakljuĉio da je sudija Simić svjesno prekoraĉio dopuštenu granicu slobode izražavanja sudije, ĉime je narušio ugled i dostojanstvo sudije Ustavnog suda, suprotno ĉlanu 94. stav 2. Pravila Ustavnog suda. Na taj je naĉin sudija Simić nanio štetu vlastitom ugledu i dostojanstvu kao sudiji, ostalim sudijama i Ustavnom sudu kao instituciji.

...

VII.3. Zaključak

56. Ustavni sud, prije svega, naglašava da radi u veoma složenim pravnim i politiĉkim okolnostima. U ovoj fazi ustavnopravnog razvoja Bosne i Hercegovine uloga Ustavnog suda je veoma znaĉajna i teška, a njegove odluke objektivno imaju znaĉajan utjecaj na politiĉke procese u državi. Ustavni sud, između ostalog, rješava složena ustavnopravna pitanja s dalekosežnim implikacijama u kojima su zakonodavna ili izvršna tijela na državnoj ili entitetskoj razini ĉesto neposredni uĉesnici. Samim tim postoji nepobitan javni interes da Ustavni sud izgradi i ĉuva svoj ugled, neovisnost i nepristranost, te da ne dopusti da se navedena naĉela ugroze ili naruše. U protivnom, ne samo Ustavni sud kao institucija već i njegove odluke gube na autoritetu. Sudije Ustavnog suda, kao pravnici najvišeg moralnog ugleda, u svakom trenutku moraju biti svjesni ovih naĉela.

57. ... Svojim postupcima sudija Simić je nanio veliku štetu Ustavnom sudu koja se ogleda u narušavanju povjerenja javnosti i vlasti u neovisnost, nepristranost i profesionalnost rada Ustavnog suda, kao i obezvređivanju postignutih rezultata.

58. Ustavni sud smatra da će dugo trpjeti konsekvence zbog navedenih aktivnosti sudije Krstana Simića i da će morati uložiti dodatni trud kako bi vratio poljuljano povjerenje javnosti i javne vlasti u njegovu samostalnost, neovisnost, nepristranost i profesionalnost.

59. ...Ustavni sud smatra da su se stekli uvjeti da se, na temelju ĉlana VI/1(c) Ustava BiH, donese odluka o razrješenju dužnosti sudije Krstana Simića.

61. Ova odluka Ustavnog suda je, u skladu sa ĉlanom VI... Ustava Bosne i Hercegovine, konaĉna i obvezujuća i ne podliježe preispitivanju ni pred jednim zakonodavnim, sudskim ili upravnim tijelom.”

15.Odluka nije dostavljena aplikantu nego je objavljena u „Službenom glasniku Bosne i Hercegovine“ dana 06.07.2010. godine.

16. Dana 28.06.2010. godine aplikant je pokrenuo postupak pred Sudom Bosne i Hercegovine („državni sud“) zahtijevajući poništenje odluke Ustavnog suda od 08.05.2010. godine.

17. Dana 09.12.2010. godine državni sud se oglasio nenadležnim za razmatranje predmeta budući da Ustavni sud ima iskljuĉivu nadležnost u svim pitanjima koja se tiĉu statusa njegovih sudija.

18. Dana 24.01.2011. godine Apelaciono odjeljenje državnog suda potvrdilo je odluku od 09.12.2010. godine.

B. Relevantno domaće pravo

19. Ustav Bosne i Hercegovine (Aneks 4. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini) stupio je na snagu 14.12.1995. godine. Ustavni sud je uspostavljen na osnovu ĉlana VI Ustava, koji u relevantnom dijelu glasi:

“Ustavni sud Bosne i Hercegovine sastoji se od devet ĉlanova.

a) Ĉetiri ĉlana bira Predstavniĉki dom Federacije, a dva ĉlana Skupština Republike Srpske. Preostala tri ĉlana bira predsjednik Evropskog suda za ljudska prava nakon konsultacija sa Predsjedništvom.

b) Sudije moraju biti istaknuti pravnici visokog moralnog ugleda. Svako ko udovoljava takvoj kvalifikaciji i ima pravo glasa može biti imenovan za sudiju Ustavnog suda. Sudijekoje bira predsjednik Evropskog suda za ljudska prava ne mogu biti državljani Bosne i Hercegovine ili bilo koje susjedne države.

c) Mandat sudija imenovanih u prvome sazivu je pet godina, izuzev ako podnesu ostavku ili budu s razlogom razriješeni na osnovu konsenzusa ostalih sudija. Sudije koje su imenovane u prvome sazivu ne mogu biti ponovno imenovane. Sudije koje budu imenovane nakon prvog saziva služiće do navršenih 70 godina života, izuzev ako podnesu ostavku ili budu s razlogom razriješene na osnovu konsenzusa ostalih sudija....

Ustavni sud će podržavati ovaj Ustav.

a) Ustavni sud je jedini nadležan da odluĉuje o bilo kojem sporu do kojeg dođe prema ovom Ustavu između dva entiteta, ili između Bosne i Hercegovine i jednog ili oba entiteta, te između institucija Bosne i Hercegovine, ukljuĉujući ali ne ograniĉavajući se na sljedeće:

- da li je odluka entiteta da uspostavi posebne paralelne veze sa susjednom državom u skladu s ovim Ustavom, ukljuĉujući i odredbe koje se odnose na suverenitet i teritorijalnu cjelovitost Bosne i Hercegovine.

- da li je bilo koja odredba ustava ili zakona jednog entiteta u skladu sa ovim Ustavom. ...

b) Ustavni sud također ima i apelacionu nadležnost u pitanjima iz djelokruga ovog Ustava, kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

c) Ustavni sud je nadleţan u pitanjima koja mu ustupi bilo koji sud u Bosni i Hercegovini u pogledu toga da li je zakon, o ĉijem važenju ovisi njegova odluka, spojiv s ovim Ustavom, Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama i njenim protokolima, ili sa zakonima Bosne i Hercegovine; ili u pogledu postojanja ili opsega nekog općeg pravila međunarodnog javnog prava koje je od znaĉaja za odluku suda. ..

Odluke Ustavnog suda su konaĉne i obavezujuće.”

20. Relevantne odredbe Poslovnika Ustavnog suda („Službeni glasnik Bosne i Hercegovine“, br. 60/05, 76/05, 64/08, 51/09, 22/14 i 57/14) glase (op.pr. prevod je osigurao Ustavni sud):

Član 38.

(Prisustvo sjednicama)

„Sjednicama Ustavnog suda prisustvuju sudije, generalni sekretar, registrar, šefovi odjela i lice zaduženo za saradnju s medijima.

Predsjednik Ustavnog suda može odluĉiti da sjednici prisustvuju i druga struĉna lica.“

Člana 46.

(Javna rasprava)

„Kada je u postupku pred Ustavnim sudom potrebno neposredno raspraviti pitanje znaĉajno za donošenje odluke, Ustavni sud će u Plenarnoj sjednici održati javnu raspravu.

O potrebi da se održi javna rasprava Ustavni sud odluĉuje na prijedlog sudije izvjestitelja ili drugog sudije“.

Član 80. (ranije član 83.)

(Izbor sudija)

„Sudije Ustavnog suda se biraju u skladu sa ĉlanom VI/1. Ustava. Sudije će biti istaknuti pravnici visokih moralnih kvaliteta ...“

Član 82. (ranije član 85.) (Svečana izjava)

„Prije preuzimanja dužnosti svaki izabrani sudija na prvom zasjedanju Ustavnog suda u Plenarnoj sjednici kojoj je taj sudija prisutan ili, u sluĉaju potrebe, pred predsjednikom Ustavnog suda daje i potpisuje sljedeću sveĉanu izjavu:

Svečano izjavljujem da ću se u vršenju dužnosti sudije Ustavnog suda Bosne i Hercegovine pridržavati Ustava i zakona Bosne i Hercegovine, da ću dužnost sudije vršiti savjesno i nepristrano.“

Član 91. (ranije član 94.)

(Savjesno obavljanje funkcije, čuvanje ugleda i dostojanstva)

„Sudija vrši funkciju sudije savjesno..

Sudija je dužan ĉuvati ugled i dostojanstvo Ustavnog suda i ugled i dostojanstvo sudije.“

Član 96. (ranije član 97.)

(Nespojivost funkcije)

„Funkcija sudije je nespojiva sa:

a) ĉlanstvom u politiĉkoj stranci ili politiĉkoj organizaciji u Bosni i Hercegovini...“

Član 98. (ranije član 101.)

(Prestanak funkcije)

„(1) Sudija može biti razriješen dužnosti sudije prije isteka vremena na koje je izabran u sljedećim sluĉajevima: ...

e) ako funkciju sudije ne vrši u skladu sa ĉlanom 91. ovih pravila.

(2) Ustavni sud utvrđuje postojanje razloga iz stava (1) ovog ĉlana, razrješava sudiju na osnovu konsenzusa ostalih sudija i o tome obavještava organ koji je izabrao tog sudiju.“

PRITUŽBE

21. Aplikant navodi da su u postupku pred Ustavnim sudom povrijeđena njegova prava koja garantira ĉlan 6. stav 1. Konvencije. Konkretno, on se žali da mu nije pružena adekvatna prilika da iznese svoju argumentaciju, te da stoga nije poštovano naĉelo jednakosti stranaka u postupku. On se također žali zbog neodržavanja javne rasprave, kao i na ishod ovog postupka. Aplikant također navodi da je razrješenjem povrijeđeno njegovo pravo na slobodu izražavanja koje garantira ĉlan 10. Konvencije. Konaĉno, on se žali prema ĉlanu 13. Konvencije zbog nepostojanja djelotvornog pravnog lijeka za njegove temeljne pritužbe.

PRAVO

A. Navodna povreda člana 6. stav 1. Konvencije

22. Aplikant navodi povredu njegovih prava iz ĉlana 6. stav 1. Konvencije, koji u relevantnom dijelu glasi:

“1. Prilikom odluĉivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o kriviĉnoj optužbi protiv njega, svako ima pravo na praviĉan i javni postupak u razumnom roku, pred neovisnim i nepristranim sudom uspostavljenim na osnovu zakona ...”

23. Ĉak i ako se pretpostavi da su ove pritužbe spojive s odredbamaKonvencije ratione materiae (vidi Vilho Eskelinen i drugi protiv Finske,[GC], br. 63235/00, ESLJP 2007-II), one su oĉigledno neosnovane iz razloga koji slijede.

24. Prije svega, Sud ponavlja da njegov zadatak nije da ĉinjeniĉnu ocjenu domaćih sudova zamijeni vlastitom ocjenom. Zadatak Suda je da ocijeni da li je postupak u cijelosti, ukljuĉujući i naĉin na koji je prihvaćeno izvođenje dokaza, bio „praviĉan“ u smislu ĉlana 6. stav 1. (vidi Dombo Beheer B.V. protiv Nizozemske, 27.10.1993, taĉka 21, Serija A br. 274).

25. Sud dalje ponavlja da prema njegovoj praksi naĉelo jednakosti stranaka u postupku zahtijeva da se svakoj stranci mora pružiti „razumna prilika da iznese svoju argumentaciju pod uvjetima koji je ne stavljaju u bitno nepovoljniji položaj vis- -vis protivniĉke stranke“ (vidjeti, između ostalih izvora, Avotiņš protiv Latvije [GC],br. 17502/07, taĉka 119, ESLJP 2016).

26. Vraćajući se na predmetni sluĉaj Sud napominje da je postupak za razrješenje aplikanta održan pred Ustavnim sudom, najvišim pravosudnim tijelom tužene države. Odluka o razrješenju aplikanta donesena je jednoglasno na plenarnoj sjednici. Prije nego što je postupak otpoĉeo aplikant je pozvan da podnese svoju pisanu izjavu. Na plenarnoj sjednici od 25.03.2010. godine on se pojavio pred sudom i iznio sudijama svoje argumente. Aplikant nije tražio da se pred sudom sasluša nijedan svjedok. Sjednica od 25.03.2010. godine je odgođena kako bi se aplikantu dalo dovoljno vremena za uvid u spis i druge relevantne dokumene Ustavnog suda, te da angažira pravnog zastupnika. Aplikant je također pozvan da podnese još jednu pisanu izjavu. Međutim, on nije iskoristio svoje pravo da izvrši uvid u dokumentaciju. Štoviše, nije se pojavio na nastavku plenarne sjednice dana 08.05.2010. godine, o ĉemu je propisno obaviješten, niti je angažirao pravnog zastupnika. Aplikant je, dakle, imao priliku da iznese svoju argumentaciju, kako u vidu pisanih podnesaka, tako i usmeno. Znao je za sve relevantne dokumente i mogao se izjasniti o njima kako bi utjecao na odluku suda, u skladu sa zahtjevima kontradiktornog postupka. U takvim okolnostima, Sud ne može prihvatiti argument aplikanta da je došlo do povrede naĉela „jednakosti stranaka“ koji je sadržan u pojmu praviĉnog postupka (vidi, mutatis mutandis, Juričić protiv Hrvatske, br. 58222/09, stav 72., 26.07.2011).

27. U pogledu ishoda ovog postupka, Sud naglašava da je, u skladu sa ĉlanom 19. Konvencije, njegova dužnost iskljuĉivo da osigura poštivanje obaveza koje su preuzele strane potpisnice Konvencije. Konkretno, njegova funkcija nije da se bavi greškama u pogledu ĉinjenica ili primjene prava koje je navodno napravio domaći sud u ocjeni dokaza koji su mu predoĉeni, osim, i u mjeri u kojoj su one dovele do povrede prava i sloboda zaštićenih Konvencijom (vidi, među brojnim drugim izvorima, García Ruiz protiv Španije [GC], br. 30544/96, taĉka 28, ESLJP 1999-I). Sud ne moţe sam vršiti ocjenu ĉinjenica koje su navele domaći sud da donese takvu odluku, a ne drugaĉiju; u suprotnom, on bi postupao kao sud ĉetvrtog stepena i time zanemario propisana ograniĉenja njegovog djelovanja (vidi Centro Evropa 7 S.r.l. i Di Stefano protiv Italije [GC], br. 38433/09, taĉka 197, ESLJP 2012, i Avotiņš, citiran gore, taĉka 99).

28. Kada je rijeĉ o pritužbi aplikanta zbog neodrţavanja javne rasprave pred Ustavnim sudom, Sud ponavlja da u postupcima pred sudom koji predstavlja prvu i jedinu instancu, pravo na „javnu raspravu“ u smislu ĉlana 6. stav 1. podrazumijeva pravo na „usmenu raspravu“ (vidi Göç protiv Turske [GC], br. 36590/97, taĉka 47, ESLJP 2002-V). Međutim, ĉlan 6. stav 1. ne zabranjuje sudovima da, u svjetlu posebnih obilježja predmeta koji im je podnesen na razmatranje, odluĉe odstupiti od tog naĉela (vidi Martinie protiv Francuske [GC], br. 58675/00, taĉka 40, ESLJP 2006-VI). Obaveza održavanja rasprave, dakle, nije apsolutna. Na primjer, rasprava se moţe izostaviti ako se jedna od strana nedvosmisleno odrekne svog prava na njeno održavanje, a ne postoje pitanja od javnog interesa zbog kojih bi rasprava bila neophodna. Odricanje od tog prava može biti izraženo izriĉito ili prešutno, a u ovom drugom sluĉaju, na primjer, odustajanjem od podnošenja ili održavanja zahtjeva za raspravu (vidi, na primjer, Döry protiv Švedske, br. 28394/95, taĉka 37, 12.11.2002, i Schädler-Eberle protiv Lihtenštajna, br. 56422/09, taĉka 100, 18.07.2013).

29. Kako je već navedeno, Ustavni sud je održao raspravu u aplikantovom predmetu. Aplikant je osobno saslušan na plenarnoj sjednici održanoj 25.03.2010. (za razliku od sluĉaja Juričić, citiranog gore, taĉka 86). Kada je rijeĉ o iskljuĉenju javnosti s te rasprave, Sud napominje da su sjednice Ustavnog suda u pravilu zatvorene za javnost, ali sud izuzetno može narediti održavanje javne rasprave. Međutim, aplikant nije tražio održavanje javne rasprave. On nije Sudu dostavio bilo kakve dokaze da je to zatražio u bilo kojoj fazi postupka pred Ustavnim sudom. Sud stoga zakljuĉuje da se opravdano može smatrati da se on odrekao svoga prava na javnu raspravu (vidi, mutatis mutandis, Döry, citirana gore u tekstu, taĉka 38; Lundevall protiv Švedske, br. 38629/97, taĉka 35, 12.11.2002; i SchulerZgraggen protiv Švicarske, 24.06.1993, Serija A br. 263, taĉka 58; za razliku od Olujić protiv Hrvatske, br. 22330/05, taĉka 73, 5.02.2009).

30. S obzirom na navedeno, Sud nalazi da nema pokazatelja da je došlo do povrede ĉlana 6. u ovom predmetu. Iz navedenog proizlazi da su pritužbe prema ĉlanu 6. stav 1. oĉigledno neosnovane u smislu ĉlana 35. stav 3. (a) Konvencije, te se moraju odbaciti kao nedopuštene temeljem ĉlana 35. stav 4. Konvencije.

B. Navodna povreda člana 10. Konvencije

31. Aplikant se žali da je razriješen dužnosti zbog svojih izjava u javnosti, suprotno ĉlanu 10. Konvencije koji propisuje sljedeće:

„1. Svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo ukljuĉuje slobodu mišljenja, primanja i saopćavanje informacija i ideja bez miješanja javne vlasti i bez obzira na granice. Ovaj ĉlan ne spreĉava države da zahtijevaju dozvole za djelatnosti emitiranja, televizijskih i kinematografskih poduzeća.

2. Budući da korištenje ovih sloboda podrazumijeva dužnosti i odgovornosti, ono može biti podvrgnuto formalnostima, uvjetima, ograniĉenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu državne sigurnosti, teritorijalne cjelovitosti ili javne sigurnosti, radi spreĉavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, spreĉavanja otkrivanja povjerljivih informacija, ili radi oĉuvanja autoriteta i nepristranosti sudstva.”

32. Sud ponavlja da se ĉlan 10. također primjenjuje i u odnosu na radno mjesto, tako da državni službenici poput aplikanta uživaju pravo na slobodu izražavanja (vidi Baka, citiran u tekstu gore, taĉka 140; Wille protiv Lihtenštajna [GC], br. 28396/95, taĉka 41, ESLJP 1999-VII; Guja protiv Moldavije [GC], br. 14277/04, taĉka 52, 12.02.2008; i Kudeshkina protiv Rusije, br. 29492/05, taĉka 85, 26.02.2009). Istovremeno, Sud ima u vidu da su uposlenici dužni biti lojalni, suzdržani i diskretni u odnosu na poslodavca. Ovo je posebno sluĉaj kada je rijeĉ o državnim službenicima budući da sama priroda državne službe zahtijeva da se državni službenik obaveže na lojalnost i diskreciju (vidi Ahmed i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 2.09.1998, taĉka 55, Izvještaji o presudama i odlukama 1998-VI, i De Diego Nafría protiv Španije, br. 46833/99, taĉka 37, 14.03.2002). Stoga otkrivanje informacija od strane državnih sluţbenika koje su dobili tokom obavljanja svog posla, ĉak i kada je rijeĉ o pitanjima od javnog interesa, treba razmatrati u svjetlu njihove duţnosti da postupaju s lojalnošću i diskrecijom (vidi Guja, citiran gore u tekstu, taĉke 72-78).

33. Sud ponavlja da pitanja o radu pravosudnog sistema predstavljaju pitanja od javnog interesa, a debata o njima uživa zaštitu ĉlana 10. Međutim, Sud je u brojnim prilikama naglasio posebnu društvenu ulogu pravosuđa, koje kao garant pravne zaštite, a koja predstavlja temeljnu vrijednost u državi zasnovanoj na vladavini prava, mora uživati povjerenje javnosti da bi bilo uspješno u vršenju svoje dužnosti. Stoga se moţe pokazati neophodnim da se to povjerenje zaštiti od, u biti, neosnovanih destruktivnih napada, posebno s obzirom na ĉinjenicu da su sudije koje su predmet kritika obavezane na diskreciju koja ih sprjeĉava da odgovore na njih (vidjeti Prager i Oberschlick protiv Austrije, 26.04.1995, taĉka 34, Serija A br. 313). Izraz „autoritet pravosuđa“ ukljuĉuje, osobito, shvaćanje da sudovi predstavljaju odgovarajući forum za rješavanje pravnih sporova i odluĉivanje o krivnji ili nevinosti osobe povodom kriviĉne optužbe, te da su kao takvi prihvaćeni od strane široke javnosti (vidi Worm protiv Austrije, 29.08.1997, taĉka 40, Izvještaji 1997-V). Ono što je na kocki, kada je rijeĉ o zaštiti autoriteta pravosuđa, jeste povjerenje koje sudovi u demokratskom društvu moraju ulijevati optuženom u kriviĉnom postupku, kao i široj javnosti (vidi, mutatis mutandis, među brojnim drugim izvorima, Fey protiv Austrije, 24.02.1993, Serija A br. 255-A). Iz ovog razloga Sud je zakljuĉio da su javni službenici koji služe u pravosuđu dužni pokazati suzdržanost u ostvarivanju svoje slobode izražavanja u svim sluĉajevima kada autoritet i nepristranost pravosuđa mogu biti dovedeni u pitanje (vidi Baka, citiran u tekstu gore, taĉka 164, i Wille, citiran gore, taĉka 64).

34. Vraćajući se na predmetni sluĉaj Sud primjećuje da je dana 30.11.2009. godine Ustavni sud primio pismo koje je napisao aplikant, a koje je upućeno tadašnjem premijeru Republike Srpske i predsjedniku SNSD-a. Dana 03.12.2009. godine Ustavni sud je pozvao aplikanta da dostavi svoju pisanu izjavu u vezi sa spornim pismom (vidi taĉku 8. gore u tekstu). Sud dalje napominje da je nakon toga aplikant dao medijske intervjue u kojima je kritizirao Ustavni sud i neovlašteno održao konferenciju za štampu ne nudeći bilo kakav dokaz koji bi potkrijepio njegove navode.

35. Sud istiĉe da je aplikant razriješen duţnosti zbog nanošenja štete ugledu Ustavnog suda i ugledu sudije, ĉime je propustio da ispuni svoju obavezu. Sud stoga smatra da se odluka Ustavnog suda o razrješenju aplikanta s dužnosti sudije u biti odnosila na njegovu sposobnost da vrši svoju funkciju, odnosno, na ocjenu njegovih profesionalnih sposobnosti i osobnih kvaliteta u kontekstu njegovih aktivnosti i stavova u vezi sa Ustavnim sudom (vidi, mutatis mutandis, Harabin protiv Slovačke (odl.), br. 62584/00, ESLJP 2004-VI). Prema tome, suprotno tvrdnjama aplikanta,

Sud smatra da su razlozi aplikantovog razrješenja bili sporno pismo, ĉiji je sadržaj nesumnjivo proizveo opravdanu sumnju u pogledu njegove nepristranosti i neovisnosti, kao i njegovo ponašanje koje je nespojivo sa ulogom sudije. U tom smislu potrebno je ovaj predmet razlikovati od drugih predmeta, odnosno od predmeta Baka (citiran gore, taĉke 151. i 152) i Kudeshkina (citiran gore, taĉke 79. i 80) u kojima su odluke da se aplikanti smijene s dužnosti bile potaknute stavovima koje su oni javno izražvali, te su stoga predstavljale miješanje u njihovo pravo na slobodu izražavanja.

36. Ustavni sud je ispitao aplikantovu pritužbu prema ĉlanu 10. i donio detaljnu i dobro obrazloženu odluku. Njeno obrazloženje adekvatno potkrijepljuje zakljuĉak da su aplikantovi postupci ozbiljno ugrozili autoritet Ustavnog suda i povjerenje javnosti u pravosuđe u cjelini.

37. S obzirom na navedeno, Sud nalazi da nema pokazatelja da je došlo do povrede ĉlana 10. Iz navedenog proizlazi da je ova pritužba oĉigledno neosnovana u smislu ĉlana 35. stav 3. (a) Konvencije, te se mora odbaciti kao nedopuštena temeljem ĉlana 35. stav 4. Konvencije.

C. Navodna povreda člana 13. Konvencije

38. Aplikant se također pozvao na ĉlan 13. Konvencije u vezi s njegovim gore navedenim žalbama. Ĉak i pod pretpostavkom da aplikant „osnovano tvrdi“ da je žrtva povrede prava iz Konvencije (vidi Boyle i Rice protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 27.04.1988., taĉka 52., Serija A br. 131), Sud ponavlja da kada aplikant tvrdi, kao u ovom sluĉaju, da je došlo do povrede prava iz Konvencije od strane posljednje sudske instance u domaćem pravnom sistemu, primjena ĉlana 13. u tom smislu je ograniĉena. Stoga nepostojanje pravnog sredstva protiv odluke Ustavnog suda ne otvara pitanje na temelju ĉlana 13. Konvencije (vidi Juričić, citirana gore u tekstu, taĉka 100, i Harabin protiv Slovačke, br. 58688/11, taĉka 171, 20.11.2012).

39. Iz navedenog proizlazi da je ova pritužba oĉigledno neosnovana u smislu ĉlana 35. stav 3. (a) Konvencije, te se mora odbaciti kao nedopuštena temeljem ĉlana 35. stav 4. Konvencije.

Iz navedenih razloga Sud jednoglasno Proglašava aplikaciju nedopuštenom.

Saĉinjeno na engleskom jeziku i dostavljeno u pisanom obliku dana 08.12.2016. godine.

Milan Blaško Angelika Nußberger
zamjenik registrara predsjednica

Nema povezane prakse za ovu presudu.

Sažmi komentare

Komentari

Relevantni komentari iz drugih presuda

Član 6 | DIC | Bochan protiv Ukrajine br.2

Bočan protiv Ukrajine interesantna je jer podnositeljka ima pravo da "žalbu u svetlu vanrednih okolnosti" koja predstavlja posebni vanredni pravni lek u ukrajinskom pravu. Međutim, Vrhovni sud Ukrajine odbio je dati zahtev podnositeljke a svoju odluku obrazložio je na način koji nije u skladu sa zaključcima iz ranije presude Evropskog suda.

Ovime je ona onemogućena da koristi pravni lek raspoloživ u domaćem pravu, čime je povređeno pravo na pravično suđenje.

Član 6 | DIC | Cvetković protiv Srbije

Vrhovni sud Srbije je, na sednici održanoj 24.04.2008. godine, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Leskovcu, Gž. 860/07 od 26.04.2007, doneo rešenje kojim se ukida presuda Okružnog suda u Leskovcu i predmet vraća na drugostepeno odlučivanje o žalbama parničnih stranaka.

Rešenje Rev.II 1209/07, anonimizirano u skladu sa Pravilnikom, može se preuzeti sa adrese
ovde

Član 6 | DIC | Erkapić protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Kzz 1212/2018 od 14.11.2018. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivlјenog Marka Ristića - advokata Aleksandra Milićevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K.br.9/2018 od 19.04.2018. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 578/18 od 05.07.2018. godine.

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br.9/2018 od 19.04.2018. godine okrivlјeni M.R. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavlјanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 godine i 2 meseca, te mu je opozvana uslovna osuda izrečena presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu Spk.br.121/17 od 11.10.2017. godine i uzeta kao utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci, pa je okrivlјeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno na zadržavanju i u pritvoru počev od 10.11.2017. godine do 19.04.2018. godine. Istom presudom prema okrivlјenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to opojne droge kanabis u neto iznosu od 421,02 grama. Okrivlјeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara i sudski paušal u iznosu od 20.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 578/18 od 05.07.2018. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, okrivlјenog i njegovog branioca - advokata Aleksandra Milićevića, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu K.br.9/2018 od 19.04.2018. godine.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Filips protiv Ujedinjenog Kraljevstva

Presuda je povezana sa presudom Kzz 1211/2018 od 28.11.2018. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojom se odbija kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivlјenog Ž.N., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K br. 247/15 od 06.11.2017. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br. 132/18 od 31.05.2018. godine, u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, te na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se isti zahtev u ostalom delu odbacuje.

Presudom Višeg suda u Beogradu K br. 247/15 od 06.11.2017. godine, okrivlјeni je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ i krivičnog dela nedozvolјena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. KZ, pa pošto su mu primenom odredaba članova 56. i 57. KZ prethodno utvrđene pojedinačne kazne za svako od izvršenih krivičnih dela, i to za krivično delo iz člana 113. u vezi člana 30. KZ kazna zatvora u trajanju od tri godine, a za krivično delo iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. KZ kazna zatvora u trajanju od šest meseci, okrivlјeni je na osnovu člana 60. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i tri meseca, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 09.11.2013. godine do 19.05.2014. godine. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br. 132/18 od 31.05.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivlјenog, a presuda Višeg suda u Beogradu K br. 247/15 od 06.11.2017. godine, potvrđena.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Jelena Krstić protiv Srbije

Odluka je povezana sa rešenjem Ržk 3/17 od 27.02.2017. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim odbacuju kao neosnovane žalbe branioca okr. M.K. radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku od 16.01.2017. god. i žalba branioca istog okr., pa se rešenje predsednika Višeg suda u Subotici R4K.3/16 od 19.01.2017.god. potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Lepojić protiv Srbije

Presuda se navodi u presudi Gž1 3533/2018 od 11.01.2019. godine Apelacionog suda u Beogradu, kojom se preinačuje presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1.br.1882/18 od 2.7.2018.godine, u stavu prvom izreke, pa se odbija, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilјe kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilјi na ime naknade štete zbog neisplaćenih troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada za period od februara 2013.godine do marta 2015.godine isplati novčane iznose po mesecima, sa zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate.

U postupku žalbene kontrole ovaj sud je posebno imao u vidu stav izražen u praksi Evropskog suda za lјudska prava (presuda Evropskog suda za lјudska prava predmet “Lepojić protiv Srbije”, predstavka broj 13909/05), da su sudovi obavezani da primene pravila postupka izbegavajući kako preterani formalizam koji bi ugrozio pravičnost postupka, tako i preteranu fleksibilnost koja bi učinila bezvrednim (ništavim, beznačajnim), proceduralne zahteve predviđene zakonom.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Ljajić protiv Srbije

Presuda je povezana sa presudom Gž rr 1/2018 od 22.02.2018. godine Apelacionog suda u Beogradu, kojom se odbija kao neosnovana žalba tužioca i potvrđuje presuda Višeg suda u Beogradu P rr 1 br.1/17 od 06.11.2017. godine.

Presudom Višeg suda u Beogradu P rr 1.br.1/17 od 06.11.2017. godine, prvim stavom izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se naloži tuženoj da mu na ime naknade štete isplati iznos od 338.431.379,60 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 05.11.2010. godine do isplate. Drugim stavom izreke naloženo je tužiocu da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 46.000,oo dinara.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Maširević protiv Srbije

Vrhovni sud Srbije je, na sednici održanoj 24.10.2007. godine, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 967/2004 od 24.02.2005, doneo rešenje kojim se kao odbacije kao nedozvoljena revizija izjavljena protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu i dopunske presude od 25.04.2007. godine.

Rešenje Rev.II 1209/07, anonimizirano u skladu sa Pravilnikom, može se preuzeti sa adrese
ovde

Član 6 | DIC | Milovanović protiv Srbije

Presuda se navodi u obrazloženju presude Gž 2334/2018 od 27.04.2018. godine Apelacionog suda u Beogradu, kojom se potvrđuje presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P br. 12479/14 od 30.01.2017. godine u stavu prvom izreke i u delu stava drugog izreke kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca "AA" da se obaveže tužena Republika Srbija, Ministarstvo pravde da tužiocu na ime naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati još iznos od 8.200,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate i u ovom delu žalbe tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde i tužioca "AA" odbijaju, kao neosnovane, a presuda se preinačava u preostalom delu stava drugog izreke tako što se obavezuje tužena Republika Srbija, Ministarstvo pravde da tužiocu "AA" na ime naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati još iznos od 1.200,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate u roku od 15 dana od dostavlјanja otpravka presude.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Nuhović i Kurtanović protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 23/2016 od 13.09.2016. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku predlagača K.G.-Dž. iz S., kojim se utvrđuje da je predlagaču K.G.-Dž. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Somboru P. 506/11.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | R. Kačapor i druge podnositeljke predstavke protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3042/2019 od 25.10.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3007/18 od 28.02.2019. godine.
Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | R. Kačapor i druge podnositeljke predstavke protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3100/2019 od 18.09.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3400/18 od 29.03.2019. godine.
Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | R. Kačapor i druge podnositeljke predstavke protiv Srbije

Presuda se navodi u obrazloženju rešenja Gž 1249/2013 od 22.04.2013. godine Apelacionog suda u Kragujevcu, kojim se ukida presuda Osnovnog suda u Kruševcu, Sudske jedinice u Brusu II-11 P. br. 1466/2012 od 30. januara 2013. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.
Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Simić protiv Srbije

Presuda je citirana u rešenju R4r 8/2016 od 22.02.2016. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje da je predlagaču P.D. iz P. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Rumi pod. posl. br. 6P1. 153/2013. i nalaže se Osnovnom sudu u Rumi da preduzme odgovarajuće mere da se parnični postupak po tužbi predlagača u predmetu 6P1. 153/2013 okonča u najkraćem roku.

U konkretnom slučaju po oceni ovog suda neažurno postupanje prvostepenog suda propuštanjem da zakaže pripremno ročište u zakonom propisanom roku iz čl. 301. st. 1. ZPP-a (održano nakon 1 godine i 7 meseci od odgovora na tužbu) i u dalјnjem propuštanje zakazivanja ročišta za glavnu javnu raspravu u roku od 30 dana od dana održavanja pripremnog ročišta (održano nakon 4 meseca), sa ročištima na kojima nije izveden nijedan dokaz niti je odlučeno o dokaznim predlozima stranaka protivno članu 315. ZPP-a, uz odlaganje dva ročišta, kao i nepoštovanje utvrđenog vremenskog okvira i odlučivanja koja će dokazna sredstva da izvede na glavnoj raspravi primenom člana 308. stav 3. ZPP-a, isklјučivi su razlog za dugotrajnost postupka po oceni ovog suda, pa i u situaciji kada postupak traje kraće od tri godine a nije doneta prvostepena presuda u konkretnom slučaju dve godine i šest meseci postoji povreda prava na suđenje u razumnom roku. Naime, u konkretnom slučaju u pitanju je spor iz radnog odnosa radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu koji je po svojoj prirodi hitan i od egzistencijalnog značaja za tužioca, pa iako je u pitanju relativno složen postupak koji traži izvođenje odgovarajućih dokaza izloženo neažurno postupanje suda bez opravdanih razloga i doprinosa predlagača dugotrajnosti postupka protivno zakonom utvrđenim rokovima vodi povredi prava na koju osnovano ukazuje predlagač.

Prilikom zauzimanja ovakvog stava ovaj sud je cenio i praksu Evropskog suda za lјudska prava prema kojoj samo ona kašnjenja i odugovlačenja koja se mogu pripisati sudovima i drugim državnim organima mogu dovesti do zaklјučka o nepoštovanju prava na suđenje u razumnom roku (presuda Evropskog suda za lјudska prava Proszak protiv Polјske, od 16. decembra 1997. godine, stav 40.), ovaj Apelacioni sud je ocenio da se opisano postupanje prvostepenog suda u periodu od tužbe do podnošenja zahteva predlagača može smatrati neefikasnim i nedelotvornim, budući da je sud u toku celokupnog trajanja označenog dela postupka nije preduzimao radnje u cilјu raspravlјanja spornih činjenica i okončanja spora. Isti stav iskazan je i u Ustavnoj odluci br. Už-1971/2015 od 11.06.2015. godine.

Na potvrdu ovog stava ukazuje kako praksa suda u Strazburu (Čižiškova protiv Srbije od 19.01.2010. godine, Simić protiv Srbije od 24.11.2009. godine, Stanković protiv Srbije od 16.12.2008. godine), tako i praksa Ustavnog suda RS u većem broju svojih odluka (Už-779/2011 od 10.07.2013. godine, Už-2205/2013 od 18.06.2013. godine i Už-1838/2013 od 11.06.2015. godine).

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Stanković i Trajković protiv Srbije

Presuda je povezana sa presudom Rev 1540/2010 od 10.03.2010. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojom se odbija kao neosnovana revizija tužilaca izjavlјena protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž.1537/08 od 04.03.2009. godine.

Delimičnom presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P.8335/06 od 03.10.2007. godine, stavom prvim izreke je obavezana tužena da tužiocima na ime duševnih bolova zbog smrti roditelјa isplati svakom tužiocu po 800.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 03.10.2007. godine do isplate. Stavom drugim izreke konstatovano je da će po zahtevu za naknadu materijalne štete u vidu izgublјenog izdržavanja za tužilјu GG kao i o zahtevu za naknadu troškova postupka biti odlučeno po pravnosnažnosti delimične presude. Stavom trećim izreke tužioci su oslobođeni od obaveze plaćanja takse na tužbu i odluku, koji padaju na teret budžetskih sredstava suda. Presudom Okružnog suda u Beogradu Gž.1537/08 od 04.03.2009. godine, preinačena je delimična presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P.8335/06 od 03.10.2007. godine, u stavu prvom izreke i odbijen tužbeni zahtev tužilaca kojim je traženo da se obaveže tužena da im na ime naknade nematerijalne štete zbog smrti roditelјa i to oca ĐĐ i majke EE isplati svakom po 800.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose od 03.10.2007. godine do konačne isplate, kao neosnovan.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, roditelјi tužilaca ĐĐ i EE su pravnosnažnim rešenjem Opštinskog suda u Đakovici od 15.09.2006. godine proglašeni umrlim 11.06.1999. godine, kada su bili oteti iz kuće u selu ..., na području AP Kosova i Metohije. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je drugostepeni sud preinačenjem prvostepene presude primenio materijalno pravo, kada je tužbeni zahtev tužilaca za naknadu nematerijalne štete zbog smrti roditelјa, odbio.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Stanković i Trajković protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev1 28/2013 od 19.04.2013. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se usvaja revizija tužilaca, pa se ukida presuda Okružnog suda u Beogradu Gž 1537/08 od 04.03.2009. godine i predmet ustupa Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno suđenje.

Prvi opštinski sud u Beogradu, delimičnom presudom P 8335/06 od 03.10.2007. godine, stavom prvim izreke, obavezao je tuženu da plati tužiocima na ime duševnih bolova zbog smrti roditelјa i to oca ĐĐ i majke EE, po 800.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 03.10.2007. godine, pa do isplate. U stavu drugom izreke, konstatovao je, da će o zahtevu za naknadu materijalne štete, izgublјenog izdržavanja za tužilјu GG, kao i o zahtevu za naknadu troškova postupka biti odlučeno naknadno po pravnosnažnosti delimične presude. Stavom trećim izreke, oslobodio je tužioce obaveze plaćanja takse na tužbu i odluku, pa isti padaju na teret budžetskih sredstava suda.
Okružni sud u Beogradu, presudom Gž 1537/08 od 04.03.2009. godine, preinačio je delimičnu presudu Prvog opštinskog suda u Beogradu P 8335/06 od 03.10.2007. godine, u stavu prvom izreke, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca, kojim su tražili da se obaveže tužena da im na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog smrti roditelјa i to oca ĐĐ i majke EE plati po 800.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos, počev od 03.10.2007. godine pa do konačne isplate. Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužioci su izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud, presudom Rev 1540/10 od 10.03.2010. godine, odbio je kao neosnovanu reviziju tužilaca, izjavlјenu protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž 1537/08 od 04.03.2009. godine. Ustavni sud Srbije, odlukom Už 2786/2010 od 28.06.2012. godine, stavom prvim izreke, usvojio je ustavnu žalbu AA, BB, VV, GG i DD, izjavlјenu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev 1540/10 od 10.03.2010. godine i utvrdio da su podnosiocima ustavne žalbe povređena prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Stanković protiv Srbije

Član 6 | DIC | Vidas protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3108/2019 od 25.10.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3220/18 od 04.03.2019. godine i odbijaju se zahtevi stranaka za naknadu troškova postupka po reviziji.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 303/17 od 21.03.2018. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da isplati tužiocu na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog suda, sada Osnovnog suda u Vranju I 234/17 novčane iznose navedene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na dosuđeni iznos troškova izvršnog postupka plati zakonsku zateznu kamatu. Presudom Višeg suda u Vranju Gž 3220/18 od 04.03.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 303/17 od 21.03.2018. godine u stavovima prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Y protiv Slovenije

Presuda je povezana sa rešenjem R4k br. 18/15 od 17.06.2015. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija zahtev predlagača K.B. iz B.P. za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Loznici kao neosnovan.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde.

Presuda je međutim značajnija u pogledu pravnog stava koji se odnosi na ispitivanje svedoka, budući da je maloletna osoba agresivno ispitivana od strane optuženog čime je sekundarno viktimizovana.

Član 6 | DIC | Živaljević protiv Crne Gore

Presuda je povezana sa presudom Gž 2108/18 od 09.08.2018. Apelacionog suda u Nišu, kojim se odbija žalba tuženog Grada Niša i potvrđuje presuda Višeg suda u Nišu 6P 1566/17 od 30.11.2017. godine u stavu prvom i drugom izreke i presuda ukida u trećem stavu i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje u ovom delu.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Anđelković protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4r 1/2017 od 06.03 2017. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se predlagačima određuje naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | Bojan Ikić | Anđelković protiv Srbije

Presuda se poziva u žalbi koju je Upravnom sudu podneo žalilac protiv rešenja Republičke izborne komisije.\r\nŽalilac osporava zakonitost ožalbenog rešenja iz svih zakonskih razloga, ukazujući na povrede prava iz člana 32. Ustava Republike Srbije, u smislu paušalne primene prava, suprotno presudi Evropskog suda za lјudska prava Anđelković v. Srbija i na povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava Republike Srbije, u smislu nedelotvornosti prigovora.\r\nUpravni sud je presudom broj 4 Už 2755/20 od 4.7.2020. usvojio žalbu i poništio rešenje Republičke izborne komisije.\r\nPresuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse na ovde

Član 6-1 | DIC | Blagojević protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rž g 5/2016 od 31.10.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se žalba predlagača se usvaja, pa se rešenje Višeg suda u Sremskoj Mitrovici posl. br. R4p. 4/16 od 8.8.2016. godine preinačuje tako što se utvrđuje da je predlagaču V.Đ. u postupku koji se vodi pred Višim sudom u Sremskoj Mitrovici pod posl. brojem P.32/16 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i nalaže Višem sudu u Sremskoj Mitrovici da navedeni postupak okonča u roku od 4 meseca od dana prijema ovog rešenja.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Blagojević protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rž g 6/2018 od 01.06.2018. Apelacionog suda u Beogradu, kojim se odbija kao neosnovana žalba predlagača i potvrđuje rešenje Višeg suda u Beogradu R4p.8/18 od 20.03.2018.godine

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Blagojević protiv Srbije

Presuda je povezana sa presudom Gž rr 4/2018 od 05.04.2018. Apelacionog suda u Beogradu, kojom se preinačava presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr br.69/17 od 13.12.2017. godine u stavu drugom izreke pa se obavezuje tužena Republika Srbija – Treći osnovni sud u Beogradu da tužilјi AA na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati presudom navedenu nadoknadu.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Borović i drugi protiv Srbije

Presuda se navodi u rešenju Gž rr 18/2018 od 12.07.2018. godine Apelacionog suda u Nišu, kojim se ukida presuda Osnovnog suda u Leskovcu 22Prr.641/17 od 21.03.2018. godine u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke i u tom delu predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.

Prvostepeni sud u pogledu neimovinske štete, kao satisfakcije tužiocu, ne daje dovolјne i jasne razloge za dosuđenu visinu iste od 400 evra, s obzirom da se pozvao na činjenicu da je postupak stečaja, u kome je tužilac prijavio svoje potraživanje, trajao više godina i da je, pri tome, konstatovao da je to potraživanje za tužioca imalo posebni značaj, jer se radilo o isplati zarade. U konkretnom slučaju prvostepeni sud se u pobijanoj presudi nije rukovodio kriterijumima iz odredbe čl 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, jer prilikom odlučivanja nije cenio to što je stečajnom postupku, po osnovu koga je tužiocu utvrđena povreda prava, prethodio parnični postupak pred Opštinskim sudom u Leskovcu, a zatim i postupak izvršenja, koji su trajali od 2004 do 2009. godine, kada je otvaren stečajni postupak nad preduzećem u kome je tužilac radio, Elektroindustrija „RUL“ AD, a što je, do okončanja stečajnog postupka decembra 2016 godine, ukupno 12 godina. Takođe, nije cenio ni činjenicu, a koja proističe iz rešenja predsednika Privrednog suda u Leskovcu, da na strani tužioca nije bilo doprinosa za odugovlačenje postupka. (Presuda Međunarodnog suda u Strazburu Stošić protiv Srbije, predstavka 64931/10, Savić protiv Srbije, Borović i dr. protiv Srbije).

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Buj protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 11/15 od 04.03.2015. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija zahtev podnosioca zahteva D. B. iz B. C. kojim je tražio da se utvrdi da mu je u predmetu Osnovnog suda u Loznici P.1040/14 i predmetu Višeg suda u Šapcu Gž 886/14 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku kao i zahtev da se obaveže prvostepeni sud da u roku od 15 dana od dana prijema odluke zaklјuči glavnu raspravu i donese presudu kojom će odlučiti o postavlјenom zahtevu, te se odbija zahtev za isplatu troškova sastava zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Buj protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 18/2016 od 10.05.2016. godine, Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija zahtev predlagača L.M., kojim je tražio da se utvrdi da je njemu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u ostavinskom postupku iza pok. L.S., u predmetu Osnovnog suda u Novom Sadu O.5460/14 i odredi rok u kome će se doneti odluka, te odredi novčana naknada predlagaču zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Burdov protiv Rusije (br.2)

Presuda je povezana sa presudom Rž g 9/2019 od 27.06.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojom se odbija kao neosnovana žalba predlagača, pa se potvrđuje rešenje Višeg suda u Novom Pazaru R4 I br.7/2019 od 20.05.2019. godine, u stavu trećem izreke i odbija zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

Rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru R4 I br.7/2019 od 20.05.2019. godine, usvojen je zahtev podnosilaca i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru I br.692/04 (novi broj I 1773/11) povređeno pravo podnosioca zahteva na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Stavom drugim izreke utvrđeno je pravo podnosilaca zahteva na primerenu naknadu u iznosu od 30.000,00 dinara koja će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredelјenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke. Odbijen je zahtev podnosilaca za primerenu naknadu za veći iznos od dosuđenog u stavu dva izreke rešenja do traženog iznosa od 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Čižková protiv Srbije

Član 6-1 | DIC | Cvetković protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4r 22/2016 od 28. 10. 2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija prigovor radi ubrzanja postupka i utvrđenja povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pod poslovnim brojem P1.3/14.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Cvetković protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3041/2019 od 05.09.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1869/18 od 26.11.2018. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 143/17 od 19.01.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu AA plati na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog, sada Osnovnog suda u Vranju I 629/17 (raniji I 994/09 i I 1266/03) i to na ime glavnog duga zbog neisplaćene naknade zarade za vreme bolovanja i po osnovu razlike zarade iznose za period navedene u tom stavu izreke, zbog neisplaćenog regresa za 2001. godinu i 2002. godinu u traženim iznosima, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i na ime troškova parničnog postupka i izvršnog postupka. Stavom drugim izreke je obavezana tužena da tužiocu BB plati na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u istom predmetu i to na ime glavnog duga zbog neisplaćene razlike zarade pojedinačne iznose navedene u tom stavu izreke, zbog neisplaćenog regresa za 2001. i 2002. godinu u traženom iznosu i na ime troškova parničnog i izvršnog postupka, a stavom trećim izreke je obavezana tužena da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 25.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate.
Viši sud u Vranju je, presudom Gž 1869/18 od 26.11.2018. godine, stavom prvim izreke odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu, a stavom drugim izreke je odbio kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Dejan Živojinović protiv Srbije

Odluka je povezana sa rešenjem R4-r 20/16 od 20.07.2016. godine Apelacionog suda u Novm Sadu, kojom se odbija zahtev predlagača od 09.03.2015. godine za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku kao neosnovan

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Dejan Živojinović protiv Srbije

Odluka je povezana sa rešenjem R4r 24/2016 od 06. 02. 2017. godine Apelacionog suda u Novm Sadu, kojom se prigovor predlagača V.Ž. od 20.12.2016. godine radi utvrđenja povrede prava na suđenje u razumnom roku i ubrzanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Novom Sadu posl. br. Gž1. 3664/16 odbija se kao neosnovan.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Dobrić protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 1242/2011 od 01.12.2011. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužilaca, izjavlјena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž broj 1687/10 od 07.07.2010. godine.

Presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P br.6028/2006 od 14.05.2008. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tužena da im isplati na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrplјenih duševnih bolova zbog pogibije bliskog srodnika i to: tužilјi AA, supruzi pok GG, iznos od 350.000,00 dinara, tužilјi VV, ćerki pok. GG, iznos od 400.000,00 dinara, i tužiocu BB, sinu pok. GG iznos od 400.000,00 dinara, odnosno ukupno 1.150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do isplate kao i da naknade troškove parničnog postupka kao neosnovan.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1687/10 od 07.07.2010. godine, odbijena je žalba tužilaca kao neosnovana i potvrđena presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Gallardo Sanchez protiv Italije

Presuda je povezana sa rešenjem R4r 10/2017 od 04. 09. 2017. Apelacionog suda u Kragujevcu, kojim se usvaja prigovor podnosioca AA u delu kojim je tražio da se utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i utvrđuje se da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Čačku P1-318/15 (predmet Gž1-3539/16 u Apelacionom sudu u Kragujevcu).

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Grujović protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Ržk br. 5/18 od 13.04.2018. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija žalba punomoćnika predlagača AA, izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu br. R4k 6/17 te se navedeno rešenje Višeg suda u Novom Sadu potvrđuje.

Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu br. R4K 6/17 od 19.02.2018.god., odbijen je prigovor AA podnet 19.12.2017.god. na dužinu trajanja predkrivičnog postupka br.Kt-464/2016 VJT u Novom Sadu koji se vodi po krivičnoj prijavi od 20.12.2016.god. sa dopunama 4.01.2017.god. i 27.01.2017.god. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavila predlagač AA, s predlogom da Apelacioni sud u Novom Sadu, predsednik suda, žalbu usvoji i preinači prvostepeno rešenje iz razloga nepotpuno i netačno utvrđenog činjeničnog stanja, jer samo na osnovu pozitivnog rešenja po žalbi i mera koje će, u tom slučaju, doneti neposredno viši javni tužilac, po oceni predlagača u žalbi, postoji šansa da sud u zakonskom roku primenom krivičnog zakona potvrdi ili opovrgne njene tvrdnje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde.

Član 6-1 | DIC | Hornsby protiv Grčke

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3049/2019 od 02.10.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2372/18 od 14.03.2019. godine.

Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Vranju Gž 2372/18 od 14.03.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 8/18 od 03.04.2018. godine, kojom je tužena obavezana da tužiocu na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog, sada Osnovnog suda u Vranju I 383/05, na ime razlike zarade, regresa, troškova parničnog postupka i troškova izvršnog postupka plati iznose bliže navedene u izreci prvostepene presude, sa pripadajućom kamatom, i troškove postupka od 13.500,00 dinara, sa kamatom od izvršnosti do isplate.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Hornsby protiv Grčke

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3036/2019 od 18.09.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2698/18 od 15.04.2019. godine.

Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Vranju Gž 2698/18 od 15.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 122/18 od 22.03.2018. godine. Tom presudom obavezana je tužena da tužilјi na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I 506/05, na ime razlike zarade i naknade zarade, regresa, troškova parničnog i izvršnog postupka isplati iznose bliže označene u tom stavu izreke, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i na ime naknade troškova postupka iznos od 13.500,00 dinara, sa zakonskom kamatom od izvršnosti do isplate.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Hornsby protiv Grčke

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3011/2019 od 05.09.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 4222/18 od 20.05.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1.br. 154/18 od 03.07.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilјi isplati na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog (ranije Opštinskog) suda u Vranju I.br.1816/09, sada I.br.644/17 i to na ime nenaplaćene zarade i naknade zarade i drugih potraživanja po Sporazumu o regulisanju međusobnih prava i obaveza, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.07.2008. godine do isplate, na ime troškova parničnog postupka, i na ime troškova izvršnog postupka po rešenju Opštinskog suda u Vranju I.br.1816/09 od 12.11.2009. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilјe u delu kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime troškova izvršnog postupka isplati iznos od još 4.182,00 dinara sa traženom zakonskom zateznom kamatom, kao i iznos od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.05.2017. godine do isplate, a po zaklјučku I.br.644/17 od 24.05.2017. godine i isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos od 3.600,00 dinara počev od 12.11.2009. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilјi nadoknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 4222/18 od 20.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1.br. 154/18 od 03.07.2018. godine u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Hornsby protiv Grčke

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3107/2019 od 12.09.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 4266/18 od 20.05.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 217/18 od 24.04.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena Republika Srbija - Visoki savet sudstva - Osnovni sud u Vranju da tužilјi AA iz ... plati na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog suda, sada Osnovnog suda u Vranju I 714/17 novčane iznose na ime razlike zarade i naknade zarade, kao i troškove vođenog parničnog i izvršnog postupka, bliže navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da isplati tužilјi na ime naknade troškova parničnog postupka iznos od 13.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 4266/18 od 20.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 217/18 od 24.04.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Hornsby protiv Grčke

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3115/2019 od 18.09.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3604/18 od 15.04.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 153/18 od 21.05.2018. godine, u stavu prvom izreke obavezana je tužena da tužilјi plati na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu koja joj je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog (sada Osnovnog) suda u Vranju I br. 47/09 po osnovu razlike zarade i naknade zarade za traženi period i na ime regresa za traženi period, iznose i sa zateznom kamatom po datumima dospeća bliže navedenim u izreci i na ime troškova izvršnog postupka po rešenju Opštinskog suda u Vranju I br. 47/09 od 14.01.2009. godine. Stavom drugim izreke odbijen je deo tužbenog zahteva tužilјe za traženu naknadu imovinske štete u vidu troškova izvršnog postupka za veći iznos od dosuđenog iznosa pa do traženog iznosa sa pripadajućom kamatom. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužilјi na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 13.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate.

Viši sud u Vranju je presudom Gž 3604/18 od 15.04.2019. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Vranju Prr1 153/18 od 21.05.2018. godine u stavu prvom i trećem izreke. Odbijeni su zahtevi tužilјe i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Hornsby protiv Grčke

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3082/2019 od 02.10.2019.. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju 4949/18 od 07.05.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr.1. 89/17 od 07.09.2018. godine, obavezana je tužena da tužilјi plati na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog a sada Osnovnog suda u Vranju I 1039/09; i troškova parničnog postupka, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom kao u izreci prvostepene presude i troškove izvršnog postupka, dok je stavom drugim izreke, odbijen zahtev za isplatu kamate na dosuđene troškove izvršnog postupka. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilјi na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 25.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 4949/18 od 07.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u pogledu odluke o kamati na glavno potraživanje pa je tužena obavezana da na iznos glavnog potraživanja od 607,28 evra plati kamatu po stopi koju određuje Evropska centralna banka, počev od 01.01.2007. godine, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Hornsby protiv Grčke

Presuda Hornsby veoma je značajna i često citirana iz razloga što u njoj Sud navodi da je neprihvatljivo da pravni sistem država ugovornica dozvoljava da konačne, izvršne sudske odluke ostanu neizvršene na štetu jedne od strana. Pravo je i pravilno da vlasti imaju razuman rok da izaberu najpodesnija sredstva za izvršenje presuda o kojima se radi. U suprotnom, krši se član 6 stav 1 Konvencije.

Član 6-1 | DIC | Horvat protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 44/2015 od 25. 05. 2015. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje da je predlagaču T. Z. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku pred Osnovnim sudom u Subotici, poslovni broj P. 324/14 i nalaže Višem sudu Subotici da postupak u predmetu Gž. 503/14 okonča u što kraćem roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Horvat protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 81/15 od 23.07.2015. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku Osnovnog suda u Novom Sadu, posl.br. P. 5429/2010.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Horvat protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 4/16 od 23.02.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se prigovori predlagača V.G. i N.G odbijaju u delu kojim je traženo utvrđenje da je ovim predlagačima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, u parničnom postupku 2P.90/12 Osnovnog suda u Senti, sada u žalbenom postupku pred Apelacionim sudom u Novom Sadu (gde predmet ima oznaku Gž.3196/15), a odbacuju u delu da se predlačima odredi naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Horvat protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 7/16 od 09.03.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se delimično usvaja prigovor predlagača Č.L. iz S.K. i utvrđuje da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Apelacionog suda u Novom Sadu poslovni broj Gž.3166/15 i odbija zahtev predlagača kojim se traži nalaganje i preduzimanje procesnih radnji radi ubrzanja postupka kao neosnovan.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Horvat protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 10/16 od 10.03.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se usvaja prigovor predlagača M.S.od 22.02.2016. godine i utvrđuje da je istom povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetima Osnovnog suda u Novom Sadu P.56640/2010 i Apelacionog suda u Novom Sadu Gž.91/16.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Horvat protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 14/16 od 04.05.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija prigovor predlagača Z.J., mlt. M.J., mlt. A.J. i D.B. iz N.S. podnet radi ubrzanja postupka koji se odnosi na predmet Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1471/15.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Horvat protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Rž g 14/2018 od 24. 08. 2018. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača na rešenje Višeg suda u Novom Sadu R4p.32/2018 od 02.07.2018. godine, žalba predlagača usvaja a rešenje Višeg suda u Novom Sadu preinačava tako što se utvrđuje da je predlagaču AA povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Višeg suda u Novom Sadu broj Gž.538/2017.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Horvat protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 244/2014 od 04.12.2014. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, utvrđuje se da je osnovan zahtev podnosioca M. M. iz B. B., nalaže se Osnovnom sudu u Rumi da u roku od 6 meseci, a najkasnije do 1.5.2015. godine, okonča postupak u predmetu P-2046/12. i određuje naknada podnosiocu M.M. znog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Iatridis protiv Grčke

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 10/2014 od 15.09.2014. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje se da je predlagaču K. M. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici, Sudska jedinica u Staroj Pazovi, u predmetu koji je nosio oznaku P.2257/12, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi broj predmeta P.2147/13.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Jeličić protiv Bosne i Hercegovine

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 16/16 od 07.04.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbacuje prigovor predlagača N.M. iz N.S. za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Jovanović protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Ržk br. 6/18 od 26.06.2018. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija žalba punomoćnika predlagača maloletnog AA, izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu br. R4k 2/18 te se navedeno rešenje Višeg suda u Novom Sadu potvrđuje.

Sud nalazi da je pravilno postupio prvostepeni sud kada je našao da treba odbiti kao neosnovan prigovor radi ubrzanja postupka podnet od strane punomoćnika predlagača maloletnog AA. S tim u vezi, u prvostepenom rešenju su navedeni jasni, valјani i dovolјni razlozi, iz kojih proističe da nije došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na navedenog predlagača

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde.

Član 6-1 | DIC | Kalashnikov protiv Rusije

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 22/14 od 02.02.2015. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje predlagaču S.D. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Sibotici u predmetu K 5242/10.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Kozlica protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Ržr 6/16 od 07.11.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se žalba predlagača D.V. iz N.S. u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku pred Višim sudom u Novom Sadu poslovni broj P1.172/14 odbija i rešenje Višeg suda u Novom sadu potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Krndija i drugi protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4r 4/2018 od 26. 03. 2018. Apelacionog suda u Kragujevcu, kojim se odbija prigovor podnosioca AA kojim je tražila utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Užicu P1-333/17 u radnom sporu.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Kurdov i Ivanov protiv Bugarske

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 4/2016 od 29. 06. 2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija kao neosnovan zahtev predlagača D.B. iz I. za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku pred Višim sudom u Šapcu u predmetu posl.br. K-10/13 i kojim se takođe odbija zahtev predlagača da se Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici odredi rok u kome će se okončati postupak u predmetu K 128/14.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Mamič protiv Slovenije br.2

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 1/2018 od 27. 03. 2018. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija prigovor predlagača adv. Slavka Berćana iz Novog Sada od 14.03.2018. godine, podnet za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Apelacionog suda u Novom Sadu posl.br. Kž1 791/17 radi ubrzanja postupka, kao neosnovan.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Mamič protiv Slovenije br.2

Presuda je povezana sa rešenjem Ržk br. 5/17 od 05.05.2017. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija žalba podnosioca prigovora AA, podneta radi ubrzanja postupka u predmetu Osnovnog suda u Loznici broj K 1/16.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Mamič protiv Slovenije br.2

Presuda je povezana sa rešenjem Ržk br. 6/17 od 27.10.2017. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija žalba punomoćnika predlagača AA, izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu br. R4k 3/17 te se navedeno rešenje Višeg suda u Novom Sadu potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Mamič protiv Slovenije br.2

Presuda je povezana sa rešenjem Ržk br. 7/17 od 03.11.2017. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija žalba punomoćnika predlagača AA, izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu br. R4k 40/17 te se navedeno rešenje Višeg suda u Novom Sadu potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde.

Član 6-1 | DIC | Marinković protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 3/16 od 08.02.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje da je podnosiocu zahteva povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Novom Sadu, broj P. 3233/08.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Marinković protiv Srbije

Presuda je povezana sa presudom Gžrr. 111/19 od 24.10.2019. Apelacionog suda u Novom Sadu, po tužbi A.A. radi naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku izjavlјenoj protiv presude Osnovnog suda u Zrenjaninu 23 P. 1290/2017 od 23.05.2019. godine, kojom se želba delimično usvaja, i delimično odbija u odnosu na predmetnu ožalbenu presudu Osnovnog suda u Zrenjaninu.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Marinković protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3013/2019 od 25.10.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2889/18 od 22.03.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 267/18 od 16.04.2018. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena Republika Srbija, Osnovni sud u Vranju, da isplati tužilјi na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog suda, sada Osnovnog suda u Vranju I 1882/10 novčane iznose navedene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilјa tražila da se obaveže tužena da joj na dosuđeni iznos troškova izvršnog postupka plati zakonsku zateznu kamatu počev od 12.04.2010. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da isplati tužilјi na ime naknade troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 2889/18 od 22.03.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 267/18 od 16.04.2018. godine u stavovima prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Marinković protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3042/2019 od 25.10.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3007/18 od 28.02.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1.br. 211/18 od 18.04.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilјi isplati na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I.br.3249/10, i to novčane iznose navedene pod tačkama 1, 2. i 3. u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos dosuđen tačkama 1. i 2. počev od označenih datuma pa do isplate, sve u roku od 8 dana od dana prijema otpravka presude.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 3007/18 od 28.02.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je odbijena kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1.br. 211/18 od 18.04.2018. godine u stavu prvom izreke u pogledu iznosa, kao i u pogledu troškova parničnog postupka u iznosu dinara sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Marinković protiv Srbije

Član 6-1 | DIC | Micallef protiv Malte

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 26/2016 od 15.09.2016. godine, Apelacionog suda u Novom Sadu, u pravnoj stvari po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je dana 27.1.2015. godine podneo B.M. iz R, kojim se utvrđuje prekid postupka sa danom 27.9.2015. godine, zbog smrti predlagača.

Dana 27.1.2015. godine predlagač B.M. je podneo Višem sudu u Sremskoj Mitrovici zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom predmetu koji je u toku pred Osnovnim sudom u Rumi u predmetu posl. br. P.2024/10. Viši sud u Sremskoj Mitrovici se rešenjem posl. br. R4P.2/15 od 26.5.2016. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i spise dostavio Apelacionom sudu na nadležnost i odlučivanje. Spis je u Apelacionom sudu zaveden pod posl. brojem R4g. 26/16.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Miheliudakis protiv Grčke

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 18/14 od 22.12.2014. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija zahtev predlagača T.S. zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i zahtev za naknadu za povredu ovog prava u odnosu na krivični postupak koji se vodio pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pod br. K 1357/2012.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Milovanović protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rž g 4/2016 od 27. 07. 2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija žalba predlagača i rešenje Višeg suda u Novom Sadu R4p. 9/2016 od 01.06.2016. godine potvrđuje. Predlagač je 28.04.2016. godine podneo Višem sudu u Novom Sadu prigovor radi ubrzanja postupka u predmetu Višeg suda u Novom Sadu P. 247/2012, navodeći da postupak dugo traje i da je protekao razumni vremenski rok za okončanje postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Milovanović protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rž k 1/2019 od 11. 04. 2019. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se kao neosnovana odbija žalba punomoćnika predlagača, maloletnih AA i BB, izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu br. R4K 1/19 od 01.03.2019. godine, te se navedeno rešenje potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Momčilović i drugi protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 25/2016 od 06.07.2016 godine, Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija zahtev podnosioca zahteva G.V. iz S.K. za utvrđenje da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Višeg suda u Novom Sadu Gž. 335/2015 kao i zahtev za dosudu naknade za povredu prava (materijalnu štetu) od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, na teret Fonda budžetskih sredstava R.S.

G.V. je kao izvršni poverilac, podneo tada nadležnom Opštinskom sudu u Novom Sadu predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave dana 1.12.2009. godine, a rešenje o dozvoli izvršenja je doneto 11.5.2010. godine. Izvršni dužnik DOO „P.D.t.“ iz N.S. je uložio prigovor protiv rešenja o izvršenju 17.5.2010. godine, pa je isto ukinuto i spis dostavlјen parničnom sudu na odlučivanje. Prvo ročište je u parničnom predmetu Osnovnog suda u Novom Sadu P-56071/10 zakazano za 11.3.2010. godine koje je održano, a sledeće zakazano za 8.6.2011., dakle posle 15 meseci, bez ikakvog razloga za toliko dug rok (postupala je sudija Radmila Nanić). Ročište 8.6.2011. godine nije održano zbog bolesti sudije, a sledeće je zakazano za 14.10.2011. godine koje je održano. Ročište je zakazano za 23.1.2012. godine, na kom su saslušani svedoci. Sledeće ročište je održano 30.4.2012. godine. Rešenjem je određeno veštačenje 23.1.2012. godine, koje je izvršeno 9.3.2012. godine. Održano je sledeće ročište 30.3.2012. godine i na istom nisu izvođeni dokazi, a novo je zakazano za 22.6.2012., a zatim za 28.1.2013. na koje nije pristupio punomoćnik tužioca, pa je sud utvrdio povlačenje tužbe. Spis je po naredbi predsednika suda dodelјen u rad drugom sudiji, Dubravki Knežević. Na ročištu održanom 16.5.2013. godine glavna rasprava je zaklјučena i doneta presuda, koja je ispravlјena rešenjem od 25.6.2013. godine. Po žalbi tuženih, od 3.7.2013., spis je dostavlјen na odlučivanje Apelacionom sudu u Novom Sadu, koji je rešenjem od 17.10.2013., presudu ukinuo i predmet vratio na ponovno suđenje. Osnovni sud je doneo rešenje kojim je odbio predlog tuženih za obustavu postupka, od 15.11.2013., na koje su tuženi izjavili žalbe, 29.11.2013. i 10.12.2013. godine. Spis je na odlučivanje o žalbama dostavlјem Višem sudu u Novom Sadu 4.2.2014. godine. Odlučeno je rešenjem suda od 30.9.2014. godine (ukidanje rešenja) koje je dostavlјeno tužiocu 31.10.2014. godine. Dana 24.10.2014. Osnovni sud u Novom Sadu doneo je rešenje kojim je ukinuo rešenje o izvršenju Iv. 8935/10 od 11.5.2010. godine i utvrdio povlačenje tužbe. Ovo rešenje je primio punomoćnik tužioca dana 26.1.2015. i izjavio žalbu protiv rešenja 6.2.2015. godine. Spis je po žalbi dostavlјen Višem sudu u Novom Sadu 2.3.2015. godine. Viši sud je po ovoj žalbi odlučivao 23.3.2016. godine i spis dostavio Osnovnom sudu u Novom Sadu 31.3.2016. godine.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 267/14 od 11.05.2015. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje da je predlagaču R.Š. iz N.S. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku pred Osnovnim sudom u Novom Sadu, u predmetu 9644/11.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 83/15 od 28.08.2015. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija zahtev I. D. i I. J. kojim je traženo da sud utvrdi da je podnosiocima zahteva povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Loznici, broj P.1142/14.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 9/16 od 26.02.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se prigovor usvaja pa se utvrđuje da je predlagaču DOO "P" iz S.M. u predmetu koji se nalazi na žalbenom odlučivanju u Apelacionom sudu u Novom Sadu pod posl. brojem Gž. 2401/15 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Ržr 1/16 od 27.04.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se žalba predlagača D.V. iz N.S. od 08.04.2016. godine izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu posl. br. R4p-6/2016 od 17.03.2016. godine odbacuje kao nedozvolјena.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Ržr 3/16 od 19.10.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se žalba predlagača D.M. v. K.G.M. iz K. usvaja i rešenje Višeg suda u Novom Sadu posl. br. R4r. 2/16 od 31.08.2016. godine preinačava tako što utvrđuje da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, u postupku pred Višim sudom u Novom Sadu posl. br. P1.56/2014 te nalaže Višem sudu Novi Sad da ubrza postupak i okonča ga u najkraćem roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Ržr 5/16 od 03.11.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se žalba predlagača S.T. iz S. usvaja, rešenje Višeg suda u Novom Sadu poslovni broj R4r 1/16 od 13. jula 2016. godine preinačava, tako što se utvrđuje da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, u postupku pred Višim sudom u Novom Sadu u predmetu poslovni broj P1.59/14, te se nalaže Višem sudu u Novom Sadu da ubrza postupak i okonča ga u najkraćem roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Rž g 11/2018 od 04.06.2018. Apelacionog suda u Beogradu, kojim se žalba predlagača odbija kao neosnovana i potvrđuje rešenje Višeg suda u Beogradu R4P 87/18 od 24.04.2018. godine.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa presudom Gž rr 4/18/2018 od 05.04.2018.Apelacionog suda u Beogradu, kojom preinačava presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr br.69/17 od 13.12.2017. godine u stavu drugom izreke pa se obavezuje tužena Republika Srbija – Treći osnovni sud u Beogradu da tužilјi AA na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, isplati presudom određene iznose.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa presudom Gž rr 3/2018 od 21.06.2018. Apelacionog suda u Beogradu, kojom se odbija kao neosnovana, žalba tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde i potvrđuje presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr br.21/17 od 30.11.2017. godine u stavu prvom i drugom izreke u delu kojim je tužena Republika Srbija – Ministarstvo pravde obavezana da tužilјi AA na ime naknade nematerijalne štete isplati zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Višeg suda u Beogradu P3 br. 280/10 iznos od 70.000,00 dinara i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Višeg suda u Beogradu P3 br. 225/15 iznos od 80.000,00 dinara, kao i u stavu trećem izreke. Presudom se preinačava presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr br.21/17 od 30.11.2017. godine u preostalom delu stava prvog i drugog izreke pa se odbija tužbeni zahtev u delu kojim je tužilјa AA tražila da se tužena Republika Srbija – Ministarstvo pravde obaveže da joj pored napred navedenog iznosa isplati dodatne iznose, kao neosnovan.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | O’Sullivan McCarthy Mussel Development Ltd protiv Irske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 67/15 od 30.06.2015. Apelacionog suda u Novom Sadu, u pravnoj stvari po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je podneo M. D. iz Š, kojim se Apelacioni sud u Novom Sadu oglašava apsolutno nenadležnim za postupanje po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku podnosioca zahteva M. D..

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | O’Sullivan McCarthy Mussel Development Ltd protiv Irske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 13/16 od 11.03.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se oglašava se stvarno nenadležnim za postupanje po prigovoru radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu broj II.319/15 Osnovnog suda u Rumi, podnosioca M.B. iz R. i prigovor se ustupa na stvarnu nadležnost Osnovnom sudu u Rumi.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | O’Sullivan McCarthy Mussel Development Ltd protiv Irske

Presuda je povezana sa rešenjem Ržr 1/17 od 19.06.2017. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se žalba predlagača V.D. iz N.S. u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku pred Višim sudom u Novom Sadu poslovni broj R4r-1/2017 odbija i rešenje Višeg suda u Novom sadu potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Rakić i drugi protiv Srbije

Vrhovni sud Srbije, na sednici održanoj 05.06.2008. gdoine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj proitv presude Okružnog suda u Beogradu Gž.I 241/08 od 18.01.2008. godine, doneo je odluku da se presuda Okružnog suda u Beogradu Gž I 241/08 i presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 7130/06 preinačuje.

Rešenje Rev.429/08, anonimizirano u skladu sa Pravilnikom, može se preuzeti sa adrese
ovde

Član 6-1 | DIC | Ristić protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 40/2015 od 31. 03. 2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje da je predlagaču AA povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici, u predmetu posl.br. K 1402/10.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Ristić protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 41/2015 od 14. 01. 2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje da je predlagaču AA povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Loznici, u predmetu posl.br. 2K-558/13 (ranije K 305/10).

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Ristić protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 1/2016 od 08.02.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija zahtev podnosioca - oštećenog kao tužioca T.B. iz L. podnet 31.12.2015 za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i za naknadu za povredu navedenog prava u predmetu Osnovnog suda u Loznici, u predmetu posl.br. 1 K-70/15.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Ristić protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 2/2018 od 26.02.2018. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija žalba punomoćnika predlagača AA i BB izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Subotici br. R4K. 2/17 od 17.01.2018. godine, te se navedeno rešenje Višeg suda u Subotici potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Ristić protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 3/2018 od 05.03.2018. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija žalba punomoćnika predlagača AA izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Subotici br. R4K. 1/18 od 24.01.2018. godine, te se navedeno rešenje Višeg suda u Subotici potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Riđić i drugi protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3020/2019 od 18.09.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3488/18 od 15.04.2019. godine.

Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Vranju Gž 3488/18 od 15.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 329/18 od 25.05.2018. godine. Tom presudom obavezana je tužena da tužilјi na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku, u predmetu Osnovnog suda u Vranju I 420/08, na ime razlike zarade, troškova parničnog i izvršnog postupka isplati iznose bliže označene u tom stavu izreke, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i na ime naknade troškova postupka iznos od 13.500,00 dinara, sa zakonskom kamatom od izvršnosti do isplate.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Riđić i drugi protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3012/2019 od 12.09.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 4069/18 od 27.05.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 352/18 od 17.07.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena Republika Srbija da tužilјi AA iz ... plati na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I 1526/09 novčane iznose bliže navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da isplati tužilјi na ime naknade troškova parničnog postupka iznos od 13.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Presudom Višeg suda u Vranju Gž 4069/18 od 27.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 352/18 od 17.07.2018. godine u stavu prvom izreke u pogledu glavnog potraživanja i zakonske zatezne kamate na troškove parničnog postupka i u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu odluke o kamati na iznos od 590 evra, tako što je obavezana tužena da na ovaj iznos plati tužilјi kamatu po stopi Evropske centralne banke počev od 01.01.2009. godine do isplate, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu NBS. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Riđić i drugi protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3099/2019 od 02.10.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3482/18 od 27.03.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 90/18 od 11.05.2018. godine, obavezana je tužena da tužilјi isplati na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu koja joj je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu opštinskog, sada Osnovnog suda u Vranju I 639/17 (raniji broj I 1788/09) i to na ime razlike zarade i naknade zarade zaklјučno sa obračunskim mesecom decembrom 2003.godine po Sporazumu o regulisanju međusobnih prava i obaveza po osnovu rada u iznosu od 71.229,79 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.03.2009.godine do konačne isplate; na ime troškova parničnog postupka 26.100,00 dinara, što iznosi ½jedn u idealnu polovinu od ukupnih troškova sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.06.2009.godine do konačne isplate i na ime troškova izvršnog postupka 3.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.05.2018.godine kao dana presuđenja do konačne isplate, dok je tužbeni zahtev preko dosuđenih iznosa odbijen. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužilјi naknadi troškove parničnog postupka. Presudom Višeg suda u Vranju Gž 3482/18 od 27.03.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu stava prvog i u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužene i tužilјe za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovani.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Riđić i drugi protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3110/2019 od 25.09.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3010/18 od 28.12.2018. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 305/18 od 09.05.2018. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da tužiocu plati na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I 229/05 i to: a) na ime zarade i naknade zarade u periodu od decembra 2002. godine do februara 2003. godine ukupno 12.500,00 dinara u mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenim ovim stavom izreke; b) na ime regresa za 2002. godinu od 13.865,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.12.2002. godine do konačne isplate; v) na ime troškova parničnog postupka 11.884,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.09.2003. godine do konačne isplate i g) na ime troškova izvršnog postupka 3.480,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.02.2005. godine, počev od izvršnosti pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 13.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 3010/18 od 28.12.2018. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke pod a), b), v) i pod g) u pogledu glavnog potraživanja na ime troškova izvršenja od 3.480,00 dinara i u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke pod g) u pogledu odluke o kamati na troškove izvršnog postupka, te jeobavezana tužena da tužiocu na troškove izvršnog postupka od 3.480,00 dinara plati zakonsku zateznu kamatu počev od 19.03.2018. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa do konačne isplate, dok je odbijen zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove izvršnog postupka za period od 17.02.2005. godine do 18.03.2018. godine. Stavom trećim izreke odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Riđić i drugi protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3044/2019 od 25.09.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3531/18 od 27.03.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 293/18 od 21.05.2018. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da tužilјi, na ime naknade štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I-26/09, plati ukupno 168.961,92 dinara i to na ime neisplaćene razlike zarade i naknade zarade, na ime jednokratne novčane naknade, kao i troškova parničnog postupka i troškova izvršenja, u pojedinačnim iznosima po navedenim osnovima i sa zakonskom kamatom, sve bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužilјi naknadi troškove parničnog postupka od 13.500,00 dinara sa zakonskom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 3531/18 od 27.03.2019. godine, stavom prvim izreke izreke žalba tužene je odbijena, kao neosnovana i prvostepena odluka potvrđena, dok su stavom drugim izreke odbijeni zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Riđić i drugi protiv Srbije

Član 6-1 | DIC | Savić i drugi protiv Srbije