Vitold Litva protiv Poljske

Država na koju se presuda odnosi

Poljska

Institucija

Evropski sud za ljudska prava

Broj predstavke

26629/95

Stepen važnosti

Referentni slučaj

Jezik

Srpski

Datum

04.04.2000

Članovi

5
5-1
5-1-e
41

Kršenje

5-1

Nekršenje

nije relevantno

Ključne reči po HUDOC/UN

(Čl. 5) Pravo na slobodu i bezbednost
(Čl. 5-1) Lišenje slobode
(Čl. 5-1) Zakonito hapšenje ili pritvor
(Čl. 5-1) Zakonom propisani postupak
(Čl. 5-1-e) Alkoholičari
(Čl. 41) Pravično zadovoljenje - opšte

Tematske ključne reči

VS deskriptori

Zbirke

Sudska praksa
Presuda ESLJP
Veće

Sažetak

Podnosilac predstavke, rodjen 1946.godine je slep na jedno oko dok mu je vid na drugom oku teško oštećen.

Dana 5. maja 1994. u podne, podnosilac predstavke uz pomoć svog psa vodiča je otišao u poštu br. 30 u Krakovu da proveri sadržaj u poštanskom pretincu. Sa njim je bio g.V.K. Njegov poštanski pretinac je bio otvoren i prazan. Podnosilac predstavke je ovo prijavio poštanskom službeniku koji je zatim pozvao policiju tvrdeći da je isti bio pijan i da je vredjao službenike pošte. Istog dana, u 12 sati i 20 minuta policija ga je odvela u centar za otrežnjavanje gde je zadržan šest sati i trideset minuta. Zaposleni u centru su popunili formular o njegovom boravku u centru. Ovaj formular je unapred pripremljen šablosnki dokument. Na njemu je stajao broj 006107/94 i naslov “Formular za vodjenje evidencije u centru za prihvat lica u alkoholisanom stanju otrežnjivane”. Popunjen je ručno. Osim rubrike za unošenje podataka o identitetu podnosioca predstavke, formular je imao još sedam rubrika. U prvom delu pod nazivom “Zahtev za prijem”, stajalo je da je podnosilac predstavke stigao u centar u 12 sati i 45 minuta. Razlozi za njegovo privodjenje su delimično bili napisani rukom, a delimično otkucani na mašini. Operativni deo odeljka 40(I) Zakona od 26. oktobra 1982. godine. U komentaru ispisanom rukom je stajalo: “Podnosilac predstavke je galamio u pošti u Urocsa Osedle”.

G. Witold Litwa je podneo predstavku Komisiji 6. avgusta 1994. U predstavci je tvrdio da je njegovo privodjenje u centar za prihvatanje lica u alkoholisanom stanju u Krakovu 5. maja 1994. bilo nezakonito i proizvoljno i da to čini povredu člana 5 stav 1 Konvencije. On je, pored toga, tvrdio da su ga policajci tog istog dana napali i tukli u nameri da ga liše slobode, kao i da su zaposleni u centru za prihvatnje lica u alkoholisanom stanju postupali na ponižavajući način, što sve zajedno predstavlja postupanje suprotno članu 3 Konvencije. Na kraju, pozivajući se na član 1 Protokola br.1, podnosilac predstavke je tvrdio da je upravo zbog toga što je odveden u centar i tamo zadržan izgubio svoje lične predmete i svog psa vodiča.

Komisija je 25. septembra 1997. proglasila predstavku (br.26629/95) prihvatljivom u onom delu koji se odnosi na pitanje zakonitosti zadržavanja podnosioca predstavke u centru za prihvatnje lica u alkoholisanom stanju u Krakovu. Komisija je proglasila ostatak predstavke neprihvatljim. U svom izveštaju od 4. decembra 1998. Komisija nije utvrdila povredu člana 5 stav 1.

Podnosilac predstavke je, kako u svom podnesku, tako i na raspravi 7. oktobra 1999. zahtevao od Suda da odluči da je on bio nezakonito lišen slobode i da je tužena država prekršila član 5 stav 1 Konvencije. Takodje je tražio od suda da odredi pravično zadovoljenje shodno članu 41. Država je, sa svoje strane, predložila Sudu da podrži mišljenje Komisije da je privodjenje podnosioca predstavke u skladu sa članom 5 stav 1 (e) Konvencije, kao i da odluči da nije bilo povrede člana 5, stav 1.

Po mišljenju podnosioca predstavke njegovo lišenje slobode i zadržavanje u centru za prihvatanje lica u alkoholisanom stanju u Krakovu je bilo nezakonito i proizvoljno. Tvrdio je da njegovo privodjenje i zadržavanje ne potpada pod obim nijednog izuzetka na pravilo lične slobode iz tačaka (a) do (f) člana 5 Konvencije. Po njegovom mišljenju, poljski zakon ne predvidja osnove po kojima bi on mogao da bude lišen slobode s obzrirom na okolnosti, te da se u ovom slučaju radi o povredi člana 5, stav 1. Podnosilac predstavke je smatrao da njegovo lišenje slobode ne potpada ni pod jednu dozvoljenu mogućnost za lišenje slobode lica iz člana 5. stav 1.

Država je tvrdila da je, kako je Komisija utvrdila, je privođenje podnosioca predstavke bilo u skladu sa stavom 1(e), člana 5, koji predviđa “zakonito lišenje slobode …. alkoholičara”. Sud je međutim konstatovao da se predstavnici Države nisu pozvali ni na jedan osnov iz tačke (e) čime bi opravdali privodjenje podnosioca predstavke. Stoga je jasno da ovo lišenje slobode ne potpada pod tačke (a) (b) (c) (d) ili (f) člana 5.

Sud je konstatovao da reč „alkoholičari“, u uobičajenom značenju, opisuje lice koje je zavisno od alkohola. S druge strane, u članu 5, stav 1 Konvencije ovaj izraz se koristi u kontekstu koji se odnosi i na još nekoliko drugih kategorija lica, tj. lica koja mogu širiti zarazne bolesti, duševno poremećena lica, narkomane i skitnice. Postoji veza između svih navedenih kategorija lica utoliko što se ista mogu lišiti slobode sa ciljem da se upute na lečenje ili zbog drugih socijalnih i medicinskih razloga. Stoga je legitimno zakjlučiti na osnovu ovog konteksta da je razlog zbog kojeg Konvencija dozvoljava da lica iz stava 1(e) člana 5 Konvencije mogu biti lišena slobode ne samo zato što predstavljaju opasnost za javnu bezbednost, već i zato što zaštita njihovih ličnih interesa zahteva lišenje slobode. To ne znači da član 5 stav 1 (e) Konvencije dozvoljava pritvaranje lica samo zato što su uzimala alkohol. Međutim, Sud smatra da odredbe člana 5 Konvencije ne sprečavaju Državu da preduzima mere na lica koja zloupotrebljavaju alkohol, kako bi sprečila štetu koji bi ona mogla da nanesu sebi ili u javnosti, ili da spreči opasno ponašanje pojedinca nakon konzumiranja alkohola.

Sud konstatuje da sadržaj relevantnog člana predviđa pravo Država potpisnica da preduzimaju mere za suzbijanje ponašanja koje proizilazi iz alkoholizna, odnosno u cilju zaštite javnog reda i morala. Na osnovu toga, Sud je zaključio da je lišenje slobode podnosioca predstavke jeste u opsegu člana 5 stav 1(e) Konvencije.

Podnosilac predstavke je tvrdio da policija nije imala razloga da ga uhapsi jer nije bio pod dejstvom alkohola i da je bio smiren - pre, tokom i posle hapšenja. On se pozvao na izjavu koju je W.K. dao pred sudskim notarom 5. marta 1996. Sa druge strane, predstavnici Države su rekli da je podnosilac predstavke lišen slobode zato što je u alkoholisanom stanju remetio javni red. Njegovo postupanje i ponašanje su opravdali privođenje u centar za prihvat lica u alkoholisanom stanju shodno Zakonu.

Sud smatra da nema spora oko činjenice da je policija, pri hapšenju podnosioca predstavke i njegovog odvođenju u centar za prihvat lica u alkoholisanom stanju ispoštovala postupak predviđjen Zakonom. Stoga, Sud smatra da je lišenje slobode podnosioca predstavke bilo zasnovano na zakonu. Sud, takođe, konstatuje da su osnovni zakonski uslovi za primenu mera predviđenih u Zakonu od 26. oktobra 1982: prvo, da je lice koje se lišava slobode u alkoholisanom stanju, i drugo, da je njegovo ponašanje nasilno ili da ugrožava svoje zdravlje i život ili život i zdravlje drugih. Sud naglašava da je odsustvo proizvoljnosti neophodan element "zakonitosti" lišenja slobode lica u smislu člana 5, stav 1 (e). Lišenje slobode pojedinca je tako ozbiljna mera koja se može opravdati samo onda, ako su prethodno razmotrene druge manje rigorozne mere i kada se tvrdi da su one nedovoljne da se zaštiti interes pojedinca ili javni interes. To znači da nije dovoljno da lišenje slobode lica bude u skladu s nacionalnim zakonom, već i da je takva mera bila neophodna u datim okolnostima. Čini se da se u ovom slučaju nije uzelo u obzir to da odeljak 40 Zakona od 26. oktobra 1982. predviđa nekoliko drugih mera koje se mogu primeniti na alkoholisano lice, od kojih je pritvaranje u centru za prihvat lica u alkoholisanom stanju najekstremnija.

Odsustvo takvih razmatranja u ovom slučaju, iako su izričito predviđeni zakonom, je uverilo ovaj Sud da se lišenje slobode podnosioca predstavke ne može smatrati "zakonitim" prema članu 5, stav 1 (e). Stoga Sud smatra da je povređena ta odredba Konvencije.

Korisni linkovi

Vitold Litva protiv Poljske

Komentari

Relevantni komentari iz drugih presuda