Kostić protiv Srbije

Država na koju se presuda odnosi
Srbija
Institucija
Evropski sud za ljudska prava
Broj predstavke
31530/20
Stepen važnosti
3
Jezik
Srpski
Datum
02.07.2024
Članovi
8
8-1
41
Kršenje
8
8-1
Nekršenje
nije relevantno
Ključne reči po HUDOC/UN
(Čl. 8) Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života
(Čl. 8-1) Poštovanje porodičnog života
Tematske ključne reči
najbolji interes deteta
porodični sporovi
vršenje roditeljskog prava
VS deskriptori
1.8.3.2 Veze sa drugima
1.8.4 Porodični život
1.8.10 Porodični odnosi
Zbirke
Sudska praksa
Presuda ESLJP
Odbor
Sažetak
Представка се односи на неизвршење права подносиоца на контакт са његовим сином.

Дете подносиоца и М.Ј. је рођено 2003. године. У наредним годинама, подносилац и М.Ј. су престали да живе заједно. Пресудом од 20. фебруара 2009. године, Општински суд у Великој Плани, одлучио је да дете настави да живи са својом мајком, док ће подносилац периодично проводити време са дететом према унапред утврђеном распореду. Суд је 15. јуна 2009. године издао налог за извршење ове пресуде. Мајка је доследно онемогућавала сусрет оца и детета, због чега се подносилац обраћао суду више пута, а мајци су изрицане новчане казне.

У периоду од маја 2014. до децембра 2015. године, подносилац се састао са својим сином у неколико наврата у просторијама Центра и под његовим надзором. Током овог периода, Центар је поднео извештаје Општинском суду у којима је упутио критике на рачун подносиоца и М.Ј. због њихове комуникације са њиховим дететом. Поред тога, Центар је обавестио Општински суд да више не би било сврсисходно наставити са остваривањем права подносиоца на контакт са његовим сином, с обзиром на отуђење које се развило између њега и његовог сина. Дана 19. априла 2016. године, извршни судија је одржао рочиште на којем је тада 13-годишњи дечак изјавио да нема намеру да одржава контакт са оцем. Извршни судија је обуставио извршни поступак у вези са налогом за извршење пресуде од 15. јуна 2009.

У предмету пред уставним судом утврђе но је да су домаћи органи извршили повреду права подносиоца на контакт (права родитеља) са његовим дететом.
Подносилац представке се притуживао на основу члана 8. Конвенције да га је пропуст домаћих органа да изврше коначну пресуду од 20. фебруара 2009. године лишио правилног контакта са његовим сином, а самим тим и ефективног остварења његових родитељских права.

Суд примећује да је пред Уставним судом већ утврђена повреда на коју се подносилац позива, и наводи да не налази разлога да донесе другачију одлуку. Уставни суд је такође досудио подносиоцу накнаду на име претрпљене нематеријалну штету у износу од EUR 1.200. Суд не сматра да се ниво накнаде досуђен на домаћем нивоу може сматрати одговарајућим и довољним за уклањање статуса жртве подносиоца, јер је знатно нижа од оне коју Суд генерално досуђује у другим сличним предметима покренутим против Србије.
Суд стога одбацује приговор Владе и закључује да је дошло до повреде члана 8. Конвенције.