baza unakrsnih veza
između članova EKLJP i nacionalnog zakonodavstva

Korisni linkovi

Analiza slučaja pred Evropskim sudom za ljudska prava

Evropska Konvencija o ljudskim pravima

Praktični vodič za primenu Evropske konvencije o ljudskim pravima

Vodič za izradu prvostepenih sudskih odluka iz građanske materije sa osvrtom na navođenje presuda ESLJP

Priručnici i vodiči kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava

Evropski sud za ljudska prava u 50 pitanja

Glosar Evropske Konvencije o ljudskim pravima

O eCase aplikaciji

A.K. protiv Srbije

Država na koju se presuda odnosi

Srbija

Institucija

Evropski sud za ljudska prava

Broj predstavke

57188/16

Stepen važnosti

Jezik

Srpski

Datum

03.07.2025

Članovi

3
13
37
37-1

Kršenje

nije relevantno

Nekršenje

nije relevantno

Ključne reči po HUDOC/UN

(Čl. 3) Zabrana torture
(Čl. 13) Pravo na delotvorni pravni lek
(Čl. 37) Brisanje predstavki - opšte

Tematske ključne reči

azil
deportacija ili proterivanje

VS deskriptori

Zbirke

Sudska praksa
Odluka ESLJP
Odbor

Sažetak

Aplikant je državljanin Sudana. Izbegao je iz zemlje 2014. godine navodno zbog progona. Bežeći iz Sudana, prošao je kroz Tursku, Grčku i Makedoniju. Trvdio je da je pokušao da se prijavi za azil u Turskoj i Grčkoj, ali mu policija to nije dozvolila. Nije tražio azil u Severnoj Makedoniji. Srbija je prva zemlja gde je zatražio azil 2014. godine. U decembru 2015. godine zahtev za azil je odbijen i naređeno mu je da napusti zemlju. Nije uspeo da dokaže da ga u zemlji porekla zaista očekuje progon, kao što je tvrdio, a smatra da će deportacija u Severnu Makedoniju za posledicu imati njegov povratak u Sudan. Trenutno se nalazi u izbegličkom centru u Krnjači, očekujući deportaciju. Njegova žalba Ustavnom sudu još uvek čeka na odluku.

On se žalio da se njegovom deportacijom u Severnu Makedoniju krši član 3 Konvencije, jer postoji rizik od njegovog vraćanja u Grčku, Tursku i na kraju Sudan. Takođe se žalio da ne postoji efikasni pravni lek u njegovom slučaju.

Sud je došao do saznanja da je podnosiocu maja 2023. godine data dozvola privremenog boravka u Srbiji i da je ona važila do januara 2024. godine kao i da nije podnet zahtev za njeno produženje.

Sud odlučuje da predstavku skine sa liste.

Preuzmite presudu u pdf formatu

ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА

ТРЕЋЕ ОДЕЉЕЊЕ

ОДЛУКА

Представка број 57188/16

A.K. против Србије

Европски суд за људска права (Треће одељење), на заседању Одбора 3. јула 2025. године у саставу:

Úna Ní Raifeartaigh, председница
Mateja Đurović,
Vasilka Sancin, судије,
и Viktoriya Maradudina, вршитељка дужности заменика секретара Одељења,

С обзиром на горе наведену представку поднету 3. октобра 2016. године, Имајући у виду одлуку да се подносиоцу одобри анонимност, у складу са правилом 47. став 4. Пословника Суда, Узимајући у обзир одлуку председника Одељења да одобри интервенцију Мађарском хелсиншком одбору, Имајући у виду привремену меру изречену Туженој Влади према правилу 39. Пословника Суда,

Након већања, одлучује како следи:

ЧИЊЕНИЦЕ И ПОСТУПАК

Подносилац представке, A.K., је рођен 1979. године. Њега је заступао господин Н. Ковачевић, адвокат из Београда.

Влади Републике Србије (у даљем тексту: „Влада“) су предочене притужбе подносиоца према чл. 3. и 13. Конвенције у вези са ризиком од његовог могућег присилног повратка у Северну Македонију и даљег ланчаног протеривања.

Дана 15. јануара 2025. године, Влада је обавестила Суд да је подносиоцу 4. маја 2023. године одобрена дозвола за привремени боравак у Србији из хуманитарних разлога. Дозвола је важила до 24. јануара 2024. године. Подносилац није тражио продужење дозволе након што је она истекла, и заправо је напустио своје последње познато пребивалиште у Републици Србији у мају 2023. године.

Поднесци Владе су прослеђени правном заступнику подносиоца путем Службе за електронске комуникације Суда (eComms). Он је позван да достави своје коментаре, ако их има, до 17. фебруара 2025. године. Међутим, никакви коментари нису примљени.

Дана 28. априла 2025. године, Секретаријат је путем eComms службе упутио допис правном заступнику подносиоца, тражећи од њега да обавести Суд о томе да ли одржава контакт са подносиоцем и да ли дотични жели да настави са поступањем по својој представци. На допис Секретаријата није стигао одговор.

Дописом од 16. маја 2025. године, послатим преко eComms службе, правни заступник подносиоца је обавештен да је дозвољени рок за подношење тражених информација истекао и да није затражено продужење рока. Правном заступнику подносиоца је скренута пажња на члан 37. став 1(а) Конвенције, који утврђује да Суд може да избрише представку са свог списка предмета ако се на основу околности може закључити да подносилац представке не намерава да даље учествује у поступку. Међутим, никакав одговор није уследио.

ПРАВО

У светлу свега наведеног, и у одсуству било каквих посебних околности у вези са поштовањем права загарантованих Конвенцијом и Протоколима уз њу, Суд, у складу са чланом 37. став 1(а) Конвенције, сматра да више није оправдано наставити са испитивањем представке.

Сходно томе, предмет треба бити избрисан са списка предмета. Привремена мера која је претходно изречена Влади у складу са Правилом 39. у погледу предметне представке престаје да има било какву основу.

ИЗ ОВИХ РАЗЛОГА, СУД, ЈЕДНОГЛАСНО,

Одлучује да избрише представку са своје листе предмета.

Састављено на енглеском језику и прослеђено у писаном облику 28. августа 2025. године.

Viktoriya Maradudina	Úna Ní Raifeartaigh
В.Д. заменице секретара Одељења	Председница

превод одлуке преузет са сајта Заступника Србије пред ЕСЉП

Nema povezane prakse za ovu presudu.

Sažmi komentare

Komentari

Relevantni komentari iz drugih presuda

Član 3 | DIC | Ali protiv Srbije

U presudi se, kao primer domaće sudske prakse u sličnim pitanjima, navodi odluka Ustavnog suda Srbije, Už 6596/11 od 30.10.20214. godine.

Po oceni Ustavnog suda, iz Už 6596/11 od 30.10.20214. godine, iz navedenih odredaba člana 2, člana 4. stav 2. i člana 30. stav 1. tačka 2.) Zakona o azilu, proizlazi da odluci o odbijanju zahteva za azil mora da prethodi utvrđenje da lice koje podnosi zahtev za azil ne ispunjava uslove za priznavanje prava na utočište ili dodelu subsidijarne zaštite, što dalјe znači da razlozi za odbijanje zahteva za utočište, ne moraju, u svakom pojedinačnom slučaju, biti dovolјni i za odbijanje pružanja subsidijarne zaštite.

S obzirom na to da se subsidijarna zaštita odobrava strancu, pored ostalog, ukoliko bi povratkom u državu porekla njegov život, bezbednost ili sloboda bili ugroženi nasilјem opštih razmera koje je izazvano unutrašnjim oružanim sukobima, Ustavni sud nalazi da je u konkretnom slučaju prvostepeni organ bio dužan da razmotri izveštaje međunarodnih organizacija, nevladinih organizacija koje se bave zaštitom lјudskih prava i ostale dokaze koji se odnose na aktuelnu političko-bezbednosnu situaciju u Somaliji, a na osnovu kojih bi utvrdio da li su, u konkretnom slučaju, postojali uslovi za odobravanje subsidijarne zaštite podnosiocu ustavne žalbe.

Ustavni sud je utvrdio da u obrazloženju prvostepenog rešenja Upravnog suda nisu navedeni ustavnopravno prihvatljivi razlozi za ocenu da podnosilac ustavne žalbe nije lice kome se može dodeliti supsidijarna zaštita u smislu člana 4. stav 2. Zakona o azilu, kao i da propust tog organa da, u skladu sa zakonom, ispita postojanje uslova za dodelu te vrste zaštite podnosiocu, nije otklonjen u postupku pred drugostepenim organom.

Ustavni sud je ocenio da je osporenom presudom Upravnog suda podnosiocu povređeno pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Odluka Ustavnog suda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse Ustavnog suda ovde

Član 3 | DIC | Habimi i drugi protiv Srbije

Presuda je navedena u presudi Gž br. 4027/17 od 27.04.2018. godine Apelacionog suda u Beogradu, kojom se potvrđuje presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P br. 17805/11 od 05.04.2017. godine u stavu prvom izreke, u delu stava drugog izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev u delu u kome je traženo da se obaveže tužena Republika Srbija da tužiocu AA na ime naknade nematerijalne štete isplati za pretrplјene duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode još iznos od 400.000,00 dinara, za pretrplјeni strah usled torture još iznos od 150.000,00 dinara i za pretrplјene fizičke bolove usled torture još iznos od 150.000,00 dinara, u stavu trećem izreke i u stavu četvrtom izreke i žalbe tužioca AA i Republike Srbije u ovom delu odbijaju, kao neosnovane, dok se presuda preinačava u preostalom delu stava drugog izreke tako što se obavezuje tužena Republika Srbija da tužiocu AA na ime naknade nematerijalne štete za pretrplјene duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode isplati još iznos od 350.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.04.2017. godine pa do isplate, i preinačava rešenje o troškovima sadržano u stavovima petom i šestom izreke presude tako što se obavezuje tužena Republika Srbija da tužiocu AA na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 301.350,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom.

U vreme lišenja slobode tužilac je bio policijski pripravnik već šest meseci i raspoređen na rad u Policijskoj stanici Palilula. Odmah po lišenju slobode odveden je u Policijsku stanicu u Ulici 29. novembra gde je bio "obrađivan" tri dana i iznudili priznanje dela primenom sile i fizičkim maltretiranjem. Prva tri dana koja je proveo u policijskoj stanici kod tužioca su dovele do snažne psihotraume i fizičke traume usled čega je razvijen strah najjačeg intenziteta u trajanju od tri dana sa kliničkom slikom akutne reakcije na stres. Tokom boravka u pritvoru narednih 6 meseci doživlјava strah srednjeg do jakog intenziteta usled socijalne izolacije, patnje, duševnog bola zbog sumnje da je počinio navedeno krivično delo, nemogućnosti komunikacije sa bliskim osobama, strah od neizvesnosti sudskog postupka u vidu posttraumatskog stresnog sindroma. U periodu izlaska iz pritvora tužilac doživlјava strah srednjeg intenziteta, a potom slabog intenziteta uz duševnu patnju zbog povrede ugleda i časti doživlјaj stida i osramoćenosti u jakom stečenu u trajanju od dve godine.

Pravilno je prvostepeni sud utvrdio i da je nad tužiocem vršena tortura jer je podvrgnut fizičkom mučenju, ponižavajućem postupanju i kažnjavanju od strane policije, ali i prilikom boravka u pritvoru čime su povređena njegova prava zaštićena članom 3 Evropske konvencije o lјudskim pravima i osnovnim slobodama.

Neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je visina dosuđene naknade za pretrplјeni strah i bol zbog torture prenisko određena sa pozivanjem na visinu štete dosuđene pred Evropskim sudom za lјudska prava obzirom da je iznos naknade štete za pretrplјeni strah i bol zbog torture prema tužiocu u zbiru približno iste visine kao onaj koji je dosuđen svakom od oštećenih, kao podnosilaca predstavke u odluci Evropskog suda za lјudska prava Habimi protiv Srbije.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 3 | DIC | Đorđević protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa presudom Kzz 1268/2019 od 11.12.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojom se odbija kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletnih AA i BB, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Zaječaru Km.6/19 od 18.04.2019.godine i Apelacionog suda u Nišu Kžm1 43/19 od 02.08.2019.godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletnih odbacuje kao nedozvolјen.

Rešenjem Višeg suda u Zaječaru Km.6/19 od 18.04.2019.godine, između ostalih, maloletnima AA i BB su zbog izvršenja produženog krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi stava 2. i 1. u vezi člana 61. KZ izrečene vaspitne mere pojačan nadzor od strane roditelјa koje mogu trajati najmanje 6 (šest) meseci, a najviše 2 (dve) godine, a u koje mere se maloletnima uračunava vreme provedeno u pritvoru od 10.12.2018.godine do 18.12.2018.godine, s tim što će sud naknadno odlučiti o njihovom prestanku.

Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kžm1 43/19 od 02.08.2019.godine odbijena je kao neosnovana žalba zajedničkog branioca maloletnih AA i BB i potvrđeno je rešenje Višeg suda u Zaječaru Km.6/19 od 18.04.2019.godine.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 37 | DIC | Žegarac i drugi protiv Srbije

Ustavni sud je u rešenju u predmetu IУж-531/2014 od 23.09.2015. godine, odbacio inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima Zakona o privremenom uređivanju načina isplata penzija (Sl.Glasnik br.116/14)

Rešenje Ustavnog suda dostupno je u javnoj bazi prakse Ustavnog suda ovde

Tematski povezani sadržaj u biblioteci Pravosudne akademije

Nastavni materijal

Publikacije

Tematski povezani sadržaj na CrossReference

presude

Cevdet Ayaz protiv Srbije - predstavka 857/2017, CAT/C/67/D/857/2017
azil ekstradicija / izručenje