ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА
ПЕТО ОДЕЉЕЊЕ
ОДЛУКА
Представка број 35477/21
Ненад КРСТИЋ и Милош МИТИЋ против Србије и 4 других представки
(видети приложену табелу)
Европски суд за људска права (Пето Одељење), на заседању Одбора 11. децембра 2025. године у саставу:
María Elósegui, председница,
Gilberto Felici,
Diana Sârcu, судије,
и Sophie Piquet, вршитељка дужности секретара Одељења,
Имајући у виду:
представке против Републике Србије поднете Суду на основу члана 34. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција) од стране подносилаца представки наведених у приложеној табели (у даљем тексту: подносиоци), на датуме назначене у истој;
одлуку да се Влада Републике Србије (у даљем тексту: Влада), коју заступа њихова заступница, госпођа З. Јадријевић Младар, обавести о притужбама по чл. 3, 8. и 13. Конвенције у вези са предстојећим изручењем подносилаца Сједињеним Америчким Државама, те да се остатак представки наведених у приложеној табели прогласе неприхватљивим;
одлуку да се представкама да приоритет (Правило 41. Пословника Суда), као и одлуку да се туженој Влади одреди привремена мера по Правилу 39. Пословника Суда, која је касније укинута како је наведено у приложеној табели;
одлуку Владе Црне Горе да не искористи своје право да интервенише у поступку (члан 36. став 1. Конвенције), у вези са представком број 36634/21; запажања странака;
Након већања, одлучује као што следи:
ПРЕДМЕТ СЛУЧАЈА
- Министарство унутрашњих послова Републике Србије је 24. јула 2020. године ухапсило подносиоце ради њиховог изручења Сједињеним Америчким Државама, које је захтевао Окружни суд Сједињених Држава у Северном округу Тексаса, где су подносиоци оптужени за удруживање ради извршења преваре путем интернета и прања новца, наводно преваривши инвеститоре за више од 70 милиона америчких долара.
- Виши суд у Београду је 13. априла 2021. године одобрио изручење подносилаца представки Сједињеним Америчким Државама, утврдивши да је захтев за изручење у потпуности у складу са важећим законодавством. Подносиоци су се жалили, тврдећи, између осталог, да захтев за изручење није поткрепљен довољним доказима и да суд није утврдио релевантне чињенице и правилно применио материјално право. Такође су тврдили да захтев за изручење није испунио законске услове у погледу форме и садржаја и да није требало да буде прослеђен Влади Републике Србије путем и-мејла. На крају, неки подносиоци су се жалили да би њихово изручење негативно утицало на њихове односе са децом.
- Апелациони суд је 25. јуна 2021. године потврдио одлуку од 13. априла 2021. године по жалби, одбацујући аргументе подносилаца као неосноване и/или ирелевантне.
- Виши суд је 24. јула 2021. године наредио пуштање подносилаца на слободу по истеку законског максималног периода екстрадиционог притвора. Подносиоци су потписали изјаву да неће напустити своје место боравка.
- Према речима Владе, Министарство правде још увек није донело одлуку којом се одобрава изручење подносилаца Сједињеним Америчким Државама док се поступак пред Судом не заврши.
- Подносиоци су, неодређеног датума, поднели уставну жалбу против одлука од 13. априла и 25. јуна 2021. године. Такође су покушали да оспоре уставност Закона о потврђивању Уговора између Републике Србије и Сједињених Америчких Држава о изручењу. Поступак је још увек у току.
- Према Влади, тројица наводних саучесника подносилаца закључили су споразум о признању кривице са Владом САД-а. Признали су кривицу у замену за казну затвора која не прелази пет до седам година.
- Подносиоци су се притуживали да би, уколико буду изручени Сједињеним Америчким Државама, могли бити осуђени на 40 година затвора, што би de facto представљало доживотну казну затвора. Сви, осим господина Радуловића, тврдили су да би били притворени у нехуманим условима, посебно имајући у виду ужасну ситуацију услед вируса COVID-19 у Тексасу. Подносиоци су такође тврдили да би њихово изручење довело до неограниченог раздвајања од породице. На крају, притуживали су се на недостатак ефикасног правног лека у вези са својим жалбама. Позвали су се на чл. 3, 8. и 13. Конвенције.
ОЦЕНА СУДА
- Имајући у виду сличност предмета наведених представки, Суд сматра да је примерено да их испита заједно у једној одлуци.
- Што се тиче притужбе подносилаца по члану 3. Конвенције о ризику од изрицања de facto доживотне казне затвора, Суд понавља да Конвенција не забрањује изрицање доживотне казне затвора онима који су осуђени за посебно тешка кривична дела. Међутим, да би била компатибилна са чланом 3, таква казна мора бити смањива de jure и de facto (видети Sanchez-Sanchez против Уједињеног Краљевства [ВВ], број 22854/20, став 79, од 3. новембра 2022. године са даљим упућивањима). Даље, Суд понавља да подносилац представке који тврди да би га његово изручење изложило ризику од казне која би представљала нехумано или понижавајуће кажњавање сноси терет доказивања стварности тог ризика (видети, између осталих извора, McCallum против Италије (одлука) [ВВ], број 20863/21, став 55, од 21. септембра 2022. године). Након што је испитао сав материјал који му је достављен, Суд примећује да подносиоци ни у једном тренутку нису тврдили да ће добити несмањену доживотну казну затвора, односно доживотни затвор без права на условни отпуст, у случају осуде по оптужбама које су тренутно у току против њих у Тексасу. Нити су се позвали на тексашке законе или праксу који се примењују у њиховом случају, а који би поткрепили њихове тврдње да би казна у случају њихове осуде могла представљати нечовечно или понижавајуће поступање. Суд такође примећује да казна изречена саучесницима подносилаца, осуђеним по сличним оптужбама, није прелазила пет до седам година (видети горе наведени став 7).
- Узимајући у обзир горе наведено, Суд сматра да подносиоци нису испунили свој терет доказивања. Стога није у могућности да утврди да ће их њихово изручење изложити ризику од казне која би представљала нечовечну или понижавајућу казну прописану чланом 3. Конвенције.
- Исто тако, Суд не сматра да би, супротно наводима подносилаца, они били у реалном ризику од излагања вирусу COVID-19 у америчком затвору, што је у супротности са чланом 3. Конвенције. Суд је заправо утврдио, узимајући у обзир дешавања у току 2020. године, посебно у вези доступношћу вакцина, варијанти вируса и укидања ограничења у Сједињеним Америчким Државама, да не постоји ризик по овом основу који би могао да достигне минимални ниво потребне озбиљности (видети Hafeez против Уједињеног Краљевства (одлука), број 14198/20, од 28. марта 2023. године).
- У светлу наведеног, Суд сматра да се притужбе подносилаца по члану 3. Конвенције морају одбацити као очигледно неосноване, у складу са чл. 3. и 4. Конвенције.
- Суд је такође испитао преостале притужбе које су подносиоци изнели по чл. 8. и 13. Конвенције. Суд сматра да, у светлу целокупног материјала који поседује и у мери у којој су предмети притужби у његовој надлежности, ове притужбе не испуњавају критеријуме прихватљивости утврђене чл. 34. и 35. Конвенције, односно не указују на било какво кршење права и слобода садржаних у Конвенцији или Протоколима уз исту. Следи да би овај део притужбе требало одбацити у складу са ставом 4. члана 35. Конвенције.
Из ових разлога, Суд, једногласно,
Одлучује да споји представке;
Проглашава представке неприхватљивим.
Састављено на енглеском језику и достављено у писаном облику 22.јануара 2026. године.
Sophie Piquet María Elósegui
Вршитељка дужности заменика Секретара Председница
ДОДАТАК
Списак предмета:
|
Бр.
|
Представка
број / Назив случаја
Датум увођења
|
Име подносиоца представке / Датум рођења
Место становања / Држављанство
|
Име заступника Место
|
Захтев на основу Правила 39.
|
|
1.
|
35477/21 Крстић и Митић против
Србије 13.07.2021.
|
Ненад КРСТИЋ / 1992. / Ниш / српско
Милош МИТИЋ / 1984. / Ниш / српско
|
Љубомир ИВАНОВИЋ Београд
|
Суд (дежурни судија) је 13, 15. и 21. јула
2021. године одлучио, у интересу странака и правилног вођења поступка пред њим, да Влади Србије, у складу са Правилом 39, укаже да подносиоци не треба да буду изручени Сједињеним Америчким Државама до 17 часова (француско време) 16. августа 2021. године.
Дана 16. августа 2021. године, Суд (дежурни судија) је одлучио да продужи привремене мере до 29. септембра 2021. године.
Суд (дежурни судија) је 9. септембра 2021. године одлучио да не продужи привремену меру.
|
|
2.
|
35661/21 Димитријевић против Србије 13.07.2021.
|
Никола ДИМИТРИЈЕВИЋ / 1989. / Ниш / српско
|
Далибор ЛАЗОВИЋ Ниш
|
|
3.
|
35672/21 Селаковић против Србије 14.07.2021.
|
Урош СЕЛАКОВИЋ / 1988. / Ниш / српско
|
Милош ПЕТРОВИЋ Ниш
|
|
4.
|
35701/21 Селаковић против Србије 15.07.2021..
|
Андрија СЕЛАКОВИЋ / 1993. / Ниш / српско
|
Милош ПЕТРОВИЋ Ниш
|
|
5.
|
36634/21 Радуловић против Србије 21.07.2021.
|
Блажо РАДУЛОВИЋ / 1987. / Ниш / црногорско
|
Марко ТЕШИЋ Београд
|
Preuzmite presudu u pdf formatu
baza unakrsnih veza