ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА
ТРЕЋЕ ОДЕЉЕЊЕ
ПРЕДМЕТ РОДИЋ И СВИРЧЕВ против СРБИЈЕ
(Представка број 17148/16)
ПРЕСУДА
СТРАЗБУР
19. септембар 2019. године
Ова пресуда је правноснажна, али може бити предмет редакцијске измене.
У предмету Родић и Свирчев против Србије, Европски суд за људска права (Треће одељење), на заседању Одбора у саставу:
Dmitry Dedov, председник,
Alena Poláčková,
Gilberto Felici, судије,
и Liv Tigerstedt, вршилац дужности заменика секретара Одељења,
Након већања на затвореној седници одржаној 29. августа 2019. године, Доноси следећу пресуду, која је усвојена тог дана:
ПОСТУПАК
- Предмет је формиран на основу представки против Србије које су поднете Суду према члану 34. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: „Конвенција“) на различите датуме наведене у приложеној табели.
- Обавештење о представкама је достављено Влади Републике Србије (у даљем тексту: „Влада“).
ЧИЊЕНИЦЕ
- Списак подносилаца представки и детаљи који су релевантни за представке су дати у приложеној табели.
- Подносиоци представки су се жалили на прекомерно трајање парничног поступка. У представци бр. 15434/17, подносилац представке је такође поднео друге жалбе у складу са одредбама Конвенције.
ПРАВО
I ЗДРУЖИВАЊЕ ПРЕДСТАВКИ
- Имајући у виду сличну тематику представки, Суд сматра да је прикладно испитати их све заједно у једној пресуди.
II НАВОДНА ПОВРЕДА ЧЛАНА 6. СТАВ 1. КОНВЕНЦИЈЕ
- Подносиоци представке су се начелно жалили да је дужина предметног парничног поступка била неспојива са захтевом „разумног рока“. Они су се позивали на члан 6. став 1. Конвенције, који гласи:
Члан 6, став 1
„Свако, током одлучивања о његовим грађанским правима и обавезама ..., има право на ... расправу у разумном року пред ... судом, ...”
A. Допуштеност
- Влада је тврдила да би представке требало одбацити као неприхватљиве због пропуста подносилаца представки да правилно поднесу жалбу пред Уставним судом.
- Подносиоци представки се нису сложили са тим тврдњама.
- Суд је доследно тврдио да правило о исцрпљивању домаћих правних лекова, у складу с чланом 35. став 1. Конвенције, предвиђа да би притужбе које се касније намеравају поднети Стразбуру требало да буду изнете пред одговорајућим домаћим телом, бар прећутно и у складу са формалним захтевима и роковима утврђеним у домаћем праву (види, на пример, Вучковић и други против Србије (претходни приговор) [ВВ], бр. 17153/11 и 29 других, став 72, од 25. марта 2014. године).
- Што се тиче овог случаја, Суд је пажљиво испитао уставне жалбе подносилаца представки, из којих се види да су се они изричито жалили на дужину спорних поступака (за разлику од случаја Вучковић и други, цитираног горе, став 82, у коме подносиоци представки нису поднели своју жалбу на дискриминацију пред Уставним судом, било изричито или прећутно). Аргумент владе да је Уставни суд „везан“ захтевом формулисаним у уставној жалби је, према томе, ирелевантан у овом случају. Суд примећује да су подносиоци представке навели укупну дужину поступака и број нивоа надлежности. Такође су Уставном суду доставили одлуке донесене у тим поступцима. С обзиром да су спорни поступци трајали више од девет година и деветнаест година на два и три нивоа надлежности, Суд сматра да су случајеви били prima facie мериторни. У таквим околностима, Уставни суд је требало да испита основаност предмета. Уколико би Уставном суду биле неопходне било какве додатне информације или документација, исти је од подносилаца представки или релевантних надлежних органа могао затражити да их доставе. С тим у вези, Суд примећује да жалбе на прекомерну дужину поступка, за разлику од неких других жалби према Конвенцији, обично не захтевају неко детаљније разрађивање (видети Шаћировић и други против Србије, бр. 54001/15 и 3 других, став 12, од фебруара 2018. године, за разлику од случаја Голубовић и други против Србије (одл.), бр. 10044/11 и 8 других, став 43, од 17. септембра 2013. године, који се односе на жалбу на недоследну судску праксу домаћих судова). Из тога произилази да су подносиоци представки дали државним органима прилику која се у начелу даје Високим странама уговорницама према члану 35. став 1. Конвенције, односно да исправе наводне повреде против њих (види, Муршић против Хрватске [ВВ], бр. 7334/13, став 72, од 20. октобра 2016. године).
- Пошто ове представке нису очигледно неосноване у смислу члана 35. став 3(а) Конвенције нити неприхватљиве по било ком другом основу, оне морају бити проглашене прихватљивим.
B. Основаност
- Суд понавља да се оправданост дужине поступка мора ценити у светлу околности предмета и позивањем на следеће критеријуме: сложеност предмета, понашање подносилаца представки и надлежних органа и важност предмета спора за подносиоце представки (види Frydlender против Француске [ВВ], бр. 30979/96, став 43, ЕЦХР 2000-VII)
- У водећем предмету Немет против Србије, бр. 22543/05, од 8. децембра 2009. године, Суд је већ утврдио кршење у погледу питања сличних онима у овом предмету.
- Пошто је размотрио сав материјал који му је достављен, Суд није утврдио ниједну чињеницу нити аргумент који би могао да га убеди да донесе другачији закључак по питању основаности предметних жалби. Имајући у виду своју судску праксу по овом питању, Суд сматра да је у овом предмету дужина поступка била прекомерна и да није испунила захтев „разумног рока“.
- Ове притужбе стога представљју кршење члана 6. став 1. Конвенције.
III ПРЕОСТАЛЕ ЖАЛБЕ
- У представци бр. 15434/17, подносилац представке је такође поднео друге притужбе према више чланова Конвенције.
- Суд сматра да, с обзиром на сав материјал којим располаже и у мери у којој су питања која су предмет жалби у његовој надлежности, предметне жалбе или не испуњавају критеријуме прихватљивости утврђене у члановима 34. и 35. Конвенције или не откривају било какве појаве кршења права и слобода садржаних у Конвенцији или њеним Протоколима.
- Из овога следи да се ове представке морају одбацити у складу са чланом 35, став 4. Конвенције.
IV ПРИМЕНА ЧЛАНА 41. КОНВЕНЦИЈЕ
- Члан 41 Конвенције гласи:
„Када Суд утврди прекршај Конвенције или протокола уз њу, а унутрашње право Високе стране уговорнице у питању омогућава само делимичну одштету, Суд ће, ако је то потребно, пружити правично задовољење оштећеној страни.“
- Имајући у виду документацију коју поседује и своју судску праксу (види, посебно, Немет против Србије, бр. 22543/05, ст. 19-22, од 8. децембра 2009. године), Суд сматра разумним да досуди износе који су наведени у приложеној табели и одбацује преостали део захтева подносилаца представки за правичним задовољењем који је подносилац представке поднео у представци бр. 15434/17.
- Суд сматра да је примерено да затезна камата буде заснована на најнижој каматној стопи Европске централе банке уз додатак од три процентна поена.
ИЗ ОВИХ РАЗЛОГА, СУД, ЈЕДНОГЛАСНО,
- Одлучује да представке здружи;
- Проглашава жалбе у вези са прекомерном дужином трајања парничног поступка прихватљивим, а остатак представке бр. 15434/17 неприхватљивим;
- Сматра да предметне жалбе откривају кршење члана став 1. Конвенције у погледу прекомерног трајања парничног поступка;
- Сматра
(a) да Тужена треба да подносиоцима представки исплати, у року од три месеца, износе наведене у приложеној табели, који ће бити конвертовани у националну валуту Тужене по стопи која се примењује на дан поравнања;
(b) да, од истека наведених три месеца до измирења, треба исплатити обичну камату на горе наведене износе по стопи која је једнака најнижој каматној стопи Европске централне банке током периода неиспуњавања обавеза, уз додатак од три процентна поена;
- Одбацује преостали део захтева за правично задовољење који је поднео подносилац представке у представци бр. 15434/17.
Састављено на енглеском језику и достављено у писаној форми на дан 19. септембра 2019. године, у складу са правилом 77, ст. 2. и 3. Пословника о раду Суда.
Liv Tigerstedt Dmitry Dedov
Вршилац дужности заменика секретара Одељења Председник
ДОДАТАК
Листа представки којима се подносе жалбе на основу члана 6, став 1. Конвенције
(прекомерно трајање парничног поступка)
Број
|
Број представке
Датум подношења
|
Име подносиоца
представке
Датум рођења
|
Име правног
заступника и место
рада
|
Почетак поступка или
датум ступања
Конвенције на снагу у
односу на Републику
Србију (3. март 2004. године)
|
Датум
окончања
поступка
|
Укупно
трајање
поступка
Нивои
надлежности
|
Релевантна
домаћа одлука
|
Износ додељен
на име
нематеријалне
штете по
подносиоцу
представке
(у еврима)1 2
|
Износ
додељен на
основу
трошкова и
издатака по
представци
(у еврима)3
|
1.
|
17148/16
23. март 2016.
године
|
Радован Родић
03. јун 1967.
године
|
Миљевић Наталија
Сомбор
|
03. март 2004. године
|
06.
децембар
2012. године
|
8 година, 9
месеци и 4
дана
2 степена
надлежности
|
Уставни суд
Уж-1726/2013
14. септембар
2015. године
Неприхватљива
|
2.400
|
-
|
2.
|
15434/17
17. фебруар 2017.
године
|
Јовица Свирчев
03. август 1966.
године
|
Цицка Јано
Ковачица
|
03. март 2004. године
|
23. април
2014. године
|
10 година, 1
месец и 21 дан
3 степена
надлежности
|
Уставни суд
Уж-6527/2014
1. новембар
2016. године
Неприхватљива
|
1.700
|
500
|
- Заједно са било којим порезом који се може наплаћивати подносиоцима представке
- Одбијање било којих износа који су можда већ наплаћени на основу истог на домаћем нивоу.
- Заједно са било којим порезом који се може наплаћивати подносиоцима представке
THIRD SECTION
CASE OF RODIĆ AND SVIRČEV v. SERBIA
(Application no. 17148/16)
JUDGMENT
STRASBOURG
19 September 2019
This judgment is final but it may be subject to editorial revision.
In the case of Rodić and Svirčev v. Serbia,
The European Court of Human Rights (Third Section), sitting as a Committee composed of:
Dmitry Dedov, President,
Alena Poláčková,
Gilberto Felici, judges,
and Liv Tigerstedt, Acting Deputy Section Registrar,
Having deliberated in private on 29 August 2019,
Delivers the following judgment, which was adopted on that date:
- The case originated in applications against Serbia lodged with the Court under Article 34 of the Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms (“the Convention”) on the various dates indicated in the appended table.
- Notice of the applications was given to the Serbian Government (“the Government”).
- The list of applicants and the relevant details of the applications are set out in the appended table.
- The applicants complained of the excessive length of civil proceedings. In application no. 15434/17, the applicant also raised other complaints under the provisions of the Convention.
- THE LAW
- JOINDER OF THE APPLICATIONS
- Having regard to the similar subject matter of the applications, the Court finds it appropriate to examine them jointly in a single judgment.
- ALLEGED VIOLATION OF ARTICLE6 § 1 OF THE CONVENTION
- The applicants complained principally that the length of the civil proceedings in question had been incompatible with the “reasonable time” requirement. They relied on Article 6 § 1 of the Convention, which reads as follows:
Article 6 § 1
“In the determination of his civil rights and obligations ... everyone is entitled to a ... hearing within a reasonable time by [a] ... tribunal ...”
- Admissibility
- The Government claimed that the applications should be rejected as inadmissible for the failure of the applicants to properly complain before the Constitutional Court.
- The applicants disagreed.
- The Court has consistently held that the rule on the exhaustion of domestic remedies, under Article 35 § 1 of the Convention requires that the complaints intended to be made subsequently before it should have been made to the appropriate domestic body, at least in substance and in compliance with the formal requirements and time-limits laid down in domestic law (see, for example, Vučković and Others v. Serbia (preliminary objection) [GC], nos. 17153/11 and 29 others, § 72, 25 March 2014).
- Turning to the present case, the Court has carefully examined the applicants’ constitutional appeals, from which it transpires that they expressly complained about the length of the impugned proceedings (contrast Vučković and Others, cited above, § 82, in which the applicants did not raise their discrimination complaint before the Constitutional Court, either expressly or in substance). The Government’s argument that the Constitutional Court is “bound” by the request formulated in the constitutional appeal is therefore irrelevant in the present case. The Court observes that the applicants indicated the total length of the proceedings and the number of levels of jurisdiction. They also provided the Constitutional Court with the decisions rendered in the proceedings. Since the impugned proceedings lasted more than nine and nineteen years for two and three levels of jurisdiction, respectively, the Court considers that the cases were prima facie meritorious. In such circumstance, the Constitutional Court should have examined the merits of the cases. If it needed any additional information or documents, it could have invited the applicants or the relevant authorities to provide them. In this connection, the Court observes that complaints about the length of proceedings, unlike some other complaints under the Convention, normally do not require much elaboration (see Šaćirović and Others v. Serbia, nos. 54001/15 and 3 others, § 12, 20 February 2018, contrast Golubović and others v. Serbia (dec.), nos. 10044/11 and 8 others, § 43, 17 September 2013, concerning a complaint about the inconsistent case-law of domestic courts). It follows that the applicants provided the national authorities with an opportunity which is in principle intended to be afforded to Contracting States by Article 35 § 1 of the Convention, namely of putting right the violations alleged against them (see Muršić v. Croatia [GC], no. 7334/13, § 72, 20 October 2016).
- Since the applications are not manifestly ill-founded within the meaning of Article 35 § 3 (a) of the Convention nor inadmissible on any other grounds, they must be declared admissible.
- Merits
- The Court reiterates that the reasonableness of the length of proceedings must be assessed in the light of the circumstances of the case and with reference to the following criteria: the complexity of the case, the conduct of the applicants and the relevant authorities and what was at stake for the applicants in the dispute (see Frydlender v. France [GC], no. 30979/96, § 43, ECHR 2000-VII).
- In the leading case of Nemet v. Serbia, no. 22543/05, 8 December 2009, the Court already found a violation in respect of issues similar to those in the present case.
- Having examined all the material submitted to it, the Court has not found any fact or argument capable of persuading it to reach a different conclusion on the merits of these complaints. Having regard to its case-law on the subject, the Court considers that in the instant case the length of the proceedings was excessive and failed to meet the “reasonable time” requirement.
- These complaints therefore disclose a breach of Article 6 § 1 of the Convention.
- The applicant in application no. 15434/17 also raised other complaints under various Articles of the Convention.
- The Court considers that, in the light of all the material in its possession and in so far as the matters complained of are within its competence, these complaints either do not meet the admissibility criteria set out in Articles 34 and 35 of the Convention or do not disclose any appearance of a violation of the rights and freedoms enshrined in the Convention or the Protocols thereto.
- It follows that these complaints must be rejected in accordance with Article 35 § 4 of the Convention.
- APPLICATION OF ARTICLE 41 OF THE CONVENTION
- Article 41 of the Convention provides:
“If the Court finds that there has been a violation of the Convention or the Protocols thereto, and if the internal law of the High Contracting Party concerned allows only partial reparation to be made, the Court shall, if necessary, afford just satisfaction to the injured party.”
- Regard being had to the documents in its possession and to its case‑law (see, in particular, Nemet v. Serbia, no. 22543/05, §§ 19-22, 8 December 2009), the Court considers it reasonable to award the sums indicated in the appended table and dismisses the remainder of the claims for just satisfaction made by the applicant in application no. 15434/17.
- The Court considers it appropriate that the default interest rate should be based on the marginal lending rate of the European Central Bank, to which should be added three percentage points.
- FOR THESE REASONS, THE COURT, UNANIMOUSLY,
- Decides to join the applications;
- Declares the complaints concerning the excessive length of civil proceedings admissible and the remainder of application no. 15434/17 inadmissible;
- Holds that these complaints disclose a breach of Article 6 § 1 of the Convention concerning the excessive length of civil proceedings;
- Holds
- that the respondent State is to pay the applicants, within three months, the amounts indicated in the appended table, to be converted into the currency of the respondent State at the rate applicable at the date of settlement;
- that from the expiry of the above-mentioned three months until settlement simple interest shall be payable on the above amounts at a rate equal to the marginal lending rate of the European Central Bank during the default period plus three percentage points;
- Dismisses the remainder of the claims for just satisfaction made by the applicant in application no. 15434/17.
Done in English, and notified in writing on 19 September 2019, pursuant to Rule 77 §§ 2 and 3 of the Rules of Court.
Liv Tigerstedt Dmitry Dedov
Acting Deputy Registrar President
APPENDIX
List of applications raising complaints under Article 6 § 1 of the Convention
(excessive length of civil proceedings)
No.
|
Application no.
Date of introduction
|
Applicant’s name
Date of birth
|
Representative’s name and location
|
Start of proceedings or date of entry into force of the Convention in respect of Serbia (3 March 2004)
|
End of proceedings
|
Total length Levels of jurisdiction
|
Relevant domestic decision
|
Amount awarded for non-pecuniary damage per applicant
(in euros)[1] [2]
|
Amount awarded for costs and expenses per application
(in euros)[3]
|
1.
|
17148/16
23/03/2016
|
Radovan Rodić
03/06/1967
|
Miljević Natalija
Sombor
|
03/03/2004
|
06/12/2012
|
8 years and 9 months and 4 days
2 levels of jurisdiction
|
Constitutional Court
Už-1726/2013
14 September 2015
Inadmissible
|
2,400
|
-
|
2.
|
15434/17
17/02/2017
|
Jovica Svirčev
03/08/1966
|
Cicka Jano
Kovačica
|
03/03/2004
|
23/04/2014
|
10 years and 1 month and 21 days
3 levels of jurisdiction
|
Constitutional Court
Už-6527/2014
1 November 2016
Inadmissible
|
1,700
|
500
|
[1]. Plus any tax that may be chargeable to the applicants.
[2]. Less any amounts which may have already been paid in this regard at the domestic level.
[3]. Plus any tax that may be chargeable to the applicants.