(Čl. 6) Pravo na pravično suđenje
(Čl. 6) Građanski postupak
(Čl. 6-1) Pravična rasprava
(Čl. 6-1) Suđenje u akuzatorskom postupku
(Čl. 6-1) Javna rasprava
(Čl. 6-1) Usmena rasprava
(Čl. 35) Uslovi prihvatljivosti

Tematske ključne reči

VS deskriptori

Zbirke

Sudska praksa
Presuda ESLJP
Veće

Sažetak

Postupak u ovom predmetu pokrenut je predstavkom protiv Republike Češke koju je Sudu podneo češki državljanin g. Nicolaus Blucher (podnosilac predstavke), početkom juna 2000.godine. Podnosilac se žalio na nepravičnost postupaka o povraćaju imovine koje je pokrenuo, smatrajući da su domaći sudovi izveli proizvoljno tumačenje relevantnih zakonskih odredaba i žalio se da nije imao odgovarajuću priliku da iznese svoje argumente i da mu je nametnut prekomeran teret dokazivanja.

Podnosilac predstavke je rođak grofa Alexandera Bluchera kome je država bez kompenzacije nacionalizovala veliki kompleks nepokretnih dobara koje je posedovao. Podnosilac, kao njegov tesstamentalni naslednik, podneo je zahtev za povraćaj imovine. Njegovi zahtevi su bivali odbačeni ili odbijani i pred katastrom i pred sudom. Dovedeno je u pitanje državljanstvo ostavioca.

NAVODNA POVREDA ČLANA 6 STAV 1 KONVENCIJE
- Pravo na pravično suđenje.
Sud podseća da je njegov zadatak da proveri da li su dokazna sredstva predstavljena tako da garantuju pravično suđenje. Dužnost domaćih vlasti je da tumače i primenjuju domaće zakonodavstvo. Sud primećuje da su regionalni sud i Ustavni sud dali različita obrazloženja o odbacivanju žalbi podnosioca, ali su se i jedan i drugi sud interesovali za pitanje državljanstva prvobitnog vlasnika. Sud smatra da je Ustavni sud u potpunosti analizirao predmet i da nije bilo propusta i da je ispoštovan domaći zakon po kome ostavilac, tj.prethodni vlasnik mora biti češki državljanin, što je bilo na podnosiocu da dokaže. Dakle, nije bilo povrede člana 6 stav 1 Konvencije.

preuzmite presudu u pdf formatu

EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA

BIVŠE DRUGO ODELJENJE

SLUČAJ BLÜCHER PROTIV REPUBLIKE ČEŠKE

(Predstavka br. 58580/00)

PRESUDA

STRAZBUR

11. januar 2005.

IZVRŠNA

11/04/2005

Ova presuda će postati izvršna u uslovima iz člana 44 § 2 Konvencije. Može pretrpeti formalne izmene.

U slučaju Blücher protiv Republike Češke, Evropski sud za ljudska prava (drugo odeljenje), na zasedanju veća u sastavu:

g. J.-P. COSTA, predsednik,
g. A. B. BAKA,
g. L. LOUCAIDES,
g. K. JUNGWIERT,
g. V. BUTKEVYCH,
g. M. UGREKHELIDZE,
gđa A. MULARONI, sudije
i gđa S. DOLLE, sekretar odeljenja,

nakon većanja Sudskog veća 19. oktobra 2004. i 7. decembra 2004, donosi sledeću presudu, usvojenu 7. decembra 2004:

POSTUPAK

Slučaj se vodi zbog podnošenja predstavke (br. 58580/00) protiv Republike Češke, čiji se državljanin, g. Nicolaus Blücher ("podnosilac predstavke") obratio Sudu 6. juna 2000. na osnovu člana 34 Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda ("Konvencija").
Podnosioca predstavke zastupa gđa S. Konrad, advokat u nemačkoj advokatskoj komori i gđa R. Hunter, advokat u advokatskoj komori Engleske i Velsa. Češku vladu ("vlada") zastupa njen predstavnik g. V. Schorm.
Podnosilac predstavke je ukazao na nepravičnost postupaka o povraćaju imovine koje je pokrenuo, smatrajući da su domaći sudovi izveli proizvoljno tumačenje relevantnih zakonskih odredbi i žaleći se što nije imao odgovarajuću priliku da iznese svoje argumente i što mu je nametnut prekomeran teret dokazivanja.
Predstavka je upućena trećem odeljenju Suda (član 52 § 1 Poslovnika). U okviru tog odeljenja, veće zaduženo za ispitivanje slučaja (član 27 § 1 Konvencije) sastavljeno je u skladu sa članom 26 § 1 Poslovnika.
Sud je 1. novembra 2001. izmenio sastav svojih odeljenja (član 25 § 1 Poslovnika). Ova predstavka je upućena drugom odeljenju u izmenjenom sastavu (član 52 § 1).
Odlukom od 24. avgusta 2004. veće je proglasilo predstavku delimično prihvatljivom.
Vlada je dostavila pisana zapažanja o suštini slučaja, dok je podnosilac predstavke podneo različita dokumenta u prilog predstavci (član 59 § 1 Poslovnika).
Jedna rasprava je obavljena u prisustvu javnosti u Palati za ljudska prava u Strazburu 19. oktobra 2004. (član 59 § 3 Poslovnika).

Pojavili su se:

- u ime Vlade
g. V. SCHORM predstavnik,
g. J. KMEC savetnik;

- u ime podnosioca predstavke
gđa R. HUNTER
gđa S. KONRAD savetnici.

Sud je saslušao izjave i odgovore koje su sudijama dali g. Schorm, gđe Hunter i gđe Konrad.

Sud je 1. novembra 2004. izmenio sastav odeljenja (član 25 § 1 Poslovnika). Međutim, veće bivšeg drugog odeljenja, u sastavu koji je postojao pre navedenog datuma, nastavilo je ispitivanje ove predsavke.

OSNOVNE ČINJENICE

I. OKOLNOSTI SLUČAJA

Podnosilac predstavke je rođak Alexandera Blüchera, grofa od Wahlstatta, koji je 1948. nasledio veliki kompleks nepokretnih dobara na teritoriji Republike Češke. Država je zatim ove nepokretnosti u celosti nacionalizovala bez kompenzacije. Alexander Blücher je preminuo 1974, pošto je svoju imovinu ostavio u nasledstvo testamentom u kome, prema tumačenju zakona "Guernesey", ostavlja u nasledstvo a) 500 livri sterlinga i sva vozila svom šoferu, b) 500 livri sterlinga svojoj kućepaziteljki, c) svu imovinu koja se nalazi u Južnoafričkoj republici rođaku W.S-u i d) "to my cousin Nicholas Blücher absolutely (...) my family papers, jewels, portraits and generally all my estate other than bequeathed under (a), (b) and (c) above" (mom rođaku Nicholasu Blücheru sva (...) dokumenta, nakit i porodične portrete, kao i svu moju imovinu uopšte, osim gore navedene pod (a), (b) i (c)).

A. Postupak pokrenut pred službom za katastar nepokretnosti u Ostravi

Podnosilac predstavke je 1992. službi za katastar nepokretnosti opštine Ostrava podneo zahtev za povraćaj imovine u Hrabovu, Viškovicama, Gornjoj Polanci i Donjoj Polanci. Potvrđujući da je univerzalni testamentalni naslednik Alexandera Blüchera, utemeljio je svoj zahtev na članu 4 § 2 a) zakona o svojini nad nepokretnostima br. 229/1991.
Služba za katastar nepokretnosti je 7. aprila 1994. odbacila njegov zahtev uz obrazloženje da lica koja, iako ispunjavaju uslove o državljanstvu i stalnom prebivalištu, temelje svoje zahteve pozivajući se na prvobitnog vlasnika koji ne ispunjava te uslove, ne mogu se smatrati ovlašćenim da traže povraćaj imovine.
Regionalni sud (krajsky soud) u Ostravi je 18. avgusta 1994. poništio tu odluku, uz obrazloženje da je neophodno priložiti dodatne dokaze u vidu dokumenta kojim se potvrđuje odluka doneta u ostavinskom postupku Alexandera Blüchera. Po tom sudu, kad bi podnosilac predstavke bio ovlašćen da traži povraćaj imovine na osnovu člana 4 § 2 b) zakona br. 229/1991, ne bi se mogli primeniti uslovi koji važe i za prvobitnog vlasnika, tako da pitanje o državljanstvu Alexandera Blüchera ne bi bilo relevantno.
Služba za katastar nepokretnosti je 15. marta 1995. ponovo odbila zahtev podnosioca predstavke jer nije dokazao stalno prebivalište u Republici Češkoj.
Regionalni sud je potvrdio tu odluku 8. decembra 1995, ali iz drugih razloga. Iako je smatrao da podnosilac predstavke ispunjava uslov o prebivalištu, procenio je, na osnovu teksta testamenta, da zainteresovana strana ne može da potvrdi ni svojstvo jedinstvenog testamentalnog naslednika u smislu člana 4 § 2 a) zakona br. 229/1991, niti svojstvo testamentalnog naslednika koji je stekao određeni deo nasledstva (izražen u brojevima) u smislu stava b) spomenute odredbe.
Podnosilac predstavke je 30. januara 1996. uložio ustavnu žalbu protiv odluke donete 8. decembra 1995, u kojoj tvrdi da je naslednik celokupne imovine njegovog rođaka i žali se na proizvoljno tumačenje testamenta od strane suda.
Vlada ukazuje da je 15. jula 1996. sudija izvestilac Ustavnog suda (Ustavni soud) pozvao podnosioca predstavke da podnese dodatna zapažanja i da je 21. marta 1997. zatražio od pravnog zastupnika podnosioca predstavke da mu dostavi dokumenta kojima se dokazuje državljanstvo prvobitnog vlasnika, Alexandera Blüchera. Ta zapažanja su 10. aprila 1997. dostavljena Ustavnom sudu.
Ustavni sud je 30. maja 1997. odbacio ustavnu žalbu zbog očigledne neosnovanosti. Pošto je ispitao pisani materijal, zaključio je da prvobitni vlasnik, Alexander Blücher, ima britansko a ne čehoslovačko državljanstvo, kako predviđa zakon br. 229/1991. Po njegovom mišljenju se, dakle, ne može tražiti povraćaj imovine ako nije dokazano da je prvobitni vlasnik imao svojstvo ovlašćenog lica na osnovu člana 4 § 1 spomenutog zakona.

B. Postupak pokrenut pred službom za katastar nepokretnosti u Novom Jičinu

Posle poništenja prve negativne odluke koju je 25. januara 1994. doneo regionalni sud u Ostravi, služba za katastar nepokretnosti okruga Novi Jičin ponovo je ispitivala sudsku odluku 8. avgusta 1997. Odlukom utemeljenoj na odluci Ustavnog suda od 30. maja 1997, odbacila je zahtev podnosioca predstavke koji je tražio povraćaj imovine u Studenki, Jistebniku, Bravanticama, Olbramicama, Zbislavicama i Štramberku.
Opštinski sud (mestsky soud) u Pragu je 23. juna 1999. potvrdio odluku od 8. avgusta 1997. Smatrajući da ga ne obavezuje odluka Ustavnog suda od 30. maja 1997, sud je, za razliku od upravnih vlasti, zaključio da češko državljanstvo prvobitnog vlasnika ne predstavlja za podnosioca predstavke uslov za priznavanje svojstva ovlašćenog lica. Ipak, ocenio je da se podnosilac predstavke ne može smatrati testamentalnim naslednikom u smislu člana 4 § 2 zakona br. 229/1991, jer su mu u nasleđe ostavljena, rezidencijalnom ostavinskom klauzulom, samo posebna imovina i prava.
Ustavni sud je 3. februara 2000. odbacio zbog očigledne neosnovanosti ustavnu žalbu uloženu protiv odluka od 23. juna 1999. i 8. avgusta 1997, kojom podnosilac predstavke osporava, između ostalog, tumačenje testamenta od strane suda, kao i zaključak da prvobitni vlasnik nema čehoslovačko državljanstvo. Visoki sud je obrazložio svoju odluku na isti način kao i onu od 9. decembra 1999. (videti donji paragraf 23).

C. Postupak pokrenut pred službom za katastar nepokretnosti u Opavi

Služba za katastar nepokretnosti okruga Opava je 11. maja 1998. odbacila zahtev za povraćaj imovine koju je podneo podnosilac predstavke po pitanju izvesne imovine u Radunu; istog dana je osporila dva sporazuma o povraćaju imovine po pitanju drugih nepokretnosti. Pozivajući se na odluku Ustavnog suda od 30. maja 1997, upravni organ vlasti je zaključio da podnosilac predstavke nije ovlašćen da traži povraćaj imovine, uz obrazloženje da Alexander Blücher nije imao češko državljanstvo.
Opštinski sud u Pragu je 23. juna 1999. potvrdio tri odluke od 11. maja 1998. Suprotno odluci Ustavnog suda od 30. maja 1997, procenio je da pitanje državljanstva prvobitnog vlasnika nije relevantno, ali je zaključio da podnosilac predstavke nema svojstvo testamentalnog naslednika u smislu člana 4 § 2 zakona br. 229/1991.
Ustavni sud je 9. decembra 1999. odbacio zbog očigledne neosnovanosti ustavnu žalbu podnosioca predstavke protiv presude od 23. juna 1999. i protiv prve od odluka donetih 11. maja 1998. Pošto nije prihvatio mišljenje opštinskog suda po pitanju državljanstva prvobitnog vlasnika, visoki sud je istakao:

"Lica koja ističu svoje zahteve posle smrti zaveštaoca ovlašćena su da traže povraćaj imovine samo ako je prvobitni vlasnik mogao da traži povraćaj, odnosno ako je zadovoljio uslov o državljanstvu. Tumačenje različito od navedenog bi stavljalo u povlašćen položaj lica koja ističu zahteve utemeljene na zahtevima preminulih vlasnika koji navodno nisu ispunili uslov o državljanstvu (...). Što, uglavnom, dovodi do nedopustivog zaključka da pravni naslednik raspolaže većim pravima nego njegov prethodnik (načelo nemo plus juris ad alium transferre potest). A podnosilac predstavke nije dokazao čehoslovačko državljanstvo Alexandera Blüchera ni pred službom za katastar nepokretnosti ni pred opštinskim sudom".

Dve druge ustavne žalbe podnosioca predstavke protiv presude od 23. juna 1999. i protiv druge i treće odluke koje je 11. maja 1998. donela služba za katastar nepokretnosti, proglašene su 11. i 12. januara 2000. neprihvatljivim zbog preuranjenosti.
Vlada napominje da je služba za katastar nepokretnosti u Opavi donela 17. oktobra 2000. dve odluke u kojima zaključuje da podnosilac predstavke nije vlasnik imovine u Radunu, koja je predmet sporazuma o povraćaju imovine, osporenih 11. maja 1998. i ističe da je već bilo rešeno pitanje da li se podnosilac predstavke može smatrati ovlašćenim da traži povraćaj imovine.

Opštinski sud u Pragu je 27. februara 2002. održao raspravu tokom koje je pravnom zastupniku podnosioca predstavke odobrio rok od tri meseca da dostavi dokument kojim se potvrđuje čehoslovačko državljanstvo prvobitnog vlasnika; taj rok je produžen do kraja septembra na zahtev podnosioca predstavke. Opštinski sud u Pragu je 4. decembra 2002 doneo, posle jedne rasprave, dve presude kojima je potvrdio odluke od 17. oktobra 2000, ističući da je služba za katastar nepokretnosti ispoštovala njegovo mišljenje, izrečeno u presudi od 23. juna 1999. Pozivajući se takođe na odluku Ustavnog suda od 9. decembra 1999, sud je konstatovao da ni u ovom slučaju podnosilac predstavke nije dokazao čehoslovačko državljanstvo zaveštaoca.

Ustavni sud je ocenio očigledno neosnovanim ustavne žalbe podnosioca predstavke od 3. juna i 9. oktobra 2003. protiv odluka od 4. decembra 2002, pozivajući se na svoje ranije odluke i na načelo prema kojem jedno lice ne može da prenese drugom više prava nego što ih samo ima.

Sud zapaža da je poslednji postupak predmet jedne druge predstavke koju je podnela zainteresovana strana i koja je zavedena pod brojem 38751/03.

II. RELEVANTNO UNUTRAŠNJE PRAVO

Zakon o svojini nad nepokretnostima br. 229/1991

Član 4 § 1 propisuje da povraćaj imovine može da zahteva jedino lice koje je državljanin Češke i Slovačke Federativne Republike (koje trajno boravi na toj teritoriji - uslov na snazi do 8. februara 1996) čije su zemljište, objekti i građevine kao deo poljoprivredne farme preneti, pod određenim uslovima, državi ili drugim pravnim licima između 25. februara 1948. i 1. januara 1990.
Prema članu 4 § 2, ako je lice koje je na taj način lišeno nepokretne imovine preminulo pre isteka roka iz člana 13, ili ako je proglašeno preminulim pre isteka tog roka, ovlašćena su da traže povraćaj imovine, pod uslovom o državljanstvu Češke i Slovačke Federativne Republike (i trajnom prebivalištu na toj teritoriji - uslov na snazi do 8. februara 1996), između ostalih, sledeća fizička lica:
1. testamentalni naslednik koji je stekao celokupno nasledstvo;
2. testamentalni naslednik koji je stekao imovinu koja odgovara njegovog delu nasledstva; to se ne primenjuje ako su testamentalnom nasledniku ostavljena samo posebna imovina ili prava; ako je zaveštalac ostavio nasledniku samo deo nepokretne imovine koji je predmet povraćaja imovine, naslednik je ovlašćen da traži povraćaj samo tog dela.
Član 9 predviđa način isticanja zahteva. Propisuje da ovlašćeno lice podnese zahtev službi za katastar nepokretnosti i da istovremeno pozove lice koje treba da obavi povraćaj imovine da to i učini. Ukoliko dve strane ne zaključe sporazum o povraćaju imovine u roku od šezdeset dana od podnošenja zahteva, služba za katastar nepokretnosti će odlučivati o pravu svojine ovlašćenog lica. Protiv odluke službe za katastar nepokretnosti se može uložiti žalba sudu.

ZAKON

1. O PRELIMINARNIM PRIGOVORIMA VLADE

A. Nepoštovanje roka od šest meseci za postupak pokrenut pred službom za katastar nepokretnosti u Ostravi

U zapažanjima od 4. oktobra 2004, Vlada prvi put podnosi prigovor zbog kasnog pozivanja na nepravičnost postupka pokrenutog pred službom za katastar nepokretnosti u Ostravi, koji je okončan odlukom Ustavnom suda od 30. maja 1997. Vlada podseća da je u presudi Belaousof i ostali protiv Grčke (br. 66296/01, §§ 36 i 38, od 27. maja 2004) Sud ocenio da pravilo o šest meseci služi, između ostalog, interesima pravne sigurnosti i da, stoga, Sud ima mogućnost da ga primeni, čak i ako vlada nije uložila preliminarni prigovor na njemu zasnovan - ili ga je uložila, kao u ovom slučaju, posle odluke o prihvatljivosti. Na raspravi od 19. oktobra 2004, Vlada je dodala da podnosilac predstavke izgleda ne poriče činjenicu da spomenuti postupak nije predmet ove predstavke. Prihvata, ipak, da su odluke donete u tom postupku značajne za razjašnjenje pravne rasprave koja se vodila u dva kasnija postupka.
Podnosilac predstavke se nije izjasnio po tom pitanju.
Sud smatra da iz predmeta ne proizlazi da je podnosilac predstavke želeo da gore navedeni postupak preraste u predmet postupka pred sudom; izgleda, međutim, da ga je naveo da bi, pomoću odluka koje je tom prilikom doneo regionalni sud u Ostravi, potkrepio svoju tezu prema kojoj pitanje državljanstva njegovog rođaka nije bilo relevantno da bi se odlučivalo u ovom slučaju.
Imajući u vidu te konstatacije, kao i zaključak do kojeg je došao u ovom slučaju, Sud ne smatra da je neophodno da se izjasni o tom preliminarnom prigovoru Vlade.

B. Nepoštovanje roka od šest meseci po pitanju tužbe utemeljene na nemogućnosti da podnosilac predstavke brani predmet pred Ustavnim sudom

U zapažanjima od 4. oktobra 2004. Vlada takođe potvrđuje da, po pitanju tvrdnje podnosioca predstavke prema kojoj mu Ustavni sud nije pružio odgovarajuću priliku da iznese argumente o pitanju državljanstva prvobitnog vlasnika, zainteresovana strana nije razmatrala to pitanje u roku od šest meseci, već samo u svojim zapažanjima o prihvatljivosti i suštini slučaja, koje je iznela 30. septembra 2003. i da nikada ranije nije "u tom smislu" osporila pravičnost postupka pred Ustavnim sudom. Vlada je na raspravi od 19. oktobra 2004. izjavila da to pitanje prepušta mudrosti Suda.
Sud napominje da se u ovom slučaju jedna od tužbi koje je pokrenuo podnosilac predstavke odnosi, otkako je predstavka podneta, na nepravičnost postupaka o povraćaju imovine, vođenih pred domaćih sudovima i da je u tom pogledu zainteresovana strana ukazivala na nekoliko elemenata koji po njoj narušavaju načela pravičnosti.
Kako je Sud već imao priliku da ukaže ( i T. protiv Finske (Veliko veće) br. 25702/94, §§ 141 i 147, ESLJP 2001-VII; Gustafsson protif Švedske, presuda od 25. aprila 1996, Zbirka presuda i odluka 1996-II, §§ 47 i 51), ništa ga ne ometa da uzme u obzir dodatna obaveštenja i nove argumente da bi procenio da li ih smatra relevantnim u pogledu utemeljenosti tužbi podnosioca predstavke u odnosu na Konvenciju. Ništa određeno ne ometa Veliko veće da ispita "nove" činjenice koje pružaju detaljnija objašnjenja o tome šta je prouzrokovalo podnošenje žalbi koje je veće proglasilo prihvatljivim, ili pravne argumente koji se na njih odnose (McMichael protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 24. februara 1995, serija A, br. 307-B, § 73; Sahin protiv Nemačke (Veliko veće), br. 30943/96, § 43, ESLJP 2003-VIII).
Po Sudu, te konstatacije su takođe važne za ovaj slučaj, u okviru kog je zainteresovana strana samo razvila u svojim zapažanjima argumente, po pitanju tužbi izloženih u žalbenom formularu, a naročito jer Vlada ukazuje da podnosilac predstavke nikada nije "u tom smislu" osporio pravičnost posupka.
Prema tome, podsećajući da je neophodno ispitati svaki postupak u celini, Sud smatra da treba odbaciti prigovor zbog kasnog pozivanja na nepravičnost koji je uložila Vlada.

II. O NAVEDENOM KRŠENJU ČLANA 6 § 1 KONVENCIJE

Ukazujući na nepravičnost postupaka o povraćaju imovine koje je vodio pred domaćim vlastima, podnosilac predstavke ističe da je u postupcima došlo do više preokreta, jer su različite instance davale izrazitu važnost različitim elementima; tako je on navodno lišen mogućnosti da se njegovi argumenti, koji se odnose na testament njegovog rođaka i na njegovo nasledstvo, zaista ispitaju. On takođe tvrdi da su sudovi, namećući mu uslov koji nije propisan zakonom, dali proizvoljno tumačenje relevantnih odredbi i nametnuli mu prekomeran teret dokazivanja.

U tom pogledu, zainteresovana strana se poziva na član 6 § 1 Konvencije čiji se relevantni deo ima tumačiti kao što sledi:

"Svako ima pravo da (...) neki sud razmotri njegov slučaj pravično i da odluči (...) o osporavanjima koja se odnose na njegova prava i obaveze građanske prirode".

A. Argumenti strana u postupku

1. Podnosilac predstavke

Podnosilac predstavke napominje da, suprotno cilju izrečenom u zakonu br. 229/1991, nije mogao da dobije pravno zadovoljenje štete po pitanju nasledstva koju je pretrpeo njegov rođak Alexander Blücher, iako je nasledio svu nepokretnu imovinu i iako ima češko državljanstvo. Po njemu, razlog tome je nepravičnost pokrenutih postupaka koja navodno proizilazi iz nametnutog prekomernog tereta dokazivanja i očigledno proizvoljnih zaključaka nadležnih sudova.
Zainteresovana strana ističe da su do 1997. vlasti odbacile njene zahteve za povraćaj imovine uz obrazloženja koja se odnose na njeno svojstvo testamentalnog naslednika ili na njeno trajno prebivalište. Zatim, u odluci Ustavnog suda od 30. maja 1997. državljanstvo prvobitnog vlasnika je postalo okosnica postupka, dok je u odlukama od 23. juna 1999. opštinski sud u Pragu pitanje testamenta smatrao najvažnijim. Dakle, odbacujući ustavne žalbe protiv ovih odluka, Ustavni sud se ponovo pozvao na činjenicu da Alexander Blücher nema čehoslovačko državljanstvo i nije dopustio zainteresovanoj strani da iznese dodatne argumente ili dokaze. Konačno, tek 2002, znatno posle okončanja postupaka koji su bili predmet ove predstavke, opštinski sud se priklonio argumentaciji ustavnog suda. Po njemu, iz toga proizilazi da je u parnicama dolazilo do stalnih preokreta u obrazloženjima koja su davale vlasti, što je dovelo do promena po pitanju uslova koje je trebalo da ispuni i dokaza koje je trebalo da iznese.
Što se tiče uslova o čehoslovačkom državljanstvu prvobitnog vlasnika, podnosilac predstavke smatra da, budući da je odbačen zakonom br. 93/1992, nije više bio propisan zakonom br. 229/1991 u vreme nastajanja činjenica; to bi se navodno potvrdilo ne samo nekim odlukama donetim u njegovom slučaju (odluka regionalnog suda u Ostravi iz avgusta 1994. i presude od 23. juna 1999), već i presudom Vrhovnog suda od 15. jula 1993. i mišljenjima stručnjaka kojima se obratio, prema kojima nema nijednog zakonskog razloga da se od lica ovlašćenog da traži povraćaj imovine na osnovu člana 4 § 2 spomenutog zakona zahteva da dokaže da je prvobitni vlasnik ispunjavao taj uslov. Odluke koje je Ustavni sud doneo u ovom slučaju su, dakle, očigledno pogrešne i, umesto da se zasnivaju na odredbama zakona, oslanjaju se na teoriju nemo plus juris ad alium transferre potest quam ipse habet, što se ipak ne bi moglo smatrati opštim pravilom koje se može primeniti u ovoj situaciji. Prema tome, podnosilac predstavke smatra da su sudovi postupili proizvoljno kada su od njega tražili da dokaže da je Alexander Blücher, koji je preminuo 1974, imao čehoslovačko državljanstvo, da su se identifikovali sa zakonodavcem čija je dužnost da odredi uslove o povraćaju imovine, i na taj način su njegova prava učinili iluzornim. Takav zahtev je, zapravo, u suprotnosti sa prima facie pravilima pravne logike i nametnuo mu je teret nerazumnog i nepravičnog dokazivanja.
Podnosilac predstavke se poziva na izdvojena mišljenja u slučaju Kopecky protiv Slovačke (Veliko veće), br. 44912/98, 28. septembar 2004) da bi potvrdio da načelo ravnopravnosti stranaka podrazumeva takođe ravnopravnost tereta nametnutog stranama, koji ne treba da bude prekomeran; u suprotnom, sveukupan postupak se ne bi mogao smatrati pravičnim.
U ovom slučaju, podnosilac predstavke tvrdi da je češkim sudovima podneo veliki broj dokaza o pitanju državljanstva njegovog rođaka koji dokazuju da je u trenutku nacionalizacije, 1948, glavno prebivalište porodice Blücher bilo u Radunu tokom više od sto godina. Međutim, ti dokazi su smatrani nedovoljnim, pa je Ustavni sud zahtevao zvanični dokument kojim se potvrđuje državljanstvo Alexandera Blüchera. Budući da je potonji preminuo 1974. i da nije ostavio potomaka, pa nema ničeg začuđujućeg u tome što on sam ne raspolaže jednim takvim dokumentom. Po tom pitanju, zainteresovana strana ukazuje da se Vlada poziva, kada je reč o uništenju nekih matičnih knjiga, na jedan drugi kriterijum po pitanju tereta dokazivanja i ukazuje, u prilog tome, na neku vrstu više sile. Podnosilac predstavke zapaža da se takav pristup čeških vlasti značajno razlikuje od pristupa koji su u sličnim slučajevima usvojili drugi sudovi (među kojima i neke međunarodne sudske instance).
Na kraju, kada je u pitanju testament Alexandera Blüchera, podnosilac predstavke ističe da je zadatak sudova u ovom slučaju bio da odrede kakva bi bila volja zaveštaoca da je konfiskovana imovina i dalje bila u njegovom vlasništvu u trenutku ostavljanja oporuke. Dakle, sudovi nisu smatrali da je neophodno ispitati kako je testamentom raspodeljena predmetna imovina i koji deo nasledstva je on zaista stekao; samo su zaključili da su mu u nasledstvo pripala, putem rezidencijalne ostavinske klauzule, samo posebna imovina i prava. Po mišljenju podnosioca predstavke, sudovi u Ostravi i Pragu su na taj način zanemarili namere njegovog rođaka, koje su jasne i nedvosmislene, usvajajući očigledno pogrešno obrazlaganje koje nije u skladu sa pravnom logikom, što njihove odluke čini proizvoljnim.

2. Vlada

Pozivajući se na odluke donete u postupku pokrenutom pred službom za katastar nepokretnosti u Ostravi, Vlada ukazuje da su uslovi pravne rasprave bili postavljeni od početka, čak pre nego što su donete odluke koje su predmet ove predstavke. Zapravo, spomenuta služba je prvi put u svojoj odluci od aprila 1994. koristila argumentaciju koju je Ustavni sud trebalo da dosledno preuzme i kojoj se zatim priklonio opštinski sud u Pragu. Vlada je zaključila, pošto je preispitala odvijanje postupaka pokrenutih pred službama za katastar nepokretnosti u Novom Jičinu i Opavi, da podnosilac predstavke samo polemiše o de facto i de iure konstatacijama domaćih vlasti i tvrdi da su dve strane imale dovoljne i jednake mogućnosti da brane svoje teze. Po njoj, okolnosti koje je osporio podnosilac predstavke nisu mogle imati nikakav uticaj na njegovo pravo na pravično suđenje.
Vlada ukazuje da se u ovom slučaju radilo o tumačenju odredbi zakona o svojini nad nepokretnostima da bi se donela odluka o tome da li su se stekli uslovi za povraćaj imovine, i podseća da Sud ne može u ovom slučaju da zameni domaće organe vlasti. Prema njoj, tumačenje domaćih sudova ne može se smatrati proizvoljnim, odnosno kao prima facie suprotno pravilima pravne logike. Zapravo, neizbežne su polemike o tačnosti tumačenja neke zakonske odredbe, a nametanjem jednog mišljenja na uštrb nekog drugog ne čini ipso facto ovo drugo proizvoljnim.
Vlada se takođe protivi argumentu podnosioca predstavke prema kojem sudovi nisu uzeli u obzir dokaze koje su sami tražili. Ta tvrdnja je navodno netačna jer jer je podnosilac predstavke svojevoljno podneo dokaze koji se odnose na deo nasleđa koji je on zaista stekao, dok su sudovi smatrali tu činjenicu nevažnom pošto su razmotrili zakon o svojini nad nepokretnostima. U svakom slučaju, iz odluka u ovom slučaju, koje su obrazložene iscrpno i na odgovarajući način, proističe da su pažljivo procenjeni svi dokazi koje je podneo podnosilac predstavke.
Što se tiče tvrdnje prema kojoj je Ustavni sud, tražeći da dokaže državljanstvo rođaka preminulog 1974, navodno nametnuo podnosiocu predstavke prekomeran teret i uveo novi uslov za povraćaj imovine, Vlada najpre podseća da teret dokazivanja spada u pitanja koja prevashodno proističu iz unutrašnjeg prava i koja nisu regulisana Konvencijom. Ona zatim ističe da zainteresovana strana nije dostavila nikakav dokument kojim se direktno potvrđuje čehoslovačko državljanstvo Alexandera Blüchera ili pravo na prebivalište njegovog oca, već je samo podnela nekoliko informacija koje nemaju dokaznu snagu. Osim toga, nije zasnovana tvrdnja podnosioca predstavke prema kojoj je Ustavni sud uveo novi uslov za povraćaj imovine, jer se radilo o uslovu propisanom zakonom, koji je taj sud samo protumačio u skladu sa Ustavom i oslanjajući se na logički argument koji proizlazi iz načela po kojem naslednici ne mogu uživati veća prava od prvobitnog vlasnika. U tom pogledu, Vlada tvrdi da član 6 § 1 ne nameće državama poželjnu prirodu uslova za povraćaj imovine, niti ih obavezuje da pribegnu pravnim fikcijama. Prema tome (i u skladu sa gore navedenom presudom Kopecky protiv Slovačke), ta odredba se ne bi mogla prekršiti zbog činjenice da poštovanje određenog uslova nije lako dokazati. Osim toga, podnosilac predstavke nikada nije tvrdio da mu je bio odbijen pristup bilo kakvim izvorima informacija. Ali su službe za katastar nepokretnosti samoinicijativno vodile istragu o državljanstvu Alexandera Blüchera. Prema tome, teškoće sa kojima se suočio podnosilac predstavke da bi dokazao čehoslovačko državljanstvo rođaka svedoče prevashodno o činjenici da potonji nije imao to državljanstvo.
Što se tiče postupka pred Ustavnim sudom, Vlada ukazuje da je taj sud trebalo da ispita sedam ustavnih žalbi podnosioca predstavke i da su njegovi argumenti ostali isti. Iz rezimea postupaka proizlazi da visoki sud nije bio prvi ni jedini koji se interesovao za pitanje državljanstva Alexandera Blüchera i da je podnosilac predstavke u više navrata imao priliku da se o tome izjasni, a da pri tom ne menja argumente. Osim toga, Ustavni sud je uvek prihvatao njegove zahteve za produženje rokova koji su mu odobravani za podnošenje zapažanja, a zainteresovana strana nije obavestila o svojoj želji da se o tom pitanju opširnije izjasni. Po tom pitanju treba ukazati da je zakon dozvoljavao Ustavnom sudu da ne vodi raspravu, a Vlada ne vidi u čemu bi rasprava pružila više mogućnosti podnosiocu predstavke da se o toj temi izjasni. Pošto podnosilac predstavke nikada nije uspeo da dokaže čehoslovačko državljanstvo njegovog rođaka, sasvim dovoljno obrazloženje odluka koje je doneo ustavni sud nije nimalo iznenađujuće.
Vlada iz toga zaključuje da je podnosilac predstavke imao odgovarajuću priliku da brani svoj predmet, da je njegov slučaj pravično razmotren i da su odluke donete u ovom slučaju ispravno obrazložene i lišene proizvoljnosti, u čemu njihovo obrazloženje predstavlja podršku usvojenom rešenju.

B. Ocena Suda

Sud najpre podseća da nema zadatak da ocenu domaćih sudova zameni sopstvenom ocenom činjenica i dokaza, jer je njegov zadatak da proveri da li su dokazna sredstva predstavljena tako da garantuju pravično suđenje. Dužnost je, u prvom redu, domaćih vlasti, a naročito nižih i viših sudova, da tumače i primenjuju domaće zakonodavstvo. Nije dužnost ovog Suda da ispituje predstavku u vezi sa de facto i de iure greškama koje su navodno počinili domaći sudovi, niti da ocenjuje prikladnost politike sudske prakse koju su ti sudovi izabrali da vode; njegova uloga se ograničava na proveru usklađenosti posledica koje iz toga proizlaze sa Konvencijom (videti Brualla Gomez de la Torre protiv Španije, presuda od 19. decembra 1997, Zbirka presuda i odluka 1997-VIII, §§ 31 i 32; Princ Hans-Adam II de Liechtenstein protiv Nemačke (Veliko veće), br. 42527/98 §§ 49 i 50, ESLJP 2001-VIII). Osim toga, ako pravo na pravično suđenje, garantovano članom 6 § 1 Konvencije obuhvata, između ostalog, pravo strana u postupku da iznesu zapažanja koja smatraju relevantnim za svoj slučaj, ono ne garantuje stranama u sporu povoljan ishod (Andronicou i Constantinou protiv Kipra, presuda od 9. oktobra 1997, Zbirka 1997-VI, § 201). Osim toga, član 6 § 1 Konvencije ne reguliše prihvatljivost, dokaznu snagu i teret dokazivanja, pitanja koja prevashodno spadaju u domen unutrašnjeg prava (Tiemann protiv Francuske i Nemačke (decembar), br.^os 47457/99 i 47458/99, ESLJP 2000-IV).
U ovom slučaju, domaće vlasti, kojima je podnosilac predstavke podneo nekoliko zahteva za povraćaj imovine, navedene su da tumače odredbe zakona o svojini nad nepokretnostima koje propisuju uslove za povraćaj imovine. Službe za katastar nepokretnosti u Novom Jičinu i Opavi odbacile su te zahteve pozivajući se na obrazloženje Ustavnog suda iz odluke od 30. maja 1997, donete u jednom ranijem analognom postupku, koje ukazuje na nedostatak dokaza kojim se potvrđuje čehoslovačko državljanstvo prvobitnog vlasnika predmetne imovine. Njihove odluke su potvrđene 23. juna 1999. presudama opštinskog suda u Pragu. Ne smatrajući da ga spomenuta odluka Ustavnog suda obavezuje, taj sud je ocenio da češko državljanstvo prvobitnog vlasnika ne predstavlja za podnosioca predstavke uslov za priznavanje statusa lica ovlašćenog da traži povraćaj imovine, ali da je neophodno ispitati njegovo svojstvo testementalnog naslednika u smislu člana 4 § 2 zakona o svojini nad nepokretnostima. Zatim, u odlukama o ustavnim žalbama koje je podnosilac predstavke podneo protiv presuda od 23. juna 1999, Ustavni sud je ponovo potvrdio svoje mišljenje od 30. maja 1997, oslanjajući se takođe na načelo po kome naslednici ne mogu da uživaju veća prava od prvobitnog vlasnika.
U svetlu ovih de facto konstatacija, Sud najpre ukazuje da ako su opštinski sud i Ustavni sud dali različita obrazloženja o odbacivanju žalbi podnosioca predstavke, ustavni sud nije bio prvi organ vlasti koji se interesovao za pitanje državljanstva prvobitnog vlasnika i njegov stav je ostao nepromenjen.

1. O tužbi koja se odnosi na navodno proizvoljno tumačenje zakona o svojini nad nepokretnostima

Što se tiče razlika u mišljenjima na koje je ukazao podnosilac predstavke, Sud napominje da takva razmimoilaženja po prirodi predstavljaju posledicu svojstvenu svakom sudskom sistemu koji obuhvata sve sudove i da, ako nema proizvoljnosti, modaliteti primene unutrašnjeg prava ne spadaju pod njegovu nadležnost (videti, mutatis mutandis, Zielinski i Pradal & Gonzalez i ostali protiv Francuske (Veliko veće), br.^os 24846/94 i 34165/96 do 34173/96, § 59, ESLJP 1999-VII; Kozlova i Smirnova protiv Letonije (decembar), br. 57381/00, ESLJP 2001-XI). U ovom slučaju, posle pažljivog ispitivanja dokumenata sadržanih u spisu, Sud ocenjuje da su svi sudovi koji su odlučivali u parnicama dali dovoljno jasno suštinska obrazloženja na kojima su utemeljeni, i ne nalazi nijedan element proizvoljnosti u njihovim stavovima.
Naročito kada su u pitanju odluke Ustavnog suda, taj sud izgleda nije izvukao proizvoljne zaključke o činjenicama koje su mu predstavljene niti je prekoračio granice razumnog tumačenja zakonskih odredbi koje se mogu primeniti u ovom slučaju. Ako treba ipak prihvatiti da je zahvaljujući ovom slučaju otkriven propust u odredbama zakona o svojini nad nepokretnostima, neophodno je konstatovati da je Ustavni sud bio nadležan da popuni tu prazninu tumačenjem koje je u skladu sa Konvencijom, vodeći računa o duhu i cilju spomenutog zakona. U tom pogledu, ne bi se moglo tvrditi da je bilo nelogično pozivanje na načelo nemo plus juris ad alium transferre potest quam ipse habet (niko ne može drugom da prenese više prava nego što ih sam ima).
Ne bi se moglo ni reći da država nije ispunila obavezu da reaguje što je skladnije moguće kako bi garantovala pravnu sigurnost. Zapravo, pitanje da li je uslov o čehoslovačkom državljanstvu bio primenljiv i na prvobitnog vlasnika bilo je predmet nekoliko nepromenljivih odluka Ustavnog suda, i podnosilac predstavke se nikada nije našao u situaciji pravne neizvesnosti koja proizlazi iz osporavanja ranijih izvršnih odluka (videti, a contrario, Brumarescu protiv Rumunije (Veliko veće), br. 28342/95, § 61, ESLJP 1999-VII).

2. O tužbi koja se temelji na nemogućnosti da podnosilac predstavke izloži svoj predmet na delotvoran način

Podnosilac predstavke takođe tvrdi da mu Ustavni sud nije pružio odgovarajuću priliku da iznese argumente o pitanju državljanstva njegovog rođaka, s obzirom na odsustvo javne rasprave i kratak rok koji mu je Ustavni sud odobrio za dostavljanje pisanih komenara.
Ustavni sud ukazuje da stranke nisu osporile da je opštinski sud u Pragu vodio javne rasprave tokom kojih su razmatrani de facto i de iure aspekti. Tačno je da se postupak pred Ustavnim sudom odvijao bez javne rasprave. Ipak, ograničen na razmatranje pitanja u vezi sa ustavnošću, taj postupak nije podrazumevao direktno i potpuno ocenjivanje prava građanske prirode podnosioca predstavke (Houfova protiv Republike Češke (decembar), br. 58178/00, 1. jul 2003). Prema tome, Ustavni sud ocenjuje da je u ovom slučaju odsustvo rasprave pred Ustavnim sudom bilo dovoljno nadoknađeno javnim raspravama koje su vođene u opštinskom sudu.
Osim toga, iz predmeta proizilazi da su pitanje državljanstva Alexandera Blüchera postavile domaće vlasti još u aprilu 1994. kada je služba za katastar nepokretnosti u Ostravi donela odluku u prvom postupku koji je podnosilac predstavke pokrenuo pred tom službom. U okviru tog postupka, sudija izvestilac Ustavnog suda je u martu 1997. godine zatražio od pravnog zastupnika podnosioca predstavke da mu podnese dokumenta koja dokazuju poštovanje uslova o državljanstvu prvobitnog vlasnika. Iako spomenuti postupak, koji je okončan negativnom odlukom Ustavnog suda od 30. maja 1997, nije predmet ove predstavke, treba naznačiti da su se službe za katastar nepokretnosti u Novom Jičinu i Opavi, u postupcima koji se danas osporavaju pred Sudom, pozvale na tu odluku od 30. maja 1997. Proizlazi dakle iz celokupnih okolnosti slučaja da je podnosiocu predstavke bilo postavljeno pitanje državljanstva znatno pre odluka Ustavnog suda od 9. decembra 1999. i 3. februara 2000. Treba takođe istaći, kao što Vlada ukazuje u svojim zapažanjima, da se argumenti koje je u tom pogledu izneo podnosilac predstavke nisu promenili tokom različitih postupaka, da je Ustavni sud uvek prihvatao njegove zahteve za produženje odobrenih rokova za podnošenje zapažanja i da nije obavestio o želji da se detalnije izjasni o tom pitanju. Konačno, iz odluka usvojenih u poslednjem postupku koji je završen 2003. godine proizlazi da podnosilac predstavke do danas nije bio u stanju da dostavi traženi dokaz.
Posle razmatranja tih okolnosti, Sud smatra da podnosilac predstavke nije bio ometan da na delotvoran način predstavi svoj predmet pred češkim Ustavnim sudom.

3. O tužbi koja se odnosi na preteran teret dokazivanja

Što se tiče tereta dokazivanja koji snosi podnosilac predstavke, budući da je trebalo da dokaže čehoslovačko državljanstvo svog rođaka preminulog 1974, Sud nije uveren da je bilo apsolutno nemoguće pružiti takav dokaz, naročito s obzirom na posleratni istorijski kontekst i na interes koji su mogla imati germanofona lica da potvrde lojalnost čehoslovačkoj državi. Osim toga, podnosilac predstavke se ne žali da mu je bio sprečen pristup relevantnim matičnim knjigama.
Ukoliko se dve strane pozivaju na slučaj Kopecky protiv Slovačke ((Veliko veće), br. 44912/98, 28. septembar 2004), Sud smatra da je bilo znatno teže doći do dokaza koji su slovačke vlasti tražile od g. Kopeckog, koga to ipak nije navelo da konstatuje bilo kakvu povredu Konvencije
Prema tome, ne bi se moglo reći da se podnosilac predstavke našao u nepovoljnoj situaciji koja ga je navodno omela da brani svoj predmet.

4. Zaključak

U zaključku, Sud smatra da su u ovom slučaju domaći sudovi, s obzirom na sve okolnosti predmeta, uzuzetno ocenili verodostojnost različitih dokaznih sredstava koje je podneo podnosilac predstavke i da su ispravno obrazložili svoje odluke. Odluke su donete posle kontradiktornih postupaka tokom kojih je podnosilac predstavke, koga je zastupao pravni zastupnik, mogao da dostavi zapažanja i po njemu neophodna sredstva, kao i argumente u prilog svojoj tezi. S obzirom da Konvencija ni na koji način ne ograničava slobodu državama ugovornicama da odrede polje primene zakona, koje mogu usvojiti po pitanju povraćaja imovine, i da odaberu uslove pod kojima prihvataju da vrate prava svojine licima lišenih tih prava (videti, mutatis mutandis, Jantner protiv Slovačke, br. 39050/97, § 34, 4. mart 2003; Kopecky protiv Slovačke, gore spomenut, § 35), Sud ponavlja da su u ovom slučaju domaći sudovi, a naročito Vrhovni sud zemlje, dužni da tumače zakone koji su usvojeni tokom obnove zemlje u cilju ispravljanja nekih grešaka počinjenih u prošlosti. Dakle, sudovi su ispunili ulogu koja im je dodeljena u pravnoj državi i, u meri u kojoj se njihovi zaključci ne mogu smatrati proizvoljnim, Sud ne može da ih dovede u pitanje.
S obzirom na gore navedeno, Sud smatra da su, posmatrane u celini, parnice bile pravične u smislu člana 6 § 1 Konvencije.
Iz čega sledi da nije bilo kršenja člana 6 § 1 Konvencije.

IZ TIH RAZLOGA, SUD JEDNOGLASNO

odlučuje da nema razloga da se izjasni o prvom preliminarnom prigovoru Vlade i odbacuje drugi;
odlučuje da nije bilo kršenja člana 6 § 1 Konvencije.

Sačinjeno na francuskom jeziku, zatim prosleđeno u pisanoj formi 11. januara 2005. u primeni člana 77 §§ 2 i 3 poslovnika.

S. DOLLE J.-P. COSTA

Sekretar Predsednik

Nema povezane prakse za ovu presudu.

Sažmi komentare

Komentari

Relevantni komentari iz drugih presuda

Član 6 | DIC | Bochan protiv Ukrajine br.2

Bočan protiv Ukrajine interesantna je jer podnositeljka ima pravo da "žalbu u svetlu vanrednih okolnosti" koja predstavlja posebni vanredni pravni lek u ukrajinskom pravu. Međutim, Vrhovni sud Ukrajine odbio je dati zahtev podnositeljke a svoju odluku obrazložio je na način koji nije u skladu sa zaključcima iz ranije presude Evropskog suda.

Ovime je ona onemogućena da koristi pravni lek raspoloživ u domaćem pravu, čime je povređeno pravo na pravično suđenje.

Član 6 | DIC | Cvetković protiv Srbije

Vrhovni sud Srbije je, na sednici održanoj 24.04.2008. godine, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Leskovcu, Gž. 860/07 od 26.04.2007, doneo rešenje kojim se ukida presuda Okružnog suda u Leskovcu i predmet vraća na drugostepeno odlučivanje o žalbama parničnih stranaka.

Rešenje Rev.II 1209/07, anonimizirano u skladu sa Pravilnikom, može se preuzeti sa adrese
ovde

Član 6 | DIC | Erkapić protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Kzz 1212/2018 od 14.11.2018. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivlјenog Marka Ristića - advokata Aleksandra Milićevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K.br.9/2018 od 19.04.2018. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 578/18 od 05.07.2018. godine.

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br.9/2018 od 19.04.2018. godine okrivlјeni M.R. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavlјanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 godine i 2 meseca, te mu je opozvana uslovna osuda izrečena presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu Spk.br.121/17 od 11.10.2017. godine i uzeta kao utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci, pa je okrivlјeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno na zadržavanju i u pritvoru počev od 10.11.2017. godine do 19.04.2018. godine. Istom presudom prema okrivlјenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to opojne droge kanabis u neto iznosu od 421,02 grama. Okrivlјeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara i sudski paušal u iznosu od 20.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 578/18 od 05.07.2018. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, okrivlјenog i njegovog branioca - advokata Aleksandra Milićevića, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu K.br.9/2018 od 19.04.2018. godine.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Filips protiv Ujedinjenog Kraljevstva

Presuda je povezana sa presudom Kzz 1211/2018 od 28.11.2018. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojom se odbija kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivlјenog Ž.N., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K br. 247/15 od 06.11.2017. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br. 132/18 od 31.05.2018. godine, u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, te na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se isti zahtev u ostalom delu odbacuje.

Presudom Višeg suda u Beogradu K br. 247/15 od 06.11.2017. godine, okrivlјeni je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ i krivičnog dela nedozvolјena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. KZ, pa pošto su mu primenom odredaba članova 56. i 57. KZ prethodno utvrđene pojedinačne kazne za svako od izvršenih krivičnih dela, i to za krivično delo iz člana 113. u vezi člana 30. KZ kazna zatvora u trajanju od tri godine, a za krivično delo iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. KZ kazna zatvora u trajanju od šest meseci, okrivlјeni je na osnovu člana 60. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i tri meseca, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 09.11.2013. godine do 19.05.2014. godine. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br. 132/18 od 31.05.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivlјenog, a presuda Višeg suda u Beogradu K br. 247/15 od 06.11.2017. godine, potvrđena.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Jelena Krstić protiv Srbije

Odluka je povezana sa rešenjem Ržk 3/17 od 27.02.2017. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim odbacuju kao neosnovane žalbe branioca okr. M.K. radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku od 16.01.2017. god. i žalba branioca istog okr., pa se rešenje predsednika Višeg suda u Subotici R4K.3/16 od 19.01.2017.god. potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Lepojić protiv Srbije

Presuda se navodi u presudi Gž1 3533/2018 od 11.01.2019. godine Apelacionog suda u Beogradu, kojom se preinačuje presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1.br.1882/18 od 2.7.2018.godine, u stavu prvom izreke, pa se odbija, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilјe kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilјi na ime naknade štete zbog neisplaćenih troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada za period od februara 2013.godine do marta 2015.godine isplati novčane iznose po mesecima, sa zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate.

U postupku žalbene kontrole ovaj sud je posebno imao u vidu stav izražen u praksi Evropskog suda za lјudska prava (presuda Evropskog suda za lјudska prava predmet “Lepojić protiv Srbije”, predstavka broj 13909/05), da su sudovi obavezani da primene pravila postupka izbegavajući kako preterani formalizam koji bi ugrozio pravičnost postupka, tako i preteranu fleksibilnost koja bi učinila bezvrednim (ništavim, beznačajnim), proceduralne zahteve predviđene zakonom.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Ljajić protiv Srbije

Presuda je povezana sa presudom Gž rr 1/2018 od 22.02.2018. godine Apelacionog suda u Beogradu, kojom se odbija kao neosnovana žalba tužioca i potvrđuje presuda Višeg suda u Beogradu P rr 1 br.1/17 od 06.11.2017. godine.

Presudom Višeg suda u Beogradu P rr 1.br.1/17 od 06.11.2017. godine, prvim stavom izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se naloži tuženoj da mu na ime naknade štete isplati iznos od 338.431.379,60 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 05.11.2010. godine do isplate. Drugim stavom izreke naloženo je tužiocu da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 46.000,oo dinara.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Maširević protiv Srbije

Vrhovni sud Srbije je, na sednici održanoj 24.10.2007. godine, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 967/2004 od 24.02.2005, doneo rešenje kojim se kao odbacije kao nedozvoljena revizija izjavljena protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu i dopunske presude od 25.04.2007. godine.

Rešenje Rev.II 1209/07, anonimizirano u skladu sa Pravilnikom, može se preuzeti sa adrese
ovde

Član 6 | DIC | Milovanović protiv Srbije

Presuda se navodi u obrazloženju presude Gž 2334/2018 od 27.04.2018. godine Apelacionog suda u Beogradu, kojom se potvrđuje presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P br. 12479/14 od 30.01.2017. godine u stavu prvom izreke i u delu stava drugog izreke kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca "AA" da se obaveže tužena Republika Srbija, Ministarstvo pravde da tužiocu na ime naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati još iznos od 8.200,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate i u ovom delu žalbe tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde i tužioca "AA" odbijaju, kao neosnovane, a presuda se preinačava u preostalom delu stava drugog izreke tako što se obavezuje tužena Republika Srbija, Ministarstvo pravde da tužiocu "AA" na ime naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati još iznos od 1.200,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate u roku od 15 dana od dostavlјanja otpravka presude.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Nuhović i Kurtanović protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 23/2016 od 13.09.2016. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku predlagača K.G.-Dž. iz S., kojim se utvrđuje da je predlagaču K.G.-Dž. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Somboru P. 506/11.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | R. Kačapor i druge podnositeljke predstavke protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3042/2019 od 25.10.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3007/18 od 28.02.2019. godine.
Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | R. Kačapor i druge podnositeljke predstavke protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3100/2019 od 18.09.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3400/18 od 29.03.2019. godine.
Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | R. Kačapor i druge podnositeljke predstavke protiv Srbije

Presuda se navodi u obrazloženju rešenja Gž 1249/2013 od 22.04.2013. godine Apelacionog suda u Kragujevcu, kojim se ukida presuda Osnovnog suda u Kruševcu, Sudske jedinice u Brusu II-11 P. br. 1466/2012 od 30. januara 2013. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.
Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Simić protiv Srbije

Presuda je citirana u rešenju R4r 8/2016 od 22.02.2016. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje da je predlagaču P.D. iz P. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Rumi pod. posl. br. 6P1. 153/2013. i nalaže se Osnovnom sudu u Rumi da preduzme odgovarajuće mere da se parnični postupak po tužbi predlagača u predmetu 6P1. 153/2013 okonča u najkraćem roku.

U konkretnom slučaju po oceni ovog suda neažurno postupanje prvostepenog suda propuštanjem da zakaže pripremno ročište u zakonom propisanom roku iz čl. 301. st. 1. ZPP-a (održano nakon 1 godine i 7 meseci od odgovora na tužbu) i u dalјnjem propuštanje zakazivanja ročišta za glavnu javnu raspravu u roku od 30 dana od dana održavanja pripremnog ročišta (održano nakon 4 meseca), sa ročištima na kojima nije izveden nijedan dokaz niti je odlučeno o dokaznim predlozima stranaka protivno članu 315. ZPP-a, uz odlaganje dva ročišta, kao i nepoštovanje utvrđenog vremenskog okvira i odlučivanja koja će dokazna sredstva da izvede na glavnoj raspravi primenom člana 308. stav 3. ZPP-a, isklјučivi su razlog za dugotrajnost postupka po oceni ovog suda, pa i u situaciji kada postupak traje kraće od tri godine a nije doneta prvostepena presuda u konkretnom slučaju dve godine i šest meseci postoji povreda prava na suđenje u razumnom roku. Naime, u konkretnom slučaju u pitanju je spor iz radnog odnosa radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu koji je po svojoj prirodi hitan i od egzistencijalnog značaja za tužioca, pa iako je u pitanju relativno složen postupak koji traži izvođenje odgovarajućih dokaza izloženo neažurno postupanje suda bez opravdanih razloga i doprinosa predlagača dugotrajnosti postupka protivno zakonom utvrđenim rokovima vodi povredi prava na koju osnovano ukazuje predlagač.

Prilikom zauzimanja ovakvog stava ovaj sud je cenio i praksu Evropskog suda za lјudska prava prema kojoj samo ona kašnjenja i odugovlačenja koja se mogu pripisati sudovima i drugim državnim organima mogu dovesti do zaklјučka o nepoštovanju prava na suđenje u razumnom roku (presuda Evropskog suda za lјudska prava Proszak protiv Polјske, od 16. decembra 1997. godine, stav 40.), ovaj Apelacioni sud je ocenio da se opisano postupanje prvostepenog suda u periodu od tužbe do podnošenja zahteva predlagača može smatrati neefikasnim i nedelotvornim, budući da je sud u toku celokupnog trajanja označenog dela postupka nije preduzimao radnje u cilјu raspravlјanja spornih činjenica i okončanja spora. Isti stav iskazan je i u Ustavnoj odluci br. Už-1971/2015 od 11.06.2015. godine.

Na potvrdu ovog stava ukazuje kako praksa suda u Strazburu (Čižiškova protiv Srbije od 19.01.2010. godine, Simić protiv Srbije od 24.11.2009. godine, Stanković protiv Srbije od 16.12.2008. godine), tako i praksa Ustavnog suda RS u većem broju svojih odluka (Už-779/2011 od 10.07.2013. godine, Už-2205/2013 od 18.06.2013. godine i Už-1838/2013 od 11.06.2015. godine).

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Stanković i Trajković protiv Srbije

Presuda je povezana sa presudom Rev 1540/2010 od 10.03.2010. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojom se odbija kao neosnovana revizija tužilaca izjavlјena protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž.1537/08 od 04.03.2009. godine.

Delimičnom presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P.8335/06 od 03.10.2007. godine, stavom prvim izreke je obavezana tužena da tužiocima na ime duševnih bolova zbog smrti roditelјa isplati svakom tužiocu po 800.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 03.10.2007. godine do isplate. Stavom drugim izreke konstatovano je da će po zahtevu za naknadu materijalne štete u vidu izgublјenog izdržavanja za tužilјu GG kao i o zahtevu za naknadu troškova postupka biti odlučeno po pravnosnažnosti delimične presude. Stavom trećim izreke tužioci su oslobođeni od obaveze plaćanja takse na tužbu i odluku, koji padaju na teret budžetskih sredstava suda. Presudom Okružnog suda u Beogradu Gž.1537/08 od 04.03.2009. godine, preinačena je delimična presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P.8335/06 od 03.10.2007. godine, u stavu prvom izreke i odbijen tužbeni zahtev tužilaca kojim je traženo da se obaveže tužena da im na ime naknade nematerijalne štete zbog smrti roditelјa i to oca ĐĐ i majke EE isplati svakom po 800.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose od 03.10.2007. godine do konačne isplate, kao neosnovan.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, roditelјi tužilaca ĐĐ i EE su pravnosnažnim rešenjem Opštinskog suda u Đakovici od 15.09.2006. godine proglašeni umrlim 11.06.1999. godine, kada su bili oteti iz kuće u selu ..., na području AP Kosova i Metohije. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je drugostepeni sud preinačenjem prvostepene presude primenio materijalno pravo, kada je tužbeni zahtev tužilaca za naknadu nematerijalne štete zbog smrti roditelјa, odbio.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Stanković i Trajković protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev1 28/2013 od 19.04.2013. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se usvaja revizija tužilaca, pa se ukida presuda Okružnog suda u Beogradu Gž 1537/08 od 04.03.2009. godine i predmet ustupa Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno suđenje.

Prvi opštinski sud u Beogradu, delimičnom presudom P 8335/06 od 03.10.2007. godine, stavom prvim izreke, obavezao je tuženu da plati tužiocima na ime duševnih bolova zbog smrti roditelјa i to oca ĐĐ i majke EE, po 800.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 03.10.2007. godine, pa do isplate. U stavu drugom izreke, konstatovao je, da će o zahtevu za naknadu materijalne štete, izgublјenog izdržavanja za tužilјu GG, kao i o zahtevu za naknadu troškova postupka biti odlučeno naknadno po pravnosnažnosti delimične presude. Stavom trećim izreke, oslobodio je tužioce obaveze plaćanja takse na tužbu i odluku, pa isti padaju na teret budžetskih sredstava suda.
Okružni sud u Beogradu, presudom Gž 1537/08 od 04.03.2009. godine, preinačio je delimičnu presudu Prvog opštinskog suda u Beogradu P 8335/06 od 03.10.2007. godine, u stavu prvom izreke, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca, kojim su tražili da se obaveže tužena da im na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog smrti roditelјa i to oca ĐĐ i majke EE plati po 800.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos, počev od 03.10.2007. godine pa do konačne isplate. Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužioci su izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud, presudom Rev 1540/10 od 10.03.2010. godine, odbio je kao neosnovanu reviziju tužilaca, izjavlјenu protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž 1537/08 od 04.03.2009. godine. Ustavni sud Srbije, odlukom Už 2786/2010 od 28.06.2012. godine, stavom prvim izreke, usvojio je ustavnu žalbu AA, BB, VV, GG i DD, izjavlјenu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev 1540/10 od 10.03.2010. godine i utvrdio da su podnosiocima ustavne žalbe povređena prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Stanković protiv Srbije

Član 6 | DIC | Vidas protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3108/2019 od 25.10.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3220/18 od 04.03.2019. godine i odbijaju se zahtevi stranaka za naknadu troškova postupka po reviziji.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 303/17 od 21.03.2018. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da isplati tužiocu na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog suda, sada Osnovnog suda u Vranju I 234/17 novčane iznose navedene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na dosuđeni iznos troškova izvršnog postupka plati zakonsku zateznu kamatu. Presudom Višeg suda u Vranju Gž 3220/18 od 04.03.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 303/17 od 21.03.2018. godine u stavovima prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Y protiv Slovenije

Presuda je povezana sa rešenjem R4k br. 18/15 od 17.06.2015. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija zahtev predlagača K.B. iz B.P. za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Loznici kao neosnovan.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde.

Presuda je međutim značajnija u pogledu pravnog stava koji se odnosi na ispitivanje svedoka, budući da je maloletna osoba agresivno ispitivana od strane optuženog čime je sekundarno viktimizovana.

Član 6 | DIC | Živaljević protiv Crne Gore

Presuda je povezana sa presudom Gž 2108/18 od 09.08.2018. Apelacionog suda u Nišu, kojim se odbija žalba tuženog Grada Niša i potvrđuje presuda Višeg suda u Nišu 6P 1566/17 od 30.11.2017. godine u stavu prvom i drugom izreke i presuda ukida u trećem stavu i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje u ovom delu.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Anđelković protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4r 1/2017 od 06.03 2017. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se predlagačima određuje naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | Bojan Ikić | Anđelković protiv Srbije

Presuda se poziva u žalbi koju je Upravnom sudu podneo žalilac protiv rešenja Republičke izborne komisije.\r\nŽalilac osporava zakonitost ožalbenog rešenja iz svih zakonskih razloga, ukazujući na povrede prava iz člana 32. Ustava Republike Srbije, u smislu paušalne primene prava, suprotno presudi Evropskog suda za lјudska prava Anđelković v. Srbija i na povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava Republike Srbije, u smislu nedelotvornosti prigovora.\r\nUpravni sud je presudom broj 4 Už 2755/20 od 4.7.2020. usvojio žalbu i poništio rešenje Republičke izborne komisije.\r\nPresuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse na ovde

Član 6-1 | DIC | Blagojević protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rž g 5/2016 od 31.10.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se žalba predlagača se usvaja, pa se rešenje Višeg suda u Sremskoj Mitrovici posl. br. R4p. 4/16 od 8.8.2016. godine preinačuje tako što se utvrđuje da je predlagaču V.Đ. u postupku koji se vodi pred Višim sudom u Sremskoj Mitrovici pod posl. brojem P.32/16 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i nalaže Višem sudu u Sremskoj Mitrovici da navedeni postupak okonča u roku od 4 meseca od dana prijema ovog rešenja.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Blagojević protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rž g 6/2018 od 01.06.2018. Apelacionog suda u Beogradu, kojim se odbija kao neosnovana žalba predlagača i potvrđuje rešenje Višeg suda u Beogradu R4p.8/18 od 20.03.2018.godine

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Blagojević protiv Srbije

Presuda je povezana sa presudom Gž rr 4/2018 od 05.04.2018. Apelacionog suda u Beogradu, kojom se preinačava presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr br.69/17 od 13.12.2017. godine u stavu drugom izreke pa se obavezuje tužena Republika Srbija – Treći osnovni sud u Beogradu da tužilјi AA na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati presudom navedenu nadoknadu.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Borović i drugi protiv Srbije

Presuda se navodi u rešenju Gž rr 18/2018 od 12.07.2018. godine Apelacionog suda u Nišu, kojim se ukida presuda Osnovnog suda u Leskovcu 22Prr.641/17 od 21.03.2018. godine u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke i u tom delu predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.

Prvostepeni sud u pogledu neimovinske štete, kao satisfakcije tužiocu, ne daje dovolјne i jasne razloge za dosuđenu visinu iste od 400 evra, s obzirom da se pozvao na činjenicu da je postupak stečaja, u kome je tužilac prijavio svoje potraživanje, trajao više godina i da je, pri tome, konstatovao da je to potraživanje za tužioca imalo posebni značaj, jer se radilo o isplati zarade. U konkretnom slučaju prvostepeni sud se u pobijanoj presudi nije rukovodio kriterijumima iz odredbe čl 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, jer prilikom odlučivanja nije cenio to što je stečajnom postupku, po osnovu koga je tužiocu utvrđena povreda prava, prethodio parnični postupak pred Opštinskim sudom u Leskovcu, a zatim i postupak izvršenja, koji su trajali od 2004 do 2009. godine, kada je otvaren stečajni postupak nad preduzećem u kome je tužilac radio, Elektroindustrija „RUL“ AD, a što je, do okončanja stečajnog postupka decembra 2016 godine, ukupno 12 godina. Takođe, nije cenio ni činjenicu, a koja proističe iz rešenja predsednika Privrednog suda u Leskovcu, da na strani tužioca nije bilo doprinosa za odugovlačenje postupka. (Presuda Međunarodnog suda u Strazburu Stošić protiv Srbije, predstavka 64931/10, Savić protiv Srbije, Borović i dr. protiv Srbije).

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Buj protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 11/15 od 04.03.2015. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija zahtev podnosioca zahteva D. B. iz B. C. kojim je tražio da se utvrdi da mu je u predmetu Osnovnog suda u Loznici P.1040/14 i predmetu Višeg suda u Šapcu Gž 886/14 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku kao i zahtev da se obaveže prvostepeni sud da u roku od 15 dana od dana prijema odluke zaklјuči glavnu raspravu i donese presudu kojom će odlučiti o postavlјenom zahtevu, te se odbija zahtev za isplatu troškova sastava zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Buj protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 18/2016 od 10.05.2016. godine, Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija zahtev predlagača L.M., kojim je tražio da se utvrdi da je njemu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u ostavinskom postupku iza pok. L.S., u predmetu Osnovnog suda u Novom Sadu O.5460/14 i odredi rok u kome će se doneti odluka, te odredi novčana naknada predlagaču zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Burdov protiv Rusije (br.2)

Presuda je povezana sa presudom Rž g 9/2019 od 27.06.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojom se odbija kao neosnovana žalba predlagača, pa se potvrđuje rešenje Višeg suda u Novom Pazaru R4 I br.7/2019 od 20.05.2019. godine, u stavu trećem izreke i odbija zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

Rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru R4 I br.7/2019 od 20.05.2019. godine, usvojen je zahtev podnosilaca i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru I br.692/04 (novi broj I 1773/11) povređeno pravo podnosioca zahteva na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Stavom drugim izreke utvrđeno je pravo podnosilaca zahteva na primerenu naknadu u iznosu od 30.000,00 dinara koja će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredelјenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke. Odbijen je zahtev podnosilaca za primerenu naknadu za veći iznos od dosuđenog u stavu dva izreke rešenja do traženog iznosa od 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Čižková protiv Srbije

Član 6-1 | DIC | Cvetković protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4r 22/2016 od 28. 10. 2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija prigovor radi ubrzanja postupka i utvrđenja povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pod poslovnim brojem P1.3/14.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Cvetković protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3041/2019 od 05.09.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1869/18 od 26.11.2018. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 143/17 od 19.01.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu AA plati na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog, sada Osnovnog suda u Vranju I 629/17 (raniji I 994/09 i I 1266/03) i to na ime glavnog duga zbog neisplaćene naknade zarade za vreme bolovanja i po osnovu razlike zarade iznose za period navedene u tom stavu izreke, zbog neisplaćenog regresa za 2001. godinu i 2002. godinu u traženim iznosima, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i na ime troškova parničnog postupka i izvršnog postupka. Stavom drugim izreke je obavezana tužena da tužiocu BB plati na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u istom predmetu i to na ime glavnog duga zbog neisplaćene razlike zarade pojedinačne iznose navedene u tom stavu izreke, zbog neisplaćenog regresa za 2001. i 2002. godinu u traženom iznosu i na ime troškova parničnog i izvršnog postupka, a stavom trećim izreke je obavezana tužena da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 25.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate.
Viši sud u Vranju je, presudom Gž 1869/18 od 26.11.2018. godine, stavom prvim izreke odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu, a stavom drugim izreke je odbio kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Dejan Živojinović protiv Srbije

Odluka je povezana sa rešenjem R4-r 20/16 od 20.07.2016. godine Apelacionog suda u Novm Sadu, kojom se odbija zahtev predlagača od 09.03.2015. godine za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku kao neosnovan

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Dejan Živojinović protiv Srbije

Odluka je povezana sa rešenjem R4r 24/2016 od 06. 02. 2017. godine Apelacionog suda u Novm Sadu, kojom se prigovor predlagača V.Ž. od 20.12.2016. godine radi utvrđenja povrede prava na suđenje u razumnom roku i ubrzanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Novom Sadu posl. br. Gž1. 3664/16 odbija se kao neosnovan.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Dobrić protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 1242/2011 od 01.12.2011. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužilaca, izjavlјena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž broj 1687/10 od 07.07.2010. godine.

Presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P br.6028/2006 od 14.05.2008. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tužena da im isplati na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrplјenih duševnih bolova zbog pogibije bliskog srodnika i to: tužilјi AA, supruzi pok GG, iznos od 350.000,00 dinara, tužilјi VV, ćerki pok. GG, iznos od 400.000,00 dinara, i tužiocu BB, sinu pok. GG iznos od 400.000,00 dinara, odnosno ukupno 1.150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do isplate kao i da naknade troškove parničnog postupka kao neosnovan.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1687/10 od 07.07.2010. godine, odbijena je žalba tužilaca kao neosnovana i potvrđena presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Gallardo Sanchez protiv Italije

Presuda je povezana sa rešenjem R4r 10/2017 od 04. 09. 2017. Apelacionog suda u Kragujevcu, kojim se usvaja prigovor podnosioca AA u delu kojim je tražio da se utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i utvrđuje se da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Čačku P1-318/15 (predmet Gž1-3539/16 u Apelacionom sudu u Kragujevcu).

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Grujović protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Ržk br. 5/18 od 13.04.2018. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija žalba punomoćnika predlagača AA, izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu br. R4k 6/17 te se navedeno rešenje Višeg suda u Novom Sadu potvrđuje.

Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu br. R4K 6/17 od 19.02.2018.god., odbijen je prigovor AA podnet 19.12.2017.god. na dužinu trajanja predkrivičnog postupka br.Kt-464/2016 VJT u Novom Sadu koji se vodi po krivičnoj prijavi od 20.12.2016.god. sa dopunama 4.01.2017.god. i 27.01.2017.god. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavila predlagač AA, s predlogom da Apelacioni sud u Novom Sadu, predsednik suda, žalbu usvoji i preinači prvostepeno rešenje iz razloga nepotpuno i netačno utvrđenog činjeničnog stanja, jer samo na osnovu pozitivnog rešenja po žalbi i mera koje će, u tom slučaju, doneti neposredno viši javni tužilac, po oceni predlagača u žalbi, postoji šansa da sud u zakonskom roku primenom krivičnog zakona potvrdi ili opovrgne njene tvrdnje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde.

Član 6-1 | DIC | Hornsby protiv Grčke

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3049/2019 od 02.10.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2372/18 od 14.03.2019. godine.

Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Vranju Gž 2372/18 od 14.03.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 8/18 od 03.04.2018. godine, kojom je tužena obavezana da tužiocu na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog, sada Osnovnog suda u Vranju I 383/05, na ime razlike zarade, regresa, troškova parničnog postupka i troškova izvršnog postupka plati iznose bliže navedene u izreci prvostepene presude, sa pripadajućom kamatom, i troškove postupka od 13.500,00 dinara, sa kamatom od izvršnosti do isplate.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Hornsby protiv Grčke

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3036/2019 od 18.09.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2698/18 od 15.04.2019. godine.

Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Vranju Gž 2698/18 od 15.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 122/18 od 22.03.2018. godine. Tom presudom obavezana je tužena da tužilјi na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I 506/05, na ime razlike zarade i naknade zarade, regresa, troškova parničnog i izvršnog postupka isplati iznose bliže označene u tom stavu izreke, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i na ime naknade troškova postupka iznos od 13.500,00 dinara, sa zakonskom kamatom od izvršnosti do isplate.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Hornsby protiv Grčke

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3011/2019 od 05.09.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 4222/18 od 20.05.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1.br. 154/18 od 03.07.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilјi isplati na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog (ranije Opštinskog) suda u Vranju I.br.1816/09, sada I.br.644/17 i to na ime nenaplaćene zarade i naknade zarade i drugih potraživanja po Sporazumu o regulisanju međusobnih prava i obaveza, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.07.2008. godine do isplate, na ime troškova parničnog postupka, i na ime troškova izvršnog postupka po rešenju Opštinskog suda u Vranju I.br.1816/09 od 12.11.2009. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilјe u delu kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime troškova izvršnog postupka isplati iznos od još 4.182,00 dinara sa traženom zakonskom zateznom kamatom, kao i iznos od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.05.2017. godine do isplate, a po zaklјučku I.br.644/17 od 24.05.2017. godine i isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos od 3.600,00 dinara počev od 12.11.2009. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilјi nadoknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 4222/18 od 20.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1.br. 154/18 od 03.07.2018. godine u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Hornsby protiv Grčke

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3107/2019 od 12.09.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 4266/18 od 20.05.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 217/18 od 24.04.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena Republika Srbija - Visoki savet sudstva - Osnovni sud u Vranju da tužilјi AA iz ... plati na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog suda, sada Osnovnog suda u Vranju I 714/17 novčane iznose na ime razlike zarade i naknade zarade, kao i troškove vođenog parničnog i izvršnog postupka, bliže navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da isplati tužilјi na ime naknade troškova parničnog postupka iznos od 13.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 4266/18 od 20.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 217/18 od 24.04.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Hornsby protiv Grčke

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3115/2019 od 18.09.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3604/18 od 15.04.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 153/18 od 21.05.2018. godine, u stavu prvom izreke obavezana je tužena da tužilјi plati na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu koja joj je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog (sada Osnovnog) suda u Vranju I br. 47/09 po osnovu razlike zarade i naknade zarade za traženi period i na ime regresa za traženi period, iznose i sa zateznom kamatom po datumima dospeća bliže navedenim u izreci i na ime troškova izvršnog postupka po rešenju Opštinskog suda u Vranju I br. 47/09 od 14.01.2009. godine. Stavom drugim izreke odbijen je deo tužbenog zahteva tužilјe za traženu naknadu imovinske štete u vidu troškova izvršnog postupka za veći iznos od dosuđenog iznosa pa do traženog iznosa sa pripadajućom kamatom. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužilјi na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 13.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate.

Viši sud u Vranju je presudom Gž 3604/18 od 15.04.2019. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Vranju Prr1 153/18 od 21.05.2018. godine u stavu prvom i trećem izreke. Odbijeni su zahtevi tužilјe i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Hornsby protiv Grčke

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3082/2019 od 02.10.2019.. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju 4949/18 od 07.05.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr.1. 89/17 od 07.09.2018. godine, obavezana je tužena da tužilјi plati na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog a sada Osnovnog suda u Vranju I 1039/09; i troškova parničnog postupka, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom kao u izreci prvostepene presude i troškove izvršnog postupka, dok je stavom drugim izreke, odbijen zahtev za isplatu kamate na dosuđene troškove izvršnog postupka. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilјi na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 25.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 4949/18 od 07.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u pogledu odluke o kamati na glavno potraživanje pa je tužena obavezana da na iznos glavnog potraživanja od 607,28 evra plati kamatu po stopi koju određuje Evropska centralna banka, počev od 01.01.2007. godine, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Hornsby protiv Grčke

Presuda Hornsby veoma je značajna i često citirana iz razloga što u njoj Sud navodi da je neprihvatljivo da pravni sistem država ugovornica dozvoljava da konačne, izvršne sudske odluke ostanu neizvršene na štetu jedne od strana. Pravo je i pravilno da vlasti imaju razuman rok da izaberu najpodesnija sredstva za izvršenje presuda o kojima se radi. U suprotnom, krši se član 6 stav 1 Konvencije.

Član 6-1 | DIC | Horvat protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 44/2015 od 25. 05. 2015. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje da je predlagaču T. Z. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku pred Osnovnim sudom u Subotici, poslovni broj P. 324/14 i nalaže Višem sudu Subotici da postupak u predmetu Gž. 503/14 okonča u što kraćem roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Horvat protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 81/15 od 23.07.2015. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku Osnovnog suda u Novom Sadu, posl.br. P. 5429/2010.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Horvat protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 4/16 od 23.02.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se prigovori predlagača V.G. i N.G odbijaju u delu kojim je traženo utvrđenje da je ovim predlagačima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, u parničnom postupku 2P.90/12 Osnovnog suda u Senti, sada u žalbenom postupku pred Apelacionim sudom u Novom Sadu (gde predmet ima oznaku Gž.3196/15), a odbacuju u delu da se predlačima odredi naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Horvat protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 7/16 od 09.03.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se delimično usvaja prigovor predlagača Č.L. iz S.K. i utvrđuje da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Apelacionog suda u Novom Sadu poslovni broj Gž.3166/15 i odbija zahtev predlagača kojim se traži nalaganje i preduzimanje procesnih radnji radi ubrzanja postupka kao neosnovan.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Horvat protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 10/16 od 10.03.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se usvaja prigovor predlagača M.S.od 22.02.2016. godine i utvrđuje da je istom povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetima Osnovnog suda u Novom Sadu P.56640/2010 i Apelacionog suda u Novom Sadu Gž.91/16.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Horvat protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 14/16 od 04.05.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija prigovor predlagača Z.J., mlt. M.J., mlt. A.J. i D.B. iz N.S. podnet radi ubrzanja postupka koji se odnosi na predmet Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1471/15.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Horvat protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Rž g 14/2018 od 24. 08. 2018. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača na rešenje Višeg suda u Novom Sadu R4p.32/2018 od 02.07.2018. godine, žalba predlagača usvaja a rešenje Višeg suda u Novom Sadu preinačava tako što se utvrđuje da je predlagaču AA povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Višeg suda u Novom Sadu broj Gž.538/2017.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Horvat protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 244/2014 od 04.12.2014. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, utvrđuje se da je osnovan zahtev podnosioca M. M. iz B. B., nalaže se Osnovnom sudu u Rumi da u roku od 6 meseci, a najkasnije do 1.5.2015. godine, okonča postupak u predmetu P-2046/12. i određuje naknada podnosiocu M.M. znog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Iatridis protiv Grčke

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 10/2014 od 15.09.2014. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje se da je predlagaču K. M. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici, Sudska jedinica u Staroj Pazovi, u predmetu koji je nosio oznaku P.2257/12, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi broj predmeta P.2147/13.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Jeličić protiv Bosne i Hercegovine

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 16/16 od 07.04.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbacuje prigovor predlagača N.M. iz N.S. za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Jovanović protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Ržk br. 6/18 od 26.06.2018. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija žalba punomoćnika predlagača maloletnog AA, izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu br. R4k 2/18 te se navedeno rešenje Višeg suda u Novom Sadu potvrđuje.

Sud nalazi da je pravilno postupio prvostepeni sud kada je našao da treba odbiti kao neosnovan prigovor radi ubrzanja postupka podnet od strane punomoćnika predlagača maloletnog AA. S tim u vezi, u prvostepenom rešenju su navedeni jasni, valјani i dovolјni razlozi, iz kojih proističe da nije došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na navedenog predlagača

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde.

Član 6-1 | DIC | Kalashnikov protiv Rusije

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 22/14 od 02.02.2015. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje predlagaču S.D. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Sibotici u predmetu K 5242/10.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Kozlica protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Ržr 6/16 od 07.11.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se žalba predlagača D.V. iz N.S. u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku pred Višim sudom u Novom Sadu poslovni broj P1.172/14 odbija i rešenje Višeg suda u Novom sadu potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Krndija i drugi protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4r 4/2018 od 26. 03. 2018. Apelacionog suda u Kragujevcu, kojim se odbija prigovor podnosioca AA kojim je tražila utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Užicu P1-333/17 u radnom sporu.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Kurdov i Ivanov protiv Bugarske

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 4/2016 od 29. 06. 2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija kao neosnovan zahtev predlagača D.B. iz I. za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku pred Višim sudom u Šapcu u predmetu posl.br. K-10/13 i kojim se takođe odbija zahtev predlagača da se Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici odredi rok u kome će se okončati postupak u predmetu K 128/14.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Mamič protiv Slovenije br.2

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 1/2018 od 27. 03. 2018. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija prigovor predlagača adv. Slavka Berćana iz Novog Sada od 14.03.2018. godine, podnet za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Apelacionog suda u Novom Sadu posl.br. Kž1 791/17 radi ubrzanja postupka, kao neosnovan.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Mamič protiv Slovenije br.2

Presuda je povezana sa rešenjem Ržk br. 5/17 od 05.05.2017. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija žalba podnosioca prigovora AA, podneta radi ubrzanja postupka u predmetu Osnovnog suda u Loznici broj K 1/16.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Mamič protiv Slovenije br.2

Presuda je povezana sa rešenjem Ržk br. 6/17 od 27.10.2017. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija žalba punomoćnika predlagača AA, izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu br. R4k 3/17 te se navedeno rešenje Višeg suda u Novom Sadu potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Mamič protiv Slovenije br.2

Presuda je povezana sa rešenjem Ržk br. 7/17 od 03.11.2017. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija žalba punomoćnika predlagača AA, izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu br. R4k 40/17 te se navedeno rešenje Višeg suda u Novom Sadu potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde.

Član 6-1 | DIC | Marinković protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 3/16 od 08.02.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje da je podnosiocu zahteva povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Novom Sadu, broj P. 3233/08.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Marinković protiv Srbije

Presuda je povezana sa presudom Gžrr. 111/19 od 24.10.2019. Apelacionog suda u Novom Sadu, po tužbi A.A. radi naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku izjavlјenoj protiv presude Osnovnog suda u Zrenjaninu 23 P. 1290/2017 od 23.05.2019. godine, kojom se želba delimično usvaja, i delimično odbija u odnosu na predmetnu ožalbenu presudu Osnovnog suda u Zrenjaninu.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Marinković protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3013/2019 od 25.10.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2889/18 od 22.03.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 267/18 od 16.04.2018. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena Republika Srbija, Osnovni sud u Vranju, da isplati tužilјi na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog suda, sada Osnovnog suda u Vranju I 1882/10 novčane iznose navedene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilјa tražila da se obaveže tužena da joj na dosuđeni iznos troškova izvršnog postupka plati zakonsku zateznu kamatu počev od 12.04.2010. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da isplati tužilјi na ime naknade troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 2889/18 od 22.03.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 267/18 od 16.04.2018. godine u stavovima prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Marinković protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3042/2019 od 25.10.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3007/18 od 28.02.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1.br. 211/18 od 18.04.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilјi isplati na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I.br.3249/10, i to novčane iznose navedene pod tačkama 1, 2. i 3. u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos dosuđen tačkama 1. i 2. počev od označenih datuma pa do isplate, sve u roku od 8 dana od dana prijema otpravka presude.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 3007/18 od 28.02.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je odbijena kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1.br. 211/18 od 18.04.2018. godine u stavu prvom izreke u pogledu iznosa, kao i u pogledu troškova parničnog postupka u iznosu dinara sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Marinković protiv Srbije

Član 6-1 | DIC | Micallef protiv Malte

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 26/2016 od 15.09.2016. godine, Apelacionog suda u Novom Sadu, u pravnoj stvari po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je dana 27.1.2015. godine podneo B.M. iz R, kojim se utvrđuje prekid postupka sa danom 27.9.2015. godine, zbog smrti predlagača.

Dana 27.1.2015. godine predlagač B.M. je podneo Višem sudu u Sremskoj Mitrovici zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom predmetu koji je u toku pred Osnovnim sudom u Rumi u predmetu posl. br. P.2024/10. Viši sud u Sremskoj Mitrovici se rešenjem posl. br. R4P.2/15 od 26.5.2016. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i spise dostavio Apelacionom sudu na nadležnost i odlučivanje. Spis je u Apelacionom sudu zaveden pod posl. brojem R4g. 26/16.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Miheliudakis protiv Grčke

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 18/14 od 22.12.2014. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija zahtev predlagača T.S. zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i zahtev za naknadu za povredu ovog prava u odnosu na krivični postupak koji se vodio pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pod br. K 1357/2012.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Milovanović protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rž g 4/2016 od 27. 07. 2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija žalba predlagača i rešenje Višeg suda u Novom Sadu R4p. 9/2016 od 01.06.2016. godine potvrđuje. Predlagač je 28.04.2016. godine podneo Višem sudu u Novom Sadu prigovor radi ubrzanja postupka u predmetu Višeg suda u Novom Sadu P. 247/2012, navodeći da postupak dugo traje i da je protekao razumni vremenski rok za okončanje postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Milovanović protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rž k 1/2019 od 11. 04. 2019. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se kao neosnovana odbija žalba punomoćnika predlagača, maloletnih AA i BB, izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu br. R4K 1/19 od 01.03.2019. godine, te se navedeno rešenje potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Momčilović i drugi protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 25/2016 od 06.07.2016 godine, Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija zahtev podnosioca zahteva G.V. iz S.K. za utvrđenje da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Višeg suda u Novom Sadu Gž. 335/2015 kao i zahtev za dosudu naknade za povredu prava (materijalnu štetu) od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, na teret Fonda budžetskih sredstava R.S.

G.V. je kao izvršni poverilac, podneo tada nadležnom Opštinskom sudu u Novom Sadu predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave dana 1.12.2009. godine, a rešenje o dozvoli izvršenja je doneto 11.5.2010. godine. Izvršni dužnik DOO „P.D.t.“ iz N.S. je uložio prigovor protiv rešenja o izvršenju 17.5.2010. godine, pa je isto ukinuto i spis dostavlјen parničnom sudu na odlučivanje. Prvo ročište je u parničnom predmetu Osnovnog suda u Novom Sadu P-56071/10 zakazano za 11.3.2010. godine koje je održano, a sledeće zakazano za 8.6.2011., dakle posle 15 meseci, bez ikakvog razloga za toliko dug rok (postupala je sudija Radmila Nanić). Ročište 8.6.2011. godine nije održano zbog bolesti sudije, a sledeće je zakazano za 14.10.2011. godine koje je održano. Ročište je zakazano za 23.1.2012. godine, na kom su saslušani svedoci. Sledeće ročište je održano 30.4.2012. godine. Rešenjem je određeno veštačenje 23.1.2012. godine, koje je izvršeno 9.3.2012. godine. Održano je sledeće ročište 30.3.2012. godine i na istom nisu izvođeni dokazi, a novo je zakazano za 22.6.2012., a zatim za 28.1.2013. na koje nije pristupio punomoćnik tužioca, pa je sud utvrdio povlačenje tužbe. Spis je po naredbi predsednika suda dodelјen u rad drugom sudiji, Dubravki Knežević. Na ročištu održanom 16.5.2013. godine glavna rasprava je zaklјučena i doneta presuda, koja je ispravlјena rešenjem od 25.6.2013. godine. Po žalbi tuženih, od 3.7.2013., spis je dostavlјen na odlučivanje Apelacionom sudu u Novom Sadu, koji je rešenjem od 17.10.2013., presudu ukinuo i predmet vratio na ponovno suđenje. Osnovni sud je doneo rešenje kojim je odbio predlog tuženih za obustavu postupka, od 15.11.2013., na koje su tuženi izjavili žalbe, 29.11.2013. i 10.12.2013. godine. Spis je na odlučivanje o žalbama dostavlјem Višem sudu u Novom Sadu 4.2.2014. godine. Odlučeno je rešenjem suda od 30.9.2014. godine (ukidanje rešenja) koje je dostavlјeno tužiocu 31.10.2014. godine. Dana 24.10.2014. Osnovni sud u Novom Sadu doneo je rešenje kojim je ukinuo rešenje o izvršenju Iv. 8935/10 od 11.5.2010. godine i utvrdio povlačenje tužbe. Ovo rešenje je primio punomoćnik tužioca dana 26.1.2015. i izjavio žalbu protiv rešenja 6.2.2015. godine. Spis je po žalbi dostavlјen Višem sudu u Novom Sadu 2.3.2015. godine. Viši sud je po ovoj žalbi odlučivao 23.3.2016. godine i spis dostavio Osnovnom sudu u Novom Sadu 31.3.2016. godine.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 267/14 od 11.05.2015. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje da je predlagaču R.Š. iz N.S. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku pred Osnovnim sudom u Novom Sadu, u predmetu 9644/11.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 83/15 od 28.08.2015. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija zahtev I. D. i I. J. kojim je traženo da sud utvrdi da je podnosiocima zahteva povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Loznici, broj P.1142/14.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 9/16 od 26.02.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se prigovor usvaja pa se utvrđuje da je predlagaču DOO "P" iz S.M. u predmetu koji se nalazi na žalbenom odlučivanju u Apelacionom sudu u Novom Sadu pod posl. brojem Gž. 2401/15 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Ržr 1/16 od 27.04.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se žalba predlagača D.V. iz N.S. od 08.04.2016. godine izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu posl. br. R4p-6/2016 od 17.03.2016. godine odbacuje kao nedozvolјena.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Ržr 3/16 od 19.10.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se žalba predlagača D.M. v. K.G.M. iz K. usvaja i rešenje Višeg suda u Novom Sadu posl. br. R4r. 2/16 od 31.08.2016. godine preinačava tako što utvrđuje da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, u postupku pred Višim sudom u Novom Sadu posl. br. P1.56/2014 te nalaže Višem sudu Novi Sad da ubrza postupak i okonča ga u najkraćem roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Ržr 5/16 od 03.11.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se žalba predlagača S.T. iz S. usvaja, rešenje Višeg suda u Novom Sadu poslovni broj R4r 1/16 od 13. jula 2016. godine preinačava, tako što se utvrđuje da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, u postupku pred Višim sudom u Novom Sadu u predmetu poslovni broj P1.59/14, te se nalaže Višem sudu u Novom Sadu da ubrza postupak i okonča ga u najkraćem roku.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Rž g 11/2018 od 04.06.2018. Apelacionog suda u Beogradu, kojim se žalba predlagača odbija kao neosnovana i potvrđuje rešenje Višeg suda u Beogradu R4P 87/18 od 24.04.2018. godine.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa presudom Gž rr 4/18/2018 od 05.04.2018.Apelacionog suda u Beogradu, kojom preinačava presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr br.69/17 od 13.12.2017. godine u stavu drugom izreke pa se obavezuje tužena Republika Srbija – Treći osnovni sud u Beogradu da tužilјi AA na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, isplati presudom određene iznose.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa presudom Gž rr 3/2018 od 21.06.2018. Apelacionog suda u Beogradu, kojom se odbija kao neosnovana, žalba tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde i potvrđuje presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr br.21/17 od 30.11.2017. godine u stavu prvom i drugom izreke u delu kojim je tužena Republika Srbija – Ministarstvo pravde obavezana da tužilјi AA na ime naknade nematerijalne štete isplati zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Višeg suda u Beogradu P3 br. 280/10 iznos od 70.000,00 dinara i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Višeg suda u Beogradu P3 br. 225/15 iznos od 80.000,00 dinara, kao i u stavu trećem izreke. Presudom se preinačava presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr br.21/17 od 30.11.2017. godine u preostalom delu stava prvog i drugog izreke pa se odbija tužbeni zahtev u delu kojim je tužilјa AA tražila da se tužena Republika Srbija – Ministarstvo pravde obaveže da joj pored napred navedenog iznosa isplati dodatne iznose, kao neosnovan.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | O’Sullivan McCarthy Mussel Development Ltd protiv Irske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 67/15 od 30.06.2015. Apelacionog suda u Novom Sadu, u pravnoj stvari po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je podneo M. D. iz Š, kojim se Apelacioni sud u Novom Sadu oglašava apsolutno nenadležnim za postupanje po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku podnosioca zahteva M. D..

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | O’Sullivan McCarthy Mussel Development Ltd protiv Irske

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 13/16 od 11.03.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se oglašava se stvarno nenadležnim za postupanje po prigovoru radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu broj II.319/15 Osnovnog suda u Rumi, podnosioca M.B. iz R. i prigovor se ustupa na stvarnu nadležnost Osnovnom sudu u Rumi.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | O’Sullivan McCarthy Mussel Development Ltd protiv Irske

Presuda je povezana sa rešenjem Ržr 1/17 od 19.06.2017. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se žalba predlagača V.D. iz N.S. u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku pred Višim sudom u Novom Sadu poslovni broj R4r-1/2017 odbija i rešenje Višeg suda u Novom sadu potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Rakić i drugi protiv Srbije

Vrhovni sud Srbije, na sednici održanoj 05.06.2008. gdoine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj proitv presude Okružnog suda u Beogradu Gž.I 241/08 od 18.01.2008. godine, doneo je odluku da se presuda Okružnog suda u Beogradu Gž I 241/08 i presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 7130/06 preinačuje.

Rešenje Rev.429/08, anonimizirano u skladu sa Pravilnikom, može se preuzeti sa adrese
ovde

Član 6-1 | DIC | Ristić protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 40/2015 od 31. 03. 2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje da je predlagaču AA povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici, u predmetu posl.br. K 1402/10.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Ristić protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 41/2015 od 14. 01. 2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje da je predlagaču AA povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Loznici, u predmetu posl.br. 2K-558/13 (ranije K 305/10).

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Ristić protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 1/2016 od 08.02.2016. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija zahtev podnosioca - oštećenog kao tužioca T.B. iz L. podnet 31.12.2015 za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i za naknadu za povredu navedenog prava u predmetu Osnovnog suda u Loznici, u predmetu posl.br. 1 K-70/15.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Ristić protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 2/2018 od 26.02.2018. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija žalba punomoćnika predlagača AA i BB izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Subotici br. R4K. 2/17 od 17.01.2018. godine, te se navedeno rešenje Višeg suda u Subotici potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Ristić protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4k 3/2018 od 05.03.2018. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija žalba punomoćnika predlagača AA izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Subotici br. R4K. 1/18 od 24.01.2018. godine, te se navedeno rešenje Višeg suda u Subotici potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Riđić i drugi protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3020/2019 od 18.09.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3488/18 od 15.04.2019. godine.

Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Vranju Gž 3488/18 od 15.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 329/18 od 25.05.2018. godine. Tom presudom obavezana je tužena da tužilјi na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku, u predmetu Osnovnog suda u Vranju I 420/08, na ime razlike zarade, troškova parničnog i izvršnog postupka isplati iznose bliže označene u tom stavu izreke, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i na ime naknade troškova postupka iznos od 13.500,00 dinara, sa zakonskom kamatom od izvršnosti do isplate.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Riđić i drugi protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3012/2019 od 12.09.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 4069/18 od 27.05.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 352/18 od 17.07.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena Republika Srbija da tužilјi AA iz ... plati na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I 1526/09 novčane iznose bliže navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da isplati tužilјi na ime naknade troškova parničnog postupka iznos od 13.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Presudom Višeg suda u Vranju Gž 4069/18 od 27.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 352/18 od 17.07.2018. godine u stavu prvom izreke u pogledu glavnog potraživanja i zakonske zatezne kamate na troškove parničnog postupka i u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu odluke o kamati na iznos od 590 evra, tako što je obavezana tužena da na ovaj iznos plati tužilјi kamatu po stopi Evropske centralne banke počev od 01.01.2009. godine do isplate, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu NBS. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Riđić i drugi protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3099/2019 od 02.10.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3482/18 od 27.03.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 90/18 od 11.05.2018. godine, obavezana je tužena da tužilјi isplati na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu koja joj je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu opštinskog, sada Osnovnog suda u Vranju I 639/17 (raniji broj I 1788/09) i to na ime razlike zarade i naknade zarade zaklјučno sa obračunskim mesecom decembrom 2003.godine po Sporazumu o regulisanju međusobnih prava i obaveza po osnovu rada u iznosu od 71.229,79 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.03.2009.godine do konačne isplate; na ime troškova parničnog postupka 26.100,00 dinara, što iznosi ½jedn u idealnu polovinu od ukupnih troškova sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.06.2009.godine do konačne isplate i na ime troškova izvršnog postupka 3.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.05.2018.godine kao dana presuđenja do konačne isplate, dok je tužbeni zahtev preko dosuđenih iznosa odbijen. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužilјi naknadi troškove parničnog postupka. Presudom Višeg suda u Vranju Gž 3482/18 od 27.03.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu stava prvog i u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužene i tužilјe za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovani.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Riđić i drugi protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3110/2019 od 25.09.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3010/18 od 28.12.2018. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 305/18 od 09.05.2018. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da tužiocu plati na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I 229/05 i to: a) na ime zarade i naknade zarade u periodu od decembra 2002. godine do februara 2003. godine ukupno 12.500,00 dinara u mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenim ovim stavom izreke; b) na ime regresa za 2002. godinu od 13.865,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.12.2002. godine do konačne isplate; v) na ime troškova parničnog postupka 11.884,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.09.2003. godine do konačne isplate i g) na ime troškova izvršnog postupka 3.480,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.02.2005. godine, počev od izvršnosti pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 13.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 3010/18 od 28.12.2018. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke pod a), b), v) i pod g) u pogledu glavnog potraživanja na ime troškova izvršenja od 3.480,00 dinara i u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke pod g) u pogledu odluke o kamati na troškove izvršnog postupka, te jeobavezana tužena da tužiocu na troškove izvršnog postupka od 3.480,00 dinara plati zakonsku zateznu kamatu počev od 19.03.2018. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa do konačne isplate, dok je odbijen zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove izvršnog postupka za period od 17.02.2005. godine do 18.03.2018. godine. Stavom trećim izreke odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Riđić i drugi protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3044/2019 od 25.09.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3531/18 od 27.03.2019. godine.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 293/18 od 21.05.2018. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da tužilјi, na ime naknade štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I-26/09, plati ukupno 168.961,92 dinara i to na ime neisplaćene razlike zarade i naknade zarade, na ime jednokratne novčane naknade, kao i troškova parničnog postupka i troškova izvršenja, u pojedinačnim iznosima po navedenim osnovima i sa zakonskom kamatom, sve bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužilјi naknadi troškove parničnog postupka od 13.500,00 dinara sa zakonskom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 3531/18 od 27.03.2019. godine, stavom prvim izreke izreke žalba tužene je odbijena, kao neosnovana i prvostepena odluka potvrđena, dok su stavom drugim izreke odbijeni zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6-1 | DIC | Riđić i drugi protiv Srbije

Član 6-1 | DIC | Savić i drugi protiv Srbije