Predstavka se odnosi na dužinu trajanja krivičnog postupka protiv osoba koje su učestvovale u ubistvu sina podnositeljke i zastaru krivičnog gonjenja.

Dana 4. decembra 2009. oko 3.30 sati na ulici u Rijeci sin podnositeljke, A.A., prepirao se sa Du.C.-om, D.S.-om i Da.C.-om, nakon čega je primio više udaraca rukama i nogama po glavi i telu. Nedugo zatim preminuo je zbog hematoma na glavi i preloma nosne kosti. Javni tužilac je podneo optužnicu protiv Du.C.-a tereteći ga za ubistvo i protiv D.S.-a i Da.C.-a tereteći ih za nepružanje pomoći A.A.-u, čiji je život bio u opasnosti. Dana 10. februara 2014. Županijski sud u Rijeci proglasio je optuženike krivima za dela koja su im stavljena na teret, osudivši Du.C.-a u odsutnosti na kaznu zatvora u trajanju od dvanaest godina, a D.S.-a i Da.C.-a na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca odnosno pet meseci. Dana 5. decembra 2016. Vrhovni sud ukinuo je prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na D.S.-a i Da.C.-a i vratio predmet na ponovno suđenje. Dana 8. decembra 2017. Općinski sud u Rijeci obustavio je postupak protiv D.S.-a i Da.C.-a zbog zastare krivičnog gonjenja. Podnositeljka zahtjeva podnijela je ustavnu tužbu koju je Ustavni sud odbacio kao nedopuštenu 18. septembra 2018. uz obrazloženje da se predmet ne odnosi na utvrđivanje njenih građanskih prava ni optužnicu za krivično delo protiv nje.

U svojoj predstavci ESLJP, ona je prigovorila, povizajući se na član 6. Konvencije, na prekomernu dužinu krivičnog postupka, što je rezultovalo zastarom krivičnog gonjenja. Tužena Vlada obaveštena je o predmetu na temelju procesnog aspekta člana 2. Konvencije.

Vlada je istakla da podnositeljka nikada nije podnela prigovor na temelju člana 2. Konvencije ni pred domaćim vlastima ni pred Sudom.

Sud je naglasio da, na temelju načela jura novit curia Sud ne obavezuju pravne osnove koje je naveo podnosilac predstavke na temelju Konvencije i njenih protokola, te da ima ovlašćenje da odluči o pravnoj karakterizaciji činjenica prigovora ispitujući ga na temelju članova ili odredbi Konvencije koji su različiti od onih na koje se poziva podnosilac predstavke. Međutim, Sud ne može temeljiti svoju odluku na činjenicama koje nisu obuhvaćene prigovorom, što bi značilo da odlučuje izvan opsega predmeta; drugim rečima, da odlučuje o pitanjima koja mu nisu „podnesena” u smislu člana 32. Konvencije. Istovremeno, ništa ne sprečava podnosioca predstavke da pojasni ili razradi svoje prvobitne podneske tokom postupka na temelju Konvencije. Sud mora uzeti u obzir ne samo izvornu predstavku već i dodatne dokumente koji upotpunjuju predstavku uklanjanjem bilo kakvih prvobitnih propusta ili nejasnoća.

Podnositeljka je u ovom predmetu prigovorila isključivo na dužinu trajanja postupka, pozivajući se na član 6. stav 1.Konvencije, navodeći da joj je kao oštećenoj u krivičnom postupku uskraćeno pravo na suđenje u razumnom roku. Nakon odgovora Vlade koji joj je dostavlje, ona nije iskoristila svoje pravo da predstavku dopuni, zbog čega Sud ne može da promeni karakterizaciju njenog prigovora i ispitati ga na temelju procesnog aspekta člana 2. Konvencije.

Sud ponavlja da Konvencija ne jamči pravo na pokretanje krivičnog postupka protiv trećih osoba ni osudu tih osoba. Budući da podnositeljka predstavke nije bila optuženi u ovom postupku, već oštećeni, krivični aspekt člana 6. nije primenjiv. Kada je reč o građanskom aspektu, podnositeljka nikada nije podnela imovinskopravni zahtev u okviru krivičnog postupka protiv optuženih.

Prema tome, predstavka je nespojiva ratione materiae sa odredbama Konvencije u smislu člana 35. stav 3. tačka (a) i mora se odbaciti u skladu s članom 35.

Preuzmite presudu u pdf formatu

EUROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA

DRUGI ODJEL

ODLUKA

Zahtjev br. 22714/19

Stojanka ABRAMOV protiv Hrvatske

Europski sud za ljudska prava (Drugi odjel), zasjedajući 21. svibnja 2024. u odboru u sastavu:

Lorraine Schembri Orland, predsjednica,
Frédéric Krenc,
Davor Derenčinović, suci,
i Dorothee von Arnim, zamjenica tajnika odjela,

uzimajući u obzir: zahtjev (br. 22714/19) protiv Republike Hrvatske koji je hrvatska državljanka gđa Stojanka Abramov („podnositeljica zahtjeva”), rođena 1963. godine i živi u Cresu i koju je zastupala gđa I. Dedić, odvjetnica u Rijeci, podnijela Sudu na temelju članka 34. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda („Konvencija”) dana 19. travnja 2019., odluku da se Vladu Republike Hrvatske („Vlada”), koju je zastupala njezina zastupnica, gđa Š. Stažnik, obavijesti o zahtjevu, očitovanja stranaka, nakon vijećanja odlučuje kako slijedi:

PREDMET SPORA

Zahtjev se odnosi na duljinu trajanja kaznenog postupka protiv osoba koje su sudjelovale u ubojstvu podnositeljičina sina i zastaru njihova kaznenog progona.
Dana 4. prosinca 2009. oko 3.30 sati na ulici u Rijeci podnositeljičin sin A.A. prepirao se s Du.C.-om, D.S.-om i Da.C.-om, nakon čega je primio više udaraca rukama i nogama po glavi i tijelu. A.A. je nedugo zatim preminuo zbog hematoma na glavi i prijeloma nosne kosti.
Godine 2010. državni odvjetnik podnio je optužnicu protiv Du.C.-a tereteći ga za ubojstvo te protiv D.S.-a i Da.C.-a tereteći ih za nepružanje pomoći A.A.-u, čiji je život bio u opasnosti.
Dana 10. veljače 2014. Županijski sud u Rijeci proglasio je optuženike krivima za djela koja su im stavljena na teret te je Du.C.-a u odsutnosti osudio na kaznu zatvora u trajanju od dvanaest godina, a D.S.-a i Da.C.-a na kaznu zatvora u trajanju od tri mjeseca odnosno pet mjeseci.
Dana 5. prosinca 2016. Vrhovni sud ukinuo je prvostupanjsku presudu u dijelu koji se odnosi na D.S.-a i Da.C.-a i vratio predmet na ponovno suđenje.
Dana 8. prosinca 2017. Općinski sud u Rijeci obustavio je postupak protiv D.S.-a i Da.C.-a zbog zastare kaznenog progona.
Podnositeljica zahtjeva podnijela je ustavnu tužbu koju je Ustavni sud odbacio kao nedopuštenu 18. rujna 2018. uz obrazloženje da se predmet ne odnosi na utvrđivanje njezinih prava građanske naravi ni optužnicu za kazneno djelo protiv nje. To rješenje dostavljeno je podnositeljičinu odvjetniku 22. listopada 2018.
Podnositeljica zahtjeva prigovorila je, pozivajući se na članak 6. Konvencije, zbog prekomjerne duljine trajanja kaznenog postupka protiv optuženika, posebice pred Vrhovnim sudom, što je rezultiralo zastarom kaznenog progona D.S.-a i Da.C.-a.
Tužena Vlada obaviještena je o predmetu na temelju postupovnog aspekta članka 2. Konvencije.

OCJENA SUDA

Vlada je istaknula da podnositeljica zahtjeva nikada nije podnijela prigovor na temelju članka 2. Konvencije ni pred domaćim vlastima ni pred Sudom.
Sud je u predmetu Radomilja i drugi protiv Hrvatske ([VV], br. 37685/10 i 22768/12, stavak 126., 20. ožujka 2018.) presudio da je opseg nekog predmeta „podnesenog” Sudu određen prigovorom podnositelja zahtjeva, koji se sastoji od dvaju elementa: činjeničnih navoda i pravnih argumenata. Na temelju načela jura novit curia Sud ne obvezuju pravne osnove koje je naveo podnositelj zahtjeva na temelju Konvencije i njezinih protokola te ima ovlasti odlučiti o pravnoj karakterizaciji činjenica prigovora ispitujući ga na temelju članaka ili odredbi Konvencije koji su različiti od onih na koje se poziva podnositelj zahtjeva. Međutim, ne može temeljiti svoju odluku na činjenicama koje nisu obuhvaćene prigovorom. To bi značilo da odlučuje izvan opsega predmeta; drugim riječima, da odlučuje o pitanjima koja mu nisu „podnesena” u smislu članka 32. Konvencije.
Istovremeno, ništa ne sprječava podnositelja zahtjeva da pojasni ili razradi svoje prvobitne podneske tijekom postupka na temelju Konvencije. Sud mora uzeti u obzir ne samo izvorni zahtjev već i dodatne dokumente koji upotpunjuju taj zahtjev uklanjanjem bilo kakvih prvobitnih propusta ili nejasnoća (ibid., stavak 122.).
U ovom predmetu, u svom obrascu zahtjeva podnositeljica zahtjeva prigovorila je da je prekomjerna duljina trajanja kaznenog postupka protiv D.S.-a i Da.C.-a, posebice pred Vrhovnim sudom, dovela do zastare kaznenog progona protiv njih. Pritom se pozvala isključivo na članak 6. stavak 1.Konvencije navodeći da joj je kao oštećeniku u kaznenom postupku uskraćeno pravo na suđenje u razumnom roku.
Sud nadalje primjećuje da je u odgovoru na očitovanje Vlade podnositeljica zahtjeva ponovila svoj prigovor o nerazumnoj duljini trajanja postupka. Štoviše, tvrdila je da je izjava Vlade o činjenicama koja je uključivala informacije o cijeloj kaznenoj istrazi i postupku nakon smrti A.A.-a bila obmanjujuća. Ponovila je da se njezin zahtjev odnosi samo na „zastaru kaznenog progona zbog nepravodobnosti postupanja [domaćih] sudova” te se pozvala na dijelove činjenica u očitovanju Vlade koji se odnose na postupak pred Vrhovnim sudom i naknadno razdoblje nakon vraćanja predmeta prvostupanjskom sudu.
15. U skladu s time, imajući u vidu izjave podnositeljice u njezinu zahtjevu, kako su razjašnjene u njezinu naknadnom očitovanju, i svoju sudsku praksu o tom pitanju (vidi stavak 11. ove odluke), Sud zaključuje da ne može promijeniti karakterizaciju njezina prigovora i ispitati ga na temelju postupovnog aspekta članka 2. Konvencije. To bi podrazumijevalo da uzme u obzir cjelokupnu istragu i kazneni postupak nakon smrti njezina sina, odnosno činjenice koje je isključila iz činjenične osnove svojeg prigovora (vidi prethodni stavak; vidi i, mutatis mutandis, gore navedeni predmet Radomilja i drugi, stavci 128. – 133., i usporedi, zbog sličnosti činjenica, predmet Crnković protiv Hrvatske (odl.), br. 69697/11, stavci 30. – 32., 26. studenoga 2019.). Sud će umjesto toga ispitati samo njezin prigovor na temelju članka 6. stavka 1. Konvencije, kako je izvorno podnesen.
S tim u vezi Sud ponavlja da Konvencija ne jamči pravo na pokretanje kaznenog postupka protiv trećih osoba ni osudu tih osoba (vidi Perez protiv Francuske [VV], br. 47287/99, stavak 70. ECHR 2004-I; M. i M. protiv Hrvatske, br. 10161/13, stavak 191., ECHR 2015 (izvadci)). Budući da podnositeljica zahtjeva nije bila optuženik, nego oštećenik u kaznenom postupku kojemu prigovara, kazneni aspekt članka 6. nije primjenjiv. Kada je riječ o građanskom aspektu, ne proizlazi da je podnositeljica zahtjeva ikada podnijela imovinskopravni zahtjev u okviru kaznenog postupka protiv optuženika. Budući da na temelju domaćeg prava osuda za kazneno djelo nije formalni preduvjet za ostvarivanje naknade štete u parničnom postupku, ishod dotičnog kaznenog postupka nije bio odlučan za podnositeljičina „prava građanske naravi”. Građanski aspekt članka 6. stoga je jednako neprimjenjiv na ovaj predmet.
Prema tome, ovaj zahtjev je nespojiv ratione materiae s odredbama Konvencije u smislu članka 35. stavka 3. točke (a) i mora se odbaciti u skladu s člankom 35. stavkom 4. Iz tih razloga Sud jednoglasno utvrđuje da je zahtjev nedopušten.

Sastavljeno na engleskome jeziku i otpravljeno u pisanom obliku dana 13. lipnja 2024.

Dorothee von Arnim	Lorraine Schembri Orland
zamjenica tajnika	predsjednica

Prevela prevoditeljska agencija Alkemist

____________

Prevod odluke preuzet sa sajta Zastupnika Republike Hrvatske pred ESLJP

Nema povezane prakse za ovu presudu.

Sažmi komentare

Komentari

Relevantni komentari iz drugih presuda

Član 6 | DIC | Bochan protiv Ukrajine br.2

Bočan protiv Ukrajine interesantna je jer podnositeljka ima pravo da "žalbu u svetlu vanrednih okolnosti" koja predstavlja posebni vanredni pravni lek u ukrajinskom pravu. Međutim, Vrhovni sud Ukrajine odbio je dati zahtev podnositeljke a svoju odluku obrazložio je na način koji nije u skladu sa zaključcima iz ranije presude Evropskog suda.

Ovime je ona onemogućena da koristi pravni lek raspoloživ u domaćem pravu, čime je povređeno pravo na pravično suđenje.

Član 6 | DIC | Cvetković protiv Srbije

Vrhovni sud Srbije je, na sednici održanoj 24.04.2008. godine, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Leskovcu, Gž. 860/07 od 26.04.2007, doneo rešenje kojim se ukida presuda Okružnog suda u Leskovcu i predmet vraća na drugostepeno odlučivanje o žalbama parničnih stranaka.

Rešenje Rev.II 1209/07, anonimizirano u skladu sa Pravilnikom, može se preuzeti sa adrese
ovde

Član 6 | DIC | Erkapić protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Kzz 1212/2018 od 14.11.2018. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivlјenog Marka Ristića - advokata Aleksandra Milićevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K.br.9/2018 od 19.04.2018. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 578/18 od 05.07.2018. godine.

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br.9/2018 od 19.04.2018. godine okrivlјeni M.R. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavlјanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 godine i 2 meseca, te mu je opozvana uslovna osuda izrečena presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu Spk.br.121/17 od 11.10.2017. godine i uzeta kao utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci, pa je okrivlјeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno na zadržavanju i u pritvoru počev od 10.11.2017. godine do 19.04.2018. godine. Istom presudom prema okrivlјenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to opojne droge kanabis u neto iznosu od 421,02 grama. Okrivlјeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara i sudski paušal u iznosu od 20.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 578/18 od 05.07.2018. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, okrivlјenog i njegovog branioca - advokata Aleksandra Milićevića, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu K.br.9/2018 od 19.04.2018. godine.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Filips protiv Ujedinjenog Kraljevstva

Presuda je povezana sa presudom Kzz 1211/2018 od 28.11.2018. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojom se odbija kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivlјenog Ž.N., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K br. 247/15 od 06.11.2017. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br. 132/18 od 31.05.2018. godine, u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, te na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se isti zahtev u ostalom delu odbacuje.

Presudom Višeg suda u Beogradu K br. 247/15 od 06.11.2017. godine, okrivlјeni je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ i krivičnog dela nedozvolјena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. KZ, pa pošto su mu primenom odredaba članova 56. i 57. KZ prethodno utvrđene pojedinačne kazne za svako od izvršenih krivičnih dela, i to za krivično delo iz člana 113. u vezi člana 30. KZ kazna zatvora u trajanju od tri godine, a za krivično delo iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. KZ kazna zatvora u trajanju od šest meseci, okrivlјeni je na osnovu člana 60. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i tri meseca, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 09.11.2013. godine do 19.05.2014. godine. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br. 132/18 od 31.05.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivlјenog, a presuda Višeg suda u Beogradu K br. 247/15 od 06.11.2017. godine, potvrđena.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Jelena Krstić protiv Srbije

Odluka je povezana sa rešenjem Ržk 3/17 od 27.02.2017. Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim odbacuju kao neosnovane žalbe branioca okr. M.K. radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku od 16.01.2017. god. i žalba branioca istog okr., pa se rešenje predsednika Višeg suda u Subotici R4K.3/16 od 19.01.2017.god. potvrđuje.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Lepojić protiv Srbije

Presuda se navodi u presudi Gž1 3533/2018 od 11.01.2019. godine Apelacionog suda u Beogradu, kojom se preinačuje presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1.br.1882/18 od 2.7.2018.godine, u stavu prvom izreke, pa se odbija, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilјe kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilјi na ime naknade štete zbog neisplaćenih troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada za period od februara 2013.godine do marta 2015.godine isplati novčane iznose po mesecima, sa zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate.

U postupku žalbene kontrole ovaj sud je posebno imao u vidu stav izražen u praksi Evropskog suda za lјudska prava (presuda Evropskog suda za lјudska prava predmet “Lepojić protiv Srbije”, predstavka broj 13909/05), da su sudovi obavezani da primene pravila postupka izbegavajući kako preterani formalizam koji bi ugrozio pravičnost postupka, tako i preteranu fleksibilnost koja bi učinila bezvrednim (ništavim, beznačajnim), proceduralne zahteve predviđene zakonom.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Ljajić protiv Srbije

Presuda je povezana sa presudom Gž rr 1/2018 od 22.02.2018. godine Apelacionog suda u Beogradu, kojom se odbija kao neosnovana žalba tužioca i potvrđuje presuda Višeg suda u Beogradu P rr 1 br.1/17 od 06.11.2017. godine.

Presudom Višeg suda u Beogradu P rr 1.br.1/17 od 06.11.2017. godine, prvim stavom izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se naloži tuženoj da mu na ime naknade štete isplati iznos od 338.431.379,60 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 05.11.2010. godine do isplate. Drugim stavom izreke naloženo je tužiocu da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 46.000,oo dinara.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Maširević protiv Srbije

Vrhovni sud Srbije je, na sednici održanoj 24.10.2007. godine, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 967/2004 od 24.02.2005, doneo rešenje kojim se kao odbacije kao nedozvoljena revizija izjavljena protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu i dopunske presude od 25.04.2007. godine.

Rešenje Rev.II 1209/07, anonimizirano u skladu sa Pravilnikom, može se preuzeti sa adrese
ovde

Član 6 | DIC | Milovanović protiv Srbije

Presuda se navodi u obrazloženju presude Gž 2334/2018 od 27.04.2018. godine Apelacionog suda u Beogradu, kojom se potvrđuje presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P br. 12479/14 od 30.01.2017. godine u stavu prvom izreke i u delu stava drugog izreke kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca "AA" da se obaveže tužena Republika Srbija, Ministarstvo pravde da tužiocu na ime naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati još iznos od 8.200,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate i u ovom delu žalbe tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde i tužioca "AA" odbijaju, kao neosnovane, a presuda se preinačava u preostalom delu stava drugog izreke tako što se obavezuje tužena Republika Srbija, Ministarstvo pravde da tužiocu "AA" na ime naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati još iznos od 1.200,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate u roku od 15 dana od dostavlјanja otpravka presude.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Nuhović i Kurtanović protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem R4g 23/2016 od 13.09.2016. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku predlagača K.G.-Dž. iz S., kojim se utvrđuje da je predlagaču K.G.-Dž. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Somboru P. 506/11.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | R. Kačapor i druge podnositeljke predstavke protiv Srbije

Presuda se navodi u obrazloženju rešenja Gž 1249/2013 od 22.04.2013. godine Apelacionog suda u Kragujevcu, kojim se ukida presuda Osnovnog suda u Kruševcu, Sudske jedinice u Brusu II-11 P. br. 1466/2012 od 30. januara 2013. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.
Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | R. Kačapor i druge podnositeljke predstavke protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3042/2019 od 25.10.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3007/18 od 28.02.2019. godine.
Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | R. Kačapor i druge podnositeljke predstavke protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3100/2019 od 18.09.2019. Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3400/18 od 29.03.2019. godine.
Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Simić protiv Srbije

Presuda je citirana u rešenju R4r 8/2016 od 22.02.2016. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se utvrđuje da je predlagaču P.D. iz P. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Rumi pod. posl. br. 6P1. 153/2013. i nalaže se Osnovnom sudu u Rumi da preduzme odgovarajuće mere da se parnični postupak po tužbi predlagača u predmetu 6P1. 153/2013 okonča u najkraćem roku.

U konkretnom slučaju po oceni ovog suda neažurno postupanje prvostepenog suda propuštanjem da zakaže pripremno ročište u zakonom propisanom roku iz čl. 301. st. 1. ZPP-a (održano nakon 1 godine i 7 meseci od odgovora na tužbu) i u dalјnjem propuštanje zakazivanja ročišta za glavnu javnu raspravu u roku od 30 dana od dana održavanja pripremnog ročišta (održano nakon 4 meseca), sa ročištima na kojima nije izveden nijedan dokaz niti je odlučeno o dokaznim predlozima stranaka protivno članu 315. ZPP-a, uz odlaganje dva ročišta, kao i nepoštovanje utvrđenog vremenskog okvira i odlučivanja koja će dokazna sredstva da izvede na glavnoj raspravi primenom člana 308. stav 3. ZPP-a, isklјučivi su razlog za dugotrajnost postupka po oceni ovog suda, pa i u situaciji kada postupak traje kraće od tri godine a nije doneta prvostepena presuda u konkretnom slučaju dve godine i šest meseci postoji povreda prava na suđenje u razumnom roku. Naime, u konkretnom slučaju u pitanju je spor iz radnog odnosa radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu koji je po svojoj prirodi hitan i od egzistencijalnog značaja za tužioca, pa iako je u pitanju relativno složen postupak koji traži izvođenje odgovarajućih dokaza izloženo neažurno postupanje suda bez opravdanih razloga i doprinosa predlagača dugotrajnosti postupka protivno zakonom utvrđenim rokovima vodi povredi prava na koju osnovano ukazuje predlagač.

Prilikom zauzimanja ovakvog stava ovaj sud je cenio i praksu Evropskog suda za lјudska prava prema kojoj samo ona kašnjenja i odugovlačenja koja se mogu pripisati sudovima i drugim državnim organima mogu dovesti do zaklјučka o nepoštovanju prava na suđenje u razumnom roku (presuda Evropskog suda za lјudska prava Proszak protiv Polјske, od 16. decembra 1997. godine, stav 40.), ovaj Apelacioni sud je ocenio da se opisano postupanje prvostepenog suda u periodu od tužbe do podnošenja zahteva predlagača može smatrati neefikasnim i nedelotvornim, budući da je sud u toku celokupnog trajanja označenog dela postupka nije preduzimao radnje u cilјu raspravlјanja spornih činjenica i okončanja spora. Isti stav iskazan je i u Ustavnoj odluci br. Už-1971/2015 od 11.06.2015. godine.

Na potvrdu ovog stava ukazuje kako praksa suda u Strazburu (Čižiškova protiv Srbije od 19.01.2010. godine, Simić protiv Srbije od 24.11.2009. godine, Stanković protiv Srbije od 16.12.2008. godine), tako i praksa Ustavnog suda RS u većem broju svojih odluka (Už-779/2011 od 10.07.2013. godine, Už-2205/2013 od 18.06.2013. godine i Už-1838/2013 od 11.06.2015. godine).

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Stanković i Trajković protiv Srbije

Presuda je povezana sa presudom Rev 1540/2010 od 10.03.2010. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojom se odbija kao neosnovana revizija tužilaca izjavlјena protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž.1537/08 od 04.03.2009. godine.

Delimičnom presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P.8335/06 od 03.10.2007. godine, stavom prvim izreke je obavezana tužena da tužiocima na ime duševnih bolova zbog smrti roditelјa isplati svakom tužiocu po 800.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 03.10.2007. godine do isplate. Stavom drugim izreke konstatovano je da će po zahtevu za naknadu materijalne štete u vidu izgublјenog izdržavanja za tužilјu GG kao i o zahtevu za naknadu troškova postupka biti odlučeno po pravnosnažnosti delimične presude. Stavom trećim izreke tužioci su oslobođeni od obaveze plaćanja takse na tužbu i odluku, koji padaju na teret budžetskih sredstava suda. Presudom Okružnog suda u Beogradu Gž.1537/08 od 04.03.2009. godine, preinačena je delimična presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P.8335/06 od 03.10.2007. godine, u stavu prvom izreke i odbijen tužbeni zahtev tužilaca kojim je traženo da se obaveže tužena da im na ime naknade nematerijalne štete zbog smrti roditelјa i to oca ĐĐ i majke EE isplati svakom po 800.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose od 03.10.2007. godine do konačne isplate, kao neosnovan.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, roditelјi tužilaca ĐĐ i EE su pravnosnažnim rešenjem Opštinskog suda u Đakovici od 15.09.2006. godine proglašeni umrlim 11.06.1999. godine, kada su bili oteti iz kuće u selu ..., na području AP Kosova i Metohije. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je drugostepeni sud preinačenjem prvostepene presude primenio materijalno pravo, kada je tužbeni zahtev tužilaca za naknadu nematerijalne štete zbog smrti roditelјa, odbio.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Stanković i Trajković protiv Srbije

Presuda je povezana sa rešenjem Rev1 28/2013 od 19.04.2013. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se usvaja revizija tužilaca, pa se ukida presuda Okružnog suda u Beogradu Gž 1537/08 od 04.03.2009. godine i predmet ustupa Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno suđenje.

Prvi opštinski sud u Beogradu, delimičnom presudom P 8335/06 od 03.10.2007. godine, stavom prvim izreke, obavezao je tuženu da plati tužiocima na ime duševnih bolova zbog smrti roditelјa i to oca ĐĐ i majke EE, po 800.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 03.10.2007. godine, pa do isplate. U stavu drugom izreke, konstatovao je, da će o zahtevu za naknadu materijalne štete, izgublјenog izdržavanja za tužilјu GG, kao i o zahtevu za naknadu troškova postupka biti odlučeno naknadno po pravnosnažnosti delimične presude. Stavom trećim izreke, oslobodio je tužioce obaveze plaćanja takse na tužbu i odluku, pa isti padaju na teret budžetskih sredstava suda.
Okružni sud u Beogradu, presudom Gž 1537/08 od 04.03.2009. godine, preinačio je delimičnu presudu Prvog opštinskog suda u Beogradu P 8335/06 od 03.10.2007. godine, u stavu prvom izreke, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca, kojim su tražili da se obaveže tužena da im na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog smrti roditelјa i to oca ĐĐ i majke EE plati po 800.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos, počev od 03.10.2007. godine pa do konačne isplate. Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužioci su izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud, presudom Rev 1540/10 od 10.03.2010. godine, odbio je kao neosnovanu reviziju tužilaca, izjavlјenu protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž 1537/08 od 04.03.2009. godine. Ustavni sud Srbije, odlukom Už 2786/2010 od 28.06.2012. godine, stavom prvim izreke, usvojio je ustavnu žalbu AA, BB, VV, GG i DD, izjavlјenu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev 1540/10 od 10.03.2010. godine i utvrdio da su podnosiocima ustavne žalbe povređena prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Stanković protiv Srbije

Član 6 | DIC | Vidas protiv Hrvatske

Presuda je povezana sa rešenjem Rev 3108/2019 od 25.10.2019. godine, Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbacuje kao nedozvolјena revizija tužene izjavlјena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3220/18 od 04.03.2019. godine i odbijaju se zahtevi stranaka za naknadu troškova postupka po reviziji.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 303/17 od 21.03.2018. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da isplati tužiocu na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog suda, sada Osnovnog suda u Vranju I 234/17 novčane iznose navedene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na dosuđeni iznos troškova izvršnog postupka plati zakonsku zateznu kamatu. Presudom Višeg suda u Vranju Gž 3220/18 od 04.03.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 303/17 od 21.03.2018. godine u stavovima prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde

Član 6 | DIC | Y protiv Slovenije

Presuda je povezana sa rešenjem R4k br. 18/15 od 17.06.2015. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se odbija zahtev predlagača K.B. iz B.P. za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Loznici kao neosnovan.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde.

Presuda je međutim značajnija u pogledu pravnog stava koji se odnosi na ispitivanje svedoka, budući da je maloletna osoba agresivno ispitivana od strane optuženog čime je sekundarno viktimizovana.

Član 6 | DIC | Živaljević protiv Crne Gore

Presuda je povezana sa presudom Gž 2108/18 od 09.08.2018. Apelacionog suda u Nišu, kojim se odbija žalba tuženog Grada Niša i potvrđuje presuda Višeg suda u Nišu 6P 1566/17 od 30.11.2017. godine u stavu prvom i drugom izreke i presuda ukida u trećem stavu i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje u ovom delu.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde

Tematski povezani sadržaj u biblioteci Pravosudne akademije

Nastavni materijal

Zaštita prava na suđenje u razumnom roku
pravo na pravično suđenje razuman rok tužba za naknadu imovinske štete
Nasilje u porodici - položaj oštećenog lica u krivičnom postupku
krivični postupak nasilje u porodici položaj oštećenog praksa ESLjP sudska praksa
Priručnik o troškovima krivičnog postupka
Zakon o krivičnom postupku krivični postupak priručnik sudski troškovi troškovi krivičnog postupka
Priručnik za primenu načela oportuniteta krivičnog gonjenja - treće, izmenjeno i dopunjeno izdanje
krivični postupak krivično gonjenje krivično pravo načelo oportuniteta

Publikacije

Kriterijumi za ocenu povrede prava na suđenje u razumnom roku
Evropska konvencija o ljudskim pravima zaštita prava na suđenje u razumnom roku praksa ESLjP razuman rok standardi Evropskog suda za ljudska prava
Moja prava u slučaju da suđenje traje nerazumno dugo
vodič zaštita prava na suđenje u razumnom roku otvorena vrata pravosuđa razuman rok
Priručnik za primenu alternativnih sankcija
alternativne sankcije krivični postupak
Uporednopravna analiza uloge finansijskog forenzičara u krivičnom postupku
krivični postupak finansijska forenzika
Smernice za unapređenje sudske prakse u postupcima za naknadu štete žrtvama teških krivičnih dela u krivičnom postupku
žrtve krivičnog dela krivični postupak naknada štete žrtvama krivičnog dela priručnik sudska praksa
Priručnik za primenu načela oportuniteta krivičnog gonjenja
krivični postupak načelo oportuniteta
Smernice o merama zaštite svedoka u međunarodnom pravu i zakonodavstvu Republike Srbije
borba protiv korupcije borba protiv organizovanog kriminala borba protiv terorizma zaštita svedoka krivični postupak priručnik
Vodič kroz advokatsku tarifu
advokatska tarifa vodič građanski postupak krivični postupak
Priručnik o troškovima krivičnog postupka
Zakon o krivičnom postupku krivični postupak priručnik sudski troškovi troškovi krivičnog postupka
Priručnik za primenu načela oportuniteta krivičnog gonjenja - treće, izmenjeno i dopunjeno izdanje
krivični postupak krivično gonjenje krivično pravo načelo oportuniteta
Sveobuhvatne smernice za uporednu analizu dokaza neophodnih za uspešan postupak u predmetima organizovanog kriminala, pranja novca i povraćaja imovine
borba protiv organizovanog kriminala izvođenje dokaza krivični postupak oduzimanje imovine pranje novca