Mirveta Isufi protiv Srbije

Država na koju se presuda odnosi
Srbija
Institucija
Evropski sud za ljudska prava
Broj predstavke
32903/22
Stepen važnosti
3
Jezik
Srpski
Datum
31.03.2026
Članovi
8
14
14+8
37
37-1
Kršenje
nije relevantno
Nekršenje
nije relevantno
Ključne reči po HUDOC/UN
(Čl. 8) Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života
(Čl. 14) Zabrana diskriminacije
(Čl. 37) Brisanje predstavki - opšte
Tematske ključne reči
apatridi
VS deskriptori
Zbirke
Sudska praksa
Odluka ESLJP
Odbor
Sažetak
Predmet se odnosi na navodni propust državnih organa da upišu ime podnositelјke u matičnu knjigu rođenih, usled činjenice da njena majka, rođena u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, nije imala lični dokument Republike Srbije koji bi priložila kao dokaz uz odgovarajući zahtev, pri čemu je takav dokument bio izričit zakonski uslov za upis rođenja.

Maloletna podnositelјka, Mirveta Isufi, rođena je kao Mirveta Ramadani u porodilištu Zdravstvenog centra u Vranju 3. marta 2022. godine, od majke Medžide Ramadani, rođene u Prištini 4. septembra 2003. godine.

Majka podnositelјke, Medžida Ramadani, nije upisana u matične knjige rođenih u Republici Srbiji, niti poseduje bilo koji identifikacioni dokument koji izdaju nadležni organi Republike Srbije, jer je rođena u zdravstvenoj ustanovi koja funkcioniše van zdravstvenog sistema Republike Srbije. Majka podnositelјke je upisana u matičnu knjigu rođenih i državlјanka je tzv. Republike Kosovo.

Budući da podnositelјka odmah nakon rođenja nije upisana u matičnu knjigu rođenih Republike Srbije, njena majka je 10. marta 2022. godine podnela zahtev Gradskoj upravi Grada Vranja kojim je tražila da joj se omogući da u što kraćem roku da izjavu o određivanju ličnog imena deteta, te da se nakon toga izvrši upis detetovog imena u matičnu knjigu rođenih.

Gradska uprava Grada Vranja je obavestila majku podnositelјke da je najpre potrebno da nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova utvrdi njen identitet, nakon čega je potrebno da se podnese zahtev za naknadni upis činjenice rođenja Medžide Ramadani u matičnu knjigu rođenih za matično područje Prištine; kao i da je po upisu činjenice rođenja majke, Medžide Ramadani, potrebno izvaditi ličnu kartu posle čega se može dati izjava o ličnom imenu deteta.

Međutim, majka podnositelјke, nekoliko meseci pre nego što je rodila podnositelјku, podnela je zahtev za naknadni upis činjenice svog rođenja u matičnu knjigu rođenih Gradskoj upravi Grada Niša, koja je odbila ovaj zahtev kao neosnovan i u svom obrazloženju uputila majku podnositelјke da, shodno odredbama Zakona o vanparničnom postupku, podnese predlog nadležnom sudu za utvrđivanje vremena i mesta svog rođenja.
Najka podnositelјke je podnela Osnovnom sudu u Bujanovcu predlog za utvrđivanje vremena i mesta svog rođenja, koji je odbio njen predlog kao neosnovan, jer je zauzeo stav da činjenica njenog rođenja nije sporna, s obzirom na to da je upisana u matičnu knjigu tzv. Republike Kosovo, tako da vanparnični sud ne može da utvrđuje činjenicu koja je poznata. Ovakvo pravno shvatanje prvostepenog suda je u saglasnosti sa Zaklјučkom Građanskog odelјenja Vrhovnog suda od 3. jula 2020. godine u kome je eksplicitno navedeno da lica koja su upisana u matične knjige rođenih tzv. Republike Kosovo ne mogu tražiti od vanparničnog suda da utvrđuje činjenicu njihovog vremena i mesta rođenja. Ona je izjavila žalbu na ovo rešenje, koju je Viši sud u Vranju odbio.

Majka podnositelјke je potom izjavila Ustavnom sudu ustavnu žalbu navodeći da je došlo do povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1, prava na pravnu ličnost iz člana 37, prava na upis u matičnu knjigu rođenih iz člana 64. stav 2. Ustava, itd. Ustavni sud je odbacio ovu žalbu.

Dana 21. septembra 2022. godine, u skladu sa članom 344. stav 4. i članom 345. stav 3. Porodičnog zakona, Centar za socijalni rad u Bujanovcu je podnositelјki odredio ime i prezime, s obzirom na to da roditelјi to ranije nisu učinili.

Dana 1. februara 2023. godine, na osnovu Zakona o vanparničnom postupku, sud je naložio da se rođenje majke podnositelјke upiše u matičnu knjigu rođenih, a dana 15. maja 2023. godine izdata joj je lična karta Republike Srbije. Otac podnositelјke je 22. maja 2023. godine priznao očinstvo, a tu izjavu je potvrdila majka podnositelјke.

Podnositelјka je 24. maja 2023. godine obaveštena o njenom jedinstvenom matičnom broju građana, a 22. januara naredne godine joj izdat izvod iz matične knjige rođenih, sa svim relevantnim podacima, uklјučujući i to da je državlјanka Republike Srbije. Majci podnositelјke je 20. februara 2024. godine retroaktivno isplaćen dečiji dodatak na koji je imala pravo u iznosu od oko 2.601 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Podnositelјka je predstavku Sudu podnela preko svoje majke. Ona se prituživala na povredu prava na poštovanje privatnog i porodičnog života iz člana 8. Konvencije za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda zbog toga što država nije ispunila pozitivnu obavezu da joj omogući upis u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju, uskrativši joj pravo da na nesumnjiv način potvrdi svoj identitet i lični status, a istovremeno joj je uskraćena mogućnost uspostavlјanja pravne veze sa roditelјima. Takođe, podnositelјka se prituživala i na povredu člana 14. u vezi sa članom 8. Konvencije, smatrajući da je stavlјena u neravnopravan položaj u odnosu na drugu decu čije majke imaju lična dokumenta i kojima nije uskraćen upis u matične knjige rođenih, uzimajući u obzir da su ona i njena porodica Romi, koje gotovo isklјučivo pogađa problem neposedovanja ličnih dokumenata u Republici Srbiji.

Sud je konstatovao da je bolnica u Vranju podnela zahtev za upis rođenja podnositelјke nadležnim organima 4. marta 2022. godine, odnosno jedan dan nakon njenog rođenja; da je Centar za socijalni rad u Bujanovcu podnositelјki odredio ime i prezime 21. septembra 2022. godine, a da je osam meseci kasnije, 24. maja 2023., podnositelјki dodelјen JMBG; da je podnositelјkin izvod iz matičnih knjiga od 22. januara 2024. godine potvrdio sve relevantne podatke, uklјučujući i to da je državlјanka Republike Srbije.

Takođe, Sud je konstatovao: da su podnositelјka i njena majka tokom celog tog perioda imale pravo na zdravstveno osiguranje u Republici Srbiji; da je 25. maja 2023. godine bolnica u Bujanovcu otvorila zvanični „zdravstveni karton“ podnositelјki; da je bolnica u Vranju pre toga majci podnositelјke pružala svu neophodnu negu u vezi sa trudnoćom i porođajem; da je majci podnositelјke retroaktivno isplaćen i dečiji dodatak.

S obzirom na konkretne okolnosti predmeta podnositelјke, Sud je stao na stanovište da dužina trajanja postupka upisa rođenja podnositelјke od 15 meseci nije prekomerna. Stoga je odlučio da izbriše predstavku sa svoje liste slučajeva u skladu sa članom 37. stav 1 tačka v) Konvencije, smatrajući da nije opravdano dalјe nastaviti sa njenim razmatranjem.

Preuzmite presudu u pdf formatu

 

ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА

ТРЕЋЕ ОДЕЉЕЊЕ 

ОДЛУКА

Представка број 32903/22

Мирвета ИСУФИ против Србије

 

Европски суд за људска права (Треће одељење), на заседању Одбора 31. марта 2026. године у саставу:

Darian Pavli, председник,

Úna Ní Raifeartaigh,

Матеја Ђуровић, судије,

и Olga Chernishova, заменица секретара Одељења, Имајући у виду:

 

представку (број 32903/22) против Републике Србије, коју је Суду по члану 34. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција) поднела 28. јуна 2022. године госпођа Мирвета Исуфи (у даљем тексту: подноситељка), рођена 2022. године, с пребивалиштем у Бујановцу, коју је пред Судом заступа господин М. Радојев у име Praxis-а, невладине организације са седиштем у Београду;

одлуку да се о представци обавести Влада Републике Србије (у даљем тексту: Влада), коју заступа њихова заступница, госпођа Зорана Јадријевић Младар; запажања које је поднела тужена Влада, као и запажања које је у одговору поднела подноситељка, писане коментаре које су поднели AIRE Centre и Европска мрежа за апатридију, којима је председник Одељења одобрио да интервенишу;

Након већања, одлучује као што следи:

 

ПРЕДМЕТ СЛУЧАЈА

  1. Предмет се односи на наводни пропуст српских државних органа да упишу име подноситељке у матичну књигу рођених, услед чињенице да њена мајка, која је и сама рођена на Косову[1], није имала лични документ Републике Србије који би приложила као доказ уз одговарајући захтев, при чему је такав документ био изричит законски услов за упис рођења.
  2. Подноситељка је ромског порекла и рођена је 3. марта 2022. године у болници у Врању, државној здравственој установи. Подноситељка је поднела представку Суду преко своје мајке, која је у њено име ангажовала правног заступника.
  3. Дана 4. марта 2022. године болница у Врању поднела је електронски захтев за упис рођења надлежним општинским органима, у складу са чланом 47. став 1. Закона о матичним књигама.
  4. Дана 21. септембра 2022. године, у складу са чланом 344. став 4. и чланом 345. став 3. Породичног закона, Центар за социјални рад у Бујановцу одредио је подноситељки име и презиме, будући да њени родитељи то раније нису учинили.
  5. До 1. фебруара 2023. године, на основу Закона о ванпарничном поступку, суд је наложио да се рођење мајке подноситељке упише у матичну књигу рођених.  Раније је, у оквиру одвојеног поступка у истој ствари, суд одбио такав захтев због недостатка доказа.
  6. Мајци подноситељке је 15. маја 2023. године издата лична карта Републике Србије.
  7. Отац подноситељке је 22. маја 2023. године признао очинство. Ту изјаву је потврдила мајка подноситељке.
  8. Општински органи су 24. маја 2023. године обавестили подноситељку о њеном јединственом матичном броју грађана (ЈМБГ).
  9. Дана 22. јануара 2024. године подноситељки је издат извод из матичне књиге рођених који садржи све њене релевантне личне податке.  У изводу је, између осталог, наведено да је она држављанка Републике Србије
  10. Општински органи су 20. фебруара 2024. године потврдили да је мајци подноситељке ретроактивно исплаћен дечји додатак на који  је имала право.  Исплаћен јој је износ у динарима, у противвредности од приближно 2.601 EUR.
  11. Члан 16. Закона о здравственом осигурању је, између осталог, прописивао да деца до навршене 18. године живота, без обзира на околности, имају статус осигураног лица и као таква право на здравствену заштиту загарантовану свим осталим осигураним лицима.  Исто се примењивало и на све жене током трудноће, порођаја и материнства у периоду од 12 месеци након порођаја.
  12. Суд констатује да су AIRE Centre и Европска мрежа за апатридију, као трећа лица која су интервенисала у поступку, поднели запажања, између осталог, о обавезама држава према чл. 8. и 14. Конвенције у погледу уписа рођења, личних докумената и држављанства. Они су нагласили последице неизвршеног уписа и недостатка благовременог уписа на уживање права и спречавање апатридије.  Такође су се позвали на релевантне међународне стандарде и указали на наводне дискриминаторне препреке са којима се суочавају ромске заједнице у овом контексту у Србији, као и шире на Западном Балкану.
  13. Подноситељка се притуживала на члан 8. Конвенције, наводећи да је претрпела повреду свог права на поштовање приватног и/или породичног живота као последицу „одбијања да се њено име упише у матичну књигу рођених“.  Ово је, наводно, створило проблеме у погледу њеног идентитета у односима са члановима породице и широм друштвеном заједницом и лишило је сваке пословне способности. Лишавање њене пословне способности такође је онемогућило подноситељку да користи здравствено осигурање или системе социјалне заштите, да има било каква имовинска права, као и да буде призната као држављанка Републике Србије. Подноситељка се такође, позивајући се на члан 8. Конвенције, притуживала да је Tужена држава имала позитивну обавезу да обезбеди правни и практични оквир који би омогућио да деца буду уписана „одмах након рођења“, у складу са релевантним међународним стандардима (подноситељка се позвала на члан 7. Конвенције Уједињених нација о правима детета, члан 24. Међународног пакта Уједињених нација о грађанским и политичким правима и члан 6. Афричке повеље о правима и добробити детета). Подноситељка је нагласила да израз „одмах након рођења“ подразумева „одређени временски период од неколико дана, а не месеци“ (позвала се на UNICEF-ов Приручник за примену Конвенције о правима детета, 3. издање, септембар 2007, стр. 100) или период од „неколико дана или недеља након рођења, а не месеци или година касније“ (позвала се на Општи коментар ACERWC о члану 6. Афричке повеље о правима и добробити детета, април 2014, став 79).
  14. Позивајући се на члан 14. Конвенције у вези са чланом 8, подноситељка се притуживала да је била дискриминисана у уживању свог приватног и/или породичног живота услед наводног одбијања државних органа Републике Србије да упишу њено име у матичну књигу рођених.  Своју ситуацију упоредила је са положајем друге деце чији су родитељи, за разлику од њене мајке, поседовали важећа лична документа Републике Србије. Поред тога, подноситељка је тврдила да је била изложена дискриминацији на основу свог ромског порекла, као припадница етничке мањине која је, према њеним наводима, „готово искључиво“ била погођена предметном ситуацијом.

ОЦЕНА СУДА

  1. Влада је тврдила да, имајући у виду релевантни развој догађаја у конкретном предмету, подноситељка више не може да се сматра жртвом у смислу члана 34. Конвенције. Мајка подноситељке такође у почетку није на одговарајући начин искористила релевантна домаћа правна средства, што је допринело времену потребном за упис рођења подноситељке у матичну књигу рођених. У сваком случају, правни оквир Републике Србије предвиђао је делотворна правна средства за ситуацију каква је била она са којом се суочила подноситељка.
  2. Подноситељка је оспорила приговоре Владе и остала при својим наводима како су претходно изложени.  Коначни упис њеног рођења не може се сматрати благовременим. Подноситељка је такође остала жртва у смислу Конвенције, будући да јој од стране Владе није било признато постојање повреде нити јој је пружено свеобухватно обештећење. У сваком случају, према наводима подноситељке, није постојао национални правни оквир који би омогућио да деца буду уписана одмах након рођења, те је она фактички морала да користи презиме своје мајке све док упис коначно није извршен.
  3. Суд констатује да је болница у Врању поднела захтев за упис рођења надлежним општинским органима 4. марта 2022. године – односно само један дан након рођења подноситељке у тој установи (видети ст. 2 и 3 горе).
  4. Центар за социјални рад у Бујановцу је 21. септембра 2022. године формално одредио подноситељки име и презиме, будући да њени родитељи то раније нису учинили (видети горе наведени став 4).
  5. Дана 24. маја 2023. године, приближно осам месеци касније, подноситељки је додељен јединствени матични број грађана (ЈМБГ), који је представљао последњи кључни услов за упис њеног рођења (видети горе наведени став 8; видети такође члан 45. Закона о матичним књигама).  Обе стране су се сагласиле да је поступак уписа рођења тиме окончан – односно нешто мање од 15 месеци након рођења подноситељке.
  6. Извод из матичне књиге рођених од 22. јануара 2024. године потврдио је релевантне личне податке подноситељке, укључујући и чињеницу да је држављанка Републике Србије (видети горе наведени став 9).
  7. Поред тога, током целог тог периода подноситељка и њена мајка имале су право на јавно здравствено осигурање у Републици Србији (видети став 11 горе).  Подноситељка у поступку пред Судом свакако није изнела доказе који би указивали да су у том погледу имале било каквих практичних потешкоћа. Уз то, дана 25. маја 2023. године болница у Бујановцу отворила је званични „здравствени картон“ на име подноситељке, а пре тога је болница у Врању пружала медицинску негу мајци подноситељке у вези са трудноћом и порођајем (видети горе наведени став 2).
  8. Важно је истаћи да су дана 20. фебруара 2024. године општински органи потврдили да је мајци подноситељке заиста ретроактивно исплаћен дечји додатак на који је имала право у складу са важећим законодавством Републике Србије (видети горе наведени став 10).
  9. Даље, Суд сматра да су околности овог предмета очигледно другачије у односу на веома специфичне околности у предмету G.T.B. против Шпаније (број 3041/19, од 16. новембра 2023. године). Конкретно, у том предмету рођење подносиоца представке није било уписано и он је остао без личних докумената укупно 21 годину, при чему је његова мајка поднела захтев за упис тек када је он имао 12 година. Такође, рођење подносиоца представке било је уписано приближно седам година након што су органи сазнали да његова мајка не може бити позвана, и четири године након што је постало очигледно да она не може доставити даља документа у релевантном домаћем поступку. Према мишљењу Суда, након што је постало јасно да даља документа не могу бити достављена, настала је позитивна обавеза Тужене државе на основу члана 8. Конвенције да помогне подносиоцу представке (који је био рањив малолетник) у обезбеђивању уписа његовог рођења (исто, став 124). Даље се напомиње да је подносилац представке у предмету G.T.B. против Шпаније, између осталог, имао евидентиране психичке проблеме. Као последица непоседовања личних докумената, такође је имао потешкоће у погледу наставка школовања и похађања програма обуке и није могао да обезбеди стабилно запослење, што је све негативно утицало на његов приватни и породични живот (исто, став 126). Стога, не постоје релевантно упоредиве околности са овим предметом.
  10. Најзад, Суд запажа да време потребно за окончање поступка уписа рођења у конкретним околностима овог предмета не може бити сматрано прекомерним.
  11. Имајући у виду наведено, Суд закључује да више није оправдано наставити са разматрањем ове представке, у смислу члана 37. став 1. тачка (в) Конвенције. Јасно је из ове одредбе да Суд ужива широко дискреционо овлашћење у утврђивању разлога на које се може позвати приликом брисања представке са листе предмета по овом основу.  Такви разлози морају проистицати из посебних околности сваког појединачног случаја (видети Association SOS Attentats and de Boery против Француске [ВВ] (одлука), број 76642/01, став 37, EСЉП 2006XIV, и Киров и др. против Бугарске (одлука), број 57214/09, став 40, од 9. јануара 2018. године; видети такође, на пример, Мик и Јовановић против Србије (одлука), бр.  9291/14 и 63798/14, став 52, од 23. марта 2021. године, и, mutatis mutandis, Sisojeva и др. против Летоније (брисање) [ВВ], бр. 60654/00, ст. 102–104, EСЉП 2007-I). Такође, не постоје посебни разлози у погледу поштовања људских права, како су дефинисана Конвенцијом, који би захтевали да Суд настави разматрање предмета у складу са чланом 37. став 1. in fine. Сходно томе, представку би требало избрисати са списка предмета Суда.
  12. Наравно, подразумева се у том смислу да сва питања која би могла да се појаве у ширем контексту овог предмета, а која нису непосредно повезана са положајем подноситељке у релевантном периоду, не могу бити разматрана in abstracto, већ искључиво у конкретним околностима евентуалне будуће представке (видети, mutatis mutandis, предмет Мик и Јовановић, наведен горе, став 52, са даљим упућивањима).
  13. Такође није неопходно да Суд посебно разматра приговоре недопуштености које је Влада истакла у горе наведеном ставу 15. (видети, mutatis mutandis, предмет Мик и Јовановић, наведен горе, став 54, са даљим упућивањима).

Из ових разлога, Суд, једногласно,

Одлучује да избрише представку са свог списка предмета.

Састављено на енглеском језику и достављено у писаном облику 7. маја 2026. године.

             

  Olga Chernishova

       Darian Pavli

Заменица секретара

     Председник

 

[1] Свако позивање на Косово, било да се ради о територији, институцијама или становништву, у овој пресуди треба разумети у потпуности у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација, не доводећи у питање статус Косова.

 

___________________________________________

превод одлуке преузет са сајта Заступника Реоублике Србије пред ЕСЉП

Nema povezane prakse za ovu presudu.
Sažmi komentare

Komentari

Relevantni komentari iz drugih presuda

Član 8 | DIC | Damnjanović protiv Srbije
Presuda je povezana sa presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 2999/1999 od 4.9.2019. godine, kojom se odbija kao nesosnovana revizija tužilje-protivtužene, izjevljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 119/19 od 04.04.2019. godine.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilјa i tuženi su zaklјučili brak 06.05.2012. godine iz kog braka imaju maloletnog sina. Živeli su u kući u zajednici sa majkom i babom tuženog. Do prestanka bračne zajednice došlo je 04.09.2017. godine, kada je tužilјa napustila bračnu zajednicu. Bračni odnosi su ozbilјno i trajno poremećeni, nema izgleda da se bračna zajednica nastavi. Tužilјa, kada je napustila bračnu zajednicu prijavila je policiji tuženog za nasilјe u porodici. Navela je da je poslednje dve godine u braku bila u svađi sa tuženim, stalno su se raspravlјali, a tuženi je držao za ruke i drmao zbog čega su joj ostajale modrice, kao i da je dete često prisustvovalo ovim svađama. Po napuštanju zajednice otišla je da živi kod svojih roditelјa. Navodi tužilјe u pogledu vršenja nasilјa u porodici nisu ničim bili potkreplјeni. Presudom Osnovnog suda u Jagodini P2 411/17 od 24.12.2018. godine u stavu prvom izreke, brak zaklјučen dana 06.05.2014. je razveden na osnovu člana 41. Porodičnog zakona. U stavu drugom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tuženog-protivtužioca pa je zajedničko maloletno dete stranaka sin poveren ocu koji će samostalno vršiti roditelјsko pravo. Obavezana je tužena-protivtužilјa da na ime svog doprinosa u izdržavanju deteta plaća mesečno određeni novčani iznos. Presudom je uređen je način održavanja ličnih odnosa detat sa majkom. Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 119/19 od 04.04.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilјe-protivtužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Jagodini P2 411/17 od 24.12.2018.


Ceneći navode revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi na potpuno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenili materijalno pravo, a pri čemu su se shodno citiranim propisima prevashodno rukovodili interesima maloletnog deteta, pravilno ocenjujući da je u interesu deteta da za sada ostane u domaćinstvu kod oca, tj. da se vršenje roditelјskog prava nad maloletnim poveri njegovom ocu a da majka ima pravo viđanja sa detetom, budući da je otac ostvario bolju emocionalnu povezanost sa detetom.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde
Član 8 | DIC | Gardel protiv Francuske
Presuda je značajna jer se odnosi na čuvanje ličnih podataka podnosioca predstavke u službenim evidencijama. U konkretnom slučaju, čuvanje ovih podataka jeste bilo adekvatno, te nije došlo do kršenja prava iz člana 8 Konvencije.
Član 8 | DIC | Jurišić protiv Hrvatske
Presuda je povezana sa rešenjem Ržg 2/16 od 17.06.2016. godine Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim se žalba predlagača izjavlјena protiv rešenja Višeg suda u Somboru posl. br.R4p.2/16 od 26.5.2016. godine se odbacuje kao neblagovremena.

Pobijanim prvostepenim rešenjem odbijen je prigovor predlagača B.Đ. kojim je tražio da se utvrdi da mu je u postupku koji se vodi pred Višim sudom u Somboru pod posl. brojem P.32/2014 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Protiv ovog rešenja predlagač je izjavio žalbu u kojoj predlaže da Apelacioni sud naloži Višem sudu u Somboru postupanje po tužbi ovde predlagača u nepresuđenom delu kojim je tražena naknada materijalne štete, iz razloga što je predlagač starija i bolesna osoba pa je neophodna posebna hitnost u postupanju.

Rešenje je dostupno u javnoj bazi sudske prakse ovde
Član 8 | DIC | Kostić protiv Srbije
Odluka Ustavnog suda Republike Srbije\r\nhttps://ustavni.sud.rs/sudska-praksa/baza-sudske-prakse/pregled-dokumenta?PredmetId=16038\r\nkojom se usvaja ustavna žalba D.K. i utvrđuje da su u izvršnom postupku pred osnovnim sudom povređena prava roditelja i pravo na suđenje u razumnom roku
Član 8 | DIC | Milovanović protiv Srbije
Presuda je povezana sa presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 2999/1999 od 4.9.2019. godine, kojom se odbija kao nesosnovana revizija tužilje-protivtužene, izjevljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 119/19 od 04.04.2019. godine.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilјa i tuženi su zaklјučili brak 06.05.2012. godine iz kog braka imaju maloletnog sina. Živeli su u kući u zajednici sa majkom i babom tuženog. Do prestanka bračne zajednice došlo je 04.09.2017. godine, kada je tužilјa napustila bračnu zajednicu. Bračni odnosi su ozbilјno i trajno poremećeni, nema izgleda da se bračna zajednica nastavi. Tužilјa, kada je napustila bračnu zajednicu prijavila je policiji tuženog za nasilјe u porodici. Navela je da je poslednje dve godine u braku bila u svađi sa tuženim, stalno su se raspravlјali, a tuženi je držao za ruke i drmao zbog čega su joj ostajale modrice, kao i da je dete često prisustvovalo ovim svađama. Po napuštanju zajednice otišla je da živi kod svojih roditelјa. Navodi tužilјe u pogledu vršenja nasilјa u porodici nisu ničim bili potkreplјeni. Presudom Osnovnog suda u Jagodini P2 411/17 od 24.12.2018. godine u stavu prvom izreke, brak zaklјučen dana 06.05.2014. je razveden na osnovu člana 41. Porodičnog zakona. U stavu drugom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tuženog-protivtužioca pa je zajedničko maloletno dete stranaka sin poveren ocu koji će samostalno vršiti roditelјsko pravo. Obavezana je tužena-protivtužilјa da na ime svog doprinosa u izdržavanju deteta plaća mesečno određeni novčani iznos. Presudom je uređen je način održavanja ličnih odnosa detat sa majkom. Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 119/19 od 04.04.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilјe-protivtužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Jagodini P2 411/17 od 24.12.2018.


Ceneći navode revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi na potpuno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenili materijalno pravo, a pri čemu su se shodno citiranim propisima prevashodno rukovodili interesima maloletnog deteta, pravilno ocenjujući da je u interesu deteta da za sada ostane u domaćinstvu kod oca, tj. da se vršenje roditelјskog prava nad maloletnim poveri njegovom ocu a da majka ima pravo viđanja sa detetom, budući da je otac ostvario bolju emocionalnu povezanost sa detetom.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde
Član 8 | DIC | Petrović i drugi protiv Hrvatske
Pri donošenju presude Sud se poziva na svoju presudu u predmetu Zorica Jovanović protiv Srbije i odluku Mik i Jovanović protiv Srbije, zbog veoma sličnih okolonosti predmeta i na presudu Varnava i drugi protiv Turske zbog kontinuirane povrede prava iz člana 8 zbog neizvesnosti o sudbini bližnjih.
Član 8 | DIC | Tomić protiv Srbije
Presuda je povezana sa presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 2999/1999 od 4.9.2019. godine, kojom se odbija kao nesosnovana revizija tužilje-protivtužene, izjevljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 119/19 od 04.04.2019. godine.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilјa i tuženi su zaklјučili brak 06.05.2012. godine iz kog braka imaju maloletnog sina. Živeli su u kući u zajednici sa majkom i babom tuženog. Do prestanka bračne zajednice došlo je 04.09.2017. godine, kada je tužilјa napustila bračnu zajednicu. Bračni odnosi su ozbilјno i trajno poremećeni, nema izgleda da se bračna zajednica nastavi. Tužilјa, kada je napustila bračnu zajednicu prijavila je policiji tuženog za nasilјe u porodici. Navela je da je poslednje dve godine u braku bila u svađi sa tuženim, stalno su se raspravlјali, a tuženi je držao za ruke i drmao zbog čega su joj ostajale modrice, kao i da je dete često prisustvovalo ovim svađama. Po napuštanju zajednice otišla je da živi kod svojih roditelјa. Navodi tužilјe u pogledu vršenja nasilјa u porodici nisu ničim bili potkreplјeni. Presudom Osnovnog suda u Jagodini P2 411/17 od 24.12.2018. godine u stavu prvom izreke, brak zaklјučen dana 06.05.2014. je razveden na osnovu člana 41. Porodičnog zakona. U stavu drugom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tuženog-protivtužioca pa je zajedničko maloletno dete stranaka sin poveren ocu koji će samostalno vršiti roditelјsko pravo. Obavezana je tužena-protivtužilјa da na ime svog doprinosa u izdržavanju deteta plaća mesečno određeni novčani iznos. Presudom je uređen je način održavanja ličnih odnosa detat sa majkom. Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 119/19 od 04.04.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilјe-protivtužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Jagodini P2 411/17 od 24.12.2018.


Ceneći navode revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi na potpuno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenili materijalno pravo, a pri čemu su se shodno citiranim propisima prevashodno rukovodili interesima maloletnog deteta, pravilno ocenjujući da je u interesu deteta da za sada ostane u domaćinstvu kod oca, tj. da se vršenje roditelјskog prava nad maloletnim poveri njegovom ocu a da majka ima pravo viđanja sa detetom, budući da je otac ostvario bolju emocionalnu povezanost sa detetom.

Presuda je dostupna u javnoj bazi sudske prakse ovde
Član 14 | DIC | Oršuš i drugi protiv Hrvatske
Presuda "Oršuš i drugi protiv Hrvatske" koju je donelo Veliko veće posebno je značajna jer se tiče prava manjina na obrazovanje i obaveze država da osiguraju da ne postoji diskriminacija u ostvarivanju ovog prava.
Član 37 | DIC | Žegarac i drugi protiv Srbije
Ustavni sud je u rešenju u predmetu IУж-531/2014 od 23.09.2015. godine, odbacio inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima Zakona o privremenom uređivanju načina isplata penzija (Sl.Glasnik br.116/14)

Rešenje Ustavnog suda dostupno je u javnoj bazi prakse Ustavnog suda ovde

Tematski povezani sadržaj u biblioteci Pravosudne akademije

Nastavni materijal

Publikacije