Sažetak
Predmet se odnosi na navodni propust državnih organa da upišu ime podnositelјke u matičnu knjigu rođenih, usled činjenice da njena majka, rođena u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, nije imala lični dokument Republike Srbije koji bi priložila kao dokaz uz odgovarajući zahtev, pri čemu je takav dokument bio izričit zakonski uslov za upis rođenja.
Maloletna podnositelјka, Mirveta Isufi, rođena je kao Mirveta Ramadani u porodilištu Zdravstvenog centra u Vranju 3. marta 2022. godine, od majke Medžide Ramadani, rođene u Prištini 4. septembra 2003. godine.
Majka podnositelјke, Medžida Ramadani, nije upisana u matične knjige rođenih u Republici Srbiji, niti poseduje bilo koji identifikacioni dokument koji izdaju nadležni organi Republike Srbije, jer je rođena u zdravstvenoj ustanovi koja funkcioniše van zdravstvenog sistema Republike Srbije. Majka podnositelјke je upisana u matičnu knjigu rođenih i državlјanka je tzv. Republike Kosovo.
Budući da podnositelјka odmah nakon rođenja nije upisana u matičnu knjigu rođenih Republike Srbije, njena majka je 10. marta 2022. godine podnela zahtev Gradskoj upravi Grada Vranja kojim je tražila da joj se omogući da u što kraćem roku da izjavu o određivanju ličnog imena deteta, te da se nakon toga izvrši upis detetovog imena u matičnu knjigu rođenih.
Gradska uprava Grada Vranja je obavestila majku podnositelјke da je najpre potrebno da nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova utvrdi njen identitet, nakon čega je potrebno da se podnese zahtev za naknadni upis činjenice rođenja Medžide Ramadani u matičnu knjigu rođenih za matično područje Prištine; kao i da je po upisu činjenice rođenja majke, Medžide Ramadani, potrebno izvaditi ličnu kartu posle čega se može dati izjava o ličnom imenu deteta.
Međutim, majka podnositelјke, nekoliko meseci pre nego što je rodila podnositelјku, podnela je zahtev za naknadni upis činjenice svog rođenja u matičnu knjigu rođenih Gradskoj upravi Grada Niša, koja je odbila ovaj zahtev kao neosnovan i u svom obrazloženju uputila majku podnositelјke da, shodno odredbama Zakona o vanparničnom postupku, podnese predlog nadležnom sudu za utvrđivanje vremena i mesta svog rođenja.
Najka podnositelјke je podnela Osnovnom sudu u Bujanovcu predlog za utvrđivanje vremena i mesta svog rođenja, koji je odbio njen predlog kao neosnovan, jer je zauzeo stav da činjenica njenog rođenja nije sporna, s obzirom na to da je upisana u matičnu knjigu tzv. Republike Kosovo, tako da vanparnični sud ne može da utvrđuje činjenicu koja je poznata. Ovakvo pravno shvatanje prvostepenog suda je u saglasnosti sa Zaklјučkom Građanskog odelјenja Vrhovnog suda od 3. jula 2020. godine u kome je eksplicitno navedeno da lica koja su upisana u matične knjige rođenih tzv. Republike Kosovo ne mogu tražiti od vanparničnog suda da utvrđuje činjenicu njihovog vremena i mesta rođenja. Ona je izjavila žalbu na ovo rešenje, koju je Viši sud u Vranju odbio.
Majka podnositelјke je potom izjavila Ustavnom sudu ustavnu žalbu navodeći da je došlo do povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1, prava na pravnu ličnost iz člana 37, prava na upis u matičnu knjigu rođenih iz člana 64. stav 2. Ustava, itd. Ustavni sud je odbacio ovu žalbu.
Dana 21. septembra 2022. godine, u skladu sa članom 344. stav 4. i članom 345. stav 3. Porodičnog zakona, Centar za socijalni rad u Bujanovcu je podnositelјki odredio ime i prezime, s obzirom na to da roditelјi to ranije nisu učinili.
Dana 1. februara 2023. godine, na osnovu Zakona o vanparničnom postupku, sud je naložio da se rođenje majke podnositelјke upiše u matičnu knjigu rođenih, a dana 15. maja 2023. godine izdata joj je lična karta Republike Srbije. Otac podnositelјke je 22. maja 2023. godine priznao očinstvo, a tu izjavu je potvrdila majka podnositelјke.
Podnositelјka je 24. maja 2023. godine obaveštena o njenom jedinstvenom matičnom broju građana, a 22. januara naredne godine joj izdat izvod iz matične knjige rođenih, sa svim relevantnim podacima, uklјučujući i to da je državlјanka Republike Srbije. Majci podnositelјke je 20. februara 2024. godine retroaktivno isplaćen dečiji dodatak na koji je imala pravo u iznosu od oko 2.601 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Podnositelјka je predstavku Sudu podnela preko svoje majke. Ona se prituživala na povredu prava na poštovanje privatnog i porodičnog života iz člana 8. Konvencije za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda zbog toga što država nije ispunila pozitivnu obavezu da joj omogući upis u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju, uskrativši joj pravo da na nesumnjiv način potvrdi svoj identitet i lični status, a istovremeno joj je uskraćena mogućnost uspostavlјanja pravne veze sa roditelјima. Takođe, podnositelјka se prituživala i na povredu člana 14. u vezi sa članom 8. Konvencije, smatrajući da je stavlјena u neravnopravan položaj u odnosu na drugu decu čije majke imaju lična dokumenta i kojima nije uskraćen upis u matične knjige rođenih, uzimajući u obzir da su ona i njena porodica Romi, koje gotovo isklјučivo pogađa problem neposedovanja ličnih dokumenata u Republici Srbiji.
Sud je konstatovao da je bolnica u Vranju podnela zahtev za upis rođenja podnositelјke nadležnim organima 4. marta 2022. godine, odnosno jedan dan nakon njenog rođenja; da je Centar za socijalni rad u Bujanovcu podnositelјki odredio ime i prezime 21. septembra 2022. godine, a da je osam meseci kasnije, 24. maja 2023., podnositelјki dodelјen JMBG; da je podnositelјkin izvod iz matičnih knjiga od 22. januara 2024. godine potvrdio sve relevantne podatke, uklјučujući i to da je državlјanka Republike Srbije.
Takođe, Sud je konstatovao: da su podnositelјka i njena majka tokom celog tog perioda imale pravo na zdravstveno osiguranje u Republici Srbiji; da je 25. maja 2023. godine bolnica u Bujanovcu otvorila zvanični „zdravstveni karton“ podnositelјki; da je bolnica u Vranju pre toga majci podnositelјke pružala svu neophodnu negu u vezi sa trudnoćom i porođajem; da je majci podnositelјke retroaktivno isplaćen i dečiji dodatak.
S obzirom na konkretne okolnosti predmeta podnositelјke, Sud je stao na stanovište da dužina trajanja postupka upisa rođenja podnositelјke od 15 meseci nije prekomerna. Stoga je odlučio da izbriše predstavku sa svoje liste slučajeva u skladu sa članom 37. stav 1 tačka v) Konvencije, smatrajući da nije opravdano dalјe nastaviti sa njenim razmatranjem.
Preuzmite presudu u pdf formatu
baza unakrsnih veza